Evropski gradovi: Drezden – grad izrastao iz pepela

 Oktobarsko jutro puno sunca prosulo se po već zagasitim brdima Saksonije kada sam doputovala među njih. Put me vodio ka Drezdenu, gradu o kome sam mogo toga čula ali nikada videla. I jedva čekala da zaronim u lepote te čuvene „Firence na Elbi“.

izvor: wikipedia.org

I odjednom, nekako neočekivano, grad se pojavio na obzorju kao rasuta kutija dečjih kocki u velikoj dolini. Sav je sijao pod jarkim suncem dok se u daljini plavila Elba, kako kažu razne internet strane iz kojih sam se pripremala, jedna od najvećih srednjoevropskih reka.

izvor: historum.com

Ispod modrog neba stigla sam u taj neobični grad prema kome je istorija umela da bude toliko surova kao prema retko kom drugom. I odmah se opčinila visokim tornjevima crkava i širokim blistavim ulicama.

izvor: suites-hotel.com

Prvi put sam na njegovo tlo stala na samoj obali Elbe, ili kako je Česi zovu Labe, što na jeziku naše slovenske braće znači bela, svetla i čista. Baš kao i na germanskom alba. A i pristaje joj, tako je plava i bistra, kao da je i samo nebo stalo u nju, a vetar koji svuda leprša tera sve što ruži njenu lepotu.

Sa svojom grupom krenula sam u prvu šetnju po gradu koji priča stare i potresne priče.Ali sada obnovljen i umiven trudi se da ih zaboravi.

foto Jelena Dilber

Prva zgrada koja je bila na našem putu a koja mi je odmah izmamila uzvik divljenja bio je Albertinum, nekada mesto arsenala oružja, a od kraja 19. veka obnovljeni deo muzeja. Tada je dobio i ime koje danas nosi, po kralju Albertu Saksonskom. Danas poseduje kolekciju skulptura i Galeriju Novih majstora, čime, kako nam ispriča naš vodič, pripada delu muzeja Državnih kolekcija Saksonije.Gledali smo ovu građevinu iz koje je izbijalo sve ono što nosi najsjanije obrise slavne istorije i vrhunske umetnosti, što je u jednom trenu nestalo, pa opet vaskrslo da pokaže kako sve ono što vredi ipak na kraju ostane neuništivo.

foto Jelena Dilber

Sa druge strane osećao se miris vlažne trave, opalog lišća i neke topline koja greje pod jesenjim suncem. To su mirisali Brulovi vrtovi zasenčenih staza pod još gustim, tek požutelim, krošnjama starog drveća. Pokušala sam da zatvorim oči i kroz cvrkut ptica i dah mirisa reke zamislim kako su nekada izgledali kada su bili satkani od raskošnih bašta koje su krasila četiri letnjikovca, od kojih danas ne postoji više nijedan. Nisam uspela, ali lepota zelenila još čuva svežinu koju su sigurno imali i onih davnih godina 18. veka kada su po ugledu na francuske bašte sa palatom napravljeni samo za grofa Hajnriha von Brula, saksonskog državnika i ministra kralja Frederika Avgusta II. Pa čak i kada je i poslednji letnjikovac nestao, vrtovi su ostali kao deo obale uz Elbu, uz koju stanovnici Drezdena najradije prebiraju po svojim mislima.

foto Jelena Dilber

Tako nas je put naneo na Brulovu terasu, mesto sa kojim se prvim susrećete kad počinjete da istražujete istorijsko jezgro starog Drezdena. Na obali Elbe između dva mosta, Karolininog, nazvanog po švedskoj princezi Karolini, supruzi kralja Alberta I i poslednjoj kraljici Saksonije, i Avgustovog, nazvanog po najznačajnijem saksonskom kralju, proteže se ovaj jedinstveni kutak Drezdena koji je početkom 19. veka prozvan „balkonom Evrope“. A ona to zaista i jeste jer se iza nje izdižu neke od najlepših i najimpozantnijih evropskih građevina.

foto Jelena Dilber

Terasa je izgrađena u 16. veku u sklopu drezdenskog utvrđenja pa kad stanete na nju, prosto se od vas otima misao kako li je sve izgledalo pre mnogo vekova kada su na obalu velike plave reke počela da stižu stara slovenska plemena koja su u 12. veku osnovala grad na južnoj obali Elbe pod nazivom Dreždani, koji je na starolužičko-srpskom označavao stanovnike močvara i šuma na obali reke.

Dok gledate plavetnu Elbu a preko nje Nojštat, novi deo Drezdena sa velelepnim palatama Rezidencije premijera Saksonije i Ministarstva kulture, možete samo da udahnete duboko jer iza vas počinje neizreciva graditeljska bajka koja nestrpljivo čeka da bude ispričana.

Grb Drezdena (foto Jelena Dilber)

A mogla je da uopšte ne bude pred vama. Jer Drezden je grad sa teškom sudbinom razaranja i obnavljanja, rušen u Sedmogodišnjem ratu, sravnjen sa zemljom u Drugom svetskom ratu, jedva je opstao u svojoj lepoti i tihom dostojanstvu i miru. A ko zna kakve bi priče i strahote imao da kaže o toj jednoj jedinoj februarskoj noći iz ratne 1945, u kojoj su britanska i američka avijacija uništile 80% grada i ubile 25 hiljada ljudi. Ili o još pedeset mračnih godina komunističke vlasti u kojima su se ruševine čuvale kao podsetnik na ratna stradanja. I kako je odahnuo kad mu je najzad potkraj 20. veka svanulo sunce a on počeo da bude opet lep i blistav kao nekada davno.

izvor: dw.com

Možda činjenica da je izrastao iz pepela još više dopinosi tom uticaju strahopoštovanja, ali kako drugačije reagovati pri pogledu na ovo raskošno parče sveta koje stoji poput velikog muzeja na otvorenom, jedinstveno po svojoj lepoti, otmenosti i neuništivosti.

izvor: uu.nl

  

Brulova terasa je zapravo mesto sa kojim se prvim susrećete kad počinjete da istražujete istorijsko jezgro starog Drezdena. Iako potpuno razrušena, zahvaljujući obnovi koja je nastupila tek pedeset godina kasnije ponovo ispričana bajka dobila je svoj pravi nekadašnji sjaj. Zahvaljujući svemu tome stari deo grada Drezdena Altštat danas je kao zaustavljen u vremenu i u njemu možete osetiti pravi dan nekih minulih vekova.

foto Jelena Dilber

Čim se osvrnete, iza vas se već izdiže ogromna zgrada neverovatne lepote. To je Akademija umetnosti, univerzitetska i izložbena zgrada, sedište Univerziteta likovnog stvaralaštva, izgrađena pre dva veka. Sa nekoliko krila koja se nastavljaju jedno za drugim izgleda kao da je zauzela celu obalu reke.

foto Jelena Dilber

A dok se izdiže ka nebu, sunce prelama svoje zrake na pozlaćenim figurama, vajarskim ukrasima i reljefima na fasadi. Na njima su prikazani motivi iz evropske umetnosti, istorije i kulture, od drevne grčke mitologije pa sve do starih i modernih slikara.

foto Jelena Dilber

Ovde ćete pročitati i imena najpoznatijih svetskih umetnika svih vremena, a iznad glavnog portala poređane su figure koje simbolizuju umetnost arhitekture, vajarstva, slikarstva i graverstva.   

foto Jelena Dilber

Ali to nije sve što od nje možete videti, ona je sagrađena od delova od kojih svaki pripada drugom arhitektonskom pravcu, pa na jednom mestu možete upoznati osobine neorenesanse, neobaroka i  francuskog manirizma. Pa ipak, stanovnici Drezdena najviše vole njenu kupolu od presavijenog stakla, koja se nalazi sa zadnje strane, na čijem se vrhu presijava zlatna skulptura Fame, rimske boginje slave. Zbog neobičnog izgleda zovu je popularnim imenom Citronenprese, što u prevodu znači cediljka za limun.

foto Jelena Dilber

A onda je došlo vreme da sa obale uronimo u srce starog gradskog jezgra i osetimo njegove stare damare. Ulicom Munzegase stiže se do najlepšeg dela Drezdena i građevine koja mu je izmenila panoramu i učinila da postane nadaleko poznat. Ta visoka bela lepotica oprljenih rubova nešto je najsjajnije što grad ima.

foto Jelena Dilber

  

Bogorodičina crkva je podignuta na prethodnoj katoličkoj i protestantskoj bogomolji u 18. veku, kada je dobila svoj prelepi barokni sjaj. Kad stanete ispod nje zaslepi vas njena veličina i raskoš, ali najviše kupola, jedna od najvećih u Evropi, koja je visoka skoro celih sto metara, a teška, kažu,12 hiljada tona, pa ima nadimak Kameno zvono. Iako ogromnih dimenzija, napravljena je od krečnjaka i stoji na osam vitkih nosača, što se, iako se ne bi reklo, pokazalo kao vrlo stabilna konstrukcija jer je pre tri veka, tokom Sedmogodišnjeg rata, izdržala udare čak sto topovskih đuladi.

foto Jelena Dilber

I ona je ostala potpuno razrušena tokom bombardovanja 1945, ali njena priča o obnovi malo je drugačija. Najveća zanimljivost sastoji se u tome što su preživeli građani sakupljali njene razrušene kamene blokove i cigle i sklanjali ih u svoje podrume želeći da ih sačuvaju za obnovu. Međutim, nova sovjetska komunistička vlast nije htela ni da čuje da je ponovo izgradi, a takođe ni mnoge druge zgrade neprocenjive lepote i vrednosti u starom gradskom jezgru, pod izgovorom da sve treba da ostane i da se takvo zauvek pamti. Kada je do obnove napokon došlo tek nakon pedeset godina, tačnije posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, mnogi su doneli spaljene delove i otkriveno je da je najveći deo moguće upotrebiti. Tako se crkva ponovo gradila punih deset godina i tom prilikom su upotrebljeni i stari očađaveli delovi ruševina, i nove, bele kamene ploče. Zato ona danas izgleda ogaravljeno sa jedne strane pa zaista čuva sećanje na ratna stradanja. 

foto Jelena Dilber

A nekoliko metara ispred stoji sačuvani ostatak one stare, nekadašnje, da bude i uspomena i opomena.

foto Jelena Dilber

Odmah prekoputa crkve, pomalo u senci njene grandioznosti i veličanstvenosti, stoji ljupka Palata Kozel, jedna od najlepših baroknih zgrada Drezdena. Izgrađena sredinom 18. veka kao projekat poznatog arhitekte Nefelija, posle samo dvadeset godina je uništena u Sedmogodišnjem ratu. Kada se u Saksoniju vratio mir, na vlast je došao Avgust III i on, zanesen svojom ljubavnicom Anom Kozel, odlučuje da renoviranje dvorca poveri njenom mužu, grofu Kozelu, koji angažuje glavnog kraljevskog arhitektu Juliusa Švarca da ga obnovi i sagradi još dva krila. Od tada je ulaz u palatu ukrašen najlepšim skulpturama saksonskog baroka među kojima je 12 sa dečjim likovima.

foto Jelena Dilber

A onda se iza Bogorodičine crkve otvara veliki prostrani trg – Nojmarkt, srce istorijskog dela Drezdena. Nastao još u 16. veku, kada se na njemu okupljalo seosko stanovništvo zbog bogomolje, svedok je širenja grada. Pun žamora i danas, kao i onda, sa topotom konja po starinskim kamenim pločama, razvijao se pod imenom Nova tržnica, kao pandan onoj staroj, koja je do tada bila centar svih zbivanja. Oko njega su se vremenom podizale sve sjajnije barokne zgrade nežnih boja i kitnjastih fasada pa je postao najlepši trg u celom Drezdenu.

foto Jelena Dilber

foto Jelena Dilber

Pred kraj Drugog svetskog rata, tokom bombardovanja je potpuno zbrisan, a sovjetske vlasti su rešile da ga samo delimično obnove. Tek je krajem 20. veka Nojmarktu vraćen predratni izgled sa sve zgradama i fasadama koje su ga nekada krasile.

foto Jelena Dilber

U njegovom središtu stoji Spomenik Martinu Luteru, koga je krajem 19. veka u bronzi sačinio umetnik Adolf fon Dondorf. Ovo je i mesto na kome se stanovnici Drezdena najradije susreću. 

foto Jelena Dilber

Na drugom kraju velikog trga popločanog belim sjajnim kamenom šepuri se Johaneum, renesansna zgrada iz 16. veka, koja je dobila ime po kralju Johanu, a za koju se nikako ne bi moglo zamisliti da se nekada koristila kao kraljevska štala princa Kristijana I. Na zahtev Avgusta II Jakog pretvorena je u muzej i u to vreme, kada je u nju prenesena kolekcija kraljevskih umetničkih slika, sagrađene su i čuvene stepenice.

foto Jelena Dilber

Priča o njima vezana je za događaj potkraj prošlog veka koji obožavatelji lika i dela današnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina rado prepričavaju. Naime, nakon ozbiljnih oštećenja u bombardovanju, Johaneum je obnovljen deset godina kasnije za potrebe ruske tajne policije KGB. Vladimir Putin je živeo u Drezdenu kao njen visoki oficir, pa kad je pao Berlinski zid i točak istorije krenuo brže da se okreće, i on je zauzeo svoje mesto u burnim danima. Onog dana kada je svetina namučena teškim godinama nagrnula na štab omražene ruske tajne policije, svedoci tvrde da je Vladimir Putin izašao na stepenice, stao ispred rulje i izvadio pištolj. Rekao je: „U cevi imam tri metka. Treći je za mene, ali ću dvojicu od vas sigurno ubiti.“ I masa se povukla, a on se ovenčao hrabrošću. Danas je u njoj Muzej transporta koji prikazuje sve vrste vozila kroz istoriju.

foto Jelena Dilber

Kad posle ovih zgrada burne istorije zamaknete za Avgustovu ulicu, čeka vas nešto što će vam oduzeti dah. Mural Povorka prinčeva na spoljašnjem zidu Štalhofa od početka prošlog veka, kada je napravljen, predstavlja najveću porcelansku sliku na svetu koja je napravljena od 23 hiljade pločica majsenskog porcelana. Na dužini od 102 metra smestila se galerija 34 saksonska vladara, grofovi, vojvode, prinčevi i kraljevi vladarske kuće Vetin od prvog, grofa Konrada Velikog koji je vladao u 12. veku, pa sve do poslednjeg, princa Georga s početka 20. veka.

foto Jelena Dilber

A onda lepota ne prestaje već se povećava sa svakim novim korakom. Na kraju ulice izdiže se u visine Georgenbau, nekadašnja kapija a danas palata ispred koje se otvara širina Trga Šlos i obala Elbe koju sa drugom obalom spaja Avgustov most.

foto Jelena Dilber

Ova ogromna zgrada izuzetne lepote podignuta je u 16. veku, u vreme Georga Bradatog, vojvode od Saksonije, kao prva renesansna zgrada u Drezdenu koja je služila kao gradska kapija do samog mosta. Upečatljiva neorenesansna fasada prepuna je religijskih tema i dekorativnih figura koje simbolizuju život i smrt i zavist putem koje đavo ulazi u živote ljudi. One su najbolji pokazatelj koliko je Georg Bradati bio pobožan.

foto Jelena Dilber

Početkom 20. veka palata je renovirana i otada ima današnji izgled sa statuama na ulazu. Na levom kipu nalazi se jedna zanimljivost - na pojasu ratnika nalazi se srpski grb ocila kao odraz poštovanja i prijateljstva poslednjeg saksonskog princa Georga prema srpskoj kruni i narodu.

foto Jelena Dilber

Odmah prekoputa ponosno stoji Spomenik Fridrihu Avgustu I, kralju Saksonije, postavljen 1835, koji su izvajali najčuveniji vajari Ritšel i Zemper, od kojih je ovaj potonji izgradio i nekoliko veoma važnih građevina u Drezdenu. Na njemu kralj sedi na prestolu a sa strane su figure koje simbolizuju slavu, veru, pravdu i ratnicu. Spomenik je često menjao mesta, a od pre deset godina je na Trgu Šlos, tačno ispred zgrade koja je nekada bila parlament Saksonije a danas je Zgrada državne kancelarije u kojoj se nalazi ustanova Zaštite spomenika kulture. Na njenoj bočnoj kuli vidi se statua Saksonija, zaštitnica ove velike nemačke države, po kojoj je i dobila ime.

foto Jelena Dilber

  

Sa druge strane, na samoj obali Elbe, od 18. veka stoji jedna od najvećih i najfascinantnijih crkava koju sam ikada videla. Neki je zovu Dvorska katolička crkva, neki Drezdenska katedrala a neki Katedrala Svete trojice. Koje god joj ime nadenuli, istorija kaže da je ona oduvek bila najvažnija od svih bogomolja u gradu, pa je samim tim proizvedena do najvišeg crkvenog reda.

foto Jelena Dilber

Građena punih 13 godina, bila je veoma važna za Avgusta III, princa Saksonije, i to zato što, budući da je bio katolik, nije imao crkvu u kojoj bi se molio jer je najveći deo stanovništva posećivao protestantsku Bogorodičinu. Zato je rešio taj problem sagradivši sebi građevinu za pamćenje i pripojio je Drezdenskom dvorcu.

foto Jelena Dilber

U njenoj kripti se nalazi srce Avgusta II Jakog, poslednjeg saksonskog kralja, i posmrtni ostaci još 49 članova vladarske porodice Vetin.

foto Jelena Dilber

Sa najvišeg tornja Dvorske crkve, pogled puca na celi Drezden a pod njom na Elbu u kojoj se ogledaju oblaci i sunce. Taj dodir prirode remeti samo Avgustov most, preko koga se prelazi u novi deo grada koji je do 16. veka bio grad za sebe - Altendrezden.On stoji na ovom mestu već osam vekova, a kada je izgrađen, poboljšao je trgovinu između Bohemije (nekadašnje Češke) i severne Nemačke, posebno Praga i sajamskog grada Lajpciga.

foto Jelena Dilber

Ime je dobio po saksonskom knezu Fridrihu Avgustu, koga su zvali i Avgust II Jaki zbog izuzetne fizičke snage. Legenda kaže da je rukama mogao da lomi konjske potkovice, ali i da je imao ukupno trista šezdeset petoro dece. 

izvor: wikipedia.org

Ono što je istorijski dokazano je da je bio najznačajniji saksonski vladar, veliki zaljubljenik u umetnost i arhitekturu i mecena najznačajnijim evropskim umetnicima koji su boravili na njegovom dvoru. Tako je i Fridrih Šiler u gradu koji je baš u to vreme postao evropski kulturni centar napisao svoju čuvenu Odu radosti.  U tom periodu Avgust II Jaki je sakupio veliku kolekciju umetničkih dela, ali i uticao na podizanje velikog broja baroknih palata u svojoj prestonici.

Litografija Fridriha Šilera (izvor: wikipedia.org)

U suženju Trga Šlos, između senovitih zidova Dvorske crkve ukrašene skulpturama koje svojom lepotom oduzimaju dah i terasa koje je spajaju sa kraljevskom palatom, nalazi se i najstarija izvorna zgrada Drezdena.

  

foto Jelena Dilber

To je Hausmanšturm, potamneo od vekova, koji sa svojim sto metara visokim tornjem krasi ovaj čaroban grad još od 15. veka. Sa kupolom od bakra i otvorenim balkonom ukrašenim kitnjastim ornamentima, najviša je i najupečatljivija tačka grada. Krajem 17. veka je dograđen po narudžbi princa Georga II i tada je dobio svoje barokne ukrase. Zbog povećanja na 35 metara u sledećem veku su na njega postavljeni vetrokaz i prvi grmobran u Drezdenu. U isto vreme je postavljen i sat koji je izradio gradski časovničar Žan Fransoa Ponse, na kome mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate, da bi se i iz daljine sve lepo videlo. U bombardovanju je izgubio samo vrh, koji je pri rekostrukciji vraćen krajem 20. veka, a zgrada, koja je ostala sačuvana, predstavlja jedinu građevinu koja je stara onoliko koliko zaista i postoji.

foto Jelena Dilber

Sa visokog tornja pogled pada pravo na Pozorišni trg, koji nosi ime po Kraljevskom pozorištu koje se nekada nalazilo na ovom mestu.

foto Jelena Dilber

Danas na njemu blista Spomenik kralju Johanu, bronzana figura saksonskog vladara na konju, koju je krajem 19. veka izvajao vajar Johan Šiling.

foto Jelena Dilber

Pa ipak ono što ovaj trg čini najčuvenijim je zapravo Opera Zemper, saksonska državna operska kuća, koncertna dvorana Saksonskog državnog orkestra i dom baleta. Pa kao i sve u Drezdenu, i ona je imala neobičnu istoriju. Prvu operu sagradio je čuveni arhitekta Gotfrid Zemper sredinom 19. veka, po kome je i dobila ime. Međutim, trideset godina kasnije stradala je uvelikom požaru pa je isti graditelj morao ispočetka da je gradi. To ipak nije smetalo da živi bogatim kulturnim životom u kome su učestvovala najpoznatija kompozitorska imena onog vremena. Prva premijera održana je 1841. operom Karla Marija fon Vebera, a kasnije su veliku salu ispunjavale i melodije Vagnera i Štrausa.

foto Jelena Dilber

Da umetnost nije živela samo unutar njenih zidova dokaz je i izuzetna lepota same građevine. Svojom mešavinom rane renesanse i drezdenskog baroka, sa stubovima u korintskom duhu, najbolji je predstavnik eklekticizma, ali i jedna od najlepših operskih kuća u Evropi. Ne zaostaje ni sa skulpturama, od piramide sa kipom Dionisa na portalu pa sve do spomenika najvećim umetnicima sveta: Geteu, Šileru, Šekspiru, Sofoklu, Molijeru i Euripidu. Umetnost u svakom smislu te reči!

foto Jelena Dilber

Sa druge strane trga naišla sam na veliki beli koncetni klavir na kome je pijanista izvodio najlepše rok balade koje su čarobno zvučale pod njegovim prstima. Da li da pojača utisak sunčanog dana koji je kiptao životom ili umetnosti koja treperi u svakom dašku drezdenskog mirisnog povetarca ili da pozove na istraživanje opere Zemper, tek upotpunio je čaroliju.

foto Jelena Dilber

Iza njega se izdizala velika starinska zgrada Galerije starih majstora sa svojom svetski čuvenom zbirkom slika iz perioda baroka i renesanse. Kao jedan mali deo Državnih umetničkih zbirki Saksonije, u sebi čuva umetnička dela najpoznatijih slikara: Rafaelovu Sikstinsku Madonu, Rembrantov Portret Saskije Ujlenburg, Đorđoneovu Usnulu Veneru i čuvenu sliku Johanesa Vermera Devojka čita pismo uz prozor. 

foto Jelena Dilber

Zgradu galerije je projektovao Gotfrid Zemper sredinom 19. veka. A ono što je zaklonila kada je izgrađena je u stvari i najlepši deo koji je Drezden dobio početkom 18. veka – palatu Cvinger.

foto Jelena Dilber

Ova jedinstvena građevina stare saksonske prestonice nastala je na mestu nekadašnje gradske tvrđave i to nakon posete kralja Avgusta II Jakog Italiji i Francuskoj. Inspirisan lepotama versajskih vrtova i palata i umetničkim ukusom francuskog kralja Luja XIV, i on je poželeo da načini nešto isto tako spektakularno. Tako je arhitekta Popelman dobio zadatak da osmisli bašte sa fontanama, oranžerije i palate na obali Elbe. I u tome u potpunosti uspeo.   

Palata Cvinger je svečano otvorena na dan ženidbe sina Avgusta II Jakog sa habsburškom princezom Marijom Josefom 1719. godine. Bio je to velelepan kompleks oko čije palate su se šepurili ljupki paviljoni, galerije pod arkadama, balustrade od drveta i figure i vaze pune boja i cveća.

Palata Cvinger nekad na minijaturi (izvor: dresdnerzwinger.com)

Predstavljalo je to tek početak ostvarenja planova za uređivanje novih i sve lepših vrtova sve do same reke. Nažalost, smrt Avgusta II Jakog sve je zaustavila, tako da je i velelepni park palate Cvinger ostao nedovršen i otvoren ka reci. Tek u 19. veku on je zatvoren krilom u kome je otvorena Galerija starih majstora i tako odvojen od, u međuvremenu sagrađenog Pozorišnog trga.

foto Jelena Dilber

Posle potpunog rušenja tokom bombardovanja tepih-bombama i ponovne izgradnje, palata je danas muzejski kompleks u kome se nalaze Kolekcija porcelana i Kraljevski kabinet matematičkih i fizičkih instrumenata, sa zgradom Nimfebada i velelepnom baroknom kapijom Kronentor.

foto Jelena Dilber

Dok šetate kroz ogromnu baštu ispresecanu uredno potkresanim travnjacima i kamenim fontanama sa starinskim fenjerima, ne možete a da ne pomislite kako su nekada ovim raskošnim kraljevskim vrtovima šetali vladari sa svojom svitom. Pa iako je sve samo puka kopija starih uništenih palata iz prohujalih vekova, opet mami strahopoštovanje i neobičan dah otmenosti.

foto Jelena Dilber

Pa ne znate na koju stranu pre da se okrenete jer se sa jedne strane Kronentora nalazi Kraljevski kabinet za matematičke i fizičke instrumente, muzej istorijskih časovnika i naučnih instrumenata u kome se nalaze prvi globusi, improvizovana nebeska tela, astronomski, optički i geodetski uređaji iz 16. veka, kao i uređaji za izračunavanje i crtanje dužine mase, temperature i vazdušnog pritiska. Ovaj „saksonski Grinič“ se u palati Cvinger nalazi od same njene izgradnje.

foto Jelena Dilber

Sa druge strane je Kolekcija porcelana, deo državne likovne kolekcije. Zbirku je početkom 18. veka prestolonaslednik Avgust III a svoje današnje mesto sa preko 20 hiljada komada porcelana našla je tek posle rata. Tu su japanski i kineski deo sa komadima iz perioda dinastija Ming i King sa zmajevim vazama, plavo-belim i šarenim porcelanom i japanskim porcelanom Arita. Da i Nemci ne zaostanu, potrudili su se da naprave i saksonski, domaći deo, sa majsenskim porcelanom koji je ukrašavan po kineskim uticajima, ali i evropskim, sa scenama iz grčke mitologije i rokoko idiličnim motivima. Posebno je veličanstven servis za posluženje izrađen specijalno za kralja Avgusta III.

izvor: wikipedia.org

Kad izađete iz ovog malog raja usred uspomenama oprljenog grada ugledaćete veliki Drezdenski dvorac, jednu od najstarijih građevina koja je skoro četristo godina bila rezidencija prinčeva i kraljeva Saksonije. Kada je izgrađen početkom 13. veka, predstavljao je pravi primerak romaničke arhitekture, ali kasnija dograđivaja i ukusi različitih vladara ostavili su na njemu razne tragove, od baroka pa sve do neorenesanse. Kada je podignut i Hausmanšturm i izrađen veliki mural Povorka prinčeva, zaokružio je svoju velelepnu konstrukciju i postao ogroman dvorski kompleks. Menjao se i u svojoj unutrašnjosti pa su se vremenom ređale srebrna, heraldička i juvelirska soba, otisak na tragu vremena svakog vladara i njegovih umetničkih interesovanja.

foto Jelena Dilber

Dvorac danas predstavlja kompleks muzeja Državne umetničke zbirke Drezdena i jedan je od najpoznatijih i najstarijih muzeja na svetu. Prema istorijskim izvorima, Umetničku komoru osnovao je Avgust I u 16. veku, svaki naredni vladar je upotpunjavao, a posebno značajni su bili Avgust II Jaki i njegov sin Avgust III kao pokrovitelji i veliki poznavaoci umetnosti.

izvor: pinterest.com

Muzejske postavke u Drezdenskom dvorcu predstavljaju Istorijski i Numizmatički kabinet, Zbirke štampanih izdanja,crteža i fotografija, Zbirke oružja i čuveni Zeleni trezor koji sadrži dragulje, nakit i umetničke predmete vladarske porodice Vetin. U njegovih devet soba nalaze se neke od najskupocenijih dragocenosti Evrope, a među njima drezdenski zeleni dijamant, skulptura Maora sa smaragdima i juvelirska predstava proslave rođendana cara Aurangzeba u njegovoj palati u Delhiju.

Zeleni drezdenski dijamant (izvor: wikipedia.org)

Prekoputa Drezdenskog dvorca nalazi se još jedna zgrada izuzetne otmenosti i lepote - Palata Tašenberg. Prepoznaćete je po raskošnoj baroknoj fasadi drezdenskih majstora, stepeništem sa skulpturama dok je unutrašnjost dvorca, u kome se sada nalazi Hotel Kempinski, potpuno moderna. Ova građevina na ivici starog grada, izgrađena početkom 18. veka u periodu drezdenskog baroka, nastala je kao poklon kralja Avgusta II Jakog. Posle Drugog svetskog rata i ona je doživela sudbinu da stoji kao ruševina sve do obnavljanja krajem prošlog veka. 

foto Jelena Dilber

A onda, ispod starog zastakljenog prolaza koji spaja dvorac sa palatom Tašenberg kao da se izlazi iz jedne vekovima zamagljene bajke u stvarni svet sadašnjice.

foto Jelena Dilber

Ulicama koje vode ka sve širim trgovima i bulevarima presecaju šine zelenih tramvaja a pred nama se otkriva drugačiji Drezden. Palata kulture je jedna od zgrada koje su izgrađene naokon Drugog svetskog rata u maniru socrealizma. U komunističko vreme služila je za održavanje koncerata, zabavnih manifestacija, konferencija i kongresa. Na jednoj od strana zgrade upečatljiv je mural Put crvene zastave, dug celih 30 metara. Na obojenom staklu postavljenom na betonske ploče, koje su umetnici radne grupe Koledža likovnih umetnosti Drezdena oslikavali punih godinu dana, prikazani su svi važni događaji iz borbi Crvene armije i velika pobeda koju su izvojevali. Bilo je to impozantno umetničko delo posleratnog perioda, što zbog teme, što zbog tehnike koja je prvi put upotrebljena na tolikoj površini. 

foto Jelena Dilber

Čim se pređe zahuktali saobraćaj preko velikih drezdenskih raskrsnica, stiže se do Altmarkta, Stare tržnice iz prohujalih vremena. Ovaj najstariji drezdenski trg iz 14. veka danas je najpoznatiji kao jedan od najvećih evropskih trgova koji sijaju od ukrasa i ore od pesama u vreme božićnih praznika.

izvor: wikipedia.org

Na njemu se nalazi Crkva Svetog krsta, protestantska, u kojoj je sedište evangelističke luteranske crkve Saksonije, vekovima, do izgradnje Bogorodičine, najznačajnija crkva u gradu. Najveća je u celoj državi, ali i crkveni muzički centar grada. Nastala je u 12. veku za potrebe trgovaca koji su u tom kraju napravili svoje naselje, pa je dugo nosila naziv Crkva svetog Nikole, po zaštitniku trgovaca i putnika, ali je od 14. veka dograđena i tada dobija i svoje novo ime, koje više nije menjala.

foto Jelena Dilber

Iza Altmarkta blješti i svetluca moderan Drezden, sav u staklu, metalu, ogromnim tržnim centrima i velikim izlozima punim šarenila i vrtoglavih cena. Kao da samo malo dalje, tu iza ćoška, ne leži jedno parče sveta zadremalo u istoriji i prašnjavim pričama o prinčevima i kraljevima.

foto Jelena Dilber

Prošetajte i kroz ovaj kraj, koji kao druga strana novčića oslikava Drezden, zaboravljajući i davnu istoriju i teskobne dane iza gvozdene zavese. Prošetajte i Praškom ulicom, koja vrvi od sveta koji ide lagano, nogu pred nogu, i nigde ne žuri.

foto Jelena Dilber

Ali obavezno sedite u neku od malih nemačkih poslastičarnica i probajte ajeršeke, ukusni drezdenski kolač od jabuka.

foto Jelena Dilber

Poslednje sate u Drezdenu provela sam na Obalskoj terasi, keju pokraj Elbe koju Nemci popularno zovu Terasenufer. Uz veliki bicikl parkiran pored ograde, pomalo zavideći vlasniku koji ne mora odavde da ode, udisala sam miris reke i opraštala se od ovog veličanstvenog grada koji je zauvek našao mesto u mom srcu. Možda zato što i sama potičem iz grada više rušenog nego obnavljanog, a možda i zato što sam u njemu našla dah starih vekova čiji topli bajkoviti dah retko koje mesto uspeva da sačuva.

foto Jelena Dilber