Dok se točkovi kotrljaju po putevima glatkim kao staklo i
iza sebe ostavljaju polja nestvarno zelene boje, kažu da leti uljana repica
obasja sav kraj svojom jarkom žutom bojom, približavam se polako najlepšem
kraju Češke - Bohemiji, jednoj od
njenih istorijskih zemalja, svoj išaranoj šumama čije je lišće svetlucalo
pozlaćeno suncem. Hitam ka Karlovim Varima, jednoj od najlepših banja sveta,
posebnoj i neodoljivoj u isti mah.
|
foto Jelena Dilber |
Spuštajući se i uzdižući kroz Moravsko-češku visoravan, svu u prelivima
jesenjih boja, gledam kako priroda puca u svoj svojoj lepoti. Među tamnim
planinama punim minerala kaolina i šumovitim obroncima Krušne gore, u useklim
dolinama Teple, Ohrže i Rolave čekaju me Karlovi Vari.
|
foto Jelena Dilber |
I zaista, čim se izroni iz gustih krošanja Slavikove šume,
usidren u dolini vidi se mali
grad u naručju raskošne prirode. I belina tornjeva letnjikovca, nekadašnjeg
hotela Imperijal.
|
foto Jelena Dilber |
Nekada banja, a danas grad kristala i porcelana i svetski
poznato lečilište slavno po svojoj jedinstvenoj očuvanoj arhitekturi, ali i
bujnoj prirodi na okolnim brdima.
|
foto Jelena Dilber |
Karlovi Vari su ime dobili po osnivaču banje - Karlu IV
Luksemburškom, kralju Češke, Lombardije, Italije, Burgundije i Luksemburga i
caru Svetog rimskog carstva. Prema legendi, tokom lova kralj je ranio jelena,
ali je on ipak uspeo da pobegne. Psi su ga jurili i zatekli ranjenog u blatu, a
kada su ga Karlovi ljudi izvukli, povreda više nije bilo. Smatra se da je baš
zato kralj dao da se na ovom mestu napravi banja, a najviše jer je celog života
patio od kostobolje koja mu je jedino ovde, zahvaljujući lekovitom blatu, prolazila.
|
Spomenik Karlu IV u Pragu (izvor: wikipedia.org) |
|
Iako dokazano naseljeni još od praistorije, upravo je ovaj
veliki vladar Karlovim Varima dao poseban značaj, tačnije kada je u 14. veku na
mestu toplih banjskih izvora dao da se osnuje banja koja je kasnije po njemu i
dobila ime.
|
izvor: živykraj.cz |
Dok se krivudavim ulicama spuštam ka ovom čarobnom kutku
Češke, ne znam koja mi je
vila
pored koje promičem lepša i ljupkija. One kao da se nadmeću koja će se više propeti
sa obronka brda. Među njima je i čuvena
fabrika-muzeja
Mozer, u kojoj su se odvajkada izrađivali staklo i kristal.
|
izvor: karlovy-vary.cz |
Onog trenutka
kada izađete iz autobusa, zapahnuće vas miris karlovarskih šuma, reka koje
mirno teku svojim koritima i ulica grada koji u sprezi s prirodom živi već
vekovima.
|
foto Jelena Dilber |
U moru građevina
od kojih se ne zna koja je lepša od koje, što po boji, što po kitnjastim
baroknim fasadama, što po očuvanosti uprkos starini, sa svojom grupom stižem na
sam početak glavnog šetališta. Tu sav u tamnoj crvenoj boji, poput jeseni koja
se spušta sa okolnih brda, stoji Beherov
muzej smešten na mestu nekadašnje fabrike još od sredine 19. veka.
|
foto Jelena Dilber |
U njemu možete
videti kako se vekovima spravljala čuvena beherovka,
za nekog liker, za nekog rakija, koja je početkom 19. veka postala veoma
popularna u Češkoj, pa su je prisvojili kao nacionalno piće. Kada je postala
poznata u celom svetu, turisti sa svih strana su počeli da dolaze ne bi li
saznali recept ovog jakog mirisnog pića. Jedino što su otkrili jeste da se
sastoji od čak 32 vrste lekovitog bilja, posebnog korenja i izvorske vode.
Toliko, ostatak se i dan-danas ljubomorno čuva. Ipak, možete je kupiti i
uživati u njoj još dugo posle odlaska iz Karlovih Vari.
|
izvor: munichies.com |
A onda krećem u
čarobnu avanturu - Masarikovom ulicom
oivičenom prelepim neobaroknim, neoklasicističkim i neorenesansnim građevinama
nežnih pastelnih boja među kojima izgleda kao da ste se našli usred neke velike
torte sa kućama od marcipana.
|
foto Jelena Dilber |
Zastajemo na Masarikovom trgu ulepšanom malom
fontanom i statuom Tomaša Masarika, češkog političara, državnika, sociologa i
filozofa i prvog predsednika Čehoslovačke Republike, koja je zahvaljujući njemu
stekla nezavisnost nakon Prvog svetskog rata.
|
foto Jelena Dilber |
Na samom kraju
Masarikove ulice prostire se veliki trg. Na njegovoj sredini stoji visoki
obelisk, simbol masona koji su se rado okupljali u Karlovim Varima. Od njega
ulice se račvaju na sve strane, sa građevinama u nizu koje plene lepotom i
otmenošću i plavim nebom koje viri iza brda presvučenim tamnim četinarima.
|
foto Jelena Dilber |
U blizini trga,
odvojeno malom oazom prirode, skrilo se Elizabetino
kupatilo, jedna od najlepših karlovarskih vila. Sa fontanom kao ukrasom i Smetaninim parkom, okićenim mirisnim
drvoredom, koji je dobio ime po slavnom češkom kompozitoru i dirigentu, pravi
je raj usred centra grada.
|
foto Jelena Dilber |
Vila u kojoj je
danas spa centar sa termalnim vodama podignuta je početkom prošlog veka i
nazvana po bavarskoj vojvotkinji Elizabeti Sisi, koja je udajom postala carica
Austrougarske.
|
foto Jelena Dilber |
Sa druge strane,
preko mosta nad Teplom nastavljamo
ka sve većim lepotama. Ova reka izvire u karlovarskom kraju a ime joj i samo
kaže da se puni termalnim banjskim izvorima koji nikada ne prestaju da teku iz
dubine zemlje. Ona celom dužinim teče kroz grad uz mnogobrojna šetališta duž
kojih su građevine koje čine da ova banja bude jedna od najlepših na svetu –
muzeji, opera, pozorišta, kuće u kojima su živeli slavni ljudi, pansioni i
hoteli, kolonade i ljupki trgovi sa
spomenicima. Moglo bi se reći da se oko Teple izdiže pravi muzej na otvorenom.
|
foto Jelena Dilber |
Čim pređete
mostić osetićete miris oplatki,
poslastice u obliku dve okrugle oblande između kojih se mažu najrazličitiji filovi.
U malim radnjama na licu mesta možete posmatrati kako se one prave, pa imate
mogućnost da ih kupite u kutijama kao suvenir ili ih probate na licu mesta,
spravljenih po vašoj želji.
|
foto Jelena Dilber |
Kako god da
odlučite, uživaćete u njihovom ukusu.
|
foto Jelena Dilber |
Šetalištem
nastavljamo ka ogromnom trgu prepunom cveća i drvenim tezgama sa mnoštvom
suvenira. Dok Tepla teče ispod kamenog šetališta a sa druge strane se nadvisuju
raznobojna stara zdanja, u visinu se diže Hotel
Termal, podignut nakon Drugog svetskog rata po ugledu na građevine Le
Korbizijea, kao kongresni centar i
sedište međunarodnog filmskog festivala u kome se dodeljuje Zlatni globus.
|
foto Jelena Dilber |
Prekoputa njega
pruža se najlepši park Karlovih Vari - Dvoržakov
park, nastao krajem 19. veka, pun osunčanih krošanja hrastova i javora i
staza koje krivudaju između grmova ruža, cvetnih leja i ribnjaka sa vodoskocima
po kojima plivaju patke. Karlovarci su posebno ponosni na dva platana, visoka
preko 20 metara i stara preko 200 godina. Park je ime dobio po čuvenom češkom kompozitoru
Antonjinu Dvoržaku, pa se u skladu sa tim ovde nalazi i njegov spomenik, ali i
mali paviljon napravljen za muzičke koncerte.
|
foto Jelena Dilber |
Sa njegove druge
strane nalazi se Park kolonada,
izgrađena takođe krajem 19. veka kao šetalište. Ispred nje se danas izvode
predstave pantomimičara i uličnih iluzionista a na malim tezgama mogu se kupiti
»okamenjene ruže«. Da ne bude zabune, nije to nikakvo čudo već se cvet ruže
ostavi desetak dana u banjskoj vodi što dovodi do mineralizacije ili kako to
stanovnici Karlovih Vari vole da kažu »okamenjenih ruža«.
|
foto Jelena Dilber |
Od ovog mesta
počinju da se jedan za drugim nadovezuju izvori, kojih u gradu ima ukupno 64, a
iz kojih izlazi voda topla od 17 do čak 73 stepena Celzijusa.
|
foto Jelena Dilber |
Prvi po redu je Izvor Sloboda, najpoznatiji od svih jer
leči stomačne i želudačne probleme ako se pije, a umivanjem neguje kožu lica i
oči. Otkriven je slučajno, prilikom kopanja temelja za jednu kuću sredinom 19.
veka. Dvadeset godina kasnije iznad njega je izgrađen mali paviljon, a posle
Drugog svetskog rata poneo je simbolično ime Sloboda.
|
foto Jelena Dilber |
Nedaleko odatle
nalazi se simbol Karlovih Vari - Mlinska
kolonada. Ova impozantna građevina
podignuta je u neorenesansnom stilu sa čak 124 korintska stuba.
|
foto Jelena Dilber |
Iznad pročelja nalazi se 12
statua koje označavaju 12 meseci u godini.
|
foto Jelena Dilber |
Unutar nje nalazi
se pet lekovitih izvora od kojih je najpopularniji Mlinski, korišćen još u 16.
veku. U njoj ćete zateći mnogo ljudi koji u posebne metalne lončiće sa rupicom
sa strane naiskap piju vodu sa Kamenog, Libušinog ili Rusaljkinog izvora. Pa
ipak, od svih je najtopliji Izvor princa Vaclava I, koji se sa vrućom vodom od
65 stepena Celzijusa već dugo koristi za proizvodnju mineralnih soli.
|
foto Jelena Dilber |
Prekoputa nje na
padinama brda načičkani su hoteli najrazličitih nijansi fasada i koketne vile
koje zajedno sa kočijama kojima upravlja kočijaš poput onog iz 19. veka nosi
dah koji su ovim čarobnim mestom rasipali vladari, plemići i bogata gospoda.
|
foto Jelena Dilber |
A sa žamorom koji
ne prestaje ispred prodavnica suvenira, kafića, malih ljupkih restorana sve
odiše životom i lepotom pod modrim oktobarskim nebom.
|
foto Jelena Dilber |
Šetalištem nastavljamo
dalje, do Tržne kolonade živopisne
drvene konstrukcije u švajcarskom stilu sa bogato ukrašenim gravurama iz 19.
veka. U njoj se nalaze tri izvora, među kojima je onaj najstariji u Karlovim
Varima, Izvor Karla IV, za koji postoji legenda da je izlečio njegovu udovicu.
|
foto Jelena Dilber |
Nedaleko od njega
diže se barokna skulptura Spomenika
Svetoj Trojici. Grad je imao burnu istoriju, zadesile su ga velika poplava
i dva ogromna požara, ali je uspeo da izbegne epidemiju kuge. Spomenik koji je
početkom 18. veka podignut u čast Svetoj Trojici upravo je simbol zahvalnosti
što je bio pošteđen ove velike pošasti.
|
foto Jelena Dilber |
I sa druge strane
je impozantna građevina – katolička barokna Crkva Marije Magdalene iz 18. veka, ispod koje se nalazi termalni
izvor. Ova lepotica koja sa svoja dva vitka bela tornja blista na suncu zaštićena
je kao spomenik kulture.
|
foto Jelena Dilber |
Prekoputa nje je Izvorska kolonada, zatvorena hala u
kojoj se nalazi i najveće vrelo, gejzir Vridlo, iz koga šiklja vruća voda u
visinu pa se vraća u prirodni bazen izgrađen oko njega. Ona je u isto vreme i
zatvoreni most preko reke Teple.
|
foto Jelena Dilber |
Ispred nje je najpoznatija
fontana Karlovih Vari, sa izvorom u vidu visokog mlaza sa rasutom vodenom
prašinom jakog sumporovitog mirisa koja je i sama lekovita. Po njenom obodu
nalaze se zeleni minerali koji na površinu izlaze zajedno sa lekovitom vodom.
|
foto Jelena Dilber |
A onda, iako je
delovalo da većih lepota ne može biti, kreće najlepše šetalište Karlovih Vari.
|
foto Jelena Dilber |
Od Pozorišnog trga sa najviše islikanim mostom
reka Tepla ima dve najlepše obale, pravi melem za dušu i oči usred palmi kao na
Mediteranu.
|
foto Jelena Dilber |
S jedne strane je
ulica Stara luka, koja na češkom znači Stara livada sa hotelima koji nose
neobična imena – Mocart, Korzo, Palacki, Malteški krst. Tu je i kafić Slon, ali
i prodavnice kristala i juvelirnice od čijeg sjaja u izlozima zastaje dah.
|
foto Jelena Dilber |
Sa druge je park
Pozorišnog trga, najskuplje i najzvučnije prodavnice, znamenite građevine i Gradsko pozorište izgrađeno krajem 19.
veka koje je davne 1886. održalo svoju prvu premijeru izvevši Mocartovu operu Figarova ženidba.
|
foto Jelena Dilber |
Tu je i Muzej Karlovi Vari, u kome se čuva prva
knjiga u kojoj se spominje banja i njeno lekovito dejstvo koju je početkom 16.
veka u Lajpcigu izdao lekar Vaclav Pajer. Ovde ćete upoznati istoriju banje i
videti stari nameštaj, predmete od stakla i porcelana, ali i minerale po kojima
su poznati Karlovi Vari.
|
foto Jelena Dilber |
Na kraju ovog
šetališta, kao kruna lepote i sjaja ugnezdio se Hotel Grand Pup, od kraja Drugog svetskog rata domaćin Međunarodnog
filmskog festivala koji dovodi filmske entuzijaste iz celog sveta.
|
foto Jelena Dilber |
Nekada saksonski
dvorac, izgrađen na samom početku 18. veka, koji je podigao prvi gradonačelnik
Dajml, dograđen je kada ga je preuzeo novi gradonačelnik, fabrikant Beher i od
njega stvorio bohemijski zamak. Današnje ime dobio je po svom konačnom vlasniku
Johanu Georgu Pupu, bombondžiji koji je u Karlove Vari došao da bi radio kod
lokalnog poslastičara Miterbaha. Kada je Miterbah kupio dvorac svojoj kćeri,
ona se udala za Pupa i u miraz mu donela ovaj pravi dragulj Karlovih Vari koji
su oni bogateći se sve više još dograđivali i preuređivali.
|
foto Jelena Dilber |
Posle Drugog
svetskog rata je nacionalizovan i nazvan Grandhotel Moskva, ali je sa
odvajanjem Češke od Slovačke opet privatizovan i postao onaj stari, i po imenu
i po nekadašnjem sjaju punom otmenosti, izvajanih pročelja i starinskog bogatog
nameštaja. Sa očuvanim dahom gospodstva koji se prenosi na svakog ko ima sreću
da u njega zaroni.
|
foto Jelena Dilber |
Tokom istorije
ovaj mondenski hotel je ugostio mnogobrojne slavne ličnosti, vladare,
kompozitore, književnike, a kasnije i holivudske zvezde. Neki su dolazili da se
izleče, neki da vide i budu viđeni, a neke je privukao glamur i sjaj filma i
bliceva foto aparata. Kako bilo, ovim ulicama nekada su hodali Mocart, Gete,
Betoven, Šopen, Lost, Smetana, Dvoržak, ali i današnji svetski džet-set. Svako
od njih zabeležen je na jedinstven način – mesinganom pločicom koja na kaldrmi
ispred hotela ostavlja zapis o njima i godini njihove posete.
|
foto Jelena Dilber |
Dok ostavljamo
Teplu da dalje tiho plovi ka svom ušću sa Ohržom, vraćamo se do čuvenog mosta
na Pozorišnom trgu i penjemo se ulicom ka Dvorskom
brdu, ukrašenom najlepšim banjskim hotelima i vilama.
|
foto Jelena Dilber |
Sa jedne strane
je metodistička Crkva Svetog Luke, ili
kao je Česi zovu, Svetog Lukaša, iz 19. veka, građena u stilu engleske
neogotike sa upečatljivom drvenom kupolom i tornjem u obliku piramide.
Tamnozeleni prozori još više pojačavaju utisak mraka i deluju pomalo jezovito,
kao da ste se odjednom našli ispred kuće porodice Adams. Danas je u njoj Muzej voštanih figura u kome se nalaze
najstarije lutke od voska napravljene još sredinom 19. veka.
|
foto Jelena Dilber |
Dok se penjem
dalje Ulicom Petra Velikog dočekuju me
takve lepote da ne znam gde pre da gledam. Sa jedne strane smenjuju se prelepi
dvorci i hoteli Savoj i Bristol Palas i vile Šarlota, Artemis i Šopen.
|
foto Jelena Dilber |
Sa druge strane
je gusta mirisna šuma čije staze zlatne od opalog lišća mame da ih istražim.
|
foto Jelena Dilber |
Još jedan
kuriozitet predstavlja statua Karla Marksa usred ulice čuvenog ruskog cara. Ali
to govori i o činjenici koliko su Karlovi Vari izgrađene po želji Rusa, koji
nisu ovde bili samo nakon Drugog svetskog rata već i sada najviše ulažu u
izgradnju i održavanje skupih banjskih lepota.
|
foto Jelena Dilber |
Na vrhu brda
ponosno se izdiže Ruska pravoslavna
crkva Svetih apostola Petra i Pavla koja blješti na suncu sa svojim krstom
na glavnom tornju i pet pozlaćenih kupola. Ova prelepa bela građevina, ukrašena
skulpturama, izgrađena je poslednjih godina 19. veka po uzoru na
vizantijsku-starorusku crkvu u selu Ostankovo u okolini Moskve, rodnom kraju
grofa Šeremetjeva. Izgradnju je pomoglo rusko plemstvo i ona je bila prvi
pravoslavni hram na tlu Austrougarske. Ulazimo da zapalimo sveće onima koji nam leže na srcu u malenim ruskim čiracima.
|
foto Jelena Dilber |
Iza nje ulice se
spuštaju pune mirisa, svežine i nekog tihog gospodstva. Tu je Hotel Čajkovski
Palas, vile Liberti i Bajer, sanatorijumi i stare šarmantne kuće okružene uređenim
vrtovima i visokim stoletnim stablima koja žute pod već niskim oktobarskim
suncem.
|
foto Jelena Dilber |
Sve ih sa setom
ostavljam iza sebe dok se stepenicama koje mirišu na jesen i češke šume spuštam
ponovo u grad, da se sa svojom grupom okrepim uz karlovarske specijalitete malenog
restorana Čarli.
|
foto Jelena Dilber |
U Karlovim Varima
dočekalo me je sunce, a ispratile krupne kišne kapi. Kao da je i samom nebu
bilo žao što se rastajem sa najčarobnijim mestom koje sam ikada videla. Ali,
dok sam ga ostavljala, tiho sam mu šapnula da ću opet da se vratim, ostalo je
još mnogo toga što još nisam istražila.
|
foto Jelena Dilber |
Нема коментара:
Постави коментар