Medvednik – planina surih litica i senovitih bukovih šuma

U srcu Valjevskih planina, u samom središtu venaca koji počinju blizu zelene Drine, a Završavaju se kod Rajca na istoku, smestila se jedna planina neobičnog izgleda i imena. Medvednik kao zgrčen spava već hiljadama godina dok ga čuvaju Sokolske planine i Jablanik.

foto Branislav Andrić

Ko god prvi put ugleda Medvednik, nikada ne može da ga zaboravi. Posebno iz Valjeva, odakle izgleda kao da je veliki medved legao da se odmori, zahvaljujući čemu je i dobio ime. Ipak, postoje i drugačija mišljenja. Jedni misle da je tako nazvan jer je na ovoj planini bilo mnogo medveda koji su vremenom lovom istrebljeni, a drugi da su ovde jagnjetina, sir i kajmak slatki kao med.

izvor: ekoloskodrustvomedvednik.com

Bilo kako bilo, sa koje god strane sveta da mu priđete, mami svojom čarobnom lepotom. Turisti ga najčešće upoznaju u prvoj nedelji oktobra, kada je ovde najživlje jer se održavaju Dani gljiva. Ali ne samo zbog toga, odavde počinje najpoznatija pešačka staza od platoa Rajića kapija i Planinarskog doma Krušik, sa kog se pruža veličanstven pogled na okolne padine presvučene sočnom zelenom travom i karakterističan greben Medvednika. 

  

izvor: ekoloskodrustvomedvednik.com

Od njega se, pa preko izvora Kedina voda, koji u proleće, kad ima najviše kiša i otopljenih snegova,  pršti a pred kraj leta tek polako curi, stiže do velikog platoa Ravne livade, od koga počinje uspon do vrha.

foto Goran Udovičić

Do najviše tačke Medvednika može se stići i sa druge strane, stazom koja se račva sa ovom najpoznatijom, preko Ravnih livada do istoimenog vrha Medvednik, sa čije se visine od 1247 metara pruža predivan pogled na drugi po visini Natin vrh, koji je samo 6 metara niži.

izvor: ekoloskodrustvomedvednik.com

Odavde susedni Jablanik kao da je nadohvat ruke, kao i i svi putevi koji vode ka njemu. Smenjuju se tu i sve lepši i lepši vidici udaljenih područja Medvednika, vrhova Rujevik, Vukobraća i dalekih nepristupačnih Rebeljskih njiva. U daljini, u izmaglici, propinje se Tornička Bobija, najviša tačka planine Bobije i Azbukovice, i usečen u stene ponor Zavojšnice i njeno ušće s Ljuboviđom. Prava čarolija prirode zaogrnuta u svetle livade prepune lekovitog bilja i tamnozelene mirisne šume.

izvor: stazeibogaze.info

U blizini je i Vojinova stena, mesto na koje se planinari kroz gustu bukovu šumu najradije penju, najviše zbog  vidikovca sa veličanstvenim pogledom na sever Srbije, obližnji vrh Brezje, dolinu od izmaglice bledog dna ispunjenog svetlim razbacanim kućicama koje ponekad blesnu od sunca, padine pomalo šumovite, pomalo krševite, pomalo prekrivene livadama, sa kojih, ako jako zamislimo, možemo čuti i neke davne zvuke medenica i videti bele rasute loptice stada ovaca.

izvor: ekoloskodrustvomedvednik.com

Tu je i Veliko platno, najveći vidikovac Medvednika, sa koga se vidi ceo zapad Srbije. Ovde se završava put koji u dužini od 5 kilometara prati karakterističan greben planine.

izvor: ekoloskodrustvomedvednik.com

foto Vladimir Pecikoza

Ali nije Medvednik čaroban samo po svojim neobičnim stenama sa kojih se pruža veličanstven pogled. Ka istoku se Jablanik svojim severnim padinama naslanja na obronke Medvednika.

izvor: tov.rs

U samoj udolini između ove dve planine, u talasastim zaravnima presvučenim šumom, koje u svom toku pravi reka Jablanica, nalazi se selo Rebelj, posebno u svojoj lepoti i starosti.

foto Vladimir Pecikoza

Stegnuto Malom, Velikom i Rebeljskom rekom, sa kućama razasutim po mnogobrojnim krečnjačkim brdima, od kojih je najlepše Toletina, usečeno u vrtače uz reku Jablanicu, izraslo je iz kamena i šume još od antičkih vremena, kada je zaživelo zahvaljujući starom rudniku bakra, na čijem se mestu danas mogu videti zidovi nekadašnje fabrike i topionice. 

foto Vladimir Pecikoza

Tu je sve do prošlog veka vađen bakar a kasnije i zlato. Koncesiju za korišćenje rudnog bogatstva imali su Francuzi, a nekada je ovde postojao čitav mali grad naseljen rudarima i radnicima topionice, sa prodavnicama i električnim osvetljenjem.

foto Vladimir Pecikoza

U zapadnom delu sela žubori izvor Vasina voda, tik ispod podnožja brda Mali Medvednik.

foto Vladimir Pecikoza

U delu sela pod Jablanikom nalazi se mnoštvo izvora i potočića od kojih nastaje Rebeljska reka, koja teče u istom pravcu u kome se protežu venci Jablanika i Medvednika.

foto Vladimir Pecikoza

Kod sastavaka sa Vujinovačkom rekom zajedno grade Jablanicu.

foto Zoran Marković

Po tim vrelima je zaselak Vreoci dobio ime.

foto Vladimir Pecikoza

Da u prirodi vladaju surovi zakoni, koje čovek veoma često ume da izaziva, dokaz je zauvek izmenjen jedan deo Medvednika. Naime, nekada je u blizini Rebelja postojao asfaltirani put koji je išao preko Poćute i sela Bebića Luka, ali je nakon velikih poplava pre četiri godine u klizištu nestao, kao i čitavih nekoliko zaselaka.

foto Vladimir Pecikoza

Deo Rebelja je i selo Mijači na severu kotline, na obodu nekadašnjeg jezera Poćute iz ledenog doba. Od njega su preostala dva Mijačka vrela, stvarajući Mijački potok, koji pada u Jablanicu čim ona izađe iz klisure.

foto Nikola Nikolić

Klisura Jablanice, Pustinjska klisura, odiše izuzetnom lepotom.

izvor: wikipedia.org

Nad njom se izdiže impozantna stena Grdoba, a za njom i selo Poćuta, rasuto po padinama omeđenim gustom bukovom šumom u čijim se senkama skrivaju mnogobrojne pečurke i šumske jagode.

izvor: stvaljevo.com

izvor: stazeibogaze.info

U najlepšem delu klisure, koju je reka Jablanica usekla u obronke Valjevskih planina, nalazi se manastir Pustinja. On se ne vidi s puta jer je zaklonjen gustim pošumljenim padinama brda Orlovice sa jedne i Bele stene sa druge strane. Udaljen od naselja, okružen gustom šumom, na skučenom zaravnjenom platou, ime mu sasvim pristaje. Manastir potiče iz 11. veka, a sagrađen je na temeljima stare bogomolje. Građena u tradiciji raške škole, sa prepoznatljivim zvonikom, crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice. Tek je sredinom prošlog veka do njega izgrađen put a do tada je postojala samo uska strma staza u vrletnim liticama. Zahvaljujući tome je sačuvan od turskih pohoda i ratnih razaranja.

izvor: wikipedia.org

foto Vladimir Pecikoza

Mnogi smatraju da ovoj neobičnoj planini posebnu lepotu daje reka Zavojšnica. Čim nastane pod Miljačkim visom, ona počinje svoj interesantan put - sa tri strane kruži oko Medvednika i kao da ga stiska svojim zagrljajem. Na svom putu ona "krade" vodu iz jednog sliva u drugi, nadmudrujući se sa prirodom probijajući krečnjački greben Vojinove stene i Velikog platna. U nju se ulivaju svi potoci i rečice koje se slivaju sa Medvednika.

izvor: ekocentarmedvednik.com

Stvarajući klisure, mnoge vodopade i brzake, ova reka izuzetne lepote se kod Zelenog vira spaja sa Ljuboviđom.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Smešane, obilaze Orovičke planine i lagano teku ka svom završetku u zelenoj Drini. 

foto Vladimir Pecikoza

Tamo gde se Zavojšnica spaja sa Ljuboviđom nalaze se najkrševitije krečnjačke litice Medvednika. Tako on i počinje sa zapada, tačno od prevoja Proslop, koji spaja najviši vrh planine Rožanj i Medvednik. Raskošna lepota stena koje se naglo obrušavaju sa visina ka prosečenim dolinama reka i potoka koji se uporno provlače kroz izmrvljeni kamen daju joj poseban divlji izgled. To je i oblast razvođa slivova Drine i Kolubare jer upravo na ovom mestu izvire najveći broj reka koje ih snabdevaju vodom.

izvor: stvaljevo.com

foto Nenad Andrić (planine,net)

I dok sa zapadne strane caruje priroda i divlja lepota, sa severa je Medvednik najpitomiji. Na njegovim obroncima razlivaju se reke i potoci oko kojih su od davnina rasuta mnogobrojna sela nastala na borbi kamena sa plodnom zemljom koja u proleće buja od lepote i kao da pulsira u bojama i damarima prirode.

izvor: stvaljevo.com

Suvodanje je jedno od najvećih sela Medvednika. Najpoznatije je po tome što je u njemu rođen Ilija Birčanin, knez Podgorske knežine Valjevske nahije, posečen u Seči knezova 1804, koja je bila povod za Prvi srpski ustanak. Kao što mu i samo ime kaže, suv i go kamen krečnjačkih, visokih i strmih brda Krušika i Pajić livada, koji sežu sve do vrha Medvednika, nadigrava se sa livadama, pašnjacima i gustim šumama oko Zelenog vira. Iz pećina pod najvišim vrhom planine, koji kao neko veliko platno natkriljuje Suvodanje, izbijaju mnogobrojna vrela. Sva se ona survavaju u Suvodanjsku reku oko koje su rasute seoske kuće.

foto Vladimir Pecikoza

 

izvor: fiveprim.com

Deo Suvodanja je selo Drenajić, koje je dobilo ime po mnogobrojnim stablima drenova, od čijih drenjina se i dan-danas pravi čuvena rakija. Omeđeno krševitim brdima Kozila i Đurđev breg, poznato je po mnogobrojnim pećinama. Najlepša je Crvena pećina, koja dubi stenu crvenkaste boje. Iz nje izbijaju dva izvora koja stvaraju Drenajićku reku, oko koje se skutrilo selo.

izvor: stvaljevo.com

Koliko je ceo kraj posvećen turizmu, dokaz je mestašce u podnožju Medvednika – Stave, centar za sve one koji bi da urone u raj prirode i lepote. Smatra se da je neobično ime dobilo zato što se na tom mestu dodiruju atari četiri medvednička sela. Ovde, zahvaljujući svojim zasadima, nastaju najveći prinosi malina i kupina, pa se svake godine krajem jula održavaju Dani kupine, gde se mogu probati i kupiti najlepši plodovi ovog voća i njihovi proizvodi po kojima je i ceo kraj veoma poznat.

izvor: mojaavantura.com

U blizini Stava sastaju se Suvodanjska i Stanina reka i stvaraju Obnicu, čije ime potiče iz drevnih vremena i na ilirskom jeziku je značilo jednostavno – reka.

izvor: mojaavantura.com

Dok teče ka severu, ona prolazi kroz još jedno selo u podnožju Medvednika – Sitarice. Ime je dobilo po tome što su nekada davno njegovi stanovnici izrađivali najbolja sita u celom kraju. Sitarice krase mnogobrojni izvori koji izranjaju iz plodne zemlje, bujnih mnogobrojnih cvetnih livada i tamnih nepreglednih oranica oko kojih su kuće kao usađene u zelenilo.

izvor: serbia.com

Kad ga ostavi za sobom, Obnica teče dalje, kroz leti tamni hlad gustih listopadnih šuma. Kod sela Jovanje, u predgrađu Valjeva, sa juga joj se pridružuje Jablanica. Na tom mestu, kod parka Pećina, nastaje Kolubara, jedna od najznačajnih reka zapadne Srbije. Upravo tu se završavaju obronci Medvednika i odavde se najbolje i vidi karakteristična silueta planine koja se blago podiže do velike zaravni na sredini masiva.

izvor:vukasinormanovic.blogspot.com

Oni kojima Medvednik leži na srcu, ne umeju da odluče u koje je godišnje doba lepši. U proleće i leto sve bruji od zujanja pčela na livadama i svetluca pod sunčevim zracima koji se zapliću u tanke niti paukovih mreža. Tad život najjače kuca pod jedrom zemljom i toplim kamenom i sve diše, okreće ka nebu i lagano miče.

foto Vladimir Pecikoza

U jesenja sveža jutra livade postanu srebrne dok Sunce i sve bleđi Mesec skoro da stoje rame uz rame. Tada neka nebeska lepota zavlada brdima i dolinama i zablista po večito zelenim četinarima kojima ni nadolazeća zima ne može ništa, a još više po mrkim, zlatnim i crvenim krošnjama koje se prelivaju sve zagasitije iz dana u dan.

foto Vladimir Pecikoza

Mnogi opet misle da je ipak najlepši u zimu, kada sneg prestane da pada, a kosi sunčevi zraci Medvedniku, ogrnutom sleđenom divotom, daju sivkasto-plavičastu boju. Tada ovladaju suv mraz i zimska raskoš koji svojim ledenim prstima dodiruju belinom naprašene seoske šupe, mekim snegom ispunjenu klisuru i bela, mutnim suncem obasjana podnožja pod sivim nebom. 

foto S. Gavrilović

 

I nije važno u koje ga doba godine gledate, da li u okraćalim danima kada suton brzo obgrli ili u svežim letnjim noćima u kojima drveće uzdiše kroz mrak koji nadire. Onda kada ostane samo tišina i sve duže tamnije senke, pod noćnim nebom izvezenim zvezdama sva priroda zaspi omađijana čistoćom medvedničkog carstva. Tada je najlepše biti na njemu i osećati damare prirode koja nas svakim dahom podseća da smo deo nje, od pamtiveka pa do danas, i da ćemo naučiti da budemo srećni tek kad zastanemo u jurnjavi za životom i udahnemo njegove prave vrednosti.

izvor: extremegym.com

P.S. Podaci u tekstu o medvedničkim selima su iz knjige Ljubomira Pavlovića Kolubara i Podgorina

Početna fotografija je autorsko delo Dragana Đurđevića