Talasima lepog plavog Dunava - reka koja nestaje (I deo)

Dunav – velik, širok, razliven, modar poput neba koje se u njemu umiva, opisan i opevan na mnogim jezicima, čuvan u srcima naroda još od najstarijih vremena, svedok bitaka i izgubljenih carstava valja se Evropom čas bučno kroz tesnace i stene, čas šumno kao vetar u ravnici, ali uvek odlučan ka talasima Crnog mora.

izvor: serbia.com

Ime je ova stara reka dobila još u davnim vremenima. Na latinskom je Danubius predstavljen kroz mitologiju poput Zevsa ili Dijasa, Kronovog i Reinog sina, kralja bogova i ljudi, boga neba, stvaraoca svih prirodnih pojava. Otud  Danu znači (božji) i Bius, od latinskog vivus, čovekov život.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Dunavski tok označava pravac kojim je prilikom sudara afričke i evroazijske ploče pre 12 miliona godina oteklo praistorijsko more Paratetis, formirano pre 200 miliona godina, a od velikog okeana Tetisa odvojeno kopnom na kome su polako nastajali Alpi i Karpati i između njih veliko slano jezero – Panonsko more. Ono je zapravo bilo zaliv Paratetisa i postojalo je punih 30 miliona godina. Nalazilo se u oblasti današnje Panonske nizije a oteklo je kroz južne Karpate i Vlašku niziju današnjim tokom Dunava u Crno more, koje predstavlja njegov ostatak.  

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Kada su kontinenti dobili današnji oblik, na njima su se još uvek raspoređivale planine i reke. U to vreme se stvarao sliv Dunava koji teče današnjom istočnom Nemačkom, ali i sliv reke Rajne, koja teče sa druge strane Alpa, pa ove dve reke dele istočnu Nemačku na "evropsko razvođe". Ovakvim posmatranjem došlo se do zaključka da je Dunav starija reka od Rajne. Pre poslednjeg ledenog doba, koje se zbilo pre dva i po miliona godina, Rajna je tekla preko jugozapadnog dela Švarcvalda, a sve rečice koje se sa Alpa danas ulivaju u nju, u to vreme su se slivale u nekadašnji Dunav, mnogo veći od ovog današnjeg, čiji se ostaci još uvek mogu videti u tragovima kanjona planina Švapske jure. Kako je vekovima erozija spirala stene i gradila dolinu Rajne, svi potoci sa planina promenili su svoj put i počeli da se spuštaju u nju. Zahvaljujući tome onaj stari Dunav se smanjio.

izvor: whonnockwrightcycles.com

Švapski Alpi stvoreni su od krečnjačkih stena, vrlo poroznih i prošaranih pukotinama, kroz koje prolazi voda. Pošto Rajna teče u nižim oblastima planine od Dunava, mnoge rečice se leti sliju u nju, pa Dunav ostane bez svojih pritoka, zbog čega i sam ponire u podzemne kanale, i to čak na dva mesta, koja nose naziv Donauversickerung (nestajanje Dunava). Dunav se na površinu vraća u blizini Bodenskog jezera i jedan njegov deo je tako povezan sa Rajnom. S obzirom na to da velike količine vode nagrizaju krečnjačke stene Švapskih Alpa, smatra se da će jednoga dana gornji tok Dunava potpuno nestati jer će sve njegove vode preuzeti Rajna. 

izvor: ottsworld.com

Ali, da krenemo ispočetka. Mesto gde počinje ova velika, druga po veličini evropska reka i jedina koja teče od zapada prema istoku, nimalo ne nagoveštava one daleke, široke i prostrane obale. U tamnim šumama četinara najvišeg i nasunčanijeg planinskog venca Švarcvalda, u slikovitoj nemačkoj državi Baden-Virtemberg, nastaje Dunav.

izvor: youtube.com

Da bi nastao, prvo se moraju spojiti Breg i Brigah, dve rečice koje se slivaju kroz tamne borove i jele, i to kod mesta Donauešingen.

izvor: wikimapia.org

 

Sa druge strane, hidrološki, početkom Dunava smatra se izvor reke Breg, jer je ona njegova veća sastavnica, što i pokazuje natpis na izvoru u blizini Furtvangena "Glava Dunava".

izvor: cartonetshiffons.canalblog.com

Da li turistički, ili ne, tek i u mestu Donauešingen, usred Firstenberškog parka, nalazi se fontana iz 19. veka, zvana Donauquelle, zvanično mesto dunavskog izdana.

izvor: blackforest-tourism.com

Kad nastavi dalje svojim prvim koracima u brzom toku, najviše pritoka dobija sa Švapskih Alpa, kršnog šumovitog bespuća prepunog arheoloških lokaliteta, sa preko dve hiljade pećina i lepota umetnosti ledenog doba. Oni su 2017. upisani na Uneskovu listu svetske kulturne baštine upravo zato što se u njima proučavaju pećine i umetnost starog paleolita, u vreme kada su se pojavili prvi moderni ljudi – kromanjonci tokom poslednjeg ledenog doba. Arheološka iskopavanja vrše se od sredine 19. veka do danas a posebna pažnja posvećuje se slojevima iz mlađeg paleolita iz takozvane Orinjačke kulture, koja datira iz perioda od pre 40 hiljada godina. Osim krševitih obronaka, Švapskim Alpima  protežu se i brežuljci i travnati pašnjaci i livade sa borovnicama.

photo C. J. King

Dunav prolazi obroncima planina sa kojih, najviše sa desne strane, stižu rečice od otopljenih snegova i tako ga snabdevaju svežom bistrom vodom prepunom skobalja i klenića, riba naviknutih na brze alpske vode.

Tutlingen je prvi veći grad na Dunavu, izgrađen na padinama Švarcvalda i Švapskih Alpa, u kome je Dunav zbog Bodenskog jezera najbliži Rajni.

izvor: fotocommuna.com

Od Tutlingena počinje i Park prirode Gornji Dunav, koji svojim najvećim delom zauzima planinu Veliki Hojberg, obronke Švapskih Alpa i dolinu Dunava između Imendigena i Ertingena, gde je reka izdubila duboku klisuru kroz jurske stene Švapskih Alpa, nazvanu Dunavska dolina. U ovom duboko izbrazdanom kanjonu, koji mrvi kamen i dan-danas, nalaze se stare krečnjačke gromade iz najstarijih vremena. Na nekima od njih koje se izdižu nad obalom Dunava ponosno stoje mnogobrojni zamkovi i utvrde, a najveći od svih je zamak u Zigmeringenu. Suva zemlja i niske temperature omogućile su opstanak mnogih retkih biljaka iz najdavnijih vremena, pa se u parku prirode nalaze neobične kombinacije mediteranskih, alpskih i biljaka tundre. Ovo je oblast Baden-Virtemberga sa najočuvanijom prirodom.

izvor: wikipedia.org

Sedište parka je Bojeron, gradić čuven po Bojeronskoj opatiji izgrađenoj uz veliku krečnjačku stenu u 11. veku, sedištu benediktinskog bratstva. Ona je, opet, poznata po bojeronskoj verskoj umetničkoj školi, najrazvijenijoj s kraja 19. i početka 20. veka.

izvor: wikipedia.org

Grad u kome se Park prirode Gornji Dunav završava je Zigmaringen, koji leži u dolini dunavske okuke, okružen šumovitim brdima Švapskih Alpa. Nalazi se na sredini puta između Donauešingena i Ulma, a Dunav bez prestanka prati pruga. U njemu je i sedište nemačke države Baden-Virtemberg. 

Međutim, grad je najpoznatiji po zamku Šlos Zigmaringen, koji je bio sedište kneževine Hoencolerna do 19. veka, porodici poznatoj po nemačkim carevima i pruskim kraljevima. Izgrađen na južnim padinama Švapskih Alpi, na brdu poznatom kao Šlosberg, koje se 350 metara uzdiže iznad uske doline Dunava, i sam je dobio nadimak kameni zamak i njegov je simbol jer dominira gradom. Podignut je u 11. veku, a nakon požara krajem 19. veka je obnovljen kada su od starog dvorca ostale samo kule srednjovekovne tvrđave. Ovo je najveći dvorac Dunavske doline a vertikalne litice i strme kule učinili su ga neosvojivim.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Dok Dunav brza pobrđima i hladnim kamenim koritom, polako stiže do grada Ulma, poznatog po tome što je rodni grad jednog od najvećih umova sveta, Alberta Ajnštajna, i po gotičkoj katedrali koja ima najviši toranj na svetu – preko 160 metara. 

izvor: flexitres.com

Ova luteranska crkva će sve do završetka Sagrade Familije u Barseloni ostati najviša na svetu. Zidova građenih od kamena i cigle, počela je da se gradi u 14. veku, kada je gotika bila najpopularniji stil u graditeljstvu, ali je završena tek u 19. veku. Uprkos tome, crkva je, osim kula i ponekih spoljašnjih dekoracija, bila potpuna i sasvim u upotrebi. Sa njenog vrha na 143 metra pruža se predivan pogled na Ulm, Novi Ulm, Baden-Virtemberg i Bavarsku, a po lepom vremenu vide se Alpi sve do Cugšpica, najviše nemačke planine koja se izdiže iznad Garmiš-Partenkirhena.

izvor: reidsguides.com

Dunav deli Ulm na stari i novi deo, a mostovima Herd i Ganstor spaja dva dela grada i ujedno i dve nemačke države Baden-Virtemberg i Bavarsku. 

izvor: wikipedia.org

Ovo je i mesto ušća alpskih reka Blau i Iler u Dunav. 

izvor: wikipedia.org

Kada Dunav poteče južno od grada, za sobom ostavlja šume i brda, obronke Švapskih Alpa. Ovde se završava planinski deo dunavskog toka, čije se ivice mogu videti na obzorju vedrih dana. Ovde se završava i gornji tok Dunava i započinje srednji, koji se proteže sve do Karpata, dok ga nadaleko čekaju široke plodne ravnice i tok spor, ali snažan, kako i dolikuje velikoj evropskoj reci.

izvor: bavaria.by

Dunav potom nastavlja svoj mirni tok, krivudajući i šumeći i čekajući svaku novu pritoku da mu se pridruži u čvrstom zagrljaju talasa. Prva je reka Leh uz očuvano staro gradsko jezgro Donauverta.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Koliko je vekovima kulturno bogatstvo dunavskih obala, dokaz su sve lepši gradovi koji se smenjuju na njegovom toku. Sledeći je Nojburg sa renesansnim i baroknim građevinama i veličanstvenom palatom koja dominira obalom.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Bogatstvo Nemačke ogleda se u veoma razvijenim oblastima Bavarske. Takav je Ingolštat, grad automobila i elektronske industrije.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

A onda Dunav opet nailazi na prepreke, tek da ne zaboravi da nije odavno ostavio svoje rodno alpsko krečnjačko korito. Kod Veltenberške opatije, benediktinskog manastira iz 8. veka, smeštenog na rubu rečnog bezdana divljeg toka Dunava, počinje Dunavska klisura.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Upravo se tu od početka prošlog veka, kod Veltenburga u donjoj Bavarskoj, među stenama Južnofranačkih Alpa, istočnih nastavaka Švapskih Alpa, nalazi rezervat prirode. Ovde se dolina reke sužava, a zvanično ime joj je Veltenburški tesnac. Klisura je duga pet i po kilometara a široka 400 metara. 

izvor: wikipedia.org

Omeđena je krečnjačkim stenama starim 150 miliona godina, koje obiluju slojevima fosila iz vremena kada je ovde još uvek bilo plitko more. Gromadni zidovi dunavske obale visoki su i do 80 metara i izbrazdani su mnoštvom malih pećina. Između stena Stilen i Langevand reka se sužava na 110 metara i dostiže dubinu od 20 metara. 

izvor: wikipedia.org

Ovde se nalaze i neke od najneobičnijih stena koje su dobile vrlo maštovita imena, poput Tri zavađena brata, Gusarske stene, Bavarskog lava, Rimskog kamena itd.

izvor: wikipedia.org

Za razliku od velike dubine Dunava na mestu klisure, manje živopisan deo reke se nalazi na pola puta između Veltenburga i Kelhajma, takozvani Vipfelsfrut, koja predstavlja najmanju dubinu Dunava, a veruje se da je ovaj prirodni fenomen nastao zahvaljujući udaru meteora koji je pao pre 15 miliona godina. Uz reku koja smiruje svoj huk oslobođen sapetim obalama, samo šume grane belih vrba i sive jove.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

  

Klisura izlazi na široke ravnice kod Hola slobode, neoklasične građevine na brdu Mihelsberg iznad grada Kelhajma, kod ušća alpske reke Altmil i kanala Rajna-Majna-Dunav u Dunav. Hol je izgradio kralj Ludvig I Bavarski da bi obeležio pobedu u ratovima od 1813. do 1815. nad Napoleonom.

izvor: kelheim.de

Ovo je predgrađe grada Kelhajma, keltskog naselja iz pradavnih vremena, drugog grada po veličini u južnoj Nemačkoj. 

izvor: metropolregion.muenchen.eu

On je poznat i po kanalu Rajna-Majna-Dunav, koji spaja reku Majnu sa Dunavom, plovni put između Holandije preko Rajne i Rumunije preko delte Dunava, tačnije Atlantski okean i Severno i Crno more.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

 Izgrađen je 1992. godine a kod Kelhajma se spaja sa Dunavom tako što teče kroz dolinu reke Altmil. 

izvor: wikipedia.org

 

Sledeći važan i veliki grad je Regensburg, ušuškan bavarskim šumama i padinama Franačkih Alpa, mesto gde se alpske reke Nab i Regen ulivaju u Dunav i šire ka plodnoj velikoj ravnici, što ga čini važnim rečnim pristaništem i značajnim industrijskim gradom. I istorija mu je bogata, u vreme rimskog cara Marka Aurelija na obali je izgrađeno rimsko utvrđenje Kastra Regina, a srednjovekovni centar grada je danas pod zaštitom Uneska.

izvor: wikipedia.org

U Regensburgu se nalazi Kameni most, remek-delo srednjovekovnog graditeljstva i simbol grada. On je ujedno i najstariji most ovog tipa u Nemačkoj, izgrađen u 12. veku po uzoru na praški Karlov most. Više od 800 godina je bio jedini koji je spajao stari i novi deo grada preko Dunava.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

U Regensburgu se nalazi još jedna znamenitost - katedrala Svetog Petra, najvažnija crkva grada i vrhunski primer gotske bavarske arhitekture 16. veka.

izvor: wikipedia.org

Na izlazu iz grada nalazi se Dvorana Valhala, podignuta u čast znamenitih istorijskih ličnosti Nemačke. Ovu neoklasicističku zgradu nad Dunavom je početkom 19. veka podigao prestolonaslednik Ludvig da bi podržao ujedinjenje nemačkih država. Ime je dobila po dvorani iz staronordijske mitologije u kojoj je vladao vrhovni bog Odin.

izvor: wikipedia.org

Dok nastavlja dalje da se valja plodnim širokim nemačkim ravnicama, Dunav se susreće sa još jednom alpskom pritokom Izarom, koja izvire u austrijskim Alpima, podno planinskog venca Karvendel i teče kroz Tirol i Bavarsku. Najznačajniji grad kroz koji protiče ova reka, kojoj su u davna vremena Kelti dali ime koje je na njihovom jeziku značilo bujica je Minhen.

izvor: butterfield.com

U Dunav se uliva kod grada  Degendorfa.

izvor: wikipedia.org

Poslednji grad u Nemačkoj kroz koji protiče Dunav pre nego što napusti ovu veliku zemlju je Pasau. Ovaj univerzitetski grad donje Bavarske na granici sa Austrijom nastao je još u doba Rimskog carstva, a naseljavalo ga je i drevno germansko pleme Batavisa. Priododat mu je i jedan neslavan podatak, da je krajem 19. veka u njemu sa porodicom živeo Adolf Hitler.

izvor: telegraph.co.uk

Pasau se odlikuje i jednom znamenitom građevinom, katedralom Svetog Stefana, baroknom crkvom iz 17. veka u kojoj se nalaze najveće orgulje na svetu. 

izvor: wikipedia.org

Za Dunav kod Pasaua je veoma važno njegovo ušće sa dve reke – Ina i Ilsa.

izvor: wikipedia.org

In teče kroz tri države - Švajcarsku, Austriju i Nemačku. Izvire u švajcarskim Alpima iznad doline Engadin i teče ka istoku kroz Tirol i njegov glavni grad Insbruk da bi prešao u Bavarsku pa skreće i do ušća čini granicu između nemačke države Bavarske i austrijske pokrajine Gornje Austrije.U Dunav unosi više vode nego što ga on ima iako predstavlja njegovu pritoku. I samo ušće im je neobično jer u modri Dunav In donosi svoje sivo-zelene vode a Ils mutne smeđe. Ova mešavina boja dugo se vidi i nakon ušća, a ipak najduže ostaje boja Ina.

izvor: wikipedia.org

Rezervat prirode Donaulajten je poslednja oblast Podunavlja u Nemačkoj. On počinje po izlasku Dunava iz Pasaua i proteže se sve do Joneštajna u Austriji i obuhvata područje nemačke, češke i austrijske granice. Ovo je dolina koju je Dunav oblikovao pre 65 miliona godina, a budući da se ovde susreću različiti tipovi klime, na krečnjačkim i granitnim stenama izuzetno je bujna i raznovrsna flora i fauna. 

izvor: wikipedia.org

Ovo je carstvo zelenih guštera, zmija, mnoštva insekata i velikih jelenaka. Na golim stenama prirodi prkose stabla grabova i hrastova, a uz reku se nalaze bujne vlažne bukove šume na plodnoj zemlji u čijim senkama rastu ciklame, a po sunčanim livadama visibabe, orhideje i ljiljani.

izvor: wikipedia.org

Dok se sumrak spušta na dunavske šume i tihe trščane obale, reka kao da sanja. Ne zna se samo da li one planinske stene po kojima je poskakivala u malenim slapovima ili naslućuje velika žitna polja i daleke obrise planinskih masiva kojima tek ide u susret...

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

(Nastaviće se)

Talasima lepog plavog Dunava - kroz četiri prestonice na slovo B (II deo)

Talasima lepog plavog Dunava - uz mađarske čarde i maglovite vrbake (III deo)

Talasima lepog plavog Dunava – carstvo ada, srpskih tvrđava i prohujalih vremena (IV deo)

Đerdap – gvozdena vrata Dunava (V deo)

Talasima lepog plavog Dunava - tišinama Donjeg Dunava (VI deo)