Tragač za čarobnim svetovima prirode: Evropski gradovi: Kroz mirisnu prašku jesen (II deo)

Poslednji dan u Pragu ostao je za najlepše – Hradčane, Karlov most i krstarenje Vltavom. Bio je to idealan plan, sem što je od prethodne noći padala kiša. Neko bi se oneraspoložio, a ja sam uživala u još jačem mirisu tamnog opalog lišća visoke topole pod prozorom sa koga sam jutrima gledala obrise praških tornjeva u magli. I verovala da oblaci moraju da se raziđu i da će me sunce pozdraviti nad obasjanim Pragom bar pred odlazak kući.

Tako je moja grupa, predvođena sjajnim vodičem, koji je poznavao ovaj prelepi grad kao svoj džep, krenula put Praškog grada. I nije bilo potrebno mnogo reči, i ono što je samo oko videlo bilo je za nezaborav. Čak i po sivoj kiši, koja je kapala kao da nikada nema nameru da stane.

foto Jelena Dilber

Prema Ginisu, Hradčani su najveći zamak na svetu. Podignuti su u 9. veku, tvrde arheološka istraživanja, onda kada su na obale Vltave došli Sloveni zajedno sa princem Borivojem, koji je davne 880. osnovao grad. U to vreme zamak je bio opasan rovovima i utvrđenjima od gline i kamena, a prva građevina u njemu bila je Bogorodičina crkva. Bilo je to vreme kraljeva iz loze Pšemislovića, od kojih će neki uspeti da dostignu zvanje imperatora Svetog rimskog carstva. Kasnije crkve podignute su u 10. veku, u periodu kada zamak postaje ne samo sedište državnih vlasti i mesto gde žive carevi i kraljevi, već i sedište crkve, Praške biskupije i centar obrazovanja i kulture. U njemu su živeli i imali svoje odaje rimski imperatori, bohemski i češki kraljevi, predsednici, a danas je sedište prvog čoveka Češke Republike. Pa samim tim ne postoji bolje mesto na kome bi trebalo da se čuva krunidbeni nakit Bohemske kraljevine.

Kruna Bohemije (izvor: wikipedia.org)

Zlatno doba zamka bio je 14. vek, vreme vladavine češkog kralja i rimskog cara Karla IV, kada su izgrađene katedrala Svetog Vida i Kraljevska palata, osnovan Karlov univerzitet a utvrđenja ojačana.

foto Jelena Dilber

Mnogo godina kasnije Praški grad je doživeo i veliki požar, ali je ostao da na istom mestu vekovima ponosno stoji iznad grada. Koliko se menjao, dokaz je i to što je svaki vladar ostavio svoj pečat različitih umetničkih stilova u ovom velelepnom čudu graditeljstva.

foto Jelena Dilber

I zaista, već na samom ulazu susrećete se sa kao isklesanim licem gardiste na straži. To kao da vas priprema da vas unutra čeka nešto veliko i važno – velika Predsednička palata.

foto Jelena Dilber

Čim se prođe predsednikovo radno mesto, ulazi se u veliko dvorište koje podseća na maleni trg, sa svih strana oivičeno građevinama iz minulih vekova. Tu je Galerija slika zamka, koja je podignuta na mestu nekadašnje konjušnice, gde je pronađeno mnogo slika iz vremena kralja Rudolfa II, a među njima i dela Ticijana, Tintoreta i Rubensa, a prekoputa nje barokna Kapela Svetog Hrista u kojoj se nalazi Trezor Katedrale Svetog Vida sa svim njenim dragocenostima.

foto Jelena Dilber

U centru malenog trga u sredini je Kolova ili Lavlja fontana iz 17. veka, vremena vladavine cara Leopolda I, na kojoj grčki bogovi i tritoni pridržavaju terasu iz koje lavovi sipaju vodu. Pored je i drevni bunar iz čijeg izvora se vekovima unazad dvorac snabdevao vodom.

foto Jelena Dilber

Svuda žamore turisti, slikaju se i dovikuju. Ne ometa ih ni smena straže gardista, koji, navikli na gužve, predano obavljaju svoju dužnost.

foto Jelena Dilber

Iza velikog kamenog prolaza skriva se lepotica Hradčana - Katedrala Svetog Vida, prva gotička crkva Centralne Evrope, koju je, kao što već malopre napisah, u 10. veku podigao Karlo IV. Njena izgradnja nimalo nije bila laka, naime bogomolja koja je nikla na nekadašnjoj rotondi podizana je celih šest vekova! Danas je njen južni toranj, kao i uvek u crkvama ovog tipa, veći i sa visinom od 34 metara predstavlja najvišu tačku Praga. Unutar ove impozantne gotičke građevine, koja gorostasna, a opet vitka sa svojim šiljastim pocrnelim tornjevima ide sve više ka nebu, nalaze se grobovi čeških kraljeva. Posebno mesto među njima zauzima Kapela Svetog Vaclava kao zasebna celina na mestu nekadašnje stare rimske bazilike. To je najvrednije mesto češke umetnosti sa zidovima prekrivenim dragim kamenjem i slikama.

foto Jelena Dilber

Iza katedrale, kao deo utvrđenja, nalazi se Kula Mihuljka, koja je u 13. veku služila kao barutana, a kasnije i kao laboratorija alhemičara i zvonolivnica.

foto Jelena Dilber

Pored katedrale nalazi se Stara palata, podignuta u 12. veku. Ovaj dvorac, lep i pod hladnim kišnim kapima, i u gužvi turista i pod zvucima vojne muzike, najviše se menjao tokom istorije i to zato što je svaki vladar još ponešto sagradio i pridodao da ostane posle njega za pamćenje. Prvo ga je u 14. veku pregradio Karlo Veliki u gotičkom stilu, pa ga je potom dogradio i Vladislav II, od koga su ostale Vladislavljeva dvorana i kule, pa Rudolf II, ljubitelj umetnosti i kulturnog života, koji je izgradio severno krilo sa Španskim holom i Ferdinand I koji je sagradio Belvedere. Danas se u jednom njegovom delu nalazi Arhiv Praškog grada.

foto Jelena Dilber

Ispred Stare palate nalazi se Obelisk podignut u čast desetogodišnjice osnivanja Čehoslovačke 1928. i Spomenik Svetom Đorđu iz 14. veka, jedna od najlepših gotičkih bronzanih skulptura Češke.

foto Jelena Dilber

Kako sam obišla katedralu i pogledala je sa zadnje strane, sa koje je i najlepša, kiša je stala i oblaci su polako počeli da se cepaju.

foto Jelena Dilber

Tako da je mali trg sa fontanom, opran kišom, zamirisao na neke veoma stare dane.

foto Jelena Dilber

Taj utisak upotpunile su i zgrada u kojoj se čuva istorijat zamka a posebno Bazilika Svetog Đorđa stara punih deset vekova, prvi manastir Bohemije. Iza njega princ Boleslav i njegova sestra Mlada sagradili su benediktinski Manastir Svetog Đorđa. Iako srušen krajem 18. veka, obnovljen je i danas se u njemu nalaze neke od najvrednijih kolekcija češke umetnosti.

foto Jelena Dilber

Prekoputa bazilike je prelepa kapija Marije Terezije.

foto Jelena Dilber

Dok se sve više razvedravalo, valjda zato što je i samo nebo htelo da se do kraja zaljubim u Prag sa velikog vidikovca, prolazila sam viševekovnim kamenim pločama pored Zlatne ulice, koju od 16. veka krasi niz gotičkih kuća sagrađenih između utvrđenja. Ne zna se kako je tačno nastala, prema mišljenju jednih, kuće je podigao kralj Rudolf II za svoje čuvare, a prema mišljenju drugih, bilo je to mesto gde su živele zanatlije, trgovci i kraljeve sluge. Ime je dobila po kraljevim alhemičarima i zlatarima koji su ovde živeli krajem 17. veka, a u jednoj od njih je par godina živeo i Franc Kafka Na njenom kraju se još od 15. veka kao utvrđenje, ali i tamnica, nalazi Kula Daliborka.

foto Jelena Dilber

Prekoputa nje su velelepni dvorci - Palata Lobkovič, koju je u 16. veku izgradila porodica Pernštajn, da bi u sledećem veku postala svojina Poliksene Lobkovič. Danas je deo Nacionalnog muzeja u kome se pored vrednih dela čuva i kruna čeških kraljeva. Tu su i Palata Rozenberg, novi dvorac i Barutna kula.

Iz još jedne kamene kapije stiže se do najlepšeg mesta Hradčana - vidikovca sa koga se ceo Prag vidi kao na dlanu. Pod još oblačnim oktobarskim nebom pred mojim očima prelivao se zlatni grad u nijansama jeseni ka svim stranama sveta, a njegovi daleki mostovi i blistavi tornjevi činili su da izgleda kao iz neke stare bajke u kojoj su se vekovi čeških i bohemskih careva načas vratili i zarobili u sadašnjosti. Sa ovog mesta Prag vam zauvek osvoji srce.

foto Jelena Dilber

Sa vidikovca se lagano spuštaju stepenice pa ponovo uranjate u veliki grad, Malu stranu podno Hradčana, koju je osnovao kralj Otokar II Premisl u drugoj polovini 13. veka. Ovaj deo grada, koji se prostire sve do Karlovog mosta, jedan je od najlepših, prepun raskošnih palata, plemićkih vila u renesansnom i baroknom stilu, koje su sagrađene u vreme kontrareformacije Katoličke crkve, i parkova u kojima lišće naprečac požuti kad stigne jesen.

foto Jelena Dilber

U njoj se nalaze male ulice koje krivudaju kroz priljubljene kućice. Naći ćete ovde majušne prodavnice suvenira, restorane ušuškane venjacima i pekare u kojima se peku tako mirisni kolačići od cimeta išarani raznim bojama i u oblicima čovečuljaka da od njih miriše ceo kraj.

foto Jelena Dilber

Ovde se nalazi i najuža ulica na svetu.

foto Jelena Dilber

A i Muzej Franca Kafke sa velikim slovom K ispred ulaza, možda po prezimenu, a možda i po čuvenom Jozefu K. iz njegovog čuvenog romana Proces. A ispred samog ulaza neobična fontana – dve skulpture muškaraca koji uriniraju. Pravi apsurd svuda oko Kafke.

foto Jelena Dilber

Miran kraj podno Karlovog mosta ukrašava ostrvce Kampa, koje je od Vltave odeljeno kanalom Čertovka. Dok sam do njega došla sunce je potpuno rasteralo oblake i počelo da se ogleda u mirnoj vodi. Ovde na malim brodovima možete krenuti u obilazak pun mirisa jesenjeg lišća koje se prepliće sa dahom reke. Nekada poznato po prodavnicama grnčarije, danas gleda na Nacionalni teatar i vrvi od turista koji istražuju ovo parče grada koje kao da jedva čeka da bude otkriveno.

foto Jelena Dilber

Na Maloj strani najlepša i najdominantnija je Crkva Svetog Nikole ili, kako je Česi zovu, Crkva Svetog Mikulaša u Mosteckoj ulici. Građena je tokom prvih pedeset godina 18. veka i najznačajnija je građevina praškog baroka. Sagradili su je isusovci, najzatvoreniji red katoličkih kaluđera, a potpuno je obnovljena sredinom prošlog veka. Dok stremi ka jarkom suncu i modrom nebu, od njene visine zastaje dah, a još više kad uđete unutra i ugledate oslikane zidove prizorima iz života Svetog Nikole.

foto Jelena Dilber

Od nje je i Karlov most blizu, pa ako krenete pravo, naići ćete na dve velike Kule Malog grada i za njima najlepšu prašku građevinu, onu koju ćete najradije tražiti na slikama i razglednicama i koja vas, najblaže rečeno, nikako neće ostaviti ravnodušnima.

foto Jelena Dilber

Čuveni Karlov most je najstariji očuvani kameni most. Njegova gradnja započela je na mestu srušenog Juditinog mosta sredinom 14. veka, u vreme vladavine kralja Karla IV, a dovršen je 45 godina kasnije, mnogo nakon Karlove smrti. Bilo je to vreme kada je Prag bio jedan od najvećih gradova tadašnje Evrope sa preko 40 hiljada stanovnika pa je bilo prirodno da dobije veliki most koji će povezivati dve vltavske obale. Do sredine 19. veka bio je jedini preko reke, a u to vreme je i dobio današnje ime Karlov. Pre toga je nosio imena Praški ili Kameni.

foto Jelena Dilber

Dug preko 500 a širok 10 metara, leži preko Vltave na 16 stubova koji između sebe grade lukove a obezbeđen je sa tri tornja, od kojih su dva na Maloj strani dok drugu obalu krasi Staromjestski toranj ili Kula Starog grada iz 14. veka, utvrđenje, slavoluk i najlepša evropska gotska kula na ulazu u Stari grad. Najupečatljiviji je od svih ostalih zbog vajarskih ukrasa, statua Karla IV i Vjenceslava IV, izrezbarenih amblema svih oblasti koje su bile deo Karlovog carstva i najlepšeg pogleda koji se sa njega pruža na ceo grad i Vltavu koja svetluca na suncu.

foto Jelena Dilber

Most je ukrašen i sa 30 baroknih statua svetaca i zaštitnika tog vremena, koje su uglavnom postavljene na samom početku 18. veka. Dekorisali su ga najveći bohemijski skulptori: Matijas Braun, Brokof, njegov sin Mihael Jozef i Ferdinand Maksimilijan.

foto Jelena Dilber

Najpopularnije skulpture su Sveti Lugard, Feliks i Ivan, ali najpoznatiji je ipak Sveti Jan Nepomuk, za koga se vezuju mnogobrojne legende i priče. Jedna od njih je da ćete ako protrljate bronzanu ploču u dnu njegove statue ponovo doći u Prag.

foto Jelena Dilber

Jan Nepomuk je proglašen za sveca, ali je za života zapravo bio ambiciozni vikar koji je ubijen krajem 14. veka u borbi za moć između kralja Vaclava IV i njegovog nadbiskupa i bačen je sa mosta u Vltavu. Isusovci su tada izmislili svetačku priču da je odbio kraljičinu ispoved i da se kada se utopio pet zvezda pojavilo na tom mestu. Tako je početkom 18. veka proglašen za sveca.

foto Jelena Dilber

U svako doba dana most vrvi od svih onih koji bi da ga vide, fotografišu, kupe suvenire i slike ili jednostavno uživaju u žamoru svih svetskih jezika, zvucima frule uličnih svirača i pogledu na Vltavu koja šušti praveći mali slap nasred svog korita. A osećaj da gazite kaldrmu kojom su mnogi hodili vekovima pre vas ispunjava vas strahopoštovanjem i prema starosti i vrednosti mosta, i prema večnosti koja guta sve sem ove predivne kamene građevine.

foto Jelena Dilber

Za kraj je ostalo krstarenje Vltavom podno praških mostova dok je vetar sa reke nosio milione sićušnih kapljica koje su se zaplitale u kosu. Sunce je jarko sijalo, ljeskalo se u talasima Vltave i odbijalo od ostrvaca još zelenih od toplog leta, kao da kiša nikada nije padala iz olovnih oblaka. Nebo se otvorilo, modro i čisto, da poslednjeg dana Prag zablista u punom sjaju pred mojim očima.

foto Jelena Dilber

Uz zvuke Smetanine Vltave na brodu Praha i Prag je dobio poseban sjaj, sa svojom zadivljujućom starošću, vitkim tornjevima, kulama potamnelim od vremena i snegova, popločanim trgovima sa kojih su ko zna koliko krvi sprale hladne jesenje kiše i vetrovi pomeli korake slavnih ljudi. Ispod stubova starog Karlovog mosta, gde se tamne obrisi reke koja nadođe posle prolećnih kiša, mirišu vekovi i zovu svakog da se vrati i otkrije još poneki deo grada koji je ostao obavijen tajnama koje traže da budu razotkrivene. Prag će čekati i mene, zato sam i dodirnula bronzanu ploču Svetog Jana Nepomuka. Da bi znao da ću da mu se vratim.