Pre nekoliko godina imala sam tu sreću da posetim Krf
i zauvek se zaljubim u njega. U njegovo svetlucavo plavo more, tamne
stare maslinjake, ljude vesele i ljubazne i ulice vijugave i popločane
kamenom, poput venecijanskih.
 |
| foto Jelena Dilber |
Kada se avionom zaputite na ovo najsevernije i najzelenije ostrvo
Jonskog mora, videćete ga još sa visina. Veliko, duguljasto i brdovito,
okruženo ostrvcima i hridima, isteglo se po plavoj pučini. Vidi se i čak
i poneka planina. Vrh Pantokrator visok je čak 906 metara.
Nije ni čudno što ga je Homer opisao u svojoj
Ilijadi. Baš
na ovom malom ostrvu bisernih plaža Odisej je sreo Nausikaju, ćerku
kralja Alkinoja i zahvaljujući njoj dobio brodove i mornare da se posle
30 godina lutanja vrati u svoj zavičaj Itaku.
 |
| foto Jelena Dilber |
Naš boravak na Krfu otpočeo je kao iz bajke. Autobus nas je sa
aerodroma ostavio ispred hotela sa ulazom koji nam je zaličio na
holivudski.
Krf Holidej Palas čekao je da zaronimo u njegove draži.
 |
| foto Jelena Dilber |
A njih je bilo na pretek. Savršen smeštaj sa pogledom na modro more,
hrana raznovrsna sa specijalitetima iz svih zemlja sveta, mir i tišina u
velikom parku u čijem srcu se uzdiže blistavi hotel.
 |
| foto Jelena Dilber |
Kao posebna čarolija na rubu litice na kome je podignut, nalazi se
veliki bazen pa ne znate da li pre da se kupate ili da sa ivice
posmatrate pučinu dokle oko seže.
 |
| foto Jelena Dilber |
Za one koji bi ipak da se bućnu u morsku vodu, napravljen je mali stakleni lift koji vodi do plaže u podnožju i barova na pesku.
 |
| foto Jelena Dilber |
Ako se spustite do obale, imaćete ne samo ugođaj u kupanju nego i
priliku da vidite avione kao da su vam nadohvat ruke jer je aerodrom
blizu i oni u određenom delu dana uzleću i sleću putujući ka svim
pravcima sveta.
 |
| foto Jelena Dilber |
Pa čim smo se izbrčkali, što u moru, što u bazenu na vrhu vidikovca, krenuli smo da istražujemo kraj.
Kanoni nas je dočekao mirisom oleandera i hladom visokih palmi.
Ovo mesto, koje se smatra delom grada Krfa, vekovima stoji na rubu
litice i lepota mu ne prolazi. Između blistavih restorana i taverni i
danas stoje stari topovi, kao da spajaju one davne dane sa ovim našim, u
kojima, na sreću, spavaju.
 |
| foto Jelena Dilber |
Odavde pogled puca na daleku pučinu, ali i malo jezero, nastalo
spajanjem dve obala Krfa odakle se čuje žamor ptica među žutim trskama.
 |
| foto Jelena Dilber |
Pa ipak, ono zbog čega mnogo turista dolazi da obiđe Kanoni svakako je pogled koji se nalazi na svim razglednicama Krfa.
Mišje ostrvo, ili po grčki
Pontikonisi,
sa starom vizantijskom crkvom iz 11. veka izgrađenom u čast
Pantokratora, stoji nasred mora kao neka malena lađa. I blista pod
vrućim letnjim suncem.
 |
| foto Jelena Dilber |
Ako se odlučite da siđete do mora čitavim nizom stepenica koje se
provlače kroz bujne cvetove i mediteransko mirisno rastinje, stići ćete
do još jedne bele lepotice koja kao da pluta na moru. To je manastir
Vlaherna na istoimenom ostrvcetu, podignut u 13. veku, u kome se čuva čudotvorna ikona Bogorodice.
 |
| foto Jelena Dilber |
Imali smo tu sreću da se upravo održavalo venčanje, a kada su srećni
mladenci prešli mostić koji ostrvce spaja sa kopnom, bili su toliko
ljubazni da nam poziraju za uspomenu i dugo sećanje.
 |
| foto Jelena Dilber |
A onda je usledilo istraživanje grada Krfa, zbog koga sam, da budem
iskrena, najviše i želela da obiđem ovaj mali grčki raj. Lagano, zalivom
Garica, krenusmo u krfsku avanturu.
Kad zaronite u njegove male uske ulice, sa kućama pozlaćenim suncem
između kojih su razapeta užad za sušenje veša, osetićete dah Krfljana i
njihovog života koji nama izgleda kao bajka. Sve je šareno i puno
žamora. Taverne, zlatare, tezge na kojima je sve što ti duša poželi:
marame, majice, keramika i koža, suveniri od drveta, ćilimi, ratluk,
ušećereno voće i ćeten alva. Mirišu začini i prepliću se sa mirisom
mora.
 |
| foto Jelena Dilber |
Radnje rade do kasno uveče. Ipak nas najviše privlače jarke boje prodavnice sa likerom od
kumkvata, slatkog voća nalik na mandarinu koje raste samo na Krfu, kažu. Toplo preporučujem, pogotovo ušećeren.
 |
| foto Jelena Dilber |
Pratimo najveći žamor. On je tik ispod
Stare tvrđave,
koju su u 10. veku izgradili Vizantinci, kao odbranu od mnogih
napadača, ali i za potrebe karantina kada su zarazne bolesti umele da
opustoše grad. Dočekuje nas pokretan most i unutar nje kao da je vreme
stalo. Mnogo topova, kamenih zgrada i šančeva.
 |
| foto Jelena Dilber |
A na vrhu kula sa satom i visoki svetionik podignut u 18. veku koji se vidi nadaleko.
 |
| foto Jelena Dilber |
Ispod Stare tvrđave je
trg Spjanada, najveći na Balkanu. A na njemu život bruji na sve strane. Sve je sjajno i blistavo, puno žamora različitih jezika sveta.
 |
| foto Jelena Dilber |
Sa jedne strane je šetalište i veliki park u kome se nekada igrao
kriket. Danas se u njegovim paviljonima održavaju muzički koncerti jer
krfska muzika ima posebnu draž. Vesela, milozvučna, podseća na
italijansku, bez daška Orijenta, valjda zahvaljujući Venecijancima koji
su ovde ostavili najjači trag.
 |
| foto Jelena Dilber |
Sa druge strane je
Liston, ulica blistave beline sa
fenjerima koji po noći zasijaju i daju meku lepotu ovoj staroj ulici.
On je ostao kao uspomena francuske vladavine ostrvom kada je u nizu
arkada sagrađena za potrebe Galerije plemstva. Danas je u njoj sedište
Skupštine grada Kfra. Upravo se na ovom mestu održava uskršnja
ceremonija jedinstvena u svetu, kada se posle litije sa moštima Svetog
Spiridona sa zgrada na Spjanadi bacaju glineni ćupovi napunjeni vodom
koji se rasprskavaju na kaldrmi.
 |
| foto Jelena Dilber |
Osetićete ovde dah svih onih koji su Krfu ostavili dubok trag. I
davnih Etruraca, Korinćana, epirskih kraljeva, Vizantinaca, Mlečana,
Francuza i Britanaca. Svih samo ne Turaka. I to ne zato što ih Krf nije
interesovao. Naprotiv. Tri puta su pokušali da ga osvoje, a treći je bio
presudan. Kada je preplašenom stanovništvu već izgledalo da će ogromna
turska armada dostići svoj cilj, natuštilo se nebo, navukli oblaci kao
da je pao mrak i razbesnelo tako jako nevreme da je stradalo dve trećine
turske flote. I nikada im više nije palo na pamet da krenu u pohod na
ovo grčko ostrvo.
 |
| foto Jelena Dilber |
Od tada Krfljani veruju da je
Sveti Spiridon
zaštitnik njihovog ostrva jer njemu pripisuju ovo čudo. Zato je u centru
grada u 16. veku izgrađena crkva u njegovu čast. Ovaj veliki svetitelj
poznat po svojim isceljenjima bio je sahranjem u Konstantinopolju, ali
su Krfljani njegove mošti preneli tamo gde im je mesto. Danas ih četiri
puta godišnje u litijama pronose po ulicama i tako se sećaju svog
zaštitnika i čudotvorca.
 |
| foto Jelena Dilber |
Da je Krf bio i mesto na kome su mučenici nalazili svoj mir, dokaz je
Muzej Srbi na Krfu ili popularno nazvana
Srpska kuća.
Nastala je u vreme kada su srpska vojska i srpska Vlada našle utočište
nakon povlačenja preko Albanije. U jednom trenutku, moglo bi se reći,
Krf je bio i prava mala „srpska prestonica“.
 |
| foto Jelena Dilber |
A na ostrvu
Vidu najbolje se vidi stradalništvo Srbije. Plava grobnica ostaje deo plevetnila koji za svakog od nas nosi bolni šum mora.
 |
| foto Jelena Dilber |
Prekoputa Vida, kao još jedan pokazatelj da su u vekovima za nama ratovi uništavali živote, stoji
Nova tvrđava. Sagrađena je u 16. veku uz staru luku. Dograđivana i preuređivana, danas slovi za venecijansko remek-delo vojne arhitekture.
 |
| foto Jelena Dilber |
Da je Krf pravo utočište kroz vekove pokazuje i sudbina
austrougarskog prestolonaslednika Rudolfa, koji se zbog ljubavi prema
poljskoj grofici Mariji Večeri odrekao i prestola, ali i života, jer su
oboje pronađeni mrtvi u lovačkom dvorcu Majerling. I dan-danas se veruje
da se dvoje odbeglih ljubavnika često skrivalo na jonskom ostrvu,
pomešani sa običnim putnicima.
 |
| foto Jelena Dilber |
Zato je ovde, u uspomenu na rano preminulog sina, njegova majka carica Elizabeta podigla letnjikovac
Ahileon, nazvan po njenom najomiljenijem junaku grčke mitologije Ahilu.
U njoj se nalaze predmeti koje je koristila carica Elizabeta, nameštaj i maketa broda kojim je doputovala na Krf.
Raskošno oslikani zidovi i stropovi, kao i slike u pozlaćenim ramovima odišu prefinjenošću i vrhunskom umetnošću.
Prelepa vila u vrtovima neobične lepote, prepunim retkih egzotičnih
biljaka i cveća okružena je mnoštvom skulptura koje predstavljaju grčku
mitologiju, ali i najčuvenije pesnike Grčke i sveta.
Pa ipak najlepši od svih je impozantan kip Ahila koji visoko ka nebu stremi i gleda u daleku pučinu.
 |
| foto Jelena Dilber |
Na ovom mestu grčka mitologija kao da živi u svojim legendama. Tu još
lebdi duh nimfe Kerkire koju je ugrabio bog mora Posejdon i ovde je
zauvek zarobio pa je po njoj i ostrvo dobilo ime.
 |
| foto Jelena Dilber |
Poslednje dane na ostrvu sačuvali smo da obiđemo gradić na zapadnoj
obali. Pelekas, podignut na padini brda, sa svojim šarenim kućama
dočekao nas je u danu prepunom vetra i povremenih oluja.
Uz strme vijugave uličice peli smo se i istraživali ovo malo parče
raja sa koga pogled puca na beskrajno plavetnilo mora koje se spaja sa
razvedrenim nebom.
 |
| foto Jelena Dilber |
Spustili smo se i do obale, do plaže
Kontojalos, koja nas je dočekala
puna vetra i velikih snažnih talasa. Dok su se rasprskavali jedan o
drugi, kvasili nam stopala i opet bežali nazad u nemirnoj peni, gledali
smo pučinu, gde se negde tamo nalaze Otrantska vrata i mesto gde se
spajaju Jadransko, Jonsko i Sredozemno more.
 |
| foto Jelena Dilber |
Poslednje veče bilo je za našu dušu. U taverni
Kod kapetana Džordža
u Kanoniju, u blizini našeg hotela. Tamo gde smo provodili mnoge večeri
kada se oprljeni suncem vratimo iz starog grada. Uvek nas je tu čekao
vlasnik, kapetan Džordž sa svojim širokim osmehom i pun priča o mladim
danima kada bi umeo da zaigra sirtaki držeći u zubima sto i na njemu
krigle piva. Smejali smo se i tvrdili da mu verujemo. Nije to pred nama
ponovio, ali nama i nije bilo važno.
 |
| foto Jelena Dilber |
Sutradan nas je čekao avion za povratak u Beograd, a Krf nas je
pozdravljao duboko pod nama, sa svojim ostrvcima, hridima i brdima. I
kao da je šaputao da nas čeka sa svojim mirisom maslina i mora i rumenim
sumracima. I da pozdravimo svoju zemlju, tamo daleko…
 |
| foto Jelena Dilber |
Нема коментара:
Постави коментар