Kamena gora – planina stogodišnjaka

Kad magistralom krenete na Crnogorsko primorje, pa kod Prijepolja skrenete ka Pljevljima, naići ćete na jednu prostranu bajkovitu lepotu, kakva se među krševitim planinama, koje tek počinju, skriva kao usnula lepotica puna legendi, tajni i prirode koja treperi u svojim čarima.

foto Nemanja Mančić

 To je Kamena gora, planina koja se pruža duž krajnjeg jugozapada Srbije i severa Crne Gore, spoj dinarskih visoravni i planinskih venaca Starog Vlaha. Ugnezdila se među visokim planinama i sa svojim vrhom, Ravnom gorom, stoji drugačija od okolnih predela.

izvor: kamenagora.rs

Priroda je darovala neobičnom lepotom, čas krševitim obroncima, čas gustim zimzelenim i listopadnim šumama, čas livadama prepunim cveća, kroz koje protiču bistri potoci i šume izvori, čas blagim padinama i talasastim visoravnima, čas isečena dubokim klisurama.

izvor: agroinfotel.com

Kažu da je ime dobila po tome što je silna gora ponikla iz kamena. Ali, ovde se kamen najmanje vidi, sve je prevučeno jarkim zelenilom koje tako ugodno odmara oko.

izvor: panoramio.com

Kao mesto na ovoj neobičnoj planini do koga stižu svi putevi, stoji selo Kamena Gora. Među stoletnim šumama i svetlucavim belim brezama, vlažnim livadama prepunim belih rada, živi selo stogodišnjaka. Neki od njih, koji su prevalili stotu, i ne znaju koliko tačno godina imaju jer se ranije vreme merilo prema istorijskim događajima, bunama i ratovima.

foto Siniša Ratković

Zato i ovo pravo starovlaško selo, prepuno starinskih drvenih i kamenih kuća, izgleda kao da je u njemu vreme stalo. Sve je ovde podređeno prirodi i težnji da se ona nipošto ne naruši.

izvor: Fejsbuk, Kamena gora

izvor: kamenagora.rs

Selo je najpoznatije po starom boru, udaljenom od njega jedva kilometar. Ovo čuveno drvo staro je preko četiristo godina i predstavlja najstariji bor u Srbiji. Poznat je pod imenom “sveti bor” i nikada ga nisu oskrnavili ni ljudi, a ni priroda. Iako stoji usamljen na vrhu brda, sa koga se pruža predivan pogled na celu Zapadnu Srbiju, odoleo je gromovima koji su ga cepali u davna doba, kojih se niko više ni ne seća. Ostao je uspravan, ponosan i ogroman, visok 13 metara, sa krošnjom koja se veličanstveno širi čak 18 metara.
Neobično, kao i uvek kad priroda iznenađuje, stoji grana smrče usred debelog borovog stabla. Niko ne zna kako je jedno drvo pustilo koren u drugom, ali niko se ni ne trudi da razume, posebno jer se oko ovog drevnog drveta ispredaju razne legende.

foto Nikolić Zoran

Najpoznatija je ona da se unutar bora nalazi sakriven stari zapis koji su ostavili preci današnjih Kamenogoraca. U zla vremena, kada su morali da napuste svoja ognjišta, u deblo su stavili voskom zapečaćenu poruku u kojoj su objasnili razloge svog odlaska, zatvorili je čepom i ostavili. Ona je vremenom urasla u drvo, a tajanstveni spis je ostao sakriven od onih kojima je namenjen, kao nemi svedok istorije sela.

izvor: panoramio.com

Nekada, dok nije podignuta crkva Svete Ognjene Marije, ispod ovog svetog drveta su se meštani okupljali, pričešćivali i obavljali bogosluženja. Još otada postoji verovanje da od njega ništa ne sme da se uzme, ni grančica, ni šišarka kad padne.

izvor: kamenagora.rs

A onda dalje, opet za dahom starih vremena, koja ovde kao da su se zaustavila, makadamskim putem ide se dalje preko visoravni Sadi, oivičene tamnim četinarskim šumama, ispresecane vrtačama i dolinama.

foto Slavo Gluščević

Odmah zatim tu je i etno – selo Guvnište. Pravi mali muzej na otvorenom iznad Kamnićke reka, prepun je starih kuća od drveta i dasaka, koje su se nekad zvale guvna, pa je po tome i ovo mesto dobilo ime.

foto Slavo Gluščević

foto Slavo Gluščević

Ima tu i dvodelnih brvnara, i pratećih objekata koji su bili neophodni svakom domaćinstvu, i starih kuća prekrivenih šindrom, u kojoj samo dve osobe mogu da spavaju, pa čuvaju dah drevnog nomadskog života.Sa padina i vlažnih livada posutih cvećem pruža se veličanstven pogled na bele vrhove Durmitora i šume borova i breza i pašnjake Crnog vrha.

izvor: agroinfotel.com

Odmah pored je i kamp Kovčica, sa istoimenim izvorom i jezercetom, u kome se bistra voda mreška pod blagim povetarcem i presijava pod zracima sunca.

foto Slavo Gluščević

A svuda okolo, na stotine malih izvora i vrela, ukupno 125, čiste i pijaće vode, od kojih čak 90 nikada ne presušuje.

Najviše ih izvire ispod brda Pribojna, čak 30, u kojima ima i sitne ribe.Najpoznatiji među njima je izvor Trojan, oko koga se isplela čuvena legenda. Priča kaže da su se na tom mestu sakupila tri mladića i priznala da su zaljubljeni u istu devojku, koja je zapravo bila vila. Sukob koji je nastao bio je poguban za svu trojicu, pa je zato izvor dobio ime Trojan, a nedaleko odatle je i izvor Krvavac, nastao od njihove krvi. Kad je vila videla šta se dogodilo, popela se na vrh Pribojne i plakala sedam dana, pa je od njenih suza nastalo 27 izvora.

izvor: panoramio.com

Ali nije samo deo oko sela poznat na Kamenoj gori. Mnogobrojne pešačke i biciklističke staze vode u raznim pravcima i otkrivaju čarobne predele, malene zaseoke i skrivene kuće koje se vide samo sa vidikovaca i dostupne su samo naupornijim šetačima.

izvor: Fejsbuk, Kamena gora

Takvo je i brdo Badanj, ispod koga se nalazi Kurtova jama, najlepša pećina srednjeg Polimlja. Mnogo pećina i jama nalazi se i među stenama i ponornicama Petnje, u kojima se može pronaći prelep pećinski nakit, ali i gnezda u kojima se skrivaju ugrožene vrste ptica, među kojima je najznačajniji sivi soko.

izvor: panoramio.com

A na brdu Milovče nalazi se najlepši vidikovac na Kamenoj gori. Sa njega se vidi Durmitor, Jadovnik, kao i obronci Zlatara, Zlatibora i Golije. Na njegovim padinama nalaze se prostrane cvetne livade, sa čak 250 vrsta lekovitih biljaka i guste šume, u čijim senkama se beru jestive gljive, koje stanovništvo zove »gube«.

foto Borko Kijanović

Pa zatim dalje, na drugom kraju ove čarobne planine, preko čitavih ostrva šuma, prostranih zelenih livada posutih cvećem, kroz tišinu koju remeti samo cvrkut ptica, kuckanje detlića o drvo i žubor potoka, nalazi se velika zaravan Kruševo, ispresecana malim rekama koje se ulivaju i snažni Lim, a među njima, sa svojom divljom i neprohodnom klisurom, obraslom gustom šumom poput prašume, najlepša Gračanica.

izvor: kamenagora.rs

Pa na kraju, skoro neočekivano se taj najniži deo ove prelepe planine završava duboko usečenom klisurom moćne reke Lim. Na obodu Dankova pusija, prepunom masivnih veličanstvenih stena, litice se survavaju ka dubokoj dolini i reci koja kao plava žica vijuga daleko dole na dnu.

izvor: panoramio.com

Ova planina blistave prirode svojom lepotom se nadmeće u svako godišnje doba. U proleće je sva u pastelnim bojama nežnozelene trave koja tek raste, beličastih cvetova po drveću i vlažnim livadama, koje se raduju toplom suncu.

izvor: Fejsbuk, Kamena gora

izvor: kanjonlima.rs

Na leto sve boje dobiju sjaj, pa na livadi sve vrvi od zujanja pčela koje piju slatki nektar iz jarko šarenog cveća, sunca koje svetluca na nitima paukove mreže i opojnog mirisa stoletnih četinara i šume bukava i hrastova, čije se grane povijaju pod težinom lišća.

foto Nemanja Mančić

A kad padne noć, pa se nebo osuje milijardama zvezda i zablista u svojoj lepoti poput paunovog repa, na čistom beskrajnom prostranstvu najlepše se vidi Mlečni put. I priroda, po ko zna koji put otkriva svoje lice,a mi stojimo pred njom sa strahopoštovanjem.

foto Nemanja Mančić

U jesen Kamena gora zablista od jarkih nijansi crvene i žute. Pa kad se spoje tamnozelene grane četinara sa šarenilom hrastova, bukava i breza u ranu jesen, nastane spektar boja kao kod kakvog slikara na platnu. Tad je planina najlepša, kad joj priroda da svoj poslednji bljesak pred lagano umiranje.

izvor: kamenagora.rs

A kad dođe zima, pa napada visok beo sneg, sve zaćuti i kao da sneva. Jutra se rađaju sa mrazom koji steže ogoljene grane breza i hrastova, a sunce stidljivo baca svoje žute zrake po utihloj zemlji obavijenoj belim debelim pokrivačem. I sve čeka da ono bude jače, da pojure potoci, izbiju vrela i izvori, rascveta se livada, zazeleni trava, da krene život.

izvor: kamenagora.rs

A i Kamena gora čeka da se okrene životni krug, da ponovo ozeleni i zadrhti pod sokovima prirode, da život još jednom odnese pobedu nad hladnim kamenom.

izvor: panoramio.com