Kad
izađe iz Đerdapske klisure i rastegne se svom svojom širinom, Dunav zauvek
napušta Srbiju. Svoje zelene obale i dalje zadržava na rumunskom kamenu, ali sa
druge, južne strane tiho zapljuskuje plodne ravnice Bugarske.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Tišinu
koja ga prati remeti samo beskrajna huka košave koja u mnogim jesenima i zimama
caruje ovim praznim nepreglednim prostranstvima. Vlaška nizija tada se zamrzne
i ogrne hladnoćom koja se spušta sa Karpata i putuje sve do najdaljih ravnica
Srbije šibajući nemilosrdno kroz stešnjena vrata Đerdapa.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Prvi
veći grad koji dočekuje ovu veliku evropsku reku, pomalo umornu od dugog puta
je bugarski Vidin, nastao na okuci Dunava koji lenjo zaokreće i kvasi zemlju
Vlaške nizije. Ovaj drevni grad, keltska Dunonija, rimska Bononija, središte
provincije Mezije, slovenski Badin, sav je satkan od legendi i davnih priča.
Najzanimljivija od svih je ona o tvrđavi babe Vide, podignute na mestu rimske
stražarske kule. Mit kaže da je bugarski car pred smrt svoje zemlje podelio
trima kćerima: Vidi, Kuli i Gamzi. Budući da je jedino najstarija Vida ostala
neudata, podigla je tvrđavu da brani svoj grad. Tako je i dobio ime Vidin. Nekadašnja
velika i važna odstupnica grada danas je muzej i turističko mesto koje se rado
posećuje.
 |
| izvor: facebook.com |
Ali
Dunav ne mari mnogo za istoriju, preturio je toliko vekova i milenijuma preko
svojih talasa da m više i ne haje već hrli ka modernim vremenima svakim svojim novim
virom i zaokretom. Dokaz za to su Novi evropski most koji Vidin spaja sa Kalafatom,
podignut 2013. Godine i Kozloduj,
nuklearna elektrana, jedina u Bugarskoj. Podignuta je 1970. i pet kilometara
udaljene dunavske vode služe za hlađenje njenih reaktora.
 |
| izvor: wikipedia.org |
I
potom reka nastavlja dalje, u susret obalama koje poznaje odvajkada ali svakoj
novoj kapi je sasvim nova. Tako stiže do prvog ušća na rumunskoj obali,
dunavske pritoke Žiju. Ova reka nastaje u rudarskom kraju Transilvanije na
obroncima Karpata.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Nasuprot
spajanju ove dve reke sa druge strane obale kao da sve ovo posmatra bugarsko Orjahovo
koje se spušta nisko do samog Dunava a potom grad propinje na visokim
brežuljcima. Posmatra i čeka na svoj most koji bi ga povezao sa drugom stranom
reke.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Dok
krivuda oko mnogobrojnih ada, pomalo zamoren od nošenja svih naplavina kome mu
se kače za talase, Dunav čeka nove vode da ga okrepe i daju mu snagu. I ne mora
mnogo da čeka, kod bugarskog sela Gigen čeka ga reka Iskar. Dok svoje hladne
brze vode spušta sa visina planine Rile put do ušća nije mu lak. Posle dubokog
kanjona koji pravi u bugarskom delu Stare planine, koju ovde zovu Balkan, mir
ga čeka tek u dunavskim talasima.
 |
| foto Evgeni Dinev |
I
dok se zatalasa pesak sa dubokog dna, stiže mu novo ušće, sa rumunskom rekom
Oltom kod grada Turnu Magurele. U pitanju je najvažnija reka ove velike zemlje
koja izvire u Mađarskoj, na planinskim vencima Istočnih Karpata, koje zovu
Snežnici.
 |
| izvor: wikipedia.org |
I
kao da sve ove nove vode ne donose samo svežinu i bistrinu Dunavu, nego i mnogo
naplavina sa svojih dalekih izvora. Tako se stvaraju bezbrojne ade i rukavci po
kojima je ova ogromna reka nadaleko poznata. A tako je nastalo i veliko ostrvo
2000. godine pretvoreno u Park prirode Persina.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Ovo
zaštićeno područje beskrajnih ostrvaca i močvara pripada bugarskoj obali. Park
je dobio ime po najvećem ostrvu, koje je ujedno i najveća bugarska ada koja na
sebi čuva kolonije mnogobrojnih retkih vodenih ptica od kojih su najlepše crni
ibis i mali vranac. Poplavljene šume i ritovi duž Dunava od 2002. Godine zaštićene
su Ramsarskom konvencijom i obuhvataju najveće područje u Bugarske.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Park
prirode nalazi se u oblasti grada Svištova, jedne od najznačajnijih bugarskih
luka na Dunavu. Ovaj veliki grad nalazi se na delu gde je Dunav najjužniji i
gde se najviše približava ogromnom masivu planine Balkan i sa visokih bregova
posmatra panoramu reke koja se razliva u beskraj zajedno sa zelenom ravnicom i
modrim nebom.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Talas
po talas, ada po ada i Dunav stiže do velikog mosta, Mosta prijateljstva, koji je do pre šest godina bio jedini koji je spajao bugarsku i
rumunsku obalu. Viseći gvozdeni most sagrađen je 1954. I bio je ponos
sovjetskih inženjera. Kada je nestao Sovjetski Savez, i ime mosta su promenili,
prozvali su ga jednostavno Dunavski most.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Pa
ipak, bez obzira na ime, zahvaljujući njemu čuo se za oba grada koja je spajao
u svom prijateljstvu. Sa rumunske strane to je grad Đurđu, ušuškan u Vlaškoj
ravnici, na mestu gde se aluvijalna terasa najviše približila Dunavu.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Sa
druge strane mu je Ruse, najveća luka na Dunavu, grad izrastao iz Vlaške nizije,
koja je sa desne obale sva u bregovima. Ovo najznačajnije mesto bugarskog Podunavlja, grad rokokoa i baroka, ime je
dobio upravo po Rusima koji su ga tokom istorije često pohodili.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
I
onda Dunav kao da zaboravlja kuda mu je najbliži put ka ušću. To se dešava čim
napusti Silistru, grad smešten usred Dobrudžanskog pobrđa, u istoriji poznat po
velikoj i neosvojivoj tvrđavi koja je nakon Berlinskog kongresa 1878. Morala da
bude porušena. Odmah nakon izlaska, Dunav napušta i Bugarsku i sprema se na put
ka severu.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Ali
priroda ne gleda kuda teče Dunav, ona njegov dah oseća i kada on ode na drugu stranu, a najbolji dokaz
za to je Prirodni rezervat Srebarna, poslednji dah koji Bugarska udiše od velike
reke koja je ostavlja. Legenda kaže da je ovo malo jezero dobilo ime po mesecu
koji posrebri vodu u vedrim noćima. Na njenoj površini najesen i u proleće u svako doba dana prava je gužva
od ptica selica, kojima je ovo stanica za odmor na putu Via pontika, na letu
između Evrope i Afrike.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Ova
oaza prirode, koja postoji još od davne 1948, najpoznatija je po najređim
vrstama biljaka, riba, vodozemaca i sisara, ali možda ipak ponajviše po pticama
– dalmatinskim pelikanima, crvenokljunim labudovima, plavovratim slavujima i
čapljama. Zahvaljujući njima Srebarna je zaštićena Ramsarskom konvencijom od
1979, a upisana u Uneskovu svetsku baštinu 1983.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Dunav
zatim skreće na sever između Baragana i Dobrudže. Međutim, kao i svaki put kada
mu priroda ne ide naruku, čovek je menja i prilagođava sebi. Zahvaljujući tome
veliki značaj ima rumunski grad Černavod. U njegovoj blizini ne nalazi se samo
nuklearna elektrana, već i kanal Dunav-Crno more, stvarajući plovni put
brodovima koji putuju do mora skraćujući im plovidbu za 400 kilometara. On
počinje na mestu gde ravnica prelazi u pobrđe i u Crno more se uliva preko dva
kraka, jedan kod luke Navodara, a drugi kod grada Ađiđea, oba predgrađa
Konstance, najveće rumunske luke na Crnom moru.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Kanal
je počeo da se gradi pedesetih godina prošlog veka i tokom tri decenije gradnje
služio je kao radni logor za političke zatvorenike komunističkog režima. Budući
da su na njemu mnogi pronašli smrt, prozvan je „Kanal smrti“. Tek 1987. Stigao je
do močvara delte Dunava i predgrađa Konstanca, grada poznatog još od antičkih
vremena.
 |
| izvor. booking.com |
Krivudajući
ka severu, Dunav prolazi kroz nekoliko luka. Međutim, najveće i najznačajnije
čekaju ga najsevernije. To su Braila i Galac, dva rumunska velegrada ,
međusobno udaljena 15 kilometara, koja čine dvograđe Kantemir, drugu po
veličini i značaju gradsku zonu iza Bukurešta.
 | |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Braila
je grad raštrkan po ravnom Vlaškoj niziji, jedna od najstarijih luka na Dunavu,
poznat po bogatoj istoriji koja se oslikava na velelepnim crkvama i starom
jezgru grada.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Ova
dva grada mnogo toga spaja, ali ih deli reka Siret koja se istočno od Galaca
uliva u Dunav. Ona izvire u Karpatima u ukrajinskoj Severnoj Bukovini i dok
teče kroz Moldaviju i Rumuniju, hrli u večni zagrljaj Dunavu.
 |
| izvor:deviantart.com |
I
Galac je velegrad rumunske Moldavije i najveći rumunski grad na Dunavu. Nastao
je na plodnoj Vlaškoj ravnici na mestu gde Dunav stvara okuku ponovo menjajući
smer.
 |
| izvor: adevarul.ro |
I
sa druge strane ga obgrljuje još jedna dunavska pritoka. Sa severa pristiže
Prut, koji izvire na planini Hoverla u masivu ukrajinskih Karpata, a u Dunav se
uliva između Galaca i grada Reni i čini granicu Rumunije i Ukrajine.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Kad
napusti Galac Dunav se deli na tri rukavca koji formiraju granice delte
Dunava, posle Volge najveće i najočuvanije u Evropi.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Prvi je
Čilija, koji kao najseverniji prati granicu Rumunije i Ukrajine. On protiče
kroz Odešku oblast i zapljuskuje obale ukrajinske luke Izmail, grada bogate
istorije i važne strateške tačke oko koga su se vekovima borile Osmanlije,
Moldavci, Rusi i Ukrajinci.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Tulča
prolazi kroz istoimeni grad i veliku luku iza koga nastaju ogromna močvarna
područja i koja se i sama račva u još jedan dvokraki rukavac – Sveti Đorđe.
 |
| izvor: enjoyromania.net |
Treći
i glavni rukavac Dunava je Sulina, koji je jedini plovan. Na njemu se usred
delte nalazi i grad Sulina, koji se ugnezdio na mestu gde krak utiče u Crno
more.
 |
| izvor: carpatiatour.co.uk |
Ovi
rukavci ujedno predstavljaju i glavne pritoke delte Dunava i utapaju se u ovo veliko
prostranstvo mešajući se sa slanim jezerima i spletovima reka, rečica, bara,
močvara, laguna, zaliva i mrtvaja. Budući da je područje nenaseljeno priroda je
očuvala svu svoju raskoš pa su šume hrastova topola i vrba na obalama i senke
šaše i trske dom za mnoge vrste ptica koje uživaju u raznovrsnoj ponudi šarana,
karaša, deverika, grgeča, smuđa, štuka i somova od kojih su neke od najvećih u
Evropi ulovljene upravo u delti Dunava.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Smatra
se da je delta Dunava nastajala još 4 hiljade godina pre naše ere,
ispunjavajući zaliv Crnog mora peskom i rečnim nanosom i tako postepeno
milenijumima stvarala jedan po jedan rukavac. Zahvaljujući očuvanosti i velikom
prirodnom značaju od 1991. Zaštićena je Uneskovom svetskom baštinom.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Ulivajući
se sa svakim svojim krakom u tamne talase Crnog mora, Dunav završava svoj put.
Prešavši skoro 3 hiljade kilometara, prodirući kroz mnoge planine i valjajući
se preko beskrajnih ravnica, zapljuskujući obale deset država konačno može da
se odmori.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Poput starca koji bi imao mnogo štošta da ispriča iz svoje bogate
istorije, on se razliva u beskraj i u tišini meša svoje kapi sa morem koje
blista na rumenom izlasku sunca. I podseća da i kraj puta ume da bude spokojan
i veličanstven.
 |
| izvor: Fejsbuk, My Danube travel |
Ako niste pročitali:
Нема коментара:
Постави коментар