 |
| izvor: pcpress.rs |
Da li ste nekada stajali usred noći pod beskonačnim
prostranstvom neba na kojem kao da je izvezeno na milijarde zvezda? I da li ste
mogli da zamislite da je naša ogromna planeta zapravo samo trunčica prašine u
beskrajnom svemiru? I zaista je tako, jedno malo plavo zrno okreće se oko malo
većeg sjajnog, koje predstavlja Sunce, izvor svetlosti i života.
 |
| izvor: wallpapercave.com |
Stari narodi su od pamtiveka pokušavali da otkriju tajne
noćnog neba i spoznaju gde se nalaze u beskrajnim prostranstvima. Ne umejući da
razumeju, pribegavali su sopstvenoj mašti i mitovima. Stari Grci su tako verovali
da je Hera, supruga vrhovnog boga Zevsa, podojila Herkula, a kada je nekoliko
kapi mleka kanulo po nebu raspršilo se u Mlečni
put, magloviti pojas, na nebu najbolje viđen u vedrim noćima, koji okružuje
celu našu planetu.
 |
| izvor: gizmondo.com |
Ovaj gorostasni prsten naše galaksije proteže se po celom
nebu a sa Zemlje se može videti samo jedan njegov deo koji je različit u
zavisnosti od godišnjeg doba oblasti iz koje se posmatra. To je ništa drugo do
skupina magličastih zvezda, među kojima je i Sunce, koje sa sobom vuče i nas,
malo zrno planete ogromnog svemira. I kao i mi, sve se kreće, sve zvezde i
planete iako izgledaju kao nepokretne na blistavom nebeskom svodu.
 |
| izvor: profimedia.com |
A sve je zapravo
počelo pre više od 4,5 milijardi godina, kada se od Sunčeve magline, prašine i
gasa u obliku diska, zaostalim od formiranja Sunca, stvorila i naša planeta.
 |
| izvor: express.co.rs |
U to vreme,
nastavši od svetlosti koja je bljesnula u tami, Zemlja je bila slična rastopljenoj
masi, prepunoj požara i kratera iz kojih su izbijale tečna lava i kiša crvenog
pepela. U isto vreme nastao je i Mesec
i to, prema nekim hipotezama, kada se Zemlja sudarila sa planetoidom veličine
Marsa i od krhotina koje su se okupile nastao je jedini prirodni satelit naše
planete. Tada se stvarala se i voda i vodila borbu sa vatrom visokim vodenim
stubovima i uzburkanim okeanima, stvarajući prva koopna, ali i stidljive oblike
života – korale, crve i bezoblične mekušce.
 |
| izvor: nasa.gov |
Polaganim
hlađenjem nastajala je Zemljina kora, tanka masa koju danas čine kopno i morsko
dno. Međutim ceo taj proces bio je izuzetno buran. Stalnim nabiranjem i
pucanjem slagali su se ostaci prvih organizama, taložili nanosi mora, a nova
lava je tekla i okamenjivala se. Da je baš tako zaista i bilo, danas kao iz
neke otvorene knjige možemo čitati istoriju naše planete iz fosila starih
nekoliko hiljada godina.
 |
| izvor: daily.jstore.com |
Potom su nastale
i prve životinje, prave morske nemani u obliku ogromnih ljuskara, ali i vodozemci
– velike žabe i gušteri. U isto vreme ni kora nije mirovala, i dalje se nabirala,
pucala i hladila pa su nastali prvi planinski lanci i kontinenti po čijoj
površini razorne kiše kidaju šume četinara i njima zatrpavaju doline i jezera.
 |
| izvor: pinterest.com |
Kiše su stvorile
velike baruštine i bujne prašume u kojima su nastala prava čudovišta – dinosaurusi, mamuti, brontosauri i
tiranosaurusi. Svi u potrazi za hranom lutali su nekadašnjim kontinentima a ovi
poslednji, budući da su bili mesožderi, svojim hordama i oštrim kandžama
predstavljali su strah i trepet za ostale biljojede. Pa ipak, naučnici smatraju
da je ih je istrebila sama priroda. Naime pretpostavlja se da su pre 65 miliona
godina dva velika asteroida udarila u planetu Zemlju, jedan u poluostrvo Jukatan
u Meksiku i drugi u oblast Ukrajine, zbog čega se podigla velika prašina i
zaklonila Sunce. Tako je uništen veliki deo biljnog i životinjskog sveta.
 |
| izvor: wikimedia.org |
Hiljadama godina
kasnije planeta se oporavila, nastale su sitnije životinje, prvi insekti, ali i
krupnije koje su se kretale u krdima. U to vreme razornih pljuskova više nije
bilo i planeta je počela da se obavija najlepšim bojama prirode. Pojavila su se
godišnja doba a priroda je nastavila da sprovodi selekciju među biljkama i
životinjama. Tada su se pojavili prvi cvetovi i pčele koje će naučiti da
stvaraju sopstvene svetove u savršenim oblicima košnica.
 |
| izvor: healthybeesllc.com |
Hiljadama godina
kasnije planeta je konačno počela da nalikuje na ovakvu kakvu danas znamo.
Nabiranjem planina nastali su današnji ogromni planinski lanci Himalaja, Anda,
Pirineja i Alpa.
 |
| izvor: chimuadventures.com |
To je i vreme
kada je biljni svet, nazvan flora po rimskoj boginji cveća i proleća, počeo da
dobija nove vrste koje prate smenu godišnjih doba a sa njima i sasvim nov
izgled. Tako u oblasti ekvatora nastaju prve palme, paprat, smokve i cimetovo
drvo, a u doline reka spuštaju se prvi hrastovi, bagrem i javor.
 |
| izvor: statua.co.rs |
Da je kretanja
drveća na planeti, zahvaljujući pomeranju polova zaista bilo, pokazatelj su
ostaci u rudnicima kamenog uglja pronađeni na velikim udaljenostima od ekvatora,
dok se danas ove biljne vrste nalaze samo na jugu kontinenata, poput platana,
oraha, čempresa i lešnika.
 |
| izvor: nationalgeographic.com |
To je period na
Zemlji kada su aligatori i krokodili dobili svoju današnju veličinu. Kada je
carstvo sisara zaposelo planetu, padine bregova, šume, pašnjake i savane. Bili
su to prvobitni medvedi, vuci, slonovi, žirafe, antilope. Svuda se čuo poj
šatenih ptica a iznad ogromnih močvarnih prostranstava leteli su pelikani,
marabui, flamingosi i bele čaplje.
 |
| izvor: animals-mom.me |
Vremenom se
planeta ponovo hladila. Ponovo jer je tada stiglo poslednje ledeno doba, četvrto
po redu, obeleženo glečerima koji opet sa polarnih kapa kreću u osvajanje
kontinenata. Tada su nastali gorostasni oblici škotskih brda i veličanstveni
fjordovi Skandinavije, ali i konačni masivi Alpa i ravnice Sibira i Severne
Amerike. U to vreme su mnogobrojne životinje izašle iz svojih pećina pa su
velika krda medveda, hijena, losova i irvasa potražile put ka nešto toplijim
krajevima, ali da se ponovo vrate kad stene sa sebe skinu ledenu pokoricu. Neke
se sa tog puta nisu vraćale, nilski konji i nosorozi ostali su u žarkim
oblastima Afrike.
 |
| izvor: lonelyplanet.com |
Pa ipak,
životinje je instinkt vodio ka boljim uslovima života, ali na ono što ih je
čekalo nikako nisu mogle da budu pripremljene – nepoznata horda tajanstvenog
mirisa, na dve noge i glasovima koji se međusobno sporazumevaju, dovela je u
njihovo okruženje najveće i najopasnije neprijatelje, prve ljude. Planeta se tako zauvek i nepovratno promenila.
 |
| izvor: archaeologyinfo.com |
Sa čovekom i
njegovim postepenim razvojem i planeta je mnogo dobila, ali i izgubila, posebno
kada je, kao jedino biće sposobno da misli, odlučio da postane njen gospodar.
Proučio je, istražio, saznavao i spoznao svoj svet.
 |
| izvor: vasa-enciklopedija.blogspot.com |
Zahvaljujući tome
otkrio je istoriju planete Zemlje, njenu orbitu,
mesto u svemiru, kao i pojam vremena.
Planeti Zemlji treba godinu dana da obiđe
Sunce i to putovanje je odredilo godinu kao meru za vreme. Iako tako ne
izgleda, naša planeta ipak ne može tako sporo da prevali ovoliki put već se
kreće oko 30 kilometara u sekundi. Tako dok čitate ovaj tekst, ona će prevaliti
oko 2 hiljade kilometara.
 |
| izvor: coolwallpapers.com |
Sa druge strane,
Zemlji je potrebno 24 sata da se okrene oko svoje ose pa je dan takođe postao mera vremena.
Zahvaljujući tome nastale su smene dana i noći jer Sunce obasjava samo onu
stranu naše planete koja mu je okrenuta. Iako se Zemlja obrće od zapada prema istoku,
nama se dok posmatramo Sunce, čini da ono putuje od istoka ka zapadu, pa otud
svitanje i zalazak na tim stranama sveta.
 |
| izvor: timeanddate.com |
Proučavajući
geologiju i litologiju, otkrio je i sastav unutrašnjosti Zemlje.
Zemljina kora je vrlo tanka
a ispod nje se nalaze rastopljene stene. Tačnije, što se dublje ide ka
središtu, temperatura raste za po jedan stepen i to sve do 180 metara. U samom
jezgru, koje se nalazi na 6 hiljada kilometara u dubini, procenjuje se da
temperatura iznosi više od četiri hiljada stepeni. Ono se sastoji od rastopljenih
stena, gvožđa i male količine nikla, što
podseća na sastav meteora. Na osnovu toga, ali i ultrabazičnih stena, od kojih su
sagrađene planine na Zemljinoj površini, smatra se da su meteori, baš kao i
naša planeta, delovi Sunčevog sistema.
 |
| izvor: discovermagazine.com |
Zemljotres je proces koji
nastaje u Zemljinoj kori koja može da ispuca ili se pomera zbog tektonskih ploča od kojih se kora sastoji.
Oni se dešavaju veoma često i većinu od njih uopšte ne primećujemo. Međutim,
jači seizmički potresi mogu da budu tako razorni da se prilikom klizanja
zemljišta zatrpavaju gradovi i sela a reke menjaju svoj tok. Ako se zemljotres
desi pod morem, kao posledica se stvaraju džinovski talasi, cunami, koji se
razbijaju o obalu uništavajući je. Najrazorniji zemljotres dogodio se 1976. u
Kini u mestu Tangšan i iznosio je 8 stepeni Rihterove skale. Tom prilikom
poginulo je preko 650 hiljada ljudi.
 |
| izvor: abc.net.au |
Na isti način
čovek je istražio atmosferu i klimu.
Atmosfera
služi da zaštiti Zemlju od meteora koji u dodiru sa njom sagorevaju. Azot i
kiseonik su najzastupljeniji elementi i štite površinu od radijacije pogubne po
život. Ne postoji tačno određena granica već atmosfera bledi što više ide ka
svemiru.
 |
| izvor: pixabay.com |
Klima
se formira u najnižem delu atmosfere, pri Zemljinom tlu, i to kada energija
Sunca zagreva i nju i površinu zbog čega se vazduh širi. Kad se manje gust
vazduh podigne, menja se sa hladnijim, gušćim. Tako nastaje strujanje
atmosfere, kretanje vodene pare i stvaranje vetrova, oblaka i atmosferskih
padavina, ali i različiti tipovi klime na Zemljinoj površini.
 |
| izvor: pixabay.com |
Vremenom su i
dostignuća zahtevala veća znanja, posebno u oblasti fizike proučavanja
Zemljinog magnetnog polja i sile gravitacije.
Polovi su najudaljenije
Zemljine tačke od polutara pa na njima vlada velika hladnoća. Da Zemljina osa
nije malo nagnuta, na njima bi uvek bio dan, odnosno noć, ali zbog nagiba je na
jednom polu šest meseci polarna noć, a na drugom isto toliko traju bele noći,
gde sunce skoro da i ne zalazi. Prvi čovek koji je 1909. osvojio Severni pol bio
je Amrikanac Pari, a Južni 1911. Norvežanin Amundsen.
 |
| izvor: pixabay.com |
Pojam Zemljinog magnetskog polja odnosi se na
mesta u blizini polova ali i prostor u kome se oseća njegov uticaj –
magnetosfera. Ona se prostire nekoliko hiljada kilometara u svemir i čuva
Zemlju od štetnog dejstva Sunčevih vetrova.
 |
| izvor: profimedia.com |
Sa druge strane, sila gravitacije je otkrivena proučavanjem
razloga zašto je svako telo na Zemljinoj površini privučeno, ali i na koji se
način Mesec zadržava u Zemljinoj orbiti. Sa proučavanjem je prvi započeo
Galileo Galilej, a najveća objašnjenja dao je Isak Njutn.
 |
| izvor: pixabay.com |
Kao važna
odrednica otkriven je i pojam vremena.
Početkom proleća i
jeseni dužina dana i noći je jednaka, za razliku od dugih letnjih i kraćih
zimskih dana. Sunce ne obasjava podjednako svaki deo na planeti u istom
trenutku jer je Zemljina osa uvek nagnuta u istom pravcu. Tako nastaje ravnodnevica, kada su Sunčevi zraci su
u trenutku upravni na Zemlju i zato je dužina dana i noći ista.
 |
| izvor: pixabay.com |
Časovne zone pokazuju
vreme na Zemljinoj kugli, ima ih 24 i ravnomerno su raspoređene podnevcima.
Teorijski, na celoj planeti je vreme isto, ali u stvarnosti je nešto drugačije.
To se najbolje vidi po državama koje obuhvataju velika prostranstva, pa tako u
Rusiji razlika u oblasti na istoku i zapadu iznosi čak deset sati. Podnevak 180
stepeni označava liniju od koje se menja vreme, on prolazi preko Čukotskog
poluostrva na krajnjem istoku Rusije.
 |
| izvor: pixabay.com |
Čovek je
klasifikovao biljni i životinjski svet.
Flora ili biljni svet na
planeti poznaje preko trista hiljada vrsta biljaka.
 |
| izvor: pixabay.com |
Što se tiče faune ili životinjskog sveta, naučnici
su procenili da na Zemlji ima skoro 2 milijarde životinjskih vrsta, od kojih je
opisano svega 1,5 miliona, od čega najviše insekata.
 |
| izvor: pixabay.com |
Velika dostignuća
su postojala i na polju otkrivanja i osvajanja teško dostupnih kutaka naše
planete i istražena je većina njene površine. Reljef Zemlje je vrlo raznovrstan i svaki kontinent poseduje
veliki broj geografskih pojmova koji su svaki na svoj način jedinstveni.
Planine su uzvišenja
nastala izdizanjem i nabiranjem Zemljine kore. Najviši na svetu je Mont Everest, koji se proteže preko
granice Nepala i Kine i visok je 8850 metara. Prvi su ga osvojili
Novozelanđanin Edmund Hilari i šerpas Tencing Norgej 1953.godine.
 |
| izvor: pixabay.com |
Posebna vrsta planina
sačinjenih od stena i pepela nastalih od tečne lave koja je nekada davno
kuljala iz Zemljine unutrašnjosti ili sa morskog dna su vulkani. Kada su se ohladili, potoci lave su se stvrdnuli i
pretvorili u stene pa bismo ih mogli nazvati “sigurnosnim ventilima” užarenog
Zemljinog jezgra. U kraterima, koji izgledaju kao levkasta udubljenja, ugašenih
vulkana nalaze se najlepša jezera sveta. Kada vulkan proradi, vrh kupe mu
eksplodira i izbacuje dim, usijane gasove, lavu i pepeo. Sa druge strane, neki
od njih su se izdigli sa morskog dna i postali ostrva. Najveći vulkan na svetu
je masiv Tamu, koji počiva na dnu
Pacifika. Otkriven je tek 2013. kao zaseban deo vulkanskog platoa u blizini
Japana. Na svu sreću, ugašen je a njegova poslednja erupcija desila se pre 144
miliona godina.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najdublja tačka naše planete
je Marijanska brazda u Tihom okeanu,
duboka preko 11 hiljada metara i 1951. je istražio istraživački brod “Čelendžer”.
U njenim dubinama vlada večita tama.
 |
| izvor: pomorac.net |
Kao prostranstva
posebnih karakteristika nastale su pustinje.
U ledenim postoji živi svet jer voda napaja biljke, životinje i ljude. Sa
druge strane, suve pustinje su negostoljubive jer u njima skoro da uopšte nema
kiše i vlada strahovita vrelina. Pa ipak, neki organizmi su se prilagodili i
ovoj surovoj klimi, kao na primer bodljikavi kaktusi koji čuvaju dragocenu vodu u svom natopljenom
tkivu, sitne biljke koje svojim veoma dugim korenjem izvlače vlagu duboko ispod
zemlje ali i životinje koje mesecima mogu da izdrže bez vode. Najveća pustinja na svetu je Sahara u severnoj Africi, koja
obuhvata površinu preko 9 miliona kvadratnih kilometara.
 |
| izvor: pixabay.com |
I na kraju, kao
što je i bilo očekivano, čovek je počeo da koristi planetu za svoje potrebe.
Korišćenjem
delova Zemljine kore i fosilnih goriva, koji su se milionima godina taložili u
njenoj unutrašnjosti, kao što su ugalj, petrolej i prirodni gas, čovek je počeo
da proizvodi energiju, ali i da ih koristi kao sirovine za hemijsku
proizvodnju. Obrađivanjem zemlje stvoreni su uslovi za uzgajanje biljnih vrsta
koje je upotrebio u ishrani, a na pašnjacima se hrane domaće životinje koji su
takođe važne u procesu ishrane čoveka.
 |
| izvor: pixabay.com |
Neumerenim
iskorišćavanjem prirode čovek je sve više uništavao planetu. Nestajanjem
biljnog sveta zarad podizanja gradova, gubitkom životinjskih vrsta
izlovljavanjem, ispošćenom zemljom, erozijom, trovanjem vazduha izduvnim
gasovima koji su ispuštani u atmosferu da bi život bio naizgled lakši i brži,
vremenom je za posledicu imalo sve veće zagađenje planete.
 |
| izvor: pixabay.com |
Na taj način čovek je uspeo da izmeni klimu, utiče na širenje ozonskih
rupa i učinio da globalnim otopljavanjem počne otapanje lednika na Antarktiku a
sa njima i porast nivoa mora.
 |
| izvor: pixabay.com |
Međutim, ma
koliko da je spreman da sebe doživi kao gospodara planete, priroda ga iznova
podseća koliko je beznačajan kada stoji naspram nje, prave gospodarice naših
života i svega što nas okružuje. Dana 22. aprila svake godine se obeležava Dan
planete Zemlje. Bilo bi lepo kada bismo i drugim danima u godini pazili i
negovali svoje okruženje. Samo tako će nam i naša plava lepotica Zemlja
uzvratiti ljubav.
“Zagledaj se pažljivije u prirodu i sve ćeš bolje
razumeti”, Albert
Ajnštajn.
 |
| izvor: pixabay.com |
