Vlasinsko jezero – tamo gde ostrva plove na vetru

Kad sa puta od Vladičinog Hana krenete ka Bugarskoj, među nežnim brezama koje se povijaju na vetru ukazaće se jarko plavetnilo čija lepota oduzima dah – blagi talasi Vlasinskog jezera svetlucaju na suncu i ogledaju se u nebu.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ova očaravajuća lepota, koju je svojim radom uspeo da stvori čovek, smestila se na jugoistok Srbije, uz talasavu Vlasinsku visoravan, zarivenu među vrhovima Čemernika, Vardenika, Gramade i Krajišta.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ali ona nije oduvek ovde. Verovali ili ne, ovo veštačko jezero veličanstvenih boja nije tu ni ceo vek. A još teže je zamisliti i beskrajne livade i močvare prožete živim blatom, ševarima, trskom i mahovinom koja pluta po izvorištu Vlasine.

izvor: tt-group.net

Ovaj kraj je od pre dva veka bio poznat po tresavi, koja se, veruje se, pet hiljada godina nagomilavala spiranjem rečnih tokova a zbog izvorišta reke Vlasine nazvana je Vlasinska tresava ili Vlasinsko blato.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Mističnost i jezive močvare sa klokotavim dubinama u narodu su stvarali veliki strah i ispredale su se brojne legende o neobjašnjivim nestancima konja, ovaca i stoke, koje je gutalo živo blato. Početkom Prvog svetskog rata ovde je stradao ceo konjički puk bugarske vojske, kada se, ne znajući šta predstavlja zaravan ka kojoj se povlači, podavio u dubinama žitkih ritova.

izvor: panoramio.com

Tako je nastala i legenda o vodenom jezerskom čudovištu nalik na džinovskog konja, koje se skriva u tajanstvenim dubinama. Verovalo se da ono kao avet dolazi do obale i uništava najbolje konje i goveda i da tu živi vekovima, a poslato je sa nekih dalekih nezemaljskih svetova ili od strane Boga da kažnjava grešne i neposlušne. Verovalo se i da je pojavljivanje ove nemani u isto vreme predskazanje pobede u ratovima, posebno jer se tresava, ili kako to narod kaže, potresulja, uz jezivu riku najviše tresla i ključala iz globila kada su se Srbi oslobodili od Turaka, ali i uoči dva svetska rata.

foto Veljko Nikolić

Obilazivši pogranične krajeve, kralj Milan je čuo ove strašne priče i naredio da se izmeri dubina Vlasinske tresave. Vojnici su pokušali da je izmere sa nekadašnjeg drvenog mosta kod Tadžine mahale uz pomoć kamena privezanog na 30 metara dug konopac, ali dno nisu dodirnuli. Tada se pojavila nova legenda da močvara nema dno.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sredinom 20. veka, čim se završio rat, počinje podizanje brane na tesnacu koji je pravila Vlasina izlazeći iz Vlasinskog blata. Posle tri godine gradnje zemljane pregrade, koja je sa jedne strane obložena kamenim blokovima, a druge oborena zatravljenim kaskadama i još pet godina punjenja velikog udubljenja vodom, nastalo je Vlasinsko jezero ovakvo kakvim ga danas znamo. Sa nadmorskom visinom od preko hiljadu metara, ono je najviše veštačko jezero na Balkanu. Tako se u dubini visoravni razlila velika modra voda, a čudovište je ostalo da živi u starim danima i pričama.

foto Igor Đorić

Toliko rada na jezeru donelo je i mnoge promene.  Nestale su biljke tresetnice, ali i zauvek odletele rode i divlje guske. Jedino mesto koje danas još liči na staru močvaru ostalo je kod izvorišta rečice Blato u blizini Crne Trave.

izvor: wikimedia.org

Ipak, ono što je uvek isto su stalna ostrva.

izvor: panoramio.com

Stratorija je bila tu još u vreme Vlasinskog blata, ali Dugi Del je pre izgradnje brane bio poluostrvo, a sada se proteže usred jezera dok ga sa svih strana zapljuskuju modre vode.

izvor: turistickeponude.me

Ali, ono što ga stalno menja, čini drugačijim, ali i jedinstvenim u Evropi, ako zanemarimo postojanje sličnih pojava u Škotskoj jesu čuvena vlasinska plutajuća ostrva. Odmah po stvaranju jezera čak je trećina bila prekrivena ovim jedinstvenim plovećim busenjem trave, tačnije onog nekadašnjeg treseta koji se otkinuo sa dna i isplivao na površinu.

foto Dragoljub Janković

Ona su tada bila namerno bila “privezivana” za obalu, da ne bi smetala, ali kada je otkriven njihov neobični značaj, puštena su da plutaju plavetnom površinom i menjaju svoja mesta. Neka su veća, neka manja, ali im je svima debljina treseta između 30 centimetara pa sve do metra, a najveće je slikovito prozvano Mobi Dik. Biti na njima neobičan je doživljaj jer trava koja se ugiba meka je poput tepiha i velikog vazdušnog dušeka u luna parkovima. Danas ih ima svega nekoliko, ali i dalje privlače sve znatiželjnike koji bi da vide ovu neobičnu igru čoveka i prirode.

izvor: panoramio.com

Na pojedinim ostrvima izrasle su prave male šume vrba i breza, drveća po kojem je ceo vlasinski kraj poznat, pa kad dune vetar, oni mu služe kao jedra uz pomoć kojih plove po jezeru. A kada na neko od ostrvaca nasađenih na obalu pređe krava, pa ono polako sa sve njom zapluta ka glatkoj površini, prizor je zaista fascinantan.

foto Rajko Krčmar

A koliko je čovek spreman da se uhvati ukoštac sa prirodom, pokazao je i sabiranjem i okupljanjem reka oko jezera i reke Vlasine. Stvaranjem sistema kanala kojima je menjao pravce potoka i reka, uspinjao ih i obarao im pad, sve da bi se jezero punilo bistrom hladnom vodom koja mu daje plavoću, lepotu i snagu. Ali, najveće promene napravio je kada je rekama iz egejskog sliva promenio pravac i pripojio ih crnomorskom. Ova pojava, kojom se postiže prava mala pobeda nad prirodom, naziva se veštačka bifurkacija.

foto Veljko Nikolić

Između bregova, brda, bila i brežuljaka slivaju se u jezero brojne reke. Među njima, Vlasina svoje izvorište skriva u samom jezeru. U vreme Vlasinskog blata reka je tekla posred tresave, ali je podizanjem brane njen tok presečen.

izvor: wikipedia.org

Sa padina se spušta Lisinska reka, koja je sa tri kanala i Božičkom rekom usmerena na Lisinsko jezero, od koga se voda usmerava naviše specijalnim pumpama dalje do Vlasinskog jezera.

izvor: wikipedia.org

Ova reka mu sa tri kanala donosi najviše vode.

izvor: 2bike.rs

I reka Vrla se sliva sa Vardenika, pa je njoj kanalima, tunelima i cevovodima hidrosistema Vrla preusmeren i pripojen vlasinski sliv.

izvor: panoramio.com

Tako su joj se pridružile i druge reke sa okolnih planina, ali i voda iz Lisinskog jezera. U kanjonu između Vardenika i Vlasinskog jezera podignute su četiri hidroelektrane, od kojih je prva pod zemljom, u utrobi planine Čemernik, a ostale se nadovezuju jedna na drugu. Njihove turbine pokreće voda sprovedena dugačkim kanalom iz Vlasinskog jezera.

foto Z. Stojanović

Sa Čemernika, visoke rodopske planine, poznate po sunčanim padinama i bujnim listopadnim šumama, slivaju se brojne reke i potoci u Vlasinu.

izvor: panoramio.com

Za nivo jezera najznačajnija je reka Čemerčica, koju kanal i tunel sprovode do plavih vlasinskih talasa. Ona svoje vode sliva sa najvišeg čemerničkog vrha i izvora Ignjatova česma i u Vlasinu se uliva kod Crne Trave. Nekada, dok je još postojala Vlasinska tresava i mnoga stada ovaca i krda goveda, na njenim obalama postojale su mnoge potočare i valjavice za sukno. Umesto toga, danas se pokrivenim kanalima i tunelima sprovodi ispod planine do svog ušća, ali je priroda Čemernice ipak zaštićena i proglašena za predeo izuzetnih odlika.

izvor: wikimedia.org

Na Gramadi, planini koju meštani zovu i Plana, nalazi se razvođe između Vlasine i Jerme i na njoj je priroda skoro netaknuta. Skoro, jer ispod njenih stena prolazi kanal koji u Vlasinsko jezero vodi reku Strvnu.

foto Nona Pejčić

Sa zatalasane visoravni koja oivičava jezero vijuga kanal Jerme. Sliv ove reke, iako svojim tokom teče čas kroz Srbiju, čas kroz Bugarsku, pripada Vlasinskom jezeru i od njega crpi vodu.

izvor: ribolov.co.rs

Sve ovo stvara veliko vodeno prostranstvo veličanstvnih preliva boja, od tamnoplave na sredini jezera do sivo – plave uz obalu, koja se nežno uklapa uz jarko zelenilo priobalja. U mirisu planinske svežine koju nose vetrovi sa vrhova Vardenika, Čemernika i Gramade, rasutih vlasinskih sela po obroncima, u kojima se i danas živi kao pre dva veka, utisnutih između obala bistrih potoka, rečica, njihovih vodopada i šumovitih klisura, ceo krajolik obavija omamljujuća tišina a priroda caruje svojim lepotama.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Na obali samo selo Vlasina Rid podseća na žamor i brzinu života, a nad njim novu tišinu donosi crkva Svetog Ilije, koja 2. avgusta svake godine na tradicionalnom saboru okuplja sve one koji su davno otišli iz svojih zaselaka u potrazi za novim životom.

foto Nona Pejčić

A visoravan se talasa, sva šarena poput ćilima od mnogobrojnih pašnjaka i livada prepunih kantariona i bujne žute hadučke trave. Nove zaravni i uzvišenja različitih oblika, sve do planinskih kosa i hridova, skrivaju šume smrče i belih borova, razbacane na sve strane.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U njima sve vrvi od života i svako traži hranu da preživi dan, od vukova i crvenih lisica, srna, divljih svinja, zečeva i fazana, pa sve do malih tekunica i slepog kučeta.

izvor: piovlasina.org

Na planinskim vrhovima propinju se stoletne bukve.

izvor: panoramio.com

Dok ih nadleću orlovi krstaši, pod gramadskim vrhom Pandžin grob ponosno stoje i obavijaju tamom i opalim lišćem tek iznikle skrivene šafrane, bobice medveđeg grožđa, gorocveta i jagorčevine. A u vlažnim šumskim dubinama iz natrulih prošlogodišnjih listova izviruju vrganji, smrčci i lisičarke.

foto Nona Pejčić

Uz obalu sve se beli od maljavih breza, ili metlika, kako ih zove ovdašnje stanovništvo i zaštićene su kao retke biljne vrste. Njihovi sitni listovi trepere na suncu i vetru i plavetnilu ovog kraja daju neki čaroban izgled. A pod njima šarene se livadske orhideje i divlje deteline.

izvor: wikimedia.org

Veliko jezero se plavi dok pod sjajnim sunčevim zracima svetluca, a glatku površinu povremeno mreškaju mnogobrojne ribe. Ima ovde i pastrmaka prenetih iz Ohridskog jezera, klenova, karaša, šarana, a da bi se raščistilo podvodno rastinje, doneti su amuri, koji su narasli i sa težinom od skoro 30 kilograma postali su pravi simboli Vlasine.

foto Z. Stojanović

Kod vode se tužno savijaju vrbe i svojim opuštenim granama skrivaju mnoštvo rastavića, maslačaka i rosulja jarkih boja.

izvor: piovlasina.org

Među njima tek povremeno poneki šareni salamander sklizne sa obale i napravi krugove na vodi. A nešto dalje, svojim širokim plovnim kožicama na nogama mirno pliva patka njorka.

izvor: piovlasina.org

U proleće i toplo leto pod vrelim suncem sve zablista i povije svoje glave ka zemlji, ali kad preko uzanih i izduženih jezerskih poluostrva naiđu tamni oblaci i vihor zanese ostrvca pod talasima, u jednom danu smene se sva godišnja doba.

izvor: bestofserbia.rs

A zimi, kad zahuje jaki vetrovi koji nose snegove i velike smetove, sve se stegne u ledenoj lepoti, pa se led na jezeru zadrži sve do novog buđenja prirode.

izvor: panoramio.com

Ipak, nad jezerom je najlepše jutro obavijeno maglom. Dok sunce svoju sjajnu kuglu diže iznad planina na istoku, tišina se cepa i počinje novi dan. I maglu će rasterati vetar i sunčevi zraci, ali lepota vode i blago zatalasanog pobrđa zablistaće u svojoj lepoti koje god da je godišnje doba. I možda nigde kao ovde čovek nije pokazao kako se priroda prilagođava njegovim potrebama, ali i kako se pored nje i sa njom diše i živi.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije