Glečeri – uspomena planete na davna ledena doba

Blještava belina pod modrim nebom. Plavičasta gomila leda koja lagano, najčešće nevidljivo golim okom, klizi nizbrdo. Ledena reka koje se sliva nad večno uspavanim snegom. Ovo je najmoćnija sila prirode koja nezaustavljivo struže zamrznuto tlo i stene i stvara velike i duboke doline. Glečeri tako svojom veličanstvenom moći prave najlepše kutke prirode i podsećaju kako je nekada izgledala naša planeta dok je dremala okovana ledom.

izvor: pixabay.com

Ovako od vrha visokih planina počinje glečer ili lednik koji se, survavajući se na vrtoglavih visina, spušta i ogromnom snagom sopstvene težine gura zbijeni sneg, velike odronjene stene i krhotine iskidanog kamenja. Ostavljajući za sobom veliki krš i lom tokom laganog ali nemilosrdnog silaženja pretvara se u džinovsku strugalicu koja krči i grebe doline pred sobom i menja sve našta naiđe.

izvor: pixabay.com

Najpoznatiji delovi naše planete u kojima se nalaze karakteristični lednički krajolici su uglavnom planinska područja severa Evrope, Evroazije i veliki deo Severne Amerike. Tokom poslednjeg ledenog doba, koje se završilo pre desetak hiljada godina, ove oblasti bile su zatrpane velikim ledenim pločama, od kojih je većina bila debljine čitav kilometar. Od tada pa do danas one se lagano tope i spuštaju u velike doline koje stvaraju same.

izvor: pixabay.com

Led iz tih ogromnih ledenih prostranstava sada se nalazi još samo na polovima i vrhovima visokih planina na kojima još uvek vlada večni sneg. 

izvor: nationalgeographic.com

Velika ledena prostranstva Antarktika i Grenlanda u nauci se nazivaju kontinentalnim lednicima ili ledenim pločama zato što se na njima led stalno kreće obalama, gde se, dolazeći u dodir sa vodom, glečeri odlamaju i plutaju stvarajući velike sante i ledene bregove.

photo Jason Auch

Tako se sredinom prethodne godine od antarktičke ledene ploče odlomila najveća santa leda na svetu. Sa površinom od skoro 6 hiljada kvadratnih metara ona je najveća zabeležena otkad postoje merenja. A pukotini koja se na njoj prvobitno pojavila bilo je potrebno sedam godina da se produbi i zauvek je odvoji od kontinenta. 

izvor: pixabay.com

Na Antarktiku se nalazi i najduži glečer na svetu – Lambert, koji je dug 402 kilometra. 

izvor: rses.anu.edu

Pored njega su i Hjubard i Ketlic, koji se nalaze na novozelandskoj teritoriji večno zamrznutog kontinenta.

izvor: newzealandgeographic.com

Na severu Grenlanda se nalazi najbrži lednik na svetu. To je Kvarajak, koji dnevno pređe 20 do 25 metara.

izvor: constantinalexander.net

U njegovoj blizini je i drugi po dužini lednik na svetu – Peterman, sa dužinom od 200 kilometara. Nešto zapadnije nalazi se još jedan ogromni glečer – Humbolt, koji ima najveću širinu na svetu – čak 95 kilometara na svom završetku. Oba ova glečera sežu u dubinu do 3 kilometra.

izvor: twitter.com

Na planinama je situacija malo drugačija. Glečeri mogu da nastanu na bilo kojoj visokoj padini na kojoj se godinama skuplja i ostaje sneg. Kada postane težak, a duboko ispod počne da se topi, velika masa počne da klizi.

izvor: pixabay.com

Na strmijim delovima svog puta lednik može da preraste u vodopad. Takva masa ledenih odlomljenih blokova na svojoj površini stvara pukotine prekrivene ledenim mostovima i snegovima. Takav je vodopad Kumbu koji se nalazi na južnom sedlu Mont Everesta i za alpiniste je najopasnije mesto na svetu.

izvor: pinterest.com

Dok se spušta, glečer usput skuplja sve našta naiđe i tako osnažen može da izdubi stenu dvadeset puta brže nego reka. Na taj način lednici godišnje ostružu čak 3 milimetra površine stene i pomiču ih i razbacuju po nižim ravnim predelima.

izvor: wikipedia.com

Doline koje dube najlepši su prizori naše planete. Najfascinantnija je svakako Josemiti u američkoj državi Kaliforniji. Ovaj kraj je pre 10 miliona godina bilo predeo niskih brežuljaka, ali su se pomeranjem planina izdigle granitne stene među dolinama reka. Sedam miliona godina kasnije započelo je ledeno doba i tada se sve zaledilo. Od tada glečeri su počeli da se pomeraju, uglačavali su stene i još više dubili doline. Kada se pre deset hiljada godina led otopio, veliko jezero ispunilo je duboku dolinu Josemiti. 

izvor: nationalparkformation.com

I ono se vremenom isušilo i iza sebe ostavilo plodnu dolinu između veličanstvenih granitinih stena i veliki kanjon Tuluna. Danas je Nacionalni park Josemiti poznat po svojoj neverovatnoj lepoti, veličanstvenim oblicima stena, strmoglavim vodopadima i džinovskim sekvojama.

izvor: climbingformation.com

Na krajnjem severu Severne Amerike nalazi se carstvo leda i tišine. U davno doba veliki glečer Lorentid prekrivao je ogromno prostranstvo Kanade i veći deo Sjedinjenih Američkih Država više puta tokom različitih perioda ledenih doba. Kada je počeo da se povlači, iza njega su ostale prirodne lepote koje oduzimaju dah. 

izvor: pinterest.com

Zahvaljujući njemu na kanadskoj teritoriji nalaze se neka od najlepših zaleđenih ostrva i arhipelaga. Takvo je ostvo Elzmir, čiju su obalu milionima godina dubili glečeri. Tako je nastao i fjord Arčer, čiji duboki kanjoni imaju litice visoke i 700 metara i sa tako strahotnih visina obrušavaju se pravo u more.

photo Mick Hartley

 

Na ostrvu Njufaundland glečer se spustio u dolinu duboku 600 metara i odvaljujući strane planine Long Rendž, na samom dnu napravio kanjon i u njemu ledničko jezero Vestern Bruk.

izvor: flickr.com

Kanadska provincija Alberta poseduje nacionalni park izuzetne lepote. To je Banf, planinsko jezersko područje čije su planine nastale pre 70 miliona godina. Sa njih se spustio glečer Kolumbija, koji je za sobom ostavio mnogobrojna lednička jezera. 

izvor: thetripwishlist.com

Jedno od najlepših je jezero Luj, poznato po raskošnoj lepoti zahvaljujući glečerskom mulju nataloženom na njegovom dnu koje prelama svetlost i daje neverovatan smaragdni blistav odsjaj. 

izvor: pixabay.com

Najviše lednika ipak je na Aljasci. Toliko ih je mnogo da je cela jedna ogromna uvala nazvana Zaliv glečera. 

izvor: pixabay.com

Oni se još od ledenog doba povlače pa se i dan-danas na sve strane čuje lomljava i pljuskanje ogromnih komada leda veličine njujorških nebodera kako se odlamaju sa ledenih odseka i padaju niz obale Aljaskog zaliva. 

izvor: pixabay.com

Iza 4 hiljade godina starog ledenog pokrivača tada se ukazuje gola zemlja koja je preživela svoje poslednje ledeno doba na koje ponovo mogu da se vrate biljke i životinje. 

izvor: thenewyorktimes.com

U ovom nacionalnom parku na granici Sjedinjenih Američkih Država i Kanade nalaze se mnogobrojni fjordovi koji zadiru i do 100 kilometara u kopno i čak 16 glečera koji se sa vrhova visokih i preko 4 hiljade matara bučno lome spuštajući se pored bujnih četinara, sve do hladnih voda severnog Pacifika. Ispod crvenih i zelenih odblesaka polarne svetlosti glečeri se sve više tope i smanjuju jer se svake godine više snega leti otopi nego što zimi ponovo padne.

izvor: smithsonianjourneys.com

Ni Južna Amerika ne oskudava u lepotama ledničkih umetničkih prstiju, naprotiv. Najspektakularniji prizor koji glečeri mogu da naprave događa se svake dve ili tri godine u nacionalnom parku Los Glasijares na jugu Argentine.

izvor: elfinancijero.com

Jezero Argentino nalazi se ispod ledene kape Patagonije u blizini najviših vrhova Anda. Najveći od njih je Upsala, koji se spušta ka jezeru i neprekidno gura velike plavičaste ledene bregove. 

izvor: wikimedia.com

Međutim, od svih njih najzanimljiviji je lednik Moreno, koji kao i ostali klizi niz planinu ka jednom od rukavaca jezera. 

izvor: pixabay.com

Kad stigne do vode, on se ne zaustavlja već nastavlja dalje, kao ogromni ledeni zid visok 60 metara preko jezera ka suprotnoj obali čupajući pritom četinare koji se nalaze u bujnim šumama uz obalu. Tako stvara pravu branu a kada jednom u nekoliko godina led popuca, zaustavljena voda uz strahovit prasak i zaglušujuću grmljavinu probije svoju prepreku i pokulja napred. 

izvor: getyourguide.com

Da je Patagonija pravo carstvo lednika, dokaz su i čileanski planinski vrhovi Kuernos del paine, koji se izdižu u južnom delu Anda. Ovi, u prevodu sa španskog, granitni rogovi pameti nastali su radom vulkana kada je lava izbila na površinu i stvrdnula se. A njihov fantastičan oblik zaobljenih vrhova i vertikalnih litica dali su im glečeri koji su se spustili u dolinu i od svoje istopljene vode stvorili prelepa modra jezera i živopisne močvare prekrivene crvenom, zelenom i žutom mahovinom. 

izvor: torresdelapaine.com

Na severu Evrope, ne velikom Skandinavskom poluostrvu nekada je bio večiti sneg i led. Lednici su silazeći sa norveških planina stvarali doline u obliku latiničnog slova U, koje je pre mnogo hiljada godina prekrila voda i tako su nastali fjordovi.

izvor: pixabay.com

Najveći evropski lednik Aleč izgleda kao da krivuda sa visokih vrhova Alpa u središnjem delu Švajcarske. Dug je 20 kilometara a na najvišem vrhu izmerena je debljina lednika od 900 metara. Na tom mestu spajaju se četiri velika snežna polja koja ga snabdevaju snegom i ledom. Ovo je i jedno od najvećih razvođa Evrope jer se odavde otopljene vode slivaju u Severno more i Rajnu sa jedne i Ronu i Sredozemno more sa druge strane. Nažalost, zbog stalnog povećanja temperature na planeti on se lagano povlači. Kakve su mu dimenzije bile u ledeno doba pokazuju stabla i korenje drveća koji dostižu starost od čak 3 hiljade godina.

izvor: zanimljivageografija.com

Koliko glečeri menjaju reljef i zajedno sa prirodom stvaraju lepotu dokaz je i upravo reka Rona, koja zapravo i nastaje od njih. Umesto izvora koji svaka reka mora da ima, njen je izvor sam Ronski glečer kod prevoja Gothard u švajcarskim Alpima, od čijeg laganog topljenja ona nastaje.

izvor: beanari co.uk.

Ali najspektakularnije slike koje uz lednike stvara priroda vide se na Alpima. Na najvišem evropskom planinskom vrhu Monblanu ogromna zamrznuta reka teče niz krševitu vijugavu dolinu.

izvor: pixabay.com

To je njegov najveći glečer, Mer de Glas, koji uz nazubljene vrhove i ledene provalije već 250 godina oduzima dah hrabrim alpinistima svojom jedinstvenom lepotom. I ne samo njima, ovo je mesto koje je svojom veličastvenom i strahovitom lepotom ostavilo trag u nekim od najlepših svetskih književnih dela. Najpoznatiji je roman Meri Šeli Frankenštajn, koji je ova slavna engleska književnica smestila na ledene padine Mer de Glasa i Mon Blana.

izvor: on2in2.com

Ko ne želi da se penje i uživa u pogledu koji se polako menja, može ovu ledenu raskoš posmatrati i iz žičare koja se penje iznad šuma smreke i borova sve do hotela na samoj ivici glečera.

izvor: chamonix.com

I čuveni nazubljeni oblik vrha Materhorn je nastao kao posledica rada glečera. Ova planina na granici Italije i Švajcarske nastala je pre 50 miliona nastala kroz sudar dve tektonske ploče afričkog i evropskog kontinentai tako je nastao njegov „rog“. A da u ledenoj tišini ostane toliko strm da na njemu ne mogu ni snegovi da se zadrže, pobrinuli su se glečeri ledenog doba. Spuštajući se sa njegovog vrha načinili su ovalna udubljenja  u kojima se zadržavao sneg i lagano spuštao ka podnožju. Hiljadama godina odseke je strugao led i ostavljao iza sebe strme i izlomljene strane. Od svega ostao je vrh oštrih nazubljenih ivica koji je i dan-danas teško osvojiti.

izvor: pixabay.com

Kada su se lednici povlačili sa planina iza njih su ostajale izdubljene nizije koje su se napunile vodom. Tako su nastala mnogobrojna švajcarska jezera, od kojih su najveća Bodensko, Ciriško i Ženevsko.

izvor: militaryingermany.com

Nešto južnije, preko Pirineja, planinskog lanca koji deli Španiju od Francuske, nekada se protezao ogromni lednik. Kada je počeo da se spušta sa tri najveća planinska vrha Perdido, Silindro i Ramon, poznatija kao Tri sestre, nastale su četiri planine. 

izvor: spain-holiday.com

Spuštajući se ka nižim delovima, glečer je pre 15 hiljada godina lomio šume bukve i ariša i mnogobrojna zimzelena stabla ostavljajući za sobom pustoš. Usput je stvorio jedan ovalni plato, prirodni amfiteatar, spektakularni Sirko de Soaso, sa čijih se stena spušta čuveni vodopad Konjski rep. Nastavljajući dalje, lednik je stvorio duboki kanjon Ordesa kojim teče reka Arazas.

izvor: shutterstock.com

 Azija je kontinent na kome se nalaze glečeri na najvećim visinama. Na velikom planinskom vencu planini Karakorum, koji se proteže između Pakistana, Indije i Kine, nalazi se najviše vrhova viših od 8 hiljada metara, među kojima je i K2, drugi po visini vrh na svetu. U ovom najzaleđenijem delu naše planete nalaze se i dva najveća glečera na svetu koja su van polarnih regiona. To su Sijačen i Hispar Bjafo. 

izvor: wikipedia.org

U najudaljenijoj oblasti sveta, na Novom Zelandu, takođe postoje glečeri koji ispunjavaju strahopoštovanjem svakoga ko se zaputi u ovaj deo sveta. Oni se nalaze na Južnim Alpima, planinama Južnog ostrva. Na ovom mestu se sa 3.725 metara nalazi i najviši vrh Novog Zelanda, planina Kuk ili, prema nazivu lokalnog stanovništva, Aoraki. 

izvor: panoramio.com

Ovo je oblast na kojoj se u prošlom veku nalazilo čak tri hiljade lednika, od kojih su se mnogi povukli zbog otopljavanja planete. Najveći od svih, Tasmanijski glečer, smanjio se za čak 6 kilometara. Svi oni stvorili su velike ledničke doline i ispunuli svojim otopljenim vodama mnoga jezera, kakva su jezero Koleridž i Vakatipu.

izvor: backcountrybibles.com

I na području Balkana nekada je bilo mnogo lednika. Od njihovog spuštanja i topljenja nakon ledenih doba na visokim planinama ostala su lednička jezera.

izvor: dedi.si

Tako je od nekadašnjeg Triglavskog lednika nastalo nekoliko manjih jezera i u podnožju dva veća – Bledsko i Bohinjsko.

izvor: hellomagazine.rs

Najjužnije od svih, na samom završetku lednika, formiralo se Plavsko jezero između planina Prokletije i Visitor u Crnoj Gori. Ono je nastalo u oblasti koju je prekrivao Plavsko-gusinjski lednik i zahvaljujući svojoj veličini najveće je ledničko jezero na Balkanu. 

izvor: waytomonte.com

Koliko je izmenjena klima na planeti vidi se po sve većim promenama na lednicima. Sa sve višim temperaturama i oni se lagano smanjuju. Njihovi uticaji na reljef Zemlje su spori i dugotrajni, ali im je priroda ipak namenila neku ulogu. Iako svojim spuštanjem uništavaju biljni i životinjski svet, ipak sa druge strane donose ravnotežu - najveći su izvori slatke vode na planeti i važni jer pune bistrom vodom planinske reke. 

izvor: pixabay.com

Priroda sve stvara sa razlogom i čak i ono što uzme, vrati na drugi način još više i velikodušnije. Ali samo ako joj dopustimo da bude svoja i ne skrnavimo je svojim navikama. 

izvor: pixabay.com