Planeta Zemlja – plava lepotica na repu Mlečnog puta

izvor: pcpress.rs

Da li ste nekada stajali usred noći pod beskonačnim prostranstvom neba na kojem kao da je izvezeno na milijarde zvezda? I da li ste mogli da zamislite da je naša ogromna planeta zapravo samo trunčica prašine u beskrajnom svemiru? I zaista je tako, jedno malo plavo zrno okreće se oko malo većeg sjajnog, koje predstavlja Sunce, izvor svetlosti i života.

izvor: wallpapercave.com

Stari narodi su od pamtiveka pokušavali da otkriju tajne noćnog neba i spoznaju gde se nalaze u beskrajnim prostranstvima. Ne umejući da razumeju, pribegavali su sopstvenoj mašti i mitovima. Stari Grci su tako verovali da je Hera, supruga vrhovnog boga Zevsa, podojila Herkula, a kada je nekoliko kapi mleka kanulo po nebu raspršilo se u Mlečni put, magloviti pojas, na nebu najbolje viđen u vedrim noćima, koji okružuje celu našu planetu.

izvor: gizmondo.com

Ovaj gorostasni prsten naše galaksije proteže se po celom nebu a sa Zemlje se može videti samo jedan njegov deo koji je različit u zavisnosti od godišnjeg doba oblasti iz koje se posmatra. To je ništa drugo do skupina magličastih zvezda, među kojima je i Sunce, koje sa sobom vuče i nas, malo zrno planete ogromnog svemira. I kao i mi, sve se kreće, sve zvezde i planete iako izgledaju kao nepokretne na blistavom nebeskom svodu. 

izvor: profimedia.com

A sve je zapravo počelo pre više od 4,5 milijardi godina, kada se od Sunčeve magline, prašine i gasa u obliku diska, zaostalim od formiranja Sunca, stvorila i naša planeta. 

izvor: express.co.rs

U to vreme, nastavši od svetlosti koja je bljesnula u tami, Zemlja je bila slična rastopljenoj masi, prepunoj požara i kratera iz kojih su izbijale tečna lava i kiša crvenog pepela. U isto vreme nastao je i Mesec i to, prema nekim hipotezama, kada se Zemlja sudarila sa planetoidom veličine Marsa i od krhotina koje su se okupile nastao je jedini prirodni satelit naše planete. Tada se stvarala se i voda i vodila borbu sa vatrom visokim vodenim stubovima i uzburkanim okeanima, stvarajući prva koopna, ali i stidljive oblike života – korale, crve i bezoblične mekušce.

izvor: nasa.gov

Polaganim hlađenjem nastajala je Zemljina kora, tanka masa koju danas čine kopno i morsko dno. Međutim ceo taj proces bio je izuzetno buran. Stalnim nabiranjem i pucanjem slagali su se ostaci prvih organizama, taložili nanosi mora, a nova lava je tekla i okamenjivala se. Da je baš tako zaista i bilo, danas kao iz neke otvorene knjige možemo čitati istoriju naše planete iz fosila starih nekoliko hiljada godina.

izvor: daily.jstore.com

Potom su nastale i prve životinje, prave morske nemani u obliku ogromnih ljuskara, ali i vodozemci – velike žabe i gušteri. U isto vreme ni kora nije mirovala, i dalje se nabirala, pucala i hladila pa su nastali prvi planinski lanci i kontinenti po čijoj površini razorne kiše kidaju šume četinara i njima zatrpavaju doline i jezera. 

izvor: pinterest.com

Kiše su stvorile velike baruštine i bujne prašume u kojima su nastala prava čudovišta – dinosaurusi, mamuti, brontosauri i tiranosaurusi. Svi u potrazi za hranom lutali su nekadašnjim kontinentima a ovi poslednji, budući da su bili mesožderi, svojim hordama i oštrim kandžama predstavljali su strah i trepet za ostale biljojede. Pa ipak, naučnici smatraju da je ih je istrebila sama priroda. Naime pretpostavlja se da su pre 65 miliona godina dva velika asteroida udarila u planetu Zemlju, jedan u poluostrvo Jukatan u Meksiku i drugi u oblast Ukrajine, zbog čega se podigla velika prašina i zaklonila Sunce. Tako je uništen veliki deo biljnog i životinjskog sveta.

izvor: wikimedia.org

Hiljadama godina kasnije planeta se oporavila, nastale su sitnije životinje, prvi insekti, ali i krupnije koje su se kretale u krdima. U to vreme razornih pljuskova više nije bilo i planeta je počela da se obavija najlepšim bojama prirode. Pojavila su se godišnja doba a priroda je nastavila da sprovodi selekciju među biljkama i životinjama. Tada su se pojavili prvi cvetovi i pčele koje će naučiti da stvaraju sopstvene svetove u savršenim oblicima košnica.

izvor: healthybeesllc.com

Hiljadama godina kasnije planeta je konačno počela da nalikuje na ovakvu kakvu danas znamo. Nabiranjem planina nastali su današnji ogromni planinski lanci Himalaja, Anda, Pirineja i Alpa.

izvor: chimuadventures.com

To je i vreme kada je biljni svet, nazvan flora po rimskoj boginji cveća i proleća, počeo da dobija nove vrste koje prate smenu godišnjih doba a sa njima i sasvim nov izgled. Tako u oblasti ekvatora nastaju prve palme, paprat, smokve i cimetovo drvo, a u doline reka spuštaju se prvi hrastovi, bagrem i javor.

izvor: statua.co.rs

Da je kretanja drveća na planeti, zahvaljujući pomeranju polova zaista bilo, pokazatelj su ostaci u rudnicima kamenog uglja pronađeni na velikim udaljenostima od ekvatora, dok se danas ove biljne vrste nalaze samo na jugu kontinenata, poput platana, oraha, čempresa i lešnika.

izvor: nationalgeographic.com

To je period na Zemlji kada su aligatori i krokodili dobili svoju današnju veličinu. Kada je carstvo sisara zaposelo planetu, padine bregova, šume, pašnjake i savane. Bili su to prvobitni medvedi, vuci, slonovi, žirafe, antilope. Svuda se čuo poj šatenih ptica a iznad ogromnih močvarnih prostranstava leteli su pelikani, marabui, flamingosi i bele čaplje.

izvor: animals-mom.me

Vremenom se planeta ponovo hladila. Ponovo jer je tada stiglo poslednje ledeno doba, četvrto po redu, obeleženo glečerima koji opet sa polarnih kapa kreću u osvajanje kontinenata. Tada su nastali gorostasni oblici škotskih brda i veličanstveni fjordovi Skandinavije, ali i konačni masivi Alpa i ravnice Sibira i Severne Amerike. U to vreme su mnogobrojne životinje izašle iz svojih pećina pa su velika krda medveda, hijena, losova i irvasa potražile put ka nešto toplijim krajevima, ali da se ponovo vrate kad stene sa sebe skinu ledenu pokoricu. Neke se sa tog puta nisu vraćale, nilski konji i nosorozi ostali su u žarkim oblastima Afrike.

izvor: lonelyplanet.com

Pa ipak, životinje je instinkt vodio ka boljim uslovima života, ali na ono što ih je čekalo nikako nisu mogle da budu pripremljene – nepoznata horda tajanstvenog mirisa, na dve noge i glasovima koji se međusobno sporazumevaju, dovela je u njihovo okruženje najveće i najopasnije neprijatelje, prve ljude. Planeta se tako zauvek i nepovratno promenila.

izvor: archaeologyinfo.com

Sa čovekom i njegovim postepenim razvojem i planeta je mnogo dobila, ali i izgubila, posebno kada je, kao jedino biće sposobno da misli, odlučio da postane njen gospodar. Proučio je, istražio, saznavao i spoznao svoj svet.

izvor: vasa-enciklopedija.blogspot.com

Zahvaljujući tome otkrio je istoriju planete Zemlje, njenu orbitu, mesto u svemiru, kao i pojam vremena.

Planeti Zemlji treba godinu dana da obiđe Sunce i to putovanje je odredilo godinu kao meru za vreme. Iako tako ne izgleda, naša planeta ipak ne može tako sporo da prevali ovoliki put već se kreće oko 30 kilometara u sekundi. Tako dok čitate ovaj tekst, ona će prevaliti oko 2 hiljade kilometara.

izvor: coolwallpapers.com

Sa druge strane, Zemlji je potrebno 24 sata da se okrene oko svoje ose pa je dan takođe postao mera vremena. Zahvaljujući tome nastale su smene dana i noći jer Sunce obasjava samo onu stranu naše planete koja mu je okrenuta. Iako se Zemlja obrće od zapada prema istoku, nama se dok posmatramo Sunce, čini da ono putuje od istoka ka zapadu, pa otud svitanje i zalazak na tim stranama sveta.

izvor: timeanddate.com

Proučavajući geologiju i litologiju, otkrio je i sastav unutrašnjosti Zemlje.

Zemljina kora je vrlo tanka a ispod nje se nalaze rastopljene stene. Tačnije, što se dublje ide ka središtu, temperatura raste za po jedan stepen i to sve do 180 metara. U samom jezgru, koje se nalazi na 6 hiljada kilometara u dubini, procenjuje se da temperatura iznosi više od četiri hiljada stepeni. Ono se sastoji od rastopljenih stena,  gvožđa i male količine nikla, što podseća na sastav meteora. Na osnovu toga, ali i ultrabazičnih stena, od kojih su sagrađene planine na Zemljinoj površini, smatra se da su meteori, baš kao i naša planeta, delovi Sunčevog sistema.

izvor: discovermagazine.com

Zemljotres je proces koji nastaje u Zemljinoj kori koja može da ispuca ili se pomera zbog  tektonskih ploča od kojih se kora sastoji. Oni se dešavaju veoma često i većinu od njih uopšte ne primećujemo. Međutim, jači seizmički potresi mogu da budu tako razorni da se prilikom klizanja zemljišta zatrpavaju gradovi i sela a reke menjaju svoj tok. Ako se zemljotres desi pod morem, kao posledica se stvaraju džinovski talasi, cunami, koji se razbijaju o obalu uništavajući je. Najrazorniji zemljotres dogodio se 1976. u Kini u mestu Tangšan i iznosio je 8 stepeni Rihterove skale. Tom prilikom poginulo je preko 650 hiljada ljudi.

izvor: abc.net.au

Na isti način čovek je istražio atmosferu i klimu. 

Atmosfera služi da zaštiti Zemlju od meteora koji u dodiru sa njom sagorevaju. Azot i kiseonik su najzastupljeniji elementi i štite površinu od radijacije pogubne po život. Ne postoji tačno određena granica već atmosfera bledi što više ide ka svemiru.

izvor: pixabay.com

Klima se formira u najnižem delu atmosfere, pri Zemljinom tlu, i to kada energija Sunca zagreva i nju i površinu zbog čega se vazduh širi. Kad se manje gust vazduh podigne, menja se sa hladnijim, gušćim. Tako nastaje strujanje atmosfere, kretanje vodene pare i stvaranje vetrova, oblaka i atmosferskih padavina, ali i različiti tipovi klime na Zemljinoj površini.

izvor: pixabay.com

Vremenom su i dostignuća zahtevala veća znanja, posebno u oblasti fizike proučavanja Zemljinog magnetnog polja i sile gravitacije.

Polovi su najudaljenije Zemljine tačke od polutara pa na njima vlada velika hladnoća. Da Zemljina osa nije malo nagnuta, na njima bi uvek bio dan, odnosno noć, ali zbog nagiba je na jednom polu šest meseci polarna noć, a na drugom isto toliko traju bele noći, gde sunce skoro da i ne zalazi. Prvi čovek koji je 1909. osvojio Severni pol bio je Amrikanac Pari, a Južni 1911. Norvežanin Amundsen.

izvor: pixabay.com

Pojam Zemljinog magnetskog polja odnosi se na mesta u blizini polova ali i prostor u kome se oseća njegov uticaj – magnetosfera. Ona se prostire nekoliko hiljada kilometara u svemir i čuva Zemlju od štetnog dejstva Sunčevih vetrova.

izvor: profimedia.com

Sa druge strane, sila gravitacije je otkrivena proučavanjem razloga zašto je svako telo na   Zemljinoj površini privučeno, ali i na koji se način Mesec zadržava u Zemljinoj orbiti. Sa proučavanjem je prvi započeo Galileo Galilej, a najveća objašnjenja dao je Isak Njutn.

izvor: pixabay.com

Kao važna odrednica otkriven je i pojam vremena.

 

Početkom proleća i jeseni dužina dana i noći je jednaka, za razliku od dugih letnjih i kraćih zimskih dana. Sunce ne obasjava podjednako svaki deo na planeti u istom trenutku jer je Zemljina osa uvek nagnuta u istom pravcu. Tako nastaje ravnodnevica, kada su Sunčevi zraci su u trenutku upravni na Zemlju i zato je dužina dana i noći ista.

izvor: pixabay.com

Časovne zone pokazuju vreme na Zemljinoj kugli, ima ih 24 i ravnomerno su raspoređene podnevcima. Teorijski, na celoj planeti je vreme isto, ali u stvarnosti je nešto drugačije. To se najbolje vidi po državama koje obuhvataju velika prostranstva, pa tako u Rusiji razlika u oblasti na istoku i zapadu iznosi čak deset sati. Podnevak 180 stepeni označava liniju od koje se menja vreme, on prolazi preko Čukotskog poluostrva na krajnjem istoku Rusije. 

izvor: pixabay.com

 

Čovek je klasifikovao biljni i životinjski svet.

Flora ili biljni svet na planeti poznaje preko trista hiljada vrsta biljaka.

izvor: pixabay.com

 

Što se tiče faune ili životinjskog sveta, naučnici su procenili da na Zemlji ima skoro 2 milijarde životinjskih vrsta, od kojih je opisano svega 1,5 miliona, od čega najviše insekata.

izvor: pixabay.com

Velika dostignuća su postojala i na polju otkrivanja i osvajanja teško dostupnih kutaka naše planete i istražena je većina njene površine. Reljef Zemlje je vrlo raznovrstan i svaki kontinent poseduje veliki broj geografskih pojmova koji su svaki na svoj način jedinstveni.

Planine su uzvišenja nastala izdizanjem i nabiranjem Zemljine kore. Najviši na svetu je Mont Everest, koji se proteže preko granice Nepala i Kine i visok je 8850 metara. Prvi su ga osvojili Novozelanđanin Edmund Hilari i šerpas Tencing Norgej 1953.godine.

izvor: pixabay.com

Posebna vrsta planina sačinjenih od stena i pepela nastalih od tečne lave koja je nekada davno kuljala iz Zemljine unutrašnjosti ili sa morskog dna su vulkani. Kada su se ohladili, potoci lave su se stvrdnuli i pretvorili u stene pa bismo ih mogli nazvati “sigurnosnim ventilima” užarenog Zemljinog jezgra. U kraterima, koji izgledaju kao levkasta udubljenja, ugašenih vulkana nalaze se najlepša jezera sveta. Kada vulkan proradi, vrh kupe mu eksplodira i izbacuje dim, usijane gasove, lavu i pepeo. Sa druge strane, neki od njih su se izdigli sa morskog dna i postali ostrva. Najveći vulkan na svetu je masiv Tamu, koji počiva na dnu Pacifika. Otkriven je tek 2013. kao zaseban deo vulkanskog platoa u blizini Japana. Na svu sreću, ugašen je a njegova poslednja erupcija desila se pre 144 miliona godina.

izvor: pixabay.com

Najdublja tačka naše planete je Marijanska brazda u Tihom okeanu, duboka preko 11 hiljada metara i 1951. je istražio istraživački brod “Čelendžer”. U njenim dubinama vlada večita tama.

izvor: pomorac.net

Kao prostranstva posebnih karakteristika nastale su pustinje. U ledenim postoji živi svet jer voda napaja biljke, životinje i ljude. Sa druge strane, suve pustinje su negostoljubive jer u njima skoro da uopšte nema kiše i vlada strahovita vrelina. Pa ipak, neki organizmi su se prilagodili i ovoj surovoj klimi, kao na primer bodljikavi kaktusi  koji čuvaju dragocenu vodu u svom natopljenom tkivu, sitne biljke koje svojim veoma dugim korenjem izvlače vlagu duboko ispod zemlje ali i životinje koje mesecima mogu da izdrže bez vode. Najveća pustinja na svetu je Sahara u severnoj Africi, koja obuhvata površinu preko 9 miliona kvadratnih kilometara.

izvor: pixabay.com

I na kraju, kao što je i bilo očekivano, čovek je počeo da koristi planetu za svoje potrebe.

Korišćenjem delova Zemljine kore i fosilnih goriva, koji su se milionima godina taložili u njenoj unutrašnjosti, kao što su ugalj, petrolej i prirodni gas, čovek je počeo da proizvodi energiju, ali i da ih koristi kao sirovine za hemijsku proizvodnju. Obrađivanjem zemlje stvoreni su uslovi za uzgajanje biljnih vrsta koje je upotrebio u ishrani, a na pašnjacima se hrane domaće životinje koji su takođe važne u procesu ishrane čoveka.

izvor: pixabay.com

Neumerenim iskorišćavanjem prirode čovek je sve više uništavao planetu. Nestajanjem biljnog sveta zarad podizanja gradova, gubitkom životinjskih vrsta izlovljavanjem, ispošćenom zemljom, erozijom, trovanjem vazduha izduvnim gasovima koji su ispuštani u atmosferu da bi život bio naizgled lakši i brži, vremenom je za posledicu imalo sve veće zagađenje planete. 

izvor: pixabay.com

  

Na taj način čovek je uspeo da izmeni klimu, utiče na širenje ozonskih rupa i učinio da globalnim otopljavanjem počne otapanje lednika na Antarktiku a sa njima i porast nivoa mora.

izvor: pixabay.com

Međutim, ma koliko da je spreman da sebe doživi kao gospodara planete, priroda ga iznova podseća koliko je beznačajan kada stoji naspram nje, prave gospodarice naših života i svega što nas okružuje. Dana 22. aprila svake godine se obeležava Dan planete Zemlje. Bilo bi lepo kada bismo i drugim danima u godini pazili i negovali svoje okruženje. Samo tako će nam i naša plava lepotica Zemlja uzvratiti ljubav.

“Zagledaj se pažljivije u prirodu i sve ćeš bolje razumeti”, Albert Ajnštajn. 

izvor: pixabay.com