Na jugu Srbije,
tamo gde planine iz drevnih vremena kao ispreturane čine kraj divljim i
neobično lepim, teče velika reka. Nišava,
najduža pritoka Južne Morave, lenjo
se valja poljima i gura među planinama stvarajući Sićevačku klisuru, jednu od najlepših kutaka naše zemlje.
izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije |
Milenijumima naseljena, sa arheološkim iskopinama iz najdavnijih vremena, oduvek je bila oblast koja je povezivala dva kraja sveta važnim drumovima, od rimskog Via militarisa, preko srednjovekovnog Carigradskog do današnjeg kraka Koridora 10.
izvor: panoramio.com |
Nišava nosi ime još iz antičkih vremena - Navissus, po kome je i Niš dobio ime. Drugi pak veruju da je ime dobila po keltskom izrazu Nova ili Novie, a treći da je još mnogo pre Kelta nosila ime Tračko.
izvor: panoramio.com |
Iako je najpoznatija u Srbiji, mnogi ni ne znaju
da zapravo izvire u Bugarskoj. I to na obroncima Stare planine, na bugarskim obroncima, ispod vrha Kom. Pošto se on nalazi iznad sela
Ginci, Nišava se u ovoj zemlji naziva Ginska
reka.
izvor: bulgariatravel.tv |
Čim poteče svojim snažnim tokom, Nišava odmah gradi svoju kompozitnu dolinu, sačinjenu od naizmeničnih klisura, uskih suteski i širokih kotlina, koje njen tok smiruju i čine da mirno teče kao da pravi predah za nova mrvljenja drevnih stena i planina.
izvor: bulfax.com |
Tako iz Godečke kotline reka skreće i kod Kalotine i Gradine ulazi u Srbiju. Od tog mesta zove se Nišava.
izvor: wikipedia.org |
I potom lagano, kroz Dimitrovgradsku kotlinu, gde se ugnezdio Dimitrovgrad, grad najbliži Bugarskoj, u kojoj ga nazivaju Caribrod, kod koga Nišavi sveže vode donosi Gaberska reka.
izvor: tour-montana-nis.com |
Pa sve dalje, dok se ne stopi sa Jermom, rekom koja izvire u blizini Vlasinskog jezera, čiji su klanci u blizini Poganova toliko lepi da od njih zastaje dah.
izvor: vukovisadunava.com |
U blizini njihovog ušća Nišava se opet spokojno razliva u Pirotskoj kotlini, u kojoj se šarene mnogobrojne kuće Pirota, grada ćilima, starih turskih konaka i peglanih kobasica, u samom podnožju Stare planine, sa koje se spušta reka Temštica i uliva u Nišavu.
izvor: wikipedia.org |
Kad prođe još dve kotline, Đurđevpoljsku i Koritničku, i tri suteske, Nišava prolazi kroz Belu Palanku, grad pod Velikim i Malim Kurilom, u okuci Koritničke reke, drevne istorije, nekadašnje Remezijane, koja se nalazila na glavnom vojničkom putu Via militaris, i ulazi u Belopalanačku kotlinu, iz koje je zahvaljujući niskoj nadmorskoj visini i pukotini koja se nekada davno stvorila između planina, oteklo drevno jezero i ostavilo put za Nišavu i njenu klisuru divlje lepote.
izvor: wikimapia.net |
Odmah po završetku velike kotline počinje Sićevačka klisura, posle Đerdapa najduža klisura probojnica u Srbiji, nastala usecanjem korita Nišave u stene severnih ogranaka Suve planine i južnih ogranaka venca Svrljiških planina. Ona se završava u Niškoj kotlini i tako spaja ove dve velike oblasti Ponišavlja.
izvor: goniskabanja.org |
Useklina počinje kod sela Dolac na padinama Svrljiških planina i Crnče na padinama Suve planine na mestu gde se venci ovih planina najviše priljubljuju uz Nišavu.
izvor: travelserbia.com |
Sićevačka klisura je nastala na jezerskom dnu, koji je činilo drevno jezero iz ledenog doba. Još iz tog vremena počinje kanjonsko usecanje Nišave u kamene površi koje je okružuju. Za postanak i današnji izgled zaslužna su najmlađa nabiranja zahvaljujući kojima su nastali mnogobrojni lučni svodovi u gornjem delu klisure, kada je reka usecala korito a okolni planinski venci se podizali oko nje.
izvor: serbianclimbing.com |
Baš je u tome njena neobična lepota – kao da je klisura vremenom rasla i uzdizala se. Zato danas na njenom tlu postoje četiri kamene terase, stepenaste odsečene obale, koje se postepeno spuštaju ka reci. Nabiranja i pomeranja načinila su ovo područje trusnim, ali veliki zemljotresi se odavno nisu dogodili. Možda baš zato što se cela oblast konačno smirila, ili samo pravi predah.
izvor: serbianclimbing.com |
Područje Sićevačke klisure je, kao i sama dolina Nišave, naseljeno od davnina. U jednoj od sićevačkih pećina pronađeni su ostaci donje vilične kosti za koju se veruje da je najstariji ostatak praistorijskog čoveka. Da je kraj bio veoma važan, pokazuje i podatak da je oduvek spajao Evropu sa Azijom važnim drumovima.
izvor: tt-group.net |
Zahvaljujući tome što je u osmanlijska vremena bila potpuno odvojena od glavnih puteva, predstavljala je glavno pribežište hajduka i zaklon za stanovništvo koje se skrivalo, pa su tako nastala i prva naselja.
izvor: panacomp.net |
Zato je u novije vreme, tačnije krajem 19. veka, uporedo sa Nišavom izgrađena železnička pruga, deo svetske železničke magistrale koja polazi od Londona i završava se u Istanbulu i sredinom prošlog veka nišavski međunarodni magistralni put koji spaja Salcburg sa Istanbulom, bolje reći Malu Aziju sa ostatkom sveta.
izvor: turizambelapalanka.com |
Na obodu velikih kotlina tektonska izlomljenost stena je omogućila da se stvore veliki kras i krečnjačke mase. Zbog toga kraški teren u klisuri na površini obiluje škrapama, vrtačama, kamenicama, a ispod zemlje su pećine, jame i potkapine. Dok Nišava spira i dere stene stvarajući erozivne doline i jaruge, tokovi nastali od hladnih oktobarskih kiša i otopljenih snegova pronalaze svoj put. Pa ipak, u vrela leta oni presuše, ali voda nađe način da pobegne kroz pukotine i rasekline stena i tako pravi male ponornice.
izvor: mapio.net |
Ova izuzetna lepota prirode, očuvani tragovi najstarijih vremena i jedinstveni biljni i životinjski svet doveo je do toga da se 2000. Sićevačka klisura proglasi za park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima.
izvor: wikipedia.org |
Sićevačka klisura je i sama podeljena na kanjon, kotlinu i klisuru. Ona započinje Crnčansko - Gradištanskim kanjonom, dugim 7 km, čija se dubina na samom početku, kod sela Gradište, spušta do 260 metara. Usečen je u dolinskom podu, jednom od mnogih koji se izdižu u obliku lukova i svodova i mnogi ga smatraju za najlepši deo Sićevačke klisure.
izvor: goniskabanja.org |
U tesnacu između svrljiškoplaninskog vrha Pleša i suvoplaninskog brda Oblik, na kome se nalaze poslednji primerci
remonde, biljke feniksa, nalaze se mesta koja bi mogla da stanu rame uz rame sa
najlepšim kanjonima sveta.
foto Francine Riez |
Na visokim liticama su neka od poslednjih
staništa surog orla, sivih sokolova i kobaca.
izvor: wikipedia.org |
U kamenjarima se skrivaju i na suncu sunčaju
šarke, smukovi i poskoci.
izvor: wikipedia.org |
U surovim
suženjima stena, sa udubljenjima punim vlage, okupana jutarnjom rosom, zaklonjenim
od mrazeva i vetrova, a po toplim letnjim danima zagrejana na jakom suncu,
očuvane su neke od najdrevnijih biljaka koje ovde postoje još od ledenog doba.
Ovo je kraj sa najlepšim lekovitim biljem – po livadama je rasuta žalfija,
majčina dušica, hajdučka trava i kantarion pa pod toplim letnjim suncem ume da
se raspe miris do neba.
izvor: wikipedia.org |
U stara vremena
kažu da je klisura imala guste, neprohodne šume. Danas je drugačije. Na
suvoplaninskim stranama šuma još i ima, ali na obroncima Svrljiških planina sve
je golo. Kad ovde zaduva sićevac, čuveni olujni vetar Sićevačke klisure, čini
se da zvižde i huče i nebo i zemlja.
izvor:turizambelapalanka.com |
Uz desnu obalu
Nišave, na padinama Svrljiških planina, prosečen je međunarodni magistralni put
sa 13 tunela, a sa leve strane, u stenama Suve planine, uz dolinu i ušće Crvene reke sa Nišavom, izgrađena je
železnička pruga sa 4 tunela koja spaja Niš i Istanbul.
Kanjon je najdublji i najuži, jer iznosi 360
metara u dubinu i svega 50 metara u širinu, upravo na svom kraju, kod manastira Sveta Petka Iverica. Ova
svetinja nastala je početkom 14. veka, u vreme vladavine Uroša V. Smešten iznad
sela Ostrovica na padinama Svrljiških planina, u 15. veku postaje utočište od
turskih odmazda za monaška bratstva sa istoka. Zahvaljujući monasima iz
gruzijskog manastira Iviron sa Svete gore, imenu mu je pridodat i naziv "Iverica".
izvor: tt-group.net |
Krajem 19. veka
podignuta je crkva i to od strane inženjerskih jedinica srpske vojske koje su
probijale prugu kroz Sićevačku klisuru. Bio je to znak zahvalnosti zbog
spasenja kralja Aleksandra Obrenovića od davljenja u talasima mora dod Bijarica
u Francuskoj. Dugo je, osim po lepoti prirode Gradištanskog kanjona, bio poznat
i kao srpski vojni manastir.
izvor: wikipedia.org |
Kad izađe iz
impozantnog kanjona, Nišava se razlije u malom proširenju blagih strana dugom 2
km - Ostrovička kotlina leži između
dva tesnaca - kanjona i klisure. Ona počinje kod železničkog mosta i
ostrovičkog kamenoloma i opet počinje da se sužava kod predela Banjica. Više
ogoljena nego pošumljena, sve svoje vode nosi duboko skrivene u stenama i
pukotinama. Zato one na pojedinim mestima šikljaju ka svetlosti dana u vidu
snažnih vrela.
Ovo je kraj u
kome su ljudi prepoznali blagost Nišave koja daje plodnost zemlji i dah svežine
uz Ostrovičku reku, još jednu od
nišavskih pritoka. Jedino ih može brinuti jugo, topao vetar koji isušuje useve
i voće, pa čak i načini da stoka smrša i ugine.
Kotlina širi
obale i kraj njih se nalaze obradive površine vinograda, voćnjaka i njiva. Tik
iza nje, u zaleđu sa strane Suve planine nalazi se Ostrovička udolina iz koje u
Nišavu pristiže Ostrovički potok.
izvor: wikipedia.org |
Ostrovička kotlina je probojnica Nišave kroz
Kunovičku površ, visoravan u koju se reka posebno usecala od davnina. I ne samo ona, nju dubi i Kunovička reka, još jedna od nišavskih
pritoka.
izvor: wikipedia.org |
Uz njene obale i
pošumljene nagibe život vrvi na sve strane i svakog dana odvija se prava mala
borba za opstanak zečeva, krtica i prepelica koji od najranijeg jutra
prekriveni rosom beže u svoje jazbine od predatora koji ih stalno prate –
lisica, šakala i divljih mačaka.
U centru kotline
je železnička stanica Ostrovica, koja se nekada zvala Sveta Petka, ali i
električna hidroelektrana Ostrovica,
koja je počela da radi 1908. i čuvena je po tome što je osvetlila prvu kuću u
Nišu. Ona je nastala baš na tom mestu jer Nišava kod sela Ostrovica ima velik
pad, česte promene pravca i slapove.
izvor: teslaways.com |
I taman kada se
reka malo odmori, čekaju je nove prepreke u kojima mora da upotrebi svoju
snagu. Posle osunčanih padina dolazi jedan potpuno pust deo obrastao samo
niskim razbacanim rastinjem. Ostrovička
klisura počinje kod Banjice i odmah je stiska kanjon i suvoplaninsko brdo
Konjarnik, čije su strane visoke i 300 metara i preko kojih vode samo kozje
staze. Ni svrljiška strana nije manje divlja, to je predeo Dračje, kamenito i
strmo, ali ipak nešto pitomije. I jednoj i drugoj zajedničko je to što se sa
njihovih vrhova pruža pogled od koga zastaje dah, a čuje se samo duboko ka reci
kloparanje točkova vozova i pokoji pisak lokomotive.
Nekada davno, dok
su zime bile duge, hladne i pune snegova, vozovi su umeli da ostanu zavejani na
prugama, pa su parne lokomotive morale da budu specijalno opremljene posebnim
raonicima. Bilo je to vreme kada su stanovnici Sićevačke klisure po nekoliko
meseci umeli da budu odsečeni od sveta.
A onda, od brane
kod Selišta, podignute početkom prošlog veka, na mestu gde se Nišava naglo
sužava, nalaze se kanal koji levom obalom Nišave vodi do turbina hidroelektrane Sićevo, izgrađene 1931.
u blizini istoimenog sela.
izvor: wikipedia.org |
Ovo živopisno
mestašce na padinama Svrljiških planina poznato je po tome što se u njemu od
početka prošlog veka održava Likovna kolonija koju je osnovala slikarka Nadežda
Petrović.
foto D.Mihailo |
Odavde počinje
donji deo Sićevačke klisure – Prosečka
klisura, usečena u oblasti Kusača
sa širokim blagim padinama ali i odlomljenim stenama koje štrče ka nebu i sa
kojih se pruža veličanstven pogled na krajolik izvanredne lepote. Ovo
suvoplaninsko brdo je većim delom strmo i prekrivaju ga vrtoglave vertikalne
stene.
izvor: wikipedia.org |
U donjem delu je
prekriveno gustim hrastovim, lipovim i grabovim šumama u kojima se u proleće
sve ori od pesme ptica i glasova gugutki i kreja, kuckanja detlića, hučanja
ćukova i buljina, najvećih sova na svetu. Do ovih krajeva desi se da sa
suvoplaninskog vrha Mosora dolete i bele kanje, ugrožena ptičja vrsta.
izvor: wikipedia.org |
Usred Kusače, na
Petrovim livadama nalazi se Manastir Presvete
Bogorodice, poznatiji u narodu kao manastir Sićevo, iz 17. veka, okružen vinogradima i gustom šumom. Dok stoji
zaklonjen Golemim kamenom, na samom kraju Sićevačke klisure, sa suprotne strane
gleda ga brdo Ječava, golo,
nepošumljeno, na kome se nalazi i istoimena pećina neobičnog pravilnog
pravougaonog ulaza. Sa ovog brda pruža se panorama tamnih šuma i vinograda.
foto Miroslav Veličković |
Sa betonskim
mostom kod sela Prosek završava se
Sićevačka klisura. Ili počinje, u zavisnosti sa koje strane je posmatrate, da
li uzvodno ili nizvodno. Ovde se završavaju i ogranci Suve i Svrljiških
planina, a to je i poslednje mesto na kome se nad železničkom prugom stene uzdižu
put neba, a daleko na dnu vidi plava pruga Nišave.
izvor: wikipedia.org |
Na samom izlasku iz Sićevačke klisure, u Nišavu
se uliva Jelašnička reka, koja se sliva
sa Suve planine i ima jednu od najlepših klisura u Srbiji.
foto Dragan Sremac |
Ubrzo joj se sa
Suve planine i Zaplanja približava i Kutinska
reka, kojima je zajedničko to što je svaka svoju dolinu napravila u
pukotini koja se u drevna vremena stvorila u zemljinoj kori i po oblasti
Kovanluk usekla rečne doline.
foto Aleksa Ranđelović |
A onda Nišava
konačno, zamorena, može da odahne i razlije se po zelenim poljima plodne zelene Niške kotline.
Vrlo brzo je čekaju
Niška Banja i Niš, jedan od najvećih gradova Srbije – rimski Naisus, burne i
bogate istorije i kulture, grad starih zanatlija i trgovaca, da joj stegne korito
betonskim obalama i spoji ih mostovima.
izvor: naturetraveloffice.com |
Čim napusti Niš,
kod sela Trupalo, Nišava predaje sve svoje lepote Južnoj Moravi, da put Velike Morave i ogromnog Dunava nosi i njene
kapi u plavim talasima.
foto Dragan Sremac |
Ljudi koji su ceo
život proveli uz ovaj kraj fascinantne divlje lepote ne umeju da odberu kada je
ovde najlepše, da li u proleće kada posle duge zime sve ozeleni pa potoci i
otopljeni snegovi polete u zagrjaj Nišavi, da li u topla leta kada sunce ugreje
stare stene, da li u jesen kada se sve prelije bojama starog zlata ili u zimu
kada samo ledeni vetar priča svoje priče.
foto Ivana Urošević |
Pa ipak, da bi se
Nišava zavolela sa svim lepotama koje nosi, najbolje bi bilo gledati je sa brda
kod sela Sićevo. I to u rano jutro kada joj travu orose prve kapi a magla
sakrije korito. Pa kad je sunce razjuri i otkrije lepotu plave pruge daleko
dole na dnu, ne možete a da ovo parče Srbije ne ponesete zauvek u svom srcu.
Svaka pohvala, odlično!
ОдговориИзбришиHvala najlepše! :)
ИзбришиJeco, ovo je napisano fantastično!!!
ОдговориИзбришиHvala, draga moja Olja <3
ИзбришиСјајно :)
ОдговориИзбришиHvala, draga <3
Избриши