Tragač za čarobnim svetovima prirode: Misisipi – reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (I deo)

Na ogromnim prostranstvima severnoameričkog kontinenta valja se velika reka. Najduža u celom SAD-u, sa svojom velikom pritokom Misurijem četvrta je na svetu. Dok lagano krivuda i svoje razlivene meandre ostavlja za sobom sve do obala Meksičkog zaliva, Misisipi u svom tihom toku čuva mnoge stare legende i priče.

izvor: americacruiseslines.com

Kao najvažnija američka reka proteže se celom dužinom kroz centralni i jugoistočni deo ove ogromne zemlje, protiče kroz deset njenih država, a ceo sliv obuhvata dve kanadske provincije između Stenovitih i Apalačkih planina i čak 31 američku državu, što je 40% teritorije SAD-a. Dok teče, Misisipi predstavlja prirodnu granicu između država, krasi ga deset velikih američkih gradova, bezbroj manjih mesta koja odišu lepotom Srednjeg zapada i preko 40 mostova od kojih se ne zna koji je veći i stariji.

izvor: wikipedia.org

Misisipi ime nosi po jeziku Indijanaca, tačnije algokvinskim rečima misi – velika i sipi – voda, pa znači velika voda, velika reka ili, kako su ga Indijanci slikovito predstavljali, “otac svih voda”.

izvor: hikeswithtykes.blogspot.com

Za izgled današnjeg korita reke Misisipi zaslužan je veliki glečer Lorentid, koji je prekrivao ogromno prostranstvo Kanade i veći deo Sjedinjenih Američkih Država više puta tokom različitih perioda ledenih doba. Ono poslednje je odredilo i sliv i tok, a pogotovo najjužnija granica ovog gorostasnog lednika koji se nalazio upravo na mestu današnjeg sliva Misisipija. Kada je glečer počeo da se povlači, iza njega su ostale ogromne količine odlomljenih stena i zemlje stvarajući ravno i plodno tlo doline najveće američke reke.

izvor:istock.com

Ali nije ona tako lako pronašla svoj put. Trebalo je nekoliko stotina hiljada godina da prođe, da mnogo puta Misisipi izmeni svoj smer, da ga odrede i njegove velike i snažne pritoke, pa da on bude ovo što je danas. A i ljudi su se mešali, gradeći mnogobrojne ustave i brane radi korišćenja velike rečne snage za svoje potrebe, ali i menjali tok i podizali nasipe da bi očuvali gradove i plodnu zemlju od poplava. Tako je nekada grad francuskih kolonizatora Kaskaski stajao na poluostrvu koje je reka Kaskaski napravila na svom ušću u Misisipi. Decenijama su stalne poplave pomerale Misisipi na istok, tako da su ovaj mali gradić potpuno odsekle od ostatka države Ilinois. On je danas mala enklava Ilinoisa, Kameno ostrvo, i do njega se može doći samo iz države Misuri.

izvor:shutterstock.com

Da mu je istorija oduvek bila burna, dokaz su arheološki podaci koji svedoče da su duž reke i njenih pritoka oduvek živeli Indijanci baveći se lovom, dok su se neka od plemena bavila zemljoradnjom i pripitomljavanjem mnogih biljnih kultura. Zahvaljujući njima, odavde su potekli prvi prinosi suncokreta, kukuruza, pasulja, bundeva i mnogih drugih žitarica karakterističnih za američko tlo. Koliko su Indijanci bili napredni, pokazuju i arheološka nalazišta nekadašnjeg trgovačkog puta koji se nazivao Houpvel, a koji je povezivao Velika jezera sa Meksičkim zalivom.

izvor: pinterest.com

Dolazak Evropljana potpuno je promenio način života u ovoj oblasti, posebno sa pojavom prvih istraživača i doseljenika koji su ubrzo zatim došli za njima. Prvi Evropljanin koji je stigao do reke Misisipi bio je španski istraživač Ernando de Soto, koji joj je, kada je prvi put video te davne 1514, nadenuo ime Rio de Espiritu Santo – Reka Svetog duha.

izvor:biography.com

Misisipi je u početku predstavljao granicu teritorija Nove Španije, Nove Francuske i ranih Sjedinjenih Država, ali je bio korišćen i kao put koim se obavljala trgovina . U 19. veku, kada su se ujedinile države Amerike, Misisipi i Misuri značili su glavne reke oko kojih je razvitak bio veliki, a posebno zbog toga što je područje oko reke oduvek bilo najplodnije u celoj Americi.

izvor: hooverarchives.gov

To je bilo vreme parnih brodova, čije je zlatno doba trajalo u celoj prvoj polovini 19. veka. Pošto u Luizijani nije bilo mnogo puteva i pruga, rečni saobraćaj je bio odlično rešenje. Tako se parnim brodovima prenosila hrana, pamuk, ali i drvo i ugalj sa Apalačkih planina. Prvi parobod koji je zaplovio ovim ogromnim vodama putovao je Donjim Misisipijem od ušća sa rekom Ohajo pa sve do Nju Orleansa, zahvaljujući čemu je ovaj grad doživeo procvat i postao najvažnija američka luka u kojoj su se okupljali prekookeanski brodovi. Dah tih davnih dana najbolje je opisan u knjigama Marka Tvena Život na Misisipiju i Avanture Haklberija Fina.

izvor: chicagotribune.com

Kada su krajem 19. veka izgrađene pruge i veliki gradovi koji su na obalama nicali kao pečurke posle kiše, parni brodovi su prestali da se koriste. Tako su zamenjeni velikim brodovima tegljačima i baržama, ali je nekoliko njih i danas ostalo da brodi, kao uspomena na stara vremena.

izvor: wildernesinquiry.com

Za izvor Misispija smatra se mesto u Državnom parku jezera Itaska u severnom delu Minesote iz koga ističe. Indijanci plemena Čipeva su ga nazvali Jezero lososa, a reku koja iz njega ističe Reka lososa. Prvi Evropljanin koji ga je otkrio promenio mu je i ime. Bio je to američki geograf, geolog i etnolog Henri Skulkraft, koji je vršio studije američkih domorodačkih kultura.

izvor: manufacturedhomelivingnews.com

On je jezeru dodelio sopstvenu kovanicu – ime uzeto od delova dve reči: poslednjeg sloga latinske reči veritas (istina) i prvog sloga reči caput (glava). Tako je nastalo ime Itasca, koje u bukvalnom prevodu znači odistinski glavno.

izvor: goodfreephotos.com

Čim oteče iz jezera, Misisipi krivuda ka jugu, blago meandrira kroz Veliku niziju, najveću američku žitnicu, i vrlo brzo dostiže veliku širinu korita. Od ovog mesta počinje gornji tok Misisipija, koji se u SAD-u zove i Gornji Misisipi, najpoznatiji po lepotama krajolika i velikom broju raznovrsnih riba među kojima su nadaleko čuveni velikousti basovi, štuke, kanadski somovi i jesetre.

izvor:americancruiselines.com

I gornji tok ima svoje delove, pa tako njegov prvi deo prolazi kroz države Viskonsin i Minesotu. U ovom delu najlepši je Nacionalni park Misisipi, koji krasi njegove obale od kraja prošlog veka i toliko je velik da obuhvata čak dve metropole Minesote.

izvor: wikipedia.org

Prva je najveći, ali ne i glavni grad ove velike države - Mineapolis, koga su Evropljani osnovali sredinom 19. veka. Neobično ime mu je kombinacija reči Dakota Indijanaca za vodu – mine i grčke za grad – polis. I pristaje mu - ovaj veliki grad na ušću reke Minesote u Misisipi okružen je nemerljivim količinama vode. Tu je čak 13 jezera, močvare, reke, vodopadi i potoci koji se spajaju u gradskim parkovima. Ovde sve šušti i šumi u radosnim skokovima vodene snage.

izvor: benfranklinplumbingm.com

Mineapolis je nekadašnji centar proizvodnje brašna, grad mlinova i drvene građe. Podignut je na zemljištu na kome se milionima godina taložio led, pesak i krečnjak, zahvaljujući čemu obiluje mnogobrojnim pećinama, ali i jezerima neobične lepote nastalim kretanjem lednika koji je stvorio uvale i obale neverovatnih oblika.

izvor: visit-twincities.com

Usred grada, ali i Nacionalnog parka Misisipi, po lepoti se izdvaja vodopad Sen Entoni. Ime je dobio po katoličkom svecu Antoniju Padovanskom u čast bratimljenja gradova Mineapolisa i Padove krajem 19. veka. On je jedini prirodan, a inače i jedini vodopad u klisuri reke Misisipi, ali je njegovo dno u međuvremenu zamenjeno betonskim jer se krajem 19. veka delimično srušio.

izvor: worldatlas.com

Pre samog vodopada se nalazi se čak 14 brana koje služe za proizvodnju energije, kontrolu vodopada, ali i rekreaciju koja se odvija na veštačkim jezerima. Najveća od svih je upravo brana Sen Entoni, koja koristi rečni pad visine 15 metara, pa je i po tome najviša brana od svih ostalih na Misisipiju, koja ima i najlepši pogled, jer se ne zna da li se vodopad bolje vidi sa nje ili sa čuvenog Kamenog mosta, koji povezuje novi deo grada sa starom četvrti Marsi-Holms.

izvor: nps.gov

U Mineapolisu se nalazi i najstariji most izgrađen preko reke Misisipi. On je od 1855. krasio njegove obale a danas je umesto njega izgrađen novi most koji premošćava Henepin aveniju.

izvor: asbi-assoc.org

Drugi grad koji sa Mineapolisom čini “gradove blizance” i metropolu na obalama Misisipija je Sen Pol, glavni i po veličini drugi grad Minesote. On je osnovan nešto ranije, sredinom 19. veka, a ime je dobio po prvoj katedrali u gradu, posvećenoj Svetom Pavlu. Zajedno sa Mineapolisom podignut je na ušću Minesote u Misisipi, a i sam je prepun jezera koja su zapravo napušteni delovi toka Misisipija.

izvor: visitsaintpaul.com

Najpoznatije je Pigs aj, koje je dobilo svoje neobično ime, “svinjsko oko”, po nadimku Pjera Parana, prvog Evropljanina koji je živeo na tlu budućeg Sent Luisa. Sem njega grad krase i lednička jezera Falen i Komo.

izvor: saintpaulbybike.com

Misisipi je plovan od Sen Pola pa sve do ušća. Širina i čak 29 brana sa ustavama, nastalih da bi se kontrolisao tok ogromne reke i sprečilo njeno razlivanje po obalama, stvorili su mu mnogobrojna veštačka jezera, od kojih je najlepše Vinibigošiš.

izvor: pinterest.com

Posle velikih gradova korito reke se više ne spušta tako strmim putem a sve više pritoka joj se pridružuje i donosi nanose sa Apalačkih i Stenovitih planina pa su obale negde strme, a negde ograđene nasipima jer su niži delovi često bivali poplavljeni.

izvor: oddizzi.com

U ovom delu toka nalazi se i najveće jezero na Misisipiju – jezero Pepin. Nastalo je prirodnim putem, kao proširenje usled taloženja nanosa u delti reke Čipeva, koja se na ovom mestu uliva u Misisipi.

izvor: wikipedia.org

Ova plavetna voda čuva i najlepši mit Misisipija. Na jezeru se, naime, nalazi Devojačka stena, klif za koji se vezuje indijanska Legenda o Vinoni.

izvor: mpsmag.com

Ona nam priča da je sa ovog mesta u smrt skočila Vinona, kćer poglavice Dakota Sijuks Indijanaca Crveno krilo, jer je njen otac naredio da joj ubiju voljenog mladića iz neprijateljskog plemena Čipeva.

izvor: listenandread.com

Misisipi dalje nastavlja svoj tihi neumitni tok kroz žitna polja ravničarske Ajove.

izvor: encyclopediabritannica.com

U srcu ove države nalazi se Nacionalni park Efidži, koji se proteže po obalama Misisipija, dok ga sa druge strane oivičavaViskonsin. Ovde, na samom ušću Žute reke u Misisipi nalazi se više od 200 praistorijskih humki koje su napravili Indijanci plemena Ajovej. Mnoge od njih stvorene su u obliku životinja, najviše ptica i medveda. Najveća se upravo i zove Humka kolone medveda, koja je, gledano iz vazduha, duga preko 40 metara, a od zemlje je odignuta čitav metar.

izvor: pinterest.com

Najveći grad ove države koji leži na Misisipiju je Davenport. On je osnovan početkom 19. veka od strane Antoana Leklera, zemljoposednika velikih žitnih polja Ajove, koji mu je i dao ime po svom prijatelju Džordžu Davenportu, pukovniku koji je učestvovao u ratu Crnog jastreba, istorijskog sukoba koji se zbio početkom 19. veka između doseljenika i američkih starosedelaca.

izvor: odyssey.com

Podignut na mestu gde Misisipi pravi među između Ajove i Ilinoisa, oduvek je bio mesto značajnih događaja, posebno kad je u njemu izgrađen prvi železnički most preko Misisipija, davne 1856, koji je premostio čuveno Kameno ostrvo, koje je poplavljivanje Misisipija odseklo od ostatka Ilinoisa, sa gradom Davennportom. Budući da je to bilo vreme parnih brodova, kapetani su sa negodovanjem dočekali novi most, plašeći se da će predstavljati opasnost za plovidbu. Njihova strahovanja su se obistinila: dve nedelje po otvaranju mosta parobrod Efi Afton je porušio jedan njegov deo usled čega se zapalio. Posle dugotrajnog sudskog spora tadašnji predsednik Abraham Linkoln stao je na stranu železnice te je tako i Vrhovni sud presudio u njenu korist.

izvor: rtmassociates.com

Još jedan most u Ajovi ima veliki značaj - Norbert Bekej, kod mesta Muskatin, prvi je u SAD-u koji je od 1972. osvetljen LED svetlima duginih boja.

photo Paul Brooks

A potom Misisipi nastavlja dalje, deleći ili spajajući države Ilinois i Misuri.

izvor: pinterest.com

Ovo je kraj vrlo bogate američke prošlosti, koja se posebno ogleda u arheološkim iskopinama u najvećem gradu države Misuri - Sent Luisu. On je svedočanstvo o nekadašnjem drevnom indijanskom gradu Kahokia, osnovanom od strane Indijanaca hiljadu godina pre dolaska Evropljana na američko tlo.

izvor: blackfootdigitallibrary.com

Bio je to veliki grad, veći od Londona tog vremena, ali kada su se Evropljani pojavili, odmah je raseljen. Umesto njega podigli su svoj grad, nazvavši ga po svom kralju Luju IX. Danas je od starog indijanskog grada ostao samo istorijski park u istočnom delu metropole, koji se smatra najvećim arheološkim nalazištem severno od drevnih gradova Meksika.

izvor: flexjobs.com

Kada su u njega ušli Evropljani, odmah su preuzeli da ga prilagode sebi. Tako su prvi osnivači bili prodavci krzna Pjer Lakled i Ogist Šoto i on je vrlo brzo postao glavna luka Misisipija. Izgrađen na strminama i terasama koje gledaju na ušće Misurija i Merameka u Misisipi, okružen je plodnom brdovitom zemljom prošaranom širokim dolinama. I ovaj grad je sagrađen iznad šupljih krečnjaka i dolomita, pa se ispod njega nalaze mnogobrojne pećine.

izvor: hiltongardenin.com

Ovaj velika i važna metropola američkog Srednjeg zapada poznata je i po Memorijalnom kompleksu Džeferson, koji obeležava mesto sa koga je prva ekspedicija američkih istraživača Luisa i Klarka krenula u istraživnaje zapada od Sent Luisa pa sve do Pacifika. Dobio je ime po Tomasu Džefersonu, trećem predsedniku SAD-a, koji je nakon kupovine Luizijane poslao istraživače u avanturu. U srcu parka nalazi se Gejtvej, čelični luk, simbol Sent Luisa.

izvor: wareplanet.com

Da grad ima mnogo simbola, dokaz je i most Eds, koji Sent Luis spaja sa istočnim delom grada. U vreme kada je izgrađen, krajem 19. veka, bio je najduži most na svetu sa skoro 2 kilometra dužine, a njegova tri rebrasta čelična luka smatrana su veoma smelim poduhvatom, kao i sama upotreba čelika kao najvažnijeg građevinskog materijala, koji se tada prvi put upotrebio za izgradnju mosta.

photo Mitchell Schultheis

Južno od Sent Luisa nalazi se i jedna od najvećih hidroelektrana na Misisipiju. To je Taum Sauk, koja je od velike reke udaljena 80 kilometara i nalazi se na vrhu planinskog venca San Fransoa. Ona funkcioniše po principu velike baterije - kada je potrošnja struje velika, ispušta vodu kroz turbine rezervoara na vrhu planine Profit u niže rezervoare, udaljene 2 kilometra, u reku Blak. Noću, kada su zahtevi za strujom niži, višak energije se upotrebljava da se voda pumpanjem vrati u rezervoar na vrhu pa se ista procedura obavlja svakog dana.

izvor: agroekonomija.wordpress.com

Pa tako sve dalje i dalje, uz mnogobrojne rtove i strmine, teče Misisipi čekajući svoje velike i male pritoke.

izvor: wikipedia.org

A najveća i najvažnija od svih joj se baš tu približava.

izvor: headhuntersflyshop.com

Reka Misuri izvire u državi Montana spajanjem tri reke: Džeferson, Meidson i Galatin i prolazi kroz sedam država SAD-a dok se ne ulije u Misisipi tačno na sredini njegovog toka sa zapada u blizini Sent Luisa. Zahvaljujući ovoj takođe ogromnoj reci, Misisipi se svrstava među najduže reke sveta.

izvor: pinterest.com

Ušće sa Misurijem je značajno i zbog toga što se baš tu završava gornji tok Misisipija i počinje srednji, koji zovu još i Srednji Misisipi. Odavde reka teče slobodno, bez pregrađivanja branama i ustavama.