Severno ostrvo Novog Zelanda - zemlja vatre i belih oblaka

Daleko, skoro pa na kraju sveta, posle velikog mora i još većeg okeana, nalazi se kopno izduženo unedogled. To je Novi Zeland – zemlja neobične lepote, omeđena vodama Tasmanijskog mora i Tihog okeana u bespućima Okeanije.

foto Marta Kulesza ( inafarawayland.com)

Ova najjužnija zemlja sveta blizu sebe ima samo ogromnu Australiju. Sve ostalo su talasi i vetrovi. I daleko na jugu ledena prostranstva Antarktika. I nije zato ni čudno što ga mnogi doživljavaju kao sam kraj sveta.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Legenda kaže da je ostrva stvorio polinežanski polubog Maui. Jednog dana on je u kanuu sa svojom braćom pošao da lovi ribu u velikom okeanu. Uspeo je da uhvati jednu ogromnu, ali su se braća potukla oko nje i pokidala je. Od kanua je tako nastalo Južno ostrvo, od pokidanog ulova Severno, a od njihove tuče mnogobrojne planine i doline. Zato Maori Severno ostrvo zovu »riba Mauija«.

photo Garret Veley

Nauka priča drugu priču. Prema otkrićima naučnika, Novi Zeland je nastao pre 25 miliona godina, kao deo Zelandije, nekadašnjeg kontinenta koji je bio veliki kao polovina Australije, a postepeno je potapan kada se odvojio od Gondvane, nekada najvećeg kontinenta na Zemlji, od koga je svaki kutak naše planete nastao.

U ta pradavna vremena novozelandsko kopno se stvaralo iznad dve tektonske ploče koje su se stalno pomerale i podvlačile jedna ispod druge. Zbog toga su ovde nastale mnoge planine i vulkani.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Zahvaljujući svojoj udaljenosti od ostatka sveta, najkasnije je i naseljeno. Do tada ovo je bilo carstvo burnih vulkanskih erupcija, kao i bujne divlje priorde, u čijim su gustim šumama nastale najneobičnije biljke i životinje, koji se više nigde ne mogu videti.

foto Andrew Morton

Mnogo toga se promenilo kada su dva velika ostrva naselili ljudi. Prvo Maori u 14. veku, došavši sa mnogobrojnih ostrva plavetne Polinezije, a potom i Evropljani, koje je zahvaljujući svom istraživanju, doveo britanski moreplovac Abel Tasman.

izvor: beforethey.com

Zahvaljujući Maorima, izumrle su mnoge retke ptice i nestale šume, a zahvaljujući Evropljanima, koji su prvi put na ostrvo doneli krompir i puške muskete, promenilo se sve. Ne samo priroda već i odnosi među ljudima. Naime, prvo ubojito oružje sa kojim su se susreli navelo je Maore na međuplemenske ratove. A kada je u 19. veku postao britanska kolonija, Novi Zeland je postao deo velikog sveta, a Maori sa svojom kulturom duboreza, pletenja i oslikavanja tela postali su manjina.

izvor: amnh.org

Severno ostrvo je oblast mnogih kontrasta. Ovde leže najveći novozelandski gradovi uprkos tome što ih okružuje tutnjava aktivnih vulkana, klokotanje lave u obliku blata i gejzira iz kojih ume da šikne vrela para visoka kao trospratna kuća.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

 I pored toga, ono je zavičaj mnogih ljudi, čak i ako preko Kukovog prolaza, kanala koji ga deli od Južnog ostrva, gledaju mnogo mirniju i spokojniju zemlju.

foto Perry Anderson

Pa ipak, ono je bilo prvo na koje su se iskrcali Maori u 14. veku. Prva noga kročila je na nepregledni pesak okružen velikim rtovima. I odmah su je prozvali Toiovo more, po svom istraživaču koji ih je doveo iz Polinezije. I Evropljani su stigli sa iste strane u 18. veku. Promenili su i ime i tako je postao Zaliv izobilja. 

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Krstio ga je Džejms Kuk dok je prvi obilazio ostrvo i otkrio da je ovde najbujnije i najbolje za život.

foto Benjamin J. Melville

I zaista, u ovom zalivu se ne zna da li su lepše duge peščane plaže, ušća čak osam velikih reka ili mnoga ostrva, od kojih je Belo ostrvo pravi mali aktivni vulkan.

foto: James Shook

A plavi i grbavi kitovi i delfini koji seku talase najlepši su ukras Zaliva izobilja, pogotovo kod Ostrva kitova.

izvor: panoramio.com

Njega sa severa oivičava poluostrvo Koromandel, koje je dobilo ime po brodu Kraljevske britanske mornarice. Njegova burna prošlost oslikava se u strmim obalama izbrazdanim mnogobrojnim potocima lave još od ledenog doba pa do naših dana, u kojima se skrivaju rudnici zlata.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Sa jedne njegove strane nalazi se Hauraki zaliv. On predstavlja ulazak u duboku uvalu tako velike lepote da je proglašen za park prirode. 

foto Steve Paxton

U njemu žive kitovi i delfini i plove talasima koje sa severa uvek nosi jak vetar. O tome svedoči i samo ime zaliva jer na maorskom jeziku ono znači »severni vetar«. U močvarama njegovih obala žive novozeladske retke ptice i nebo preleću smeđe i sive laste.

foto Vladimir Minakov

Duboko u zalivu rasprostro se Okland. Ovaj najveći grad Novog Zelanda, koji su u 14. veku osnovali Maori, jedini je na svetu koji leži na velikom vulkanskom polju.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

To zapravo znači da je ceo grad podignut na pedeset vulkana, njihovim kupama, jezerima, lagunama i ostrvima. Većina je izravnjena i smatraju se ugašenim, ali istina je da je polje samo uspavano.

izvor: newzealand.com

Najveći i najmlađi vulkan Oklanda nalazi se na ostrvu Rangitoto, koje je nastalo u poslednjih hiljadu godina i kao čuvar koji stoji na ulazu u zaliv zaštitni je znak ovog velikog grada.

izvor: wikipedia.org

Zahvaljujući mnogobrojnim vulkanima, Okland je sav brdovit i sa nekih od njih pruža se impresivan vidik na grad i zaliv. Jedan od njih je vidikovac sa Rajske planine, vulkana čiji je krater sav obrastao travom.

foto Alan Collins

Pa sve dalje, preko prevlake koja ga spaja sa kopnom, izdužuje se Severno poluostrvo, obraslo gustim šumama bukve i podokarpa, jedinstvenog zimzelenog drveća koje se može videti samo na Novom Zelandu.

izvor: wikipedia.org

U bujnim šumama Vaipua raste kauri, džinovsko drvo koje se propinje ka suncu i do pedeset metara u visinu.

izvor: Tony Reid

Isprepeletana sa papratištima i šikarama, neka od ovih stabala stara su i tri hiljade godina. Ovde raste i srebrna paprat, nacionalna biljka Novog Zelanda. Ovo je dom i mnogih retkih ptica od čijeg cvrkuta se sve ori i sve se ori. Tu je smeđi kivi, zaštitni znak Novog Zelanda, kakapo i tohaka, koji se samo ovde mogu videti.

izvor: wikipedia.org

Tu su i posebne vrste golubova, crvendaća, senica i žutokrunih papagaja. I ne zna se ovde da li da se više uživa u bojama ili zvucima prirode, koja se razmahnula svojim najlepšim potezima.

 

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Severno poluostrvo je veoma razuđeno i iz njega se, poput velikog novozelandskog drveća, razgranavaju manja poluostrva i stvaraju bezbroj zaliva i rtova izuzetne lepote. Sa jedne strane ga zapljuskuju talasi Tasmanovog mora, a sa druge Tihi okean.

 

foto Vangelis Fitsios

U bezbroj uvala Ostrvskog zaliva, rta Tauroa i duge peščane plaže Obale Devedeset milja nalaze se neka od najlepših mesta Novog Zelanda.

 

izvor: panoramio.com

Kao produžetak ka severu nalazi se poluostrvo na poluostrvu, još jedna od prirodnih lepota po kojima je jedinstven ovaj kraj sveta. To je Aupuri, na kome se nalazi najsevernija tačka Novog Zelanda – rt Reinga.

foto Phillip Capper

On predstavlja mesto razdvajanja Tasmanovog mora i Tihog okeana, koje se najbolje vidi sa velikog belog svetionika. Ovo nadmetanje i sukobljavanje dveju velikih voda, koje je posebno izraženo u vreme plime, predstavlja nezaboravan prizor, a Maori su ga oduvek doživljavali kao susret muških i ženskih bogova.

izvor: wikipedia.org

Na njihovom jeziku ime rta Reinga znači »mesto gde duhovi napuštaju kopno«. Prema verovanju, ovo je mesto na kome mrtvi odlaze u podzemni svet tako što skaču sa stene i spuštaju niz korenje drveta pohutukava, starog osamsto godina. Tako prelaze »put duhova« i stižu u Havaiki, mitsku zemlju iz koje su potekli.

izvor: newzealand.com

Na istoku ostrva otvara se velika nepregledna pučina Tihog okeana sa obala Hokovog zaliva. Ovo neobično ime dao mu je Džejms Kuk kada ga je prvi oplovio na svom brodu Kraljevske mornarice, i to po ser Edvardu Hoku, prvom lordu Admiraliteta.

foto Garret Veley

Kada se u davnim vremenima kopno menjalo, usled tekstonskih pomeranja blizu obale su nastale su visoke planine od kojih je erozija milionima godina stvarala veličanstvene klifove i strme litice u čijim podnožjima se skrivaju male uzane plaže. Zahvaljujući izdizanju zemlje iz mora, ovde su pronađeni mnogobrojni fosili i ostaci dinosaurusa.

foto: panoramio.com

Rt Paliser predstavlja najjužniju tačku Severnog ostrva i nalazi se na rubu istoimenog zaliva. Na mestu gde se on nalazi stoji trouglasta stena koja liči na jedro, za koju se veruje da je nastala pre hiljadu godina. Ona se zove Kupovo jedro i na njoj je svetionik koji zasvetli na svakih dvadeset sekundi.

izvor: newzealand.com

Rt je dobio ime zahvaljujući Džejmsu Kuku, koji je tako nazvao po svom prijatelju, admiralu Kraljevske mornarice, ser Paliseru.

foto Zsuzsanna Mudra

Na rt, uvek ovenčan velikim talasima i jakim vetrovima, nadovezuje se Velington, glavni grad Novog Zelanda. 

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

U velikom zalivu, koji bez prestanka posećuju zapadni vetrovi, nastao je najjužniji glavni grad na svetu. Maori ga nazivaju maštovitim imenima: »veliki zaliv Tare«, »glava Mauijeve ribe« i »vetroviti grad«, a svoje ime, po kome ga zna ceo svet, dobio je od Engleza, tačnije zahvaljujući Arturu Velsliju, prvom vojvodi od Velingtona.

 

foto Eva Kaprinay

Kada su Evropljani stizali na Severno ostrvo Novog Zelanda, obično su kretali na zapad, a tamo se prednjima pojavljivao zadivljujuć prizor: ogromna vulkanska visoravan sa velikim brojem vulkana u čijim su kraterima jezera najlepših nijansi zelene i plave boje. A vrhovi kao da se nadmeću u svojim visinama. Prizor tako čaroban da se nikad ne zaboravlja.

 

foto Jeremy Visser

Pa i danas, posle nekoliko vekova, prizor oduzima dah: tu je vulkan Ngongotaha, u čijem se uspavanom krateru plavi jezero Rotorua sa malenim ostrvom na svojoj sredini.

izvor: panoramio.com

Na stare dane burnih erupcija jedino još podseća neprijatan miris poput pokvarenih jaja, koji dolazi iz pukotina pomešan sa oblačićima pare.

izvor: panoramio.com

Iako zemlja ovde stalno tutnji i izbacuje paru kroz mnogobrojne geotermalne izvore i gejzire, sve se završava samo na tome. Pa ipak, nikad se ne zna, jer blizina mnogobrojnih aktivnih vulkana uvek ovaj kraj drži na ivici neizvesnosti.

izvor: newzealand.com

Odmah pored je i vulkan Taravera, čija je erupcija bila najveća koju su Evropljani videli otkad su naselili ova ostrva, a dogodila se u 19. veku. 

foto Andrew Morten

Na njegovim padinama i u malim kalderama nalazi se čak devet jezera, od kojih se ne zna čija je boja lepša i blistavija. 

izvor: panoramio.com

Svaki naredni vulkan kao da priča neku svoju priču i u svakom od njih kao da leži ponešto novo što se ne očekuje, a tako neobično kako samo priroda može da stvori i zamisli.

foto Andrew Morten

Tako se na jednom od njih, vulkanu Maroa, nalaze geotermalni izvori čiji oblici izgledaju kao da nisu sa naše planete. Oni s pravom nose neobično ime: Mesečevi krateri.

foto Matthew Walters

A onda se na velikom prostranstvu rasprostire velika visoravan Nacionalnog parka Tongariro. Na njoj se nalazi mnogo ugašenih i aktivnih vulkana, najviši vrhovi ostrva i najveće jezero Novog Zelanda.

izvor: panoramio.com

Ovaj nacionalni park nazvan je po vulkanu Tongariro, najsevernijim od svih vatrenih planina koje čine dug lanac na ostrvu. On je i najaktivniji jer se nalazi tačno iznad spojeva dve tektonske ploče koje se pomeraju, pa se usled velikih temperatura stvara tečna magma. Tako nastaju erupcije pa sve pršti iz kratera i eksplozivnih jama i to već ravno dva miliona godina.

izvor: newzealand.com

U ovom kraju sveta gde sve gori kontrast stvara velika belina koja se prostire oko ugašenih vulkanskih kupa. To su ostaci velikih lednika koji se uglačani sijaju preko ohlađenih oblika lave. Njihovo kretanje je hiljadama godina mrvilo i izbrazdavalo obronke vulkana pa se danas na njihovim mestima nalaze ledničke doline.

izvor: newzealand.com

Jedan od najlepših vulkana ovog velikog parka je Taupo. 

foto Derya Sengel

U njegovoj kalderi se nalazi istoimeno jezero. Ono je ovde od davnina, tačnije već više od 26 miliona godina, kada je erupcija njegovog vulkana, najveća poznata na svetu u proteklih 70 hiljada godina, potpuno promenila izgled celog kraja. Tada je izbačena tolika količina lave da je okolno zemljište propalo u utrobu Zemlje pa je nastala velika kaldera koja se napunila vodom.

izvor: wikipedia.org

Da se posledice osećaju i dan-danas, svedoci su mnogobrojni topli podvodni izvori oko ostrva Motutaiko, oko kojih rastu raznobojni sunđeri. To pokazuje da, iako se vulkan smatra uspavanim, on ipak nije potpuno ugašen.

izvor: newzealand.com

Obale jezera obrasle su gustom šumom podokarpa i bujnom paprati. U njemu žive jedinstveni primerci rakova, jastoga, kokopu riba i haringa, kojih nema više nigde na svetu.

foto Andrew Morton

U okviru nacionalnog parka se nalazi najviša planina Novog Zelanda – aktivni vulkan Ruapehu sa svojih gorostasnih 2797 metara. Osim visine, jedinstven je i po tome što i pored čestih erupcija silna užarena masa iz utrobe zemlje ne može da otopi veliki lednik, jedini koji se održao na Severnom ostrvu.

foto Michael Klajban

Planina je poznata i po veličanstvenoj lepoti, jer kako drugačije nazvati plavetnilo jezera koje se razlio u krateru između tri vrha.

izvor: panoramio.com

Nekada je ceo ovaj kraj bio pod gustim šumama, ali posle velike erupcije vulkana Taupo i ovde se sve promenilo. Zato je Ruapehu pun raznolikosti, pa su padine sa jedne strane potpuno gole poput pustinje, a sa druge obrasle gustim bukovim šumama punim crvenih i sika jelena, cvrkutavih ptica i velikih gmizavaca gekona.

foto Pole Doctor

Na obroncima vulkana Ruapehu skupljaju se potoci i voda od otapanja lednika pa tako nastaje reka Vaikato, najduža na Novom Zelandu. Poznata je po svom neobičnom toku, ali i velikom značaju za maorsku kulturu jer, kako na njihovom jeziku znači, »voda koja teče« je izvor njihovog ponosa i časti.

foto Brian Barrett

Njen tok je formiran pre 17 hiljada godina kada je isticala iz drevnog jezera Huka i tekla kroz duboke klisure nastale od vulkanskih stena. Međutim, kada je došlo do ogromne erupcije vulkana Taupo, njena obala je zatrpana lavom debljine 200 metara. Otada se ona sliva sa vulkana Ruapehu, pa postaje reka Tongariro i uliva se u jezero Taupo. A onda, ispod debele ohlađene lave izlazi na drugoj strani i stvara vodopad Huka.

izvor: newzealand.com

U oblasti kroz koju teče obale reke preseca čak devet hidroelektrana podignutih da ukrote njen tok i iskoriste njenu snagu.

izvor: panoramio.com

I tako sve do Oklanda i zaliva Hauraki.

foto Phillip Capper

U samom srcu Nacionalnog parka Tongariro leži vulkan Ngauruho. Iako između dve veličanstvene planine, on je najspektakularniji. Iz svog kupastog otvora strmih strana svake godine sve češće izbacuje lavu i pepeo. Zahvaljujući tome, na njegovom vrhu se nalazi veliko sumporno jezero koje je se puši u svojoj vrelini iako je zimi okruženo snegom.

foto Jeffrey Pang

Kad povremeno eksplodira, svali silnu lavu niz svoje obronke pa ume da zatrpa puteve i pruge, a ponekad čak i odlomi velike stene dok sa lavom valja kamenje i velike komade leda.

izvor: newzealand.com

Ova tri vulkana za Maore predstavljaju sveta mesta i u njihovim pećinama sahranjivane su poglavice. Zato je za njih najveći udarac bio kada su Evropljani počeli da osvajaju vulkanske vrhove. Pa ipak, kada je engleski botaničar Bidvil pokušao da se popne na Ngauruho, planina se probudila, čuo se zvuk poput ispuštanja pare na parnoj mašini a crni dim se podizao u obliku džinovske pečurke. Kada je vulkan zagrmeo, botaničar se uplašio i sišao, pribojavajući se erupcije. To je Maorima bio najbolji dokaz da se bogovi zaista ljute i da Evropljanima nije mesto na njihovim svetim planinama.

foto Marta Kulesza (inafarawayland.com)

Potpuno izdvojen od velikog lanca vulkana, pored mora se izdiže vulkan Egmont, kako su ga prozvali Englezi po lordu Egmontu, a po maorskom maštovitom imenu nosi naziv Taranaki, »blistavi planinski vrh«, zahvaljujući tome što mu je kupa veći deo godine pod snegom.

izvor: newzealand.com

Stara legenda Maora kazuje zašto je odvojen od ostalih. Priča kaže da je Taranaki nekada davno bio sa ostalim vulkanima, sve dok nije došlo do velike svađe između njega i Tongarira oko lepe Pihange. U jednom sukobu Tongariro je pobedio, ali je naneo velike rane Taranakiju i naterao ga da ode daleko od kraja u kome je nekada bio.

izvor: newzealand.com

To je razlog zašto je Taranaki usamljen daleko na zapadu i zato je na putu njegovog odlaska za njim ostala duboka klisura reke Vanganui. Kad je došao blizu obale, zauvek se skamenio. Tu je ostao da tuguje za svojom ljubavlju Pihangom i kad ga obaviju kišni oblaci, plače za njom, a tokom veličanstvenih zalazaka sunca on joj se prikazuje u svoj svojoj lepoti. To je razlog što Tongariro još uvek izbacuje lavu tokom erupcija jer je još uvek ljubomoran, drži Pihangu pored sebe i upozorava Taranakija da se ne vraća.

foto Mihaly Barosi

Ova prelepa priča se ne poklapa sa naukom. Za nju Egmont je nastao pre sedamdeset hiljada godina posle dva ugašena vulkana u blizini. Smatra se aktivnim, ali danas uspavanim i sa svojom prepoznatljivom osneženom kupom liči na fatamorganu koja se izdiže iznad mora pašnjaka.

foto Blattnar Toffbuab

Zbog svog veličanstvenog izgleda prostor oko njega je postao nacionalni park, u kome se u podnožju nalaze i prostrani zeleni pašnjaci i stoletne prašume, pa svojim zapanjujućim pejzažima ostavlja bez daha svakog ko ima tu sreću da ga istražuje.

izvor: newzealand.com

U ovim bujnim zelenim lavirintima isprepletanih grana oseća se kako priroda diše. Oko visokih stabala uvijaju se puzavice koje se jedino tako penju do svetlosti sunca. Među njihovim granama skrivaju se ružičaste latice mirisnih bambusovih orhideja. Već na sledećem koraku su kedrovi stari preko sedam stotina godina, koji su uspeli da prežive sve erupcije. A na vrhu, uz krater, kao da se svojim tankim nitima za njega pridržava lišaj i mahovina prošarani planinskim cvećem.

izvor: wikipedia.org

Priroda na Novom Zelandu najbolje pokazuje kako se može opstati i u vlažnoj zemlji i na surim liticama sa kojih prete vatra i dim. Uči nas da se može preživeti samo ako se pronađe snaga. A gde ćemo je pronaći ako ne u pukotinama života koji nastavlja da postoji čak i onda kad izgleda da za njega nema nade...

izvor: panoramio.com