Evropski gradovi: Kroz mirisnu prašku jesen (I deo)

Prag, grad u srcu Evrope i češke Bohemije, dočekao me je u magli. Veliki svet ušuškan u široko pobrđe i dolinu Vltave koja pravi mnogobrojne okuke i ostrvca, propeo se sa svojim mnogobrojnim tornjevima ka sivom nebu i u oktobarskom jutru već žamorio svojim crvenim tramvajima koji su kloparali preko visokih nadvožnjaka. Zlatni grad je bio lep čak i u mutno praskozorje.

Kao i uvek kada negde dođem, potrudim se da saznam sve ono što bi mi to novo mesto još više približilo srcu. A istraživati Prag samo znači zavoleti ga i pre prvog pogleda. Tako sam saznala da postoji nepotvrđeno verovanje mu je ime staroslovenskog porekla i da znači gaz, mesto za prelaz preko reke Vltave. Ali i to da svi mnogo više vole staru legendu koja se vezuje za brdo koje se izdiže iznad grada i koje, sa koje god strane da dođete, morate da ugledate – ono na kome je podignut Praški grad, zamak koji se na češkom izgovara na prazě.

foto Jelena Dilber

 Priča o njemu kaže da se nekada davno princezi Libuše, koja je živela na brdu Višehrad pored Vltave, predskazao veliki grad čija će slava dosegnuti zvezde. Tada je pokazala rukom na brdo Hradčani i rekla onima koji su je slušali da odu baš na to mesto, pronađu čoveka koji upravo delje prag za svoju kuću i da po njemu daju naziv gradu. Tako je i bilo. A pošto je na češkom grad Prag ženskog roda Praha, stari stanovnici ubrzo su ga prozvali “majkom svih gradova”.

foto Jelena Dilber

Prvi deo Praga koji me je dočekao u prohladnom jutru bio je Novi grad ili Staro mesto, kako ga nazivaju Česi, trgovinski centar grada, koji je, kažu, doživeo svoj procvat u 19. veku kada je spojen sa Starim gradom a u njemu izgrađene mnogobrojne građevine novijih arhitektonskih stilova.

foto Jelena Dilber

Srce Novog grada i mesto na kome se svi turisti skupljaju kad kreću u upoznavanje Praga čini Vaclavov trg (Vacslavske namjesti). On je bio i prvo mesto koje sam upoznala i zapamtila kao polaznu tačku svih sastanaka moje grupe.

foto Jelena Dilber

Ovaj ogroman prostor poput bulevara u čijoj sredini su skverovi prepuni cveća, mali trgovi na kome sve vrvi od jesenjih motiva suncokreta, kukuruza i velikih budeva u slavu Festivala jeseni, stoji na ovom mestu već ravno 600 godina. Izgrađen je u doba čuvenog kralja Karla IV, kada je bio pijaca na kojoj su se prodavali konji, a od tada je trg na kome se odigravaju svi najvažniji istorijski događaji i parade. Tako su se na ovom mestu u rano jutro avgusta 1968. pojavili ruski tenkovi, ali se održale i demonstracije dvadeset godina kasnije, kada je zemlja konačno prestala da životari u tami iza gvozdene zavese.

foto Jelena Dilber

  

Na vrhu bulevara najupečatljivije mesto pripada Spomeniku Svetom Vaclavu, kralju i češkom vojvodi iz 10. veka, unuku osnivača Praga i Hradčana Borivoja. Delo je vajara Jozefa Majslbeka s početka 20. veka. Bronzani Sveti Vaclav jaše na konju a oko njega su sveci zaštitnici: Adalbert, Prokopije, Ljudmila i Agneza.Vaclav I je proglašen za sveca i zaštitnika Češke nakon što ga je brat Boleslav ubio u svom dvoru. 

foto Jelena Dilber

Nekoliko metara iza spomenika nalazi se ploča u spomen svih koji su poginuli u komunističko doba. Tu je i drveni krst koji obeležava mesto gde je pao 20-godišnji student Jan Palah, koji se 1969, posle Praškog proleća i sovjetske invazije 1968, polio benzinom i živ zapalio pa tri dana kasnije umro od opekotina. Odmah iza njega, na severnom kraju trga, nalazi se i Nacionalni muzej u neorenesansnom stilu sa mermernim stepenicama i panteonom sa figurama češke kulture.

foto Jelena Dilber

Kad krenete niz bulevar, sve vrvi od ljudi koji zastajkuju, razgledaju i upijaju prve utiske o ovom čarobnom gradu. Pa ne znate gde pre da gledate, da li u stari tramvaj, zauvek zaustavljen i pretvoren u mali kafe, u kome se nude domaći specijaliteti - pečene kobasice i kuvano vino posuto mirisnim začinima, ili u građevine načičkane jedne do druge koje čuvaju stare fasade i dah minulih vremena a u svom prizemlju otvaraju vrata hipnotičkim neonskim svetlima iza kojih se skrivaju kockarnice i noćni klubovi sa lepim Čehinjama za skup provod.

foto Jelena Dilber

Među najlepšim građevinama Vaclavovog trga je i Hotel Evropa, pravi primer praške secesionističke arhitekture, sa predivnim kontrastom tople žute boje i jarkim zelenim ukrasima. Tu je i palata Lucerna, koju je projektovao deda Vaclava Havela, u kojoj su se odigrali veoma važni događaji češke istorije, a danas su u njoj galerija, bioskop, kafei i barovi.

foto Jelena Dilber

 

Ako odlučite da odmah krenete u avanturu pa se zavučete u lavirinte malih ulica gde vas iza svakog ćoška očekuje sve lepši mali trg sa skulpturom oivičen zgradama sa kojih kao naslikano visi jesenje cveće iz saksija, naići ćete na Jungmanov trg sa koga se kroz luk Austrijskog kulturnog centra stiže do Crkve Naše Gospe snežne, koju je osnovao Karlo IV nakon svog krunisanja. Iako nikada nije dovršena, ima najviši svod od svih praških crkava, kojih ima preko 200, i iznosi čak 34 metra. Pored nje je kapela Device od Pasova u kojoj se održavaju izložbe. Iza se nalaze prelepi Franjevački vrtovi, koji su nekada pripadali samostanu, skriveni od vreve grada.

foto Jelena Dilber

Ali ipak, kad ste već prvi put u velikom gradu, preporučujem vam da slušate svog vodiča, idete pravo i pratite glavne ulice. I to je dobar pravac. Ka najlepšem i najstarijem delu grada. Naići ćete na tom putu na mnogobrojne pivnice u kojima se toče najlepša češka piva, male prodavnice slatkiša, radnje u kojima svetlucaju predmeti od čuvenog češkog kristala svih boja, sve do Havelske pijace koja tu stoji, ni manje ni više, skoro devet vekova. Verovali ili ne, nastala je skoro pola veka pre nego što se na našim prostorima odigrala Kosovska bitka.

foto Jelena Dilber

Prekoputa nje nalazi se jedna od najlepših praških crkava – Crkva Svetog Havela, po kojoj su i ceo trg i kvart dobili ime, pa i pijaca. Skrivena iza grana drveća, stidljivo skriva svoju lepotu isto toliko dugo koliko postoji i velika tržnica. Vekovima je menjala svoj izgled, a  ovaj današnji, sa prelepom fasadom, ima od 18. veka.

foto Jelena Dilber

Pa onda sve dalje uličicama koje mirišu na slatkaste trdelnike, češke kornete punjene sladoledom, vanilom, čokoladom ili voćem, ili stare češke restorane iz kojih se šire mirisi gulaša i domaćih svinjskih kolenica. Dok se provlačite kroz gužvu turista, sa strane vas dočekuju šareni izlozi puni u svetlucavi papir upakovanih bombona, suvenira i lutaka marioneta.

foto Jelena Dilber

  

Malo-pomalo i stižete u Stari grad ili Staro mesto, po češki, koje na desnoj obali Vltave predstavlja najstariji i istorijski najvredniji deo Praga. Nastao je u 13. veku pa u skladu sa tim ovde ima najviše građevina izgrađenih u stilu gotike, od kojih su mnoga zdanja kasnije prepravljana ili su dobijala obrise novih stilova, a retka od njih su srušena u ratu i više nikada nisu obnavljana, prvenstveno zato što su se Pražani kroz istoriju trudili da sačuvaju svoj grad od razaranja. Zahvaljujući očuvanosti ovog starog gradskog jezgra, Unesko ga je uvrstio na listu svetske kulturne baštine.

foto Jelena Dilber

U njemu kao najlepši ukras stoji Stari trg, tačno na pola puta između Vaclavovog trga i Karlovog mosta. Od 11. veka ovo je bila pijaca koja se nalazila na čvoru mnogih važnih puteva. Danas je na njemu mnoštvo restorana, pabova, kafića, galerija i muzeja. Ovo je i najznačajniji praški trg, koji je sagrađen u 12. veku. A da je i jedno od najviše slikanih mesta u Pragu, pokazuju turisti koji ne znaju gde će pre da se okrenu da uslikaju ono što vide – da li drevne građevine od čije veličine, starosti i lepote zastaje dah, da li kočije sa konjima koje kao da nose dah davnih vremena, da li na viševekovnoj kaldrmi obeležena mesta gde su se nekada na giljotini odrubljivale glave nepodobnima ili ulične iluzioniste koji lebde u vazduhu ili se prerušavaju u najneočekivanije kostime.

Mesto nekadašnje giljotine (foto Jelena Dilber)

Ulični iluzionisti (foto Jelena Dilber)

Od svih građevina najpoznatija i svakako najlepša je gotička crkva Svete Marije od Tina, katedrala koja je u 10. veku nastala kao skromna crkva u sklopu nekadašnje bolnice. Međutim, u 14. veku ona postaje glavna crkva Starog grada, a godinama se sve više nadograđivala. Najviše vremena trebalo je za izgradnju južnog tornja, koji je po arhitektonskim običajima uvek širi od severnog. Završetak su sprečavali višegodišnji Husitski ratovi, u kojima su se seljaci i sitna buržoazija pod vođstvom Jana Husa borili za svoja prava, pa je crkva napokon završena tek početkom 16. veka i tada, posle Katedrale Svetog Vida, postaje najznačajnija crkva Praga. U njoj se nalazi grob čuvenog danskog astronoma Tiha Brahea, koji je radio na dvoru  Rudolfa II, kralja Ugarske i Češke i cara Svetog rimskog carstva. Sa svih strana je okružena građevinama a iza nje se nalazi dvorište Ungelt, nekada dom mngobrojnih trgovaca, a danas mesto puni kafića i prodavnica.

foto Jelena Dilber

Odmah uz nju su Kinski palata u rokoko stilu sa Nacionalnom galerijom grafike i  Kuća kamenog zvona, izgrađena u mešavini pseudobaroknog i gotičkog stila iz 13. veka. Ona je jedna od najstarijih zgrada u Pragu. Otkad je obnovljena 1980, u njoj se nalazi Gradska galerija, ali i Dvoržakov koncertni hol u kome se svake godine održava Praški prolećni muzički festival.

foto Jelena Dilber

foto Jelena Dilber

Nasred trga stoji veliki Spomenik Janu Husu, učitelju, reformatoru i svešteniku, osnivaču Moravske crkve koji je 1415. spaljen na lomači jer su mu verovanja proglašena jeretičkim, a zapravo se borio za ujedinjenje nacionalnih ciljeva i crkve, pa je postao nacionalni heroj. Podignut je 1915, petsto godina nakon njegove smrti, a izvajao ga je skulptor Ladislav Salun. Ispod spomenika Janu Husu, koji sedi, nalazi se statua Jana Palaha, studenta koji se živ zapalio zbog ulaska sovjetskih trupa u Čehoslovačku.

foto Jelena Dilber

Nasuprot njemu nalaze se još dve važne građevine Starog trga. Jedna je barokna Crkva Svetog Nikole, koju je u 18. veku izgradio nemački arhitekta Deincenhofer na mestu porušene gotičke crkve iz 13. veka. U njoj se danas održavaju najlepši koncerti na orguljama.

foto Jelena Dilber

Druga važna građevina po kojoj je Prag nadaleko u svetu poznat je kula sa Astronomskim satom, koji je početkom 15. veka postavljen na trgu. Neobičan, šaren i kao pun života, najveća je atrakcija za turiste. Oni se svakog dana okupljaju oko njega i posmatraju donji sat, na kome su označeni poljski radovi u toku godine, gornji, koji pokazuje i vreme i astrološke znake u Zodijaku, i figure anđela, ratnika sa mačem i štitom, Jevreja sa kesom novca i Turčina zabavljača. Međutim, atrakcija  se odigrava na svaki pun sat. Tada izvajani kostur povlači uzicu i zvono koje otvara dva mala prozora iz kojih počinje defile apostola, koji se pojavljuju i nestaju i to za manje od celog minuta. Prizor je zaista interesantan, a koliko je i popularan, svedoči velika gužva koja se stvori u to vreme, a poseban utisak ostavljaju japanski turisti koji svaku završenu predstavu apostola proprate aplauzom.

foto Jelena Dilber

Tako da skoro niko ni ne obraća pažnju da je sat samo deo Stare gradske većnice iz 14. veka u kojoj se nalaze istorijske sobe, toranj i kapela, a koja je vek kasnije prepravljena i tada je dobila elemente gotskog stila. Odmah pored je i Staromestska kula u čijim se odajama nalaze mozaici iz 1930, gotička kapela sa apostolima, a ispod zgrade romanski i gotički podrumi.

foto Jelena Dilber

U nastavku malog trga kod Astronomskog sata nalaze se građevine sa veoma lepim fasadama. Odmah pored je i kuća orijentalnog izgleda u kojoj je nekada bilo tursko kupatilo, a najpoznatija je ipak Kuća kod minute, izgrađena početkom 17. veka u renesansnom stilu sa zgrafito slikama i alhemičarskim simbolima po zidovima, pravi simbol češke opštinske renesansne arhitekture. Poznata je i po tome što je u detinjstvu Kafka bio njen stanar.

foto Jelena Dilber

Nastavite li dalje naići ćete na Mali trg (Male namjesti) u čijem centru su spomenik i Kićena fontana iz 1560. Tu je i zanatska Kuća Rot sa muralima, u kojoj je nekada bila gvožđara, a danas Hard rok kafe.

foto Jelena Dilber

U blizini je i čuvena Pivnice u kata, koja u prevodu znači Pivnica kod dželata. Naime, stare priče o srednjovekovnim mučenjima, koje se u Pragu posebno čuvaju, govore o dželatu "lake ruke", koji je tako dobro umeo da odseče glavu osuđenima i oslobodi ih muka u trenutku da su svi priželjkivali baš njega za izvršenje smrtne kazne. Tako je do danas ostao čuven, ako ne po dobrom, onda bar po pivnici koja mu je posvećena.

foto Jelena Dilber

Pa sve dalje i dalje, pored pabova i barova sa mirisnim pivima i nacionalnim jelima do Trga Franca Kafke i kuće u kojoj je rođen čuveni svetski pisac.

foto Jelena Dilber

Sa Starog trga, kao centra i srca Starog grada, putevi se račvaju na sve strane. Ako krenete pored Crkve Marije od Tina stići ćete u jednu od ulica Tinskog kvarta, Celetnu. Ovaj deo grada izgrađen je u 11. veku. Ovde će vas dočekati Muzej voštanih figura Madam Tiso u kome u izlogu stoji Brus Vilis kao Džon Maklejn iz filma Umri muški tako verno da mu na rukama možete videti i krvave brazgotine, a na drugoj strani Čarli Čaplin koji se osmehuje i samo što ne progovori.

foto Jelena Dilber

Dalje niz ulicu je i jedna od zgrada Karlovog univerziteta, pa ako nastavite, stići ćete do Barutne kule, jedne od četiri koje oivičavaju grad. To je građevina u gotskom stilu, podignuta krajem 15. veka kao deo kapije između Starog i Novog grada na mestu starih uništenih vratnica iz vremena krunisanja kralja Vladislava II. Ime je dobila u 18. veku, jer se najverovatnije koristila za skladištenje municije. Krajem 19. veka je prepravljena od strane arhitekte Jozefa Mokera i tada joj je dodat krov u neogotskom stilu. Na nju se naslanja Gradska većnica, koja je podignuta početkom prošlog veka na ruševinama starog Kraljevskog dvora. A ako poželite, ispred kule se nalaze automobili iz ranog 20. veka, koji će vas spuštenog krova provozati po Pragu.

foto Jelena Dilber

 

Suprotno od Celetne, sa Starog trga kreće Pariska ulica, najbogatiji praški kraj, prepuna najekskluzivnijih radnji i najzvučnijih imena modne industrije, gde možete kupiti garderobu u Dioru, cipele kod Žan Pol Gotjea, tašne u Luj Vitonu ili Pradi, nakit kod Kartijea ili satove u prodavnicama Roleksa ili Filipa Pateka za nekoliko hiljada evra ili najnoviji model Rols Rojsa za nekoliko stotina hiljada evra. Da vas odmah rashladim, ako želite samo da uđete i pogledate šta nude, morate predati svoju kreditnu karticu i sa nje dozvoliti da vam se skine depozit u iznosu od par hiljada evra pa gledajte do mile volje. Ako svemu nađete manu i ništa ne kupite, ljubazni prodavci će vam novac do poslednjeg centa vratiti. Pa ko voli, nek izvoli.

foto Jelena Dilber

Pariska ulica zapravo nije ništa drugo nego glavna ulica Jevrejske četvrti. Ovo parče Praga poznato i kao Jozefov kvart, nastao kao naselje jevrejskih trgovaca, pa samim tim i najbogatiji u gradu, dugo vremena je bio odvojen od ostalih delova kao geto zbog progona Jevreja, koji su u 18. veku predstavljali četvrtinu praškog stanovništva. Kako mu i samo ime kaže, ovaj pravi mali grad za sebe ima sve što je potrebno jevrejskoj zajednici. Proći ćete njegovim ulicama sa drvoredima i ožutelim krošnjama drveća pored Jevrejske gradske većnice, Obrednog hrama, Jevrejskog muzeja i videti Staro jevrejsko groblje, jedinstveno u svetu. Ispred sinagoga, kojih ima na svakom ćošku, moći ćete da vidite vernike kako se okupljaju i čekaju u redovima da uđu unutra, ali i da čujete njihovu pesmu koju rado horski pevaju svojim melodičnim glasovima.

foto Jelena Dilber

   

Kada od Jevrejskog grada krenete ka reci Vltavi, naići ćete na prelepa zdanja koja čine srce kulturnog i obrazovnog dela grada – Pravni, Fizički i Filozofski fakultet i Praški konzervatorijum.

foto Jelena Dilber

Tu je i Muzej dekorativnih umetnosti, ali najvažniji je Rudolfinum, najznačajnija srednjovekovna građanska kuća izgrađena u romanesknom stilu. Kasnije, u 14. veku, prepravljena je u elemente gotike, ali je fasada opet izmenjena krajem prošlog veka. Danas je u jednom njenom delu velika koncertna dvorana, a u drugom, ispred koje se nalazi spomenik Antonjinu Dvoržaku je sedište Praške filharmonije.

foto Jelena Dilber

A možete li da zamislite kako izgledjaju ove praške lepote kad padne veče pa se sve obavije žutom svetlošću koja sve umekša i još više ulepša? Tad zablistaju stare raskošne fasade a Karlov most potamni ispred pozadine blještavog Praškog grada. Vltava još jače zašumi i kao da šapuće neke stare tajne i uspomene podno praških mostova. Ulice tad više zažamore i otvore se mnoga vrata iz kojih bije toplota koja mami da uđete među nasmejane i razgaljene ljude u pivnicama i restoranima svih nacija i kuhinja.

foto Jelena Dilber

Ožive čak i one uske krivudave uličice iz kojih se spuštate u jezovite muzeje koji vode kroz srednjovekovne memljive tamnice, tajne starih alhemičarskih laboratorija i strašne legende i priče. Prag i tada nosi svoju lepotu i možda tek malo pred zoru dremne da osvežen dočeka novo jutro.

photo Richard Horak

Nastaviće se...
Evropski gradovi: Kroz mirisnu prašku jesen (II deo)