Tragač za čarobnim svetovima prirode: Suva planina - krševitim grebenom Alpa juga Srbije

Na jugoistoku Srbije, gde se planine nadmeću u svojoj lepoti i visini, nalazi se jedna posebno raskošna u čaroliji svog gorostasnog krša. Neobična i po imenu i po izgledu za pitome predele naše zemlje, uzvisila se ka nebu svojim oštrim potkovičastim grebenom, kao da prkosi jakom suncu koje je žari i kišama, mećavama i vetrovima koje je šibaju. Pa čak ni tada Suva planina nimalo ne gubi od svoje divlje lepote. Naprotiv, tada kao da je još i lepša.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Kažu da zore i sutoni nigde nisu u Srbiji tako lepi kao sa njenog najvišeg vrha Trem. Možda su baš zato geograf i geolog Jovan Cvijić i botaničar Josif Pančić bili očarani i rado je istraživali, a zbog beskrajnih surih litica, golih kraških strmina, riznice stena iz najdavnijih vremena, gustih stoletnih šuma i oštrih, kao odlomljenih, nazubljenih vrhova opisali kao „jedan od najgorostasnijih oblika u našim zemljama“ i prozvali „Alpima juga Srbije“.

izvor: vrabacusteni.wordpress.com

I ne samo oni. Suva planina postala je poznata svetu još u 19. veku, kada je austrougarski geolog i geograf Ami Boue prvi put u svom naučnom radu opisivao stene ove planine neobične lepote na samoj granici između karpatsko-balkanskih i srpsko-makedonskih masiva.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Izdvojena od okolnih kotlina, sa svih strana se vidi kako stremi ka nebu kao veliko ostrvo u moru. Ali mora niotkuda, a ni vode, kao što joj i samo ime kaže. Nekada se, zahvaljujući rasprostranjenom drvetu kun, zvala Kunovica, ali danas je njeno ime drugačije, a kao objašnjenje postoje dva mišljenja. Jedni smatraju da je to zbog nedostatka vode, jer viši delovi planine upijaju skoro svu količinu kiša i otopljenih snegova tako da je bezvodna pa joj i ime „Suva“ savršeno odgovara. Drugi, opet, misle da je naziv potekao od toga što je celo područje poznato kao najtoplije i najsuvlje mesto u Srbiji. Ali šta god da je istina, sav taj kamen i krš sa plavetnilom samo od neba svojom divljom lepotom oduzima dah.

foto Milan Simonović

Istraživanjem vremena nastanka ove planine veličanstvene lepote ustanovljeno je da su njene stene stare preko 26,4 milenijuma. Ima ih svih vrsta i boja i iz različitih su doba. Zahvaljujući tome stvorile su mnogobrojne vrhove neobične i zastrašujuće lepote, duboke klisure i pećine iz čijih pukotina izbijaju podzemne vode, lekoviti banjski izvori i kraška vrela.

foto Mirjana Perić

Nekada davno ovde je bilo veliko more i predeo oko Suve planine predstavljao je kopno, ali je tokom kasnijih perioda došlo do nabiranja zemljine kore više nego u drugim delovima Balkanskog poluostrva pa su se stene izdigle i nastala je ova planinska lepotica. Zbog smene toplih i veoma hladnih razdoblja, pomeranja glečera u ledeno doba Zemljine kore, nabiranjem i razlamanjem ispresecanih dubokih raseda nastala je ova divlja lepota. A koliko je planeta i danas spremna za pomeranje i kretanje, govori podatak da je Suva planina još uvek trusno mesto, na kome zemljotresi nikoga ne iznenađuju.

foto Dobri Fingarski

I istorija joj je bila burna, koliko i lepota. Njenim podnožjem prolazio je čuveni Via militaris u rimsko a Carigradski drum u tursko doba, koji je preko Niša i Sićevačke klisure spajao Beč i Beograd sa Istanbulom. U srednjem veku bio je najvažnija saobraćajnica Balkanskog poluostrva, sa mnogo turskih hanova, pa i danas imena nekoliko gradova nose ime po njima.

izvor: ttgroup.net

Obronci Suve planine počinju iznad Niške Banje, čuvene još u doba Rimljana. Sa svojih pet vrela, koji se javljaju u rasedima nišavske doline, toplim zahvaljujući tome što se voda koja se podzemnim kanalima sliva do podnožja zagreva u dubinama, pa potom takva izbija na površinu, najznačajnija je banja južne Srbije. Zahvaljujući Glavnom vrelu, čije se taloženje bigra procenjuje da traje već 26 milenijuma, otkrivena je starosti i banje ali i planine.

izvor: wikipedia.org

A ona počinje tik iznad nje i plavetne Nišave koja tiho teče dolinom. Zajedno sa brdom Koritnjak uzdiže se sa svojim drevnim stenama. Sa njegovih šumom zaogrnutih padina vidi se dolina ispunjena crvenim krovovima Niške Banje, dalekom vrevom velikog Niša i sliv Crvene reke, prošaran mnogobrojnim stenama iz ledenog doba, nastalih mrvljenjem glečera, zahvaljujući čemu su nastale pećine ispresecane podzemnim vodama.

foto Mirjana Perić

U njegovoj blizini nalazi se i napušteno selo Koritnjak, sa izvorom lekovite vode i česmom koju je podigao kralj Aleksandar I 1930. godine.

foto Mirjana Perić

Odavde se iza vrhova drveća naziru i suvoplaninski vrhovi, a sa visine i selo Jelašnica, smešteno uz po lepoti čuvenu Jelašničku klisuru. Ona čini deo rečne doline Jelašničke reke, nastale usecanjem toka u krečnjačke stene zapadnih ogranaka Suve planine.

foto Nenad Filipović

Samo ovde možete naići na najneobičnije oblike krasa ispod kojih se nalazi vodopad Ripaljka, koji nosi isto ime kao onaj na planini Ozren nad Sokobanjom, ali podjednako lep u padanju ili „ripanju“ vode koja se s visine survava ka dnu.

izvor: klubputnika.com

U ovom delu Suve planine rasute su najlepše šume u kojima se cvrkut drozdova i ševa nadaleko čuje. Zbog retkih vrsta biljnog i životinjskog sveta ovaj kraj je proglašen za rezervat prirode. U ovom carstvu zujanja pčela po zelenim pašnjacima, šušketanja u senkama stoletnog drveća, topline kamena na najvišim grebenima sa koga se prelivaju sve boje godišnjih doba i nadmeću pogledi u svojoj lepoti, blista Ponišavlje i sićevačka dolina sa jedne i Južno Pomoravlje i zaplanjska dolina sa druge strane.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U gustim šumama sladuna, cera i bukava u ovo vreme sve je golo, samo se sleđene grane propinju ka nebu i čekaju sunce da ih oslobodi od okova mraza i ledenog daha vetra gornjaka. Četinari kao velike natovarene bele kupe još spavaju kao pod debelim snežnim jastucima, što od snegova, što od lavina.

foto Slavko Šmit

Sve to čeka da grane prolećno sunce, da se otkrave stvrdnuti snegovi i dah mraza koji sve što takne okameni. Pa da šuma ponovo oživi i isprepliću se tragovi divljih svinja i preplašenih srna sa opreznim korakom lisica i jazavaca kroz ostatke natrulog jesenjeg lišća i začuje huk sova buljina. Da preko mirisnih pašnjaka i šuma opet slobodno rašire krila orlovi i sokolovi, dok sa neba traže plen u pukotinama vrtača, sve do gnezda skrivenih na visokim stenama.

foto Mirjana Perić

I svaka biljka jedva čeka toplinu sunca koje nosi novi život. Ko zna koliko je miliona zima preturio svaki cvet gospine papučice, retke biljke koja je još iz pradavnih vremena opstala jedino na Suvoj planini, skrivena u gustim šumama smrče, među vrganjima i lisičarkama. A tu je i ramonda, biljka feniks, koja se u kamenjarima okrenutim severu skriva i čeka samo par kapi da opet zablista svojim nežnim ljubičastim sjajem.

foto Francine Riez

I na najvišim vrhovima sve čeka da ga sunce ponovo zgreje. I mnogobrojni smukovi, poskoci i šarke na vrelom suncu dok iz prikrajka traže miševe i neoprezne puhove, uvek u sukobu sa orlovima zmijarima, jastrebovima i riđim mišarima.

izvor: wikipedia.org

A put uz planinu ide dalje, kroz gustu šumu, sve do vidikovca Crni kamen sa koga pogled puca na sve lepote Suve planine, na vrhove Mosor, Sokolov kamen, Trem i Divna gorica, na rasuta sela i zaseoke po visokim padinama i zbijene kuće duboko u kotlini, koje se samo po krovovima crvene.

izvor: panoramio.com

Pa sve dalje kroz tamne šume, do livade Rajac, iznad koje se propinje vrh Mosor. Sa njega se pruža pogled na kameni greben Suve planine i panorama celog kraja, sa Gadžinim Hanom i selom Jagličjem u izmaglici nad dolinom.

izvor:pcfoto.biz

Ovde je najlepša nepristupačna stena Mosora, koja izaziva najhrabrije da je osvoje.

foto Mirjana Perić

Odavde polako nestaju šume i smenjuju ih prostrane livade i pašnjaci koji u toplim mesecima tako ozelene da je na njima najlepše odmarati oči. Negde su strme padine presvučene ovim nežnim zelenilom, negde blagi obronci, ali šuma nema. Vide se tek u dubinama, tamo gde u svojoj hladovini kriju mnoge senke ispod kojih se ka bar malo sunčeve svetlosti propinju biljke sa svojim cvetovima.

foto Mirjana Perić

Sa jedne strane planina se postepeno spušta ka Zaplanju, velikoj kotlini raskošne prirode. Uporedo sa njim pruža se i greben Suve planine i iz koga god mesta da je pogledate, videćete je. Ona kao da čuva ovaj pitomi kraj prepun izvora. I ime mu kaže da leži iza, „za planinom“, pa su mu tako i stanovnici „zaplaninci“ – Zaplanjci.

izvor: zaplanjemojdom.com

Kroz ovaj kraj čarobne lepote protiče Kutinska reka, jedna od onih koje izviru u samom podnožju Suve planine i teče mirno sve dok se ne ulije u Nišavu.

izvor: mapio.net

Sa druge strane, na istoku, sunce se svakog jutra budi i baca prve zrake na strme stene i suri kamen sa ponorima dubokim i po hiljadu metara, sve do blagih padina Koritničke kotline i peskovitih obala Nišave, koja sa istočnih i severnih strana obgrljuje Suvu planinu, primajući u svoje vode mnogobrojne reke potekle sa njenih padina. Tako je, bujna, nekad plava, nekad mutna, Sićevačkom klisurom deli od Svrljiških planina.

foto Una Marinković

Sa Mosora se spušta uska staza, s jedne strane isečena provalijom, a sa druge omeđena stenom. I lepo i strašno dok se daleko u dnu bele kuće sela Gornja Studena.

foto Mirjana Perić

Ovde su i Bojanine vode, najpoznatije izletište Nišlija, mesto na kome se sreću i srne, i vukovi, i medvedi. Ovo je i mesto odakle se kreće na tri najviša vrha Suve planine: Mosor, Sokolov kamen i Trem, sa kojih se svaki napor nagrađuje veličanstvenim pogledom na lepote južne Srbije.

foto Mirjana Perić

Sa Bojaninih voda takođe puca pogled od koga zastaje dah na suvoplaninska brda prepuna proplanaka, šuma, livada i voćnjaka ispresecana rečicama Dragušom i Jelovskim dolom.

izvor: nisCafe.com

A u vedre dane ranog proleća u daljini se može videti i bela piramida Rtnja, još uspavana zimskim čarolijama.

foto Mirjana Perić

Drugi vrh na koji se odavde kreće je Sokolov kamen, koji kao odlomljen gleda ka nebu i suncu, a sivilo njegovih stena kao da čini oštar kontrast prema strmim šumovitim padinama živopisnih boja u svako godišnje doba.

foto Slavko Šmit

Sa njega se vide šume na padinama Divne Gorice, Pasarela i kameni greben Trema.

foto Slavko Šmit

Od Sokolovog kamena pruža se prevoj Devojački grob, koji ga spaja sa Tremom, najvišim vrhom Suve planine. On daje najupečatljivije obeležje ovoj planini divlje lepote, po kome je prepoznatljiva sa okolnih visova. Odavde se pruža fantastičan pogled na Svrljiške planine, najviši vrh Stare planine Midžor, teško pristupačni Mosor i susedni Sokolov kamen, a mnogi se skupljaju samo da bi dočekali i ispratili sunce uživajući u nestvarnom savršenstvu boja i igri svetlosti na nebu.

foto Mirjana Perić

A onda sledi Trem, veličanstveni vrh Suve planine, koji se poput oštrog grebena pretvara u veliku visoravan, sav izbrazdan i izlokan mnogobrojnim vrtačama i uvalama. Sa njega kao da su i oblaci blizu, pa izgleda kao da rukom mogu da se dohvate. Kad je vedro, od pogleda na sve strane sveta zastaje dah i s pravom se smatra najlepšim vidikovcem južne Srbije.

foto Mirjana Perić

Na zapadu, u daljini, ocrtava se masiv Kopaonika, na istoku ogromna Stara planina, u daljini se propinje piramida Rtnja, a odmah su tu, nadohvat ruke, Sokolov kamen i Mosor, u komšiluku se protegla Babička gora i u daljini Jastrebac, Pasjača i Vidojevica. Kao da je ceo svet pod nogama.

foto Mirjana Perić

I nije Trem samo običan vrh. Na njemu postoje i neobične priče. Jedna od njih vezana je za Kamen ljubavi, postavljen zbog dramatične storije sa srećnim krajem, kada je 2010. zamalo došlo do tragedije jer je jedna planinarka iz Beograda pala niz liticu duboku nekoliko stotina metara. Spasioci su se po najvećoj mećavi deset sati borili da je izvuku i uspeli su, a ona ih je kasnije upoznala i među njima našla ljubav svog života. Kao dokaz da postoje priče sa srećnim krajem, venčali su se na vrhu Suve planine, na istom mestu na kome ih je sudbina spojila.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Odavde počinje i neobičan i veoma lep predeo prepun vrtača i visova, na kome nema nijednog drveta. To je Valožje, rasuto po visoravni Trema, sve do vrha Golemo stražište. Na visini od preko 1400 metara ono je najviša zaravan srednjeg Ponišavlja. Ime mu je nadenuo Jovan Cvijić po valogama, uvalama sličnim dinarskom kraju. U ovom takozvanom „boginjavom krasu“ sve je ispresecano vrtačama, golim krečnjačkim brdima i duguljastim uvalama sa crvenkastom zemljom i travom u svojim dubinama. Opčinjen lepotom celog kraja, i narod im je davao veoma maštovita imena. Tako se ovde nalaze: Krstata jama, Savina propast, Čavčja propast, Provalija…

foto Nenad Nikolić

Zapitao bi se tada čovek gde je ona silna voda koja u vrelim letnjim danima ume da se sruči iz oblaka ili svi oni otopljeni snegovi i kuda oni u proleće oteknu. Odgovor je upravo ovde, jer kroz porozne stene i pukotine mnogobrojnih vrtača i uvala voda se uvuče u zemlju i, dubeći je iznutra, sliva se sve niže, dok ne nađe izlaz u podnožju.

foto Saša Rančić

A da izuzetak potvrđuje pravilo, dokaz je jedini izvor na visinama Suve planine – Rakoš. Ovo mesto, ispod vrha Tresten, na visini od 1260 metara, predstavlja jedan od najviših izvora u krečnjaku istočne Srbiji.

izvor: BJbikers forum.com

Na njemu žive dva gorostasna krda divljih konja, koja stalno biju ljute bitke sa vukovima, vetrovima i oštrim zimama. Nastali su od domaćih konja, kada su meštani bili prinuđeni da ih puste po poljima da se sami snalaze za hranu. Oni zapravo imaju svoje vlasnike, koji ih povremeno obilaze, ali su preko zime prepušteni sami sebi. Zato se i nalaze baš ovde, zbog jedinog izvora na visinama, pored koga je napravljen bazen iz koga i konji ali i krave piju vodu uz proplanke listopadnih i zimzelenih šuma. Našli su načine da i zime prežive zahvaljujući pašnjacima zaklonjenim od snega. Tako su se ujedinili da bi se odbranili, a pastuvi se bore za prevlast u krdu, kao u divljini.

izvor: superodmor.rs

Ovo je i mesto na kome se dva razdvojena kraka Suve planine spajaju, s jedne strane kamenit, strm i pun ponora, sa druge takođe prošaran stenama, ali nešto miroljubiviji za čovekove stope. Tako sljubljeni nastavljaju ka zajedničkom rubu grebena.

foto Ivan Marjanović

A taj drugi krak proteže se kroz neobičan i prelep krševit predeo, sve do retko posećenog, možda i najlepšeg suvoplaninskog vrha Pasarelo, smeštenog na prevoju između dva grebena. Kao što mu i samo ime kaže, označava prelaz.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Sa njega se pruža prelep pogled na greben i Trem, a i sa ovog mesta su fascinantni izlasci i zalasci sunca, pogotovo kad dođe leto pa se dnevna vrelina zameni svežim noćima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ispod njega se smestilo čuveno selo Divljana, okruženo zelenim brdima koja ga sa svojim bujnim šumama hrasta, bukve i bora čuvaju od hladnih vetrova.

izvor: panoramio.com

Poznato je po plavetnom Divljanskom jezeru, nastalom pregrađivanjem Koritničke reke.

izvor: mapio.net

U ovom selu se nalazi i stablo zavetnog hrasta zapisa, staro hiljadu godina, koji su zasadili podanici makedonskog cara Samuila. Ovo drevno drvo ima čak 3 metra u prečniku, sa gornje strane je zdravo, a u donjem delu je šuplje poput pećine. Mnogi i danas veruju da se u njegovoj blizini, ali i u blizini ostalih stabala ovakvog tipa u južnoj Srbiji, nalazi zakopano blago koje su bogati turski karavani ostavljali na svom putu ka Istanbulu.

izvor: niskevesti.rs

A koliko je istorija ovde bila bogata, pokazuje i obližnji manastir Svetog Dimitrija iz 4. veka, koji se vezuje za početke hrišćanstva.

izvor: ttgroup.com

Drugi krak grebena se posle Pasarela nastavlja preko Rženca i prevoja Preslap, sve do vrha Divna gorica, sa koga se pruža najlepši pogled na okomite stene ove veličanstvene planine. Spuštajući se potom preko Hajdučkog plandišta do sela Vrgundinac i Crvene reke, strmine planine se polagano spuštaju u podnožje sve do Bele Palanke, malog grada na obali Nišave.

foto Milorad Dimić

I dok se na ovim stranama krševiti i goli vrhovi propinju ka suncu i jure oblake da se skriju iza njih, na jugu se planina prostrla sva u šumovitim i bujnim zelenim obroncima koje presecaju razigrani planinski potoci. Po mirisnim pašnjacima i livadama u proleće i leto se na sve strane zažute cvetovi kamilice i hajdučke trave i zamiriše kantarion, majčina dušica, žalfija, lavanda i jagličak.

foto Mirjana Perić

Iako su vrhovi ovde nešto niži od ostalih, ne gube nimalo od svoje divlje lepote. Sa jednog od njih, Litice, koji se poput okamenjenih ledenih gromada nadvija nad pašnjacima, pogled puca na suvoplaninska sela i najbližu planinu u komšiluku, Babičku goru.

izvor: juznasrbija.info

Ovaj kraj je poznati i po takozvanim „suvoplaninska ostrvima“, koja čine zapravo tri vrha: Đurđevica, Drugi sip i Jaglište, a sa njih se vide kanjoni na okolnim rekama od sela Ljuberađa pa sve do gradića Babušnice. Odavde izgleda kao da se Suva planina nastavlja preko reke, a tri vrha slične visine, koja se uzdižu jedan za drugim, liče na ostrva koja izranjaju iz magle nad lužničkim poljima.

izvor: juznevesti.rs

U njihovim podnožjima su bujne šume Lužničke kotline kroz koju protiče reka Lužnica, ka kojoj se samo ponegde planina spušta strmo.

izvor: luznicanibg.co.rs

Suva planina svojom lepotom oduzima dah u svako godišnje doba. I kad je pohodi zima pa je ledeni gornjak okuje mrazom i debelim snegom. I kad je uz stropoštavanje snega i buđenje prirode zaogrne proleće.

foto Brana Pantelić

I kad u letnjim ljubičastim sumracima izgreva mlad mesec crven kao krv. I kad se vlažna trava prekrije jesenjim lišćem, a sunce kao da polako gubi svoj sjaj. I koje god doba godne i dana da se na nju spusti, Suva planina odiše divljinom i lepotom.

foto Miodrag Bogdanović

Ljudi je polako napuštaju, dok su se padine nekada orile od glasova seljana i životinja. Možda zahvaljujući tome ona ostaje očuvana i na njoj još postoje mesta na koja ljudska noga nije kročila. I kao što uvek u nečemu lošem postoji i nešto dobro, tako je i ovde. Suva planina poput oaze netaknute prirode čuva svoje tajne iz pradavnih vremena i neoskrnavljenu divlju lepotu koja nikako ne može da izbledi.