Misisipi – reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (II deo)

Kad prođe sredinu svog toka, Misisipiju, osnaženom i osveženom novim snagama i vodama, uskoro se pridružuje i Ohajo, najvažnija pritoka sa istoka i najveća reka severoistočnog dela SAD-a. Ona nastaje u Pitsburgu u Pensilvaniji, na mestu gde se spajaju reke Alegeni i Monongahila i protiče kroz šest američkih država. U Misisipi se uliva kod mesta Kero i najbogatija joj je pritoka vodom.

izvor: ozarklivingmagazine.com

Od ušća Ohaja sa Misisipijem kod grada Kaira u Ilinoisu počinje donji tok reke, poznat kao Donji Misisipi, koji će se završiti ušćem u Meksički zaliv.

izvor: istock.com

Vrlo brzo reka, sve šira i tamnija, teče između zelenih polja država Kentaki i Tenesi dok se sa dalekih planina slivaju mnogobrojne pritoke i stalno mu pristižu nanosi peska, komada stena i muljevitih voda.

photo Bjorn Christianson

Ovo je i oblast koju najčešće pogađaju zemljotresi jer se u Tenesiju u isto vreme kad je nastao Meksički zaliv stvorio i procep u zemljinoj kori koji je i dan-danas seizmički aktivan. Tako su početkom 19. veka dva jaka zemljotresa potpuno promenila izgled ovih obala pa je tako nastalo i jezero Rilfut, poznato po ogoljenim čempresima koji svoje korenje puštaju u plitkoj vodi dok im se u krošnjama gnezde beloglavi orlovi.

izvor: flickr.com

izvor: wikipedia.org

 

Onda reka stiže u Memfis, najveći grad Tenesija, osnovan od strane Evropljana početkom 19. veka. On je neobičan po tome što se nalazi u dve države. Naime, Zapadni Memfis leži u Arkanzasu, a Memfis u Tenesiju.

izvor: amusingplanet.com

Ime je dobio po svom egipatskom imenjaku, koji je isto kao što je američki na obalama Misisipija, bio na Nilu, a danas na njega podseća i po staklenoj piramidi, simbolu grada. Pre nego što su mu Evropljani dali ime, u njemu su živeli Indijanci plemena Čikaso mnogo pre novih doseljenika. 

izvor: odyssey.com

Podignut na strmim obalama Misisipija, na ušću reke Volf u Misisipi, sav je premrežen drumskim i železničkim mostovima. Naravno, deli ih Misisipi, a jedan od njih, Frisko most je, kada je izgrađen davne 1892, bio prvi u donjem toku Misisipija, ali i most sa najvećim rasponom u SAD-u.

izvor: wikipedia.org

Na suprotnim obalama Misisipija leži Arkanzas, država zelenih obala uz reku dok mu se u daljini ocrtavaju guste šume i planinski vrhovi. U njemu se uz Misisipi nalazi Nacionalni rezervat za zaštitu divljih životinja na mestu ušća sa Belom rekom.

izvor: tennessee.com

Na širokim obalama, gde se voda često preliva i ostavlja močvare pune kreketavih žaba, živi celo jedno malo carstvo životinja. U njima svaki dan bitku za život i dobar zalogaj vode američki aligatori, vodene amfibije i močvarni rakovi.

izvor: listenupyall.com

Uskoro se, kod platoa Ozar, u Misisipi uliva reka Arkanzas, koja izvire u Stenovitim planinama Kolorada. Mnoga američka domorodačka plemena su živela uz nju, a ušće Arkanzasa u Misisipi otkrio je španski moreplovac, istraživač i konkistador Ernando de Soto četrdesetih godina 16. veka.

izvor: wikipedia.org

A onda ogromna reka sve više širi svoje obale uz granicu države Misisipi, koja je po njoj i dobila ime. Dok teče kroz mirisnu zemlju, polja pamuka i guste šume borova, hrastova i brestova, najviše se razliva u proleće posle otopljenih snegova i letnjih obilnih kiša i plavi sve pred sobom, ali muljem koji nosi plodnost.

izvor: smithsonianmagazines.com

Pa sve tako do Luizijane, čuvene po beskrajnim močvarama u kojima žive ibisi i bele čaplje usred velikih cvetova orhideja i biljaka mesožderki.

izvor: tringa.org

U njoj Misisipi dostiže najveću širinu korita, a ni vremenski uslovi baš ne idu na ruku ovoj najvećoj francuskoj koloniji, kojoj i samo ime kaže da je Lujeva zemlja, jer su ovde uragani i zemljotresi i više nego česti. Najveći od svih dogodili su se 1811. i 1812, i to čak tri, jačine od oko 8 stepeni Rihterove skale. Tako mnogo potresa velike jačine u kratkom vremenskom periodu dovelo je do pojave za verovali ili ne –  Misisipi je potekao unazad!

izvor: hottydotty.com

Najveća američka reka prolazi kroz dva velika grada Luizijane. Prvi joj je na putu glavni grad Baton Ruž. Sa strmine na kojoj je podignut daleko od poplava i izlivanja Misisipija, sa njega se proteže pogled na nepreglednu deltu kojom se završava ova ogromna reka. Ime mu je dao prvi francuski istraživač Luizijane Pjel le Moin d’Ibervil i znači crveni štap. Neobičan naziv nastao je kada je krajem 17. veka istraživao ovo područje i video veliku crvenu motku koja je, zabodena, pokazivala granicu lova namenjenu indijanskim lokalnim plemenima. Tako je ovaj običaj zauvek ovekovečen imenom grada.

photo Mark Bienvenu

Poslednji pre ušća Misisipija u Meksički zaliv je Nju Orleans, najveći u Luizijani, grad ogromne kulturno-istorijske baštine potekle iz francuske, španske i crnačke kulture. Grad mističnih noći, opijajućih ritmova džeza, koji omamljuju u svom laganom ritmu u vrućim noćima leži pod čuvenim mostom Krešent Siti.

izvor: buyamericanshrimp.com

Nastao je početkom 18. veka, kada su ga naselili mnogobrojni doseljenici iz različitih krajeva Evrope i sveta, među kojima su prednjačili Francuzi, pa je i ime dobio po njihovom vladaru Filipu Orleanskom.

izvor: thepelhamhotel.com

Nadaleko čuven kao kolevka džeza, gde bi drugde nego u njemu postojao Nacionalni istorijski džez park Nju Orleans. Otvoren je krajem prošlog veka u želji da proslavi stogodišnjicu stvaranja i razvitka džeza. Ovaj jedinstveni muzički pravac nastao je krajem 19. i početkom 20. veka u afro-američkim zajednicama grada i to kao mešavina francuskih madrigala, zvukova limenih orkestara, regea, bluza i ritmova Gvadalupe, Martinika i Afrike. Moglo bi se reći da do njegovog nastanka nikada ne bi ni došlo da sredinom 19. veka u Ameriku preko Atlantika nije dovedeno skoro pola miliona robova iz zapadne Afrike i basena Konga. Oni su sa sobom poneli i snažnu muzičku tradiciju koju su starosedeocima kroz pesme i plesove pokazivali svake nedelje na Trgu Kongo u Nju Orleansu. Kako su vremenom crnci učili da sviraju evropske instrumente, prvenstveno violinu, prilagođavali su evropsku muziku svojim stilovima. Svako je od došljaka doneo pomalo svog uticaja, a kada su robovi oslobođeni, počeli su da se bave muzikom i istorija džeza je mogla da počne da se ispisuje.

izvor: pinterest.com

I kao što svaka reka na kraju mora da dođe do svog ušća, tako i Misisipi polako pristiže do svoje ogromne delte.

izvor: flatoutdelta.com

Ona se sastoji iz tri velika i nekoliko manjih rukavaca na ogromnoj površini od preko 12 hiljada kvadratnih metara koja počinje nedaleko od Nju Orleansa i proteže se od zaliva Vermilion na zapadu pa sve do Čenderlurovih ostrva u Meksičkom zalivu. S obzirom na to da je deo ravnice Luizijane koja se proteže uz obalu, ona je i jedna od najvećih priobalnih ravnica na svetu.

izvor: nationalgeographic.com

Nepregledna prostranstva vode su nastajala milionima godina zahvaljujući tome što je reka iz unutrašnjosti američkog kontinenta donosila više stotina miliona tona odlomljenih stena, zemlje, peska i mulja nastalih erozijom i spiranjem korita. Sav ovaj materijal je zatvarao rečni put i podizao nivo vode koja je pronalazila lakši i kraći put do ušća i zaliva. Napuštena korita su ostajala sa nižim nivoom vode i tako su nastajali rečni rukavci, a njihovim širenjem nastali su milioni hektara primorskih močvara. Zahvaljujući tome se u poslednjih pet hiljada godina rečna obala Luizijane sve više pomerala ka zalivu.

izvor: usgs.com

Najveći deo današnje delte zove se Delta Birdfut jer zaista ima oblik ptičjih nogu i poznata je kao jedinstvena u svetu po biljnom i životinjskom svetu, ali i po tome što njen konačan izgled ni do danas nije završen. 

izvor: photo Adam Mandelman (NASA)

Ovaj rukavac delte zovu još i Belize, a dobio je ime po francuskom utvrđenju ispod koga se nalazi ušće Misisipija u Meksički zaliv.

izvor: sites.law.lsu.edu

Osim ovog glavnog kraka postoji još šest zasebnih manjih delti koje su nastajale hiljadama godina. Među njima se provlači i Crvena reka juga, koja se uliva u reku Atčafalaju kod Baton Ruža i iako se smatra Misisipijevom pritokom, ona to zapravo nije.

izvor: wikipedia.org

Reka Atčafalaja je najveća otoka Misisipija i veoma je važna jer je preko nje izvršeno njegovo preusmeravanje radi kontrole starog toka. Ona je tako u jednom delu postala otoka jer 30 posto Misisipija otiče u Meksički zaliv rekom Atčafalajom i to kraćim putem nego što je tok samog Misisipija.

izvor: allaboutlouisiana.com

Pa ipak, poslednjih decenija i to se menja, prvenstveno zahvaljujući izmenama toka Misisipija i nekih njegovih pritoka, kao i branama, nasipima i ispravljanjem meandara.

izvor: flatoutdelta.com

Pa ipak, to nije uznemirilo jedinstven biljni i životinjski svet koji se milionima godina razvija i živi u ovim vlažnim tišinama slatkovodnih i slanih močvara, močvarnih šuma, isprepletan sa korenjem drveća večno potopljenim u mulj i vodu.

izvor: imagekind.com

Divljina delte iznedrila je mnogobrojne divlje životinje koje žive jedino ovde na svetu. U šumama koje se protežu do samih estuara sve vrvi od crvenih luizijanskih medveda, kuna, dabrova, oklopnika, lisica, kojota i risova. Toliko predatora među gustim drvećem koje živi od vlage i večitih senki...

izvor: telegiz.com

Ona je i stanište ptica koje se prilikom preletanja Misisipija ovde zadržavaju na putu migracije. Njihov put od Ontarija do Meksičkog zaliva je jedan od najdužih na zapadnoj hemisferi pa se zato u beskrajno razlivenom ušću dva puta godišnje odmara preko 400 vrsta ptica. Tada se uglas nadgovaraju žutovoljke, skarletne tanagerke, žute noćne čaplje i beloglavi orlovi. Ovde ljubitelji ptica mogi naći retke vrste velikih ibisa, ružičastih čaplji kašikara, zimskih kolibrija i šumskih roda.

izvor: wikipedia.org

Nije ni čudo što se ptice ovde tako rado zadržavaju jer u močvarama delte je pod površinom vode vrlo burno i one prate priliku za svaki slastan zalogaj. A mogu i da biraju, od mnoštva riba, čak 400 različitih vrsta, koje ne stižu samo iz mora nego i sa dalekih Apalačkih planina i planine Ozark putem mnogobrojnih pritoka. A da bude još više šaroliko, tu je i mnoštvo žaba, školjki i plavih kraba.

izvor: uniprot.com

Na samoj obali, s koje se već vidi ogromno more, čuju se zvuci kljunastih delfina i tihi šumovi Kempovih kornjača koje se lagano kreću po pesku. Ovo su najređi morski gmizavci na svetu i ima ih samo u delti Misisipija.

izvor: fws.gov

A onda se Misisipi konačno izliva u Meksičkom zalivu, ivičnom moru Atlantskog okeana, okruženog kopnom Severne Amerike. Tako se i same vode Misisipija mešaju sa talasima u kojima se stvara Golfska struja, topla i snažna morska struja, ali i divlje uzburkavaju od silnih uragana.

izvor: wikipedia.org (NASA)

Ušće Misisipija u Meksički zaliv nalazi se nešto više od sto kilometara južno od Nju Orleansa. Istraživanja su pokazala da je ovoj dugačkoj reci potrebno devedeset dana da pređe put od svog izvora do ušća. Kada se ulije u more, Misisipi ulazi sa ogromnom količinom slatke vode. Zbog toga ne dolazi odmah do mešanja sa slanom, a slike koje je iz svemira snimila NASA pokazale su veliki pojas sveže vode koja pravi tamnu prugu nasuprot svetlijih okolnih voda. Tako, bez mešanja, slatka voda uspeva da prodre kroz Meksički i Floridski zaliv, pa čak i u zalivsku struju. Ona uspeva da obiđe i vrh Floride pa se tek kod obala Džordžije meša sa morskom i boja se izjednačava.

izvor: snopes.com

I tako se uz mirne vode Misisipija stiže do njegovog samog kraja. On ističe mirno iz velikog jezera i utiče mirno sav razliven u veliko more. Spor, lenj, natapa zemlju i daje joj život. I valja se star i skriva ko zna kakve indijanske tajne i evropske priče dok s dolaskom noći sve više tamni, pun teške vlage i miriše slatko kao topli zvuci koji se već decenijama meko utapaju u njegove mutne talase.

izvor: shutterstock.com

Ako ste propustili: Misisipi-reka džeza, parnih brodova i indijanskih tajni (I deo)