Okeani – plavi plašt planete Zemlje

 

Svi oni koji su imali priliku da se nađu nad okeanom na dugim letovima kažu da je njihovo beskrajno prostranstvo naprosto očaravajuće. To plavetnilo kome kao da nema kraja nešto je najblistavije i najlepše na našoj planeti, pričaju.

 

Špicberška ostrva (izvor: placetoseeinyourlife.com)

Neki, opet, smatraju da ne postoji neka velika razlika između mora i okeana, velika voda kako god da okreneš, ali greše. Mora su zapravo ogranci ili veliki zalivi okeana, a oni su samo naizgled razdvojeni, a zapravo su međusobno povezani mnogobrojnim prolazima i tesnacima tako da predstavljaju pravi plavetni plašt naše planete kojom je obavijaju vodom, najznačajnijim elementom neophodnim za život.

Polinezija (izvor: pixabay.com)

Ne samo prolazima, okeani su međusobno povezani i morskim strujama u kojima se ponekad mogu stvoriti vrtlozi duboki i preko hiljadu metara.

izvor: ikarpress.com

Najpoznatija od njih je Golfska struja u Atlantskom okeanu, koja nastaje u Meksičkom zalivu i nosi tople vode do Evrope. Zahvaljujući njoj obale Engleske, Irske i Skandinavije su toplije nego obale Severne Amerike.

Atlantik, obala Francuske (izvor: pixabay.com)

I ne samo ona, u Tihom okeanu kreću se struje na sve četiri strane sveta, pa neke stižu do tople Kalifornije, a neke hladnije do Perua ili čak Južnog pola dok u Indijskom okeanu morske struje stvaraju tropski kišonosni vetrovi monsuni.

izvor: pixabay.com

Ta velika plavetnila naše planete ime duguju grčkoj mitologiji, tačnije najstarijem od svih titana Okeanu, bogu beskonačnih dubokih voda koje su okruživale Zemlju. Sa svojom ženom Tetijom imao je nebrojeno mnogo potomaka – reka koje su se ulivale u mora. Tako je jedan od njih i naš Dunav, koji se u grčkoj mitologiji zvao Ištar.

izvor: pixabay.com

Upravo zbog svojih mističnih dubina, okeani su najzanimljiviji deo naše planete. Od obala, preko šelfova, delova koji spajaju plitke i vrlo duboke obale, pa do najtamnijih dubina, oni su ujedno i najneistraženiji. Tek su sredinom prošlog veka počela nova otkrića, a sa sve savršenijom tehnologijom mnogo novih tek sledi.

izvor: pixabay.com

S obzirom na to da okeani zauzimaju čak tri četvrtine od ukupne površine planete, nije ni čudo što ih ima čak pet.

izvor: pixabay.com

Najveći od svih je Tihi okean. Ime mu je dodelio Magelan, koji je nakon mukotrpnog prolaska kroz Ognjenu zemlju, u kojoj besne stalne oluje, naišao na potpuno mirno more. Tako je okean dobio ime po svojoj tišini, a i naziv Pacifik takođe na francuskom jeziku znači miran.

izvor: pixabay.com

Pa ipak, on nije uopšte toliko miran. Po raspršenom kopnu koje ga oivičava i deli nalazi se veliki broj vulkana. Takozvani Pacifički vatreni pojas sačinjen je od niza vatrenih planina koje svoju lavu i užarene delove iz utrobe Zemlje često izbacuju i u nebo i vodu, pa su česte i erupcije i zemljotresi a za njima i cunami, ogromni talasi koji uništavaju gradove i ostrva.

Havaji (izvor: pixabay.com)

I ne samo oni, u ovim krajevima nastaju neki od najvećih tajfuna, jakih tropskih vetrova.

izvor: pixabay.com

Tihi okean je na globusu najlakše naći. To je onaj beskrajan plavi deo na jednoj strani Zemljine lopte koja kad se okrene izgleda kao da uopšte i nema kopna. Pa ipak, granice postoje, okružuju ga Azija i Južna Amerika i veliko prostranstvo između Antarktika i skoro pa Severnog pola.

Kalifornija (izvor: pixabay.com)

Ovo je okean i sa najvećom dubinom na našoj planeti. Marijanski rov u blizini istoimenih ostrva seže u dubinu od 11 kilometara. Moglo bi se reći da je najdublja tačka Zemlje mnogo veća nego visina Mont Everesta na njenoj površini.

Marijanski rov (izvor: mirrordaily.com)

U ovim dubinama reklo bi se da ne može biti života jer do njih ne dopire sunčeva svetlost. Ali i to je netačno jer se priroda pobrinula da živa bića i ovde nađu svoje mesto i prilagode naizgled nemogućim uslovima za život. Ovo je carstvo riba sa velikim oštrim zubima sposobnim da same emituju svetlost i tako prežive u večnom mraku.

izvor: pixabay.com

Ovo je okean i sa najviše mora koja ga obrubljuju, ali i sa toliko mnogo ostrva koliko ih zajedno nema u svim ostalim okeanima.

Kamčatka (izvor: sputniknews.com)

Ovde se nalazi i najveće ostrvo na svetu – Nova Gvineja.

Nova Gvineja (izvor: simsonjamjar.com)

U dalekim toplim morima i tropskim ostrvima Polinezije, Mikronezije i Melanezije ne biste znali za ostrvo koje pre da se odlučite.

Solomonska ostrva (lembehresort.com)

Upravo su mnogobrojni istraživači ostajali opčinjeni njihovom lepotom i izobiljem, od Magelana, Tasmana, Džejmsa Kuka ili ipak najvažnijeg Čarlsa Darvina, koji je na svom brodu Bigl uspeo da da najveća otkrića naše planete.

Brod "Bigl" Čarlsa Darvina (izvor: pinterest.com)

Odmah iza njega sledi Atlantski okean, za koji se, kao Atlasovo more, smatra da je dobio ime po grčkom titanu Atlasu koji je posle neuspele pobune protiv bogova na Olimpu kažnjen da zauvek na svojim leđima nosi nebeski svod. Neki drugi opet veruju da je, budući star preko 150 miliona godina, ime poneo po mitskom kontinentu Atlantidi, koji je nekada davno u njemu postojao.

Atlas (izvor: huffingtonpost.com)

I on, kao i Tihi, povezuje kontinenete, sa jedne strane Severnu i Južnu Ameriku, a sa druge Evropu i Afriku.

Portugalija (izvor: pixabay.com)

Obrubljuju ga neka od najvećih ostrva na planeti, poput Grenlanda, Špicberških ostrva, Islanda i Velike Britanije na severu, preko očaravajućih Kariba, Kanara i Bermuda u toplom ekvatorijalnom delu pa sve do Folklandskih ostrva na samom jugu.

Dominikana (izvor: pixabay.com)

Neka od mora koja imaju najlepšu boju na svetu smatraju se zalivima Atlantskog okeana. Ne zna se da li je primamljiviji zeleno-plavi odraz Karipskog ili možda azurni prelivi Sredozemnog mora.

Sredozemno more (izvor: pixabay.com)

I u njegovim dubokim vodama sve vrvi od života. Čitavi svetovi skrivaju se među bujnim morskim travama, algama i koralima.

izvor: pixabay.com

Dok delfini po površini izvode bravure nad talasima, u dubokim tišinama rojevi riba beže od svojih predatora, morski konjići elegantno plove a velike hobotnice se uvijaju na okeanskom dnu.

izvor: pixabay.com

Po obalama talasi izbacuju rakove, školjke i morske zvezde, koje se na suncu osuše i zauvek ostanu stvrdnute.

izvor: pixabay.com

Tamo gde su talasi posebno jaki, vekovima i milenijumima stvaraju se neobične obale, poput odsečenih – klifovi koji svojim oštrim ivicama iznenađuju svakog ko ih prvi put vidi.

Klifovi Sedam sestara, Velika Britanija (izvor: pixabay.com)

Preko Atlantskog okeana od davnina su plovili normanski vikinzi. Pa ipak, najpoznatiji istraživač koji ga je prešao i u potrazi za bližim putem do Indije pronašao Bahame i Antile bio je niko drugi do Kristifor Kolumbo kada je krajem 15. veka na svojim brodovima Santa Marija, Pinta i Ninja otkrio Novi svet.

izvor: pixabay.com

I Indijski okean, treći po veličini, ima neka od najslikovitijih ostrva na svetu.
U velikom prostranstvu koje omeđuju jugoistočna Azija i indijski potkontinent (po kome je okean dobio ime), Arabijsko poluostrvo i Afrika nalaze se neka od najlepših kutaka naše planete.

izvor: pixabay.com

U skrivenim lagunama Malajskog arhipelaga, Maldiva, Sejšela i Madagaskara nalaze se najlepše plaže od belog peska i palme koje u svojim visokim krošnjama čuvaju šum od čijeg se tihog spokoja odmaraju sva čula.

Maldivi (izvor: pixabay.com)

U dubokim vodama Indijskog okeana i njegovog velikog zaliva Crvenog mora nalaze se tropske ribe neobičnih nijansi i šara i korali tako jarkih boja da od njih roniocima zastaje dah.

izvor: pixabay.com

Ali da okeani nisu samo sunce i krici galebova i pelikana koji uporno i strpljivo čekaju svoj ulov, pokazuju i dva okeana na samim polovima naše planete.

izvor: pixabay.com

Južni polarni okean je, moglo bi se reći, najmlađi. Na samom pragu 21. veka definisan je kao okean iako i danas postoje mnogi koji ga smatraju delom sva tri okeana koja ga okružuju, a zajedno sa nekoliko mora koja čine njegove rubove zapljuskuju veliko ledeno prostranstvo Antarktika.

izvor: pixabay.com

U ovom carstvu tišine u kome se put neba propinju ledene sante i bregovi visoki i nekoliko stotina metara, nalaze se najopasnija mesta na našoj planeti. Podvodne oštre gromade leda mogu biti kobne za brodove koji neoprezno lutaju ovim vodama. Zato se za ovo podneblje koriste specijalno opremljeni ledolomci.

izvor: pixabay.com

Ovo je mesto na kome često besne ledene oluje i najjači vetrovi na celoj planeti pa se zimi voda potpuno zaledi da bi se tek u septembru donekle otopila.

izvor: pixabay.com

Pa ipak, iako naizgled neprijateljski nastrojen za živi svet, ovde se vodi izuzetno buran život po debelim ledenim ostrvima. Dok po njima stasavaju nove generacije morževa, foki i kraljevskih pingvina, plave talase seku kitovi putujući od toplijih ka hladnijim vodama u krug.

izvor: pixabay.com

Na sasvim suprotnom kraju planete, u carstvu večitog snega i leda, protegao se Severni ledeni okean, koji nema kopno koje okružuje već je sav satkan od ogromnih bregova i santi leda koje se plave na letnjem suncu koje ne zalazi ili šarene pod polarnom svetlošću koja treperi na nebu.

izvor: pixabay.com

Do Severne Amerike i Evroazije, hladne Aljaske i Kanade i bespuća Sibira, dele ga mnoga mora, ali i pored toga što je udaljen od ljudi, na njegovim večito smrznutim ostrvcima i pločama žive beli medvedi, polarne lisice i zečevi, tuljani i snežne sove, a ledene talase seku kitovi narvali i velike grendlandske ajkule.

izvor: pixabay.com

I tako, okrećući se oko svoje ose, smenjuju se sutoni i zore na okeanima. Kažu da se u poslednjih nekoliko vekova i oni menjaju. Topljenjem santi i velikih ledenih bregova zagreva se cela planete i menja klima pa i sam život u njima.

izvor: pixabay.com

Na nama je da čuvamo našu Zemlju jer nemamo drugi dom sem nje. Kada naučimo kako da pomognemo njoj, naučićemo i kako da pomognemo sebi, a onda ćemo sa spokojem moći da uživamo u lepoti prirode i zaslužimo da se nazovemo njenim najvažnijim delom.

izvor: pixabay.com