Dolina Ibra – kad zamirišu srpski jorgovani

Znate onu starogradsku: „Stani, stani, Ibar vodo“? Lepa pesma, u kojoj se pominje ova još lepša moćna reka, govori o nemogućem. Jer kad Ibar jednom poteče ispod visokog crnogorskog krša, više nikad ne može da stane i kroz planine i doline žuri da se sljubi sa Zapadnom Moravom.

foto Damir Maksimović

Ova reka, koja će prevaliti veliki put do Kraljeva, grada u samom srcu Srbije, izvire na padinama Hajle. Ova visoka planina pripada gorostasnim ograncima Prokletija i sva je od krševitih krečnjačkih stena. U periodu ledenog doba bila je prekrivena lednicima, koji su se lagano kretali ka severu i za sobom ostavljali udubljenja.

izvor: summitpost.org

Tako su nastali i mnogobrojni kraški izvori, a među njima najlepše je jedno jako vrelo. Od njega nastaje Ibar, planinska rečica čista kao suza i hladna kao led.

izvor: panoramio.com

I čim poteče i postane toliko jaka da već valja kamenje i spira sitnu zemlju, među četinarima, zavijanjima vukova i tromim koracima medveda, približava se Rožaju, malom gradu na istočnom obodu Crne Gore.

foto Damir Skarep

Na velikoj visini, u crnogorskoj Raškoj oblasti, Ibar teče mimo kuća, livada i zelenih proplanaka, a kad izađe iz grada, pravi kanjon veličanstvene lepote.

izvor: panoramio.com

Među krševitim strmim obalama Ibra, dubokim preko 200 metara, pristup je težak. Baš zato je ovde očuvana netaknuta priroda, jer ljudske stope teško mogu da naruše huk bistre hladne reke i belinu krasa koji ona dubi.

izvor: cykloserver.cz

Ovaj gornji deo toka snažne reke prepun je planinskih potoka i rečica koji se sa okolnih brda slivaju u Ibar, prave vodopade i dube stene ostavljajući za sobom duboke žljebove i goli krš.  Ovde je mreža rečica toliko gusta da se može smatrati za najgušću na Balkanu.

izvor: panoramio.com

Ibar stvara duboki kanjon sve do granice i dela koji se zove Mehov krš, kada reka napušta Crnu Goru.

foto Dragan Sremac

Odavde reka teče u podnožju Mokre gore, koja, kao i Hajla, potiče od krševitog masiva Prokletija. Na obroncima ove “lepotice Balkana”, kako je nazvao Jovan Cvijić, nastale u davno doba nabiranjem velikih stena usled tektonskih promena, nastali su veliki useci, a mnogobrojni izvori izdubili su strane i slili se u modri Ibar.

izvor: fakti.org

On je najlepši u oblasti kraškog vrela Milina glava, koji mu daje velike količine vode.

izvor: musicarenje.net

Nad njim se obala sva zeleni u tamnim nijansama iglica borova, jela, omorika i smrča i svetlog zelenog lišća koje u proleće ukrasi grane bukava, hrastova i jasenova. A kad se na nekim mestima obala nakratko otvori ka nebu i suncu, na padinama Mokre gore zazelene se livade prepune lekovitog bilja i planinskog šafrana.

izvor: wikipedia.org

I dok nastavlja da teče dalje, nad rekom je sve više izvora koji izbijaju direktno iz stena nadvijenih nad vodom i survavaju se u nju. I tu kao da potoci kaplju, pa je i sam deo kanjona dobio ime Kapavci. Zahvaljujući bistrini i prozračnosti vode, ovaj deo toka Ibra je i najčistiji. Znaju to i mnogobrojne divlje životinje, za koje je on izvor života. U šumama uz obalu sve vrvi od srna, divljih svinja i jazavaca, koje se skrivaju od vukova, medveda, lisica i divljih mačaka.

izvor: musicarenje.net

I teče tako čisti i modri Ibar pod svetlucavim zracima sunca, ispod visokih kamenih mostova, sve dok se u jednom trenutku ne raširi toliko da preraste u jedno veliko mirno plavetnilo. To je jezero Gazivode i ovde počinje srednji tok Ibra.

izvor: panoramio.com

Priljubljeno uz obronke Mokre gore, kao sraslo uz planinsko podnožje, puni se njenim mnogobrojnim potocima i rečicama, koje mu i daju prelepu plavo-zelenu boju. Ono je stvoreno sedamdesetih godina prošlog veka u sklopu sistema Ibar – Lepenica, a sve u cilju navodnjavanja velike Kosovske nizije.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Nažalost, kao i uvek kad se priroda reke i njenog toka menja i stvaraju veštačka jezera, nešto mora da nestane. U ovom slučaju bila su to mnoga sela i velike površine plodne zemlje, ali i veliki broj arheoloških lokaliteta, među kojima je i dvor Jelene Anžujske, koji je ona koristila kao internat u kome su se devojke ovog kraja učile pismenosti, ali i domaćičkim poslovima, pa se čak veruje da je čuveni kosovski vez nastao upravo ovde.

foto Nenad Popović

Pa ipak, čovek uspeo da  savlada prirodu i podigne visoku branu koja svojim sivim zidovima odudara od plavetnila jezera i neba i zelenih kupastih vrhova Mokre gore i Rogozne, koje se ogledaju u vodi kao u nekom velikom ogledalu.

izvor: iber-lepenc.org

I Ibar potom teče lagano kroz stari Ibarski Kolašin, predeo nastao još u davno ledeno doba, u kome se nabiranjem stena formirala duboka rečna dolina, sva od krečnjaka, dolomita i magmatskih stena, nastalih kada se vulkanska lava iz davnina stvrdnula na površini zemlje i stvorila veliki put među planinama i brdima Raške i Sandžaka.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ibar zatim pravi veliki zaokret i umesto na istok, okreće se ka severu. Zajedno sa velikom i istorijski slavnom Sitnicom, koja mu donosi hladne plave vode. Sve se to dešava kod Kosovske Mitrovice, grada burne istorije, kao uostalom i svakog na raskrsnici balkanskih puteva.

izvor: wikipedia.org

Ona je nastala kada je opala moć velikog utvrđenog grada Zvečana, pogranične tvrđave između Raške i Vizantije, i rudarski i trgovačko jake Trepče. Nekada je na ovom mestu postojala samo crkva Svetog Dimitrija, ali je oko nje polako nicao grad, koji je i dobio ime po svom svecu zaštitniku. Tako od male karavanske stanice nastaje veliki grad, koji se posebno razvija između dva svetska rata, kada mu u okolini oživljavaju rudnici, a pruga počinje da vijuga i spaja ga sa svetom.

izvor: youtube.com

U velikoj kotlini Ibar nastavlja dalje i teče podno starog utvrđenog grada Zvečana. Na ovom 800 metara visokom gradu izgrađenom na vrhu ugašenog vulkana kontrolisali su se nekadašnji najvažniji putevi na ušću Sitnice u Ibar.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Utvrđenje je izgrađeno krajem 11. veka, kada je na ovom području postojala srpska država kojom je upravljao veliki župan Vukan, koji se sa ovog grada borio za prevlast sa Vizantijom. Sa njega u 12. veku kreće i Stefan Nemanja u borbu protiv rođene braće za prevlast nad Raškom. Nakon Dušanove pobune, u Zvečanu je zatočen njegov otac, kralj Stefan Dečanski, za koga se veruje da je na ovom mestu i ubijen.

izvor: etnoselo-zavicaj.rs

Nekada veliki grad sa velikim bedemima i kulom na vrhu, danas je samo senka nekadašnjeg silnog utvrđenja. Od svega, zubu vremena odoleo je samo deo gornjeg grada, nekadašnja dvorska palata i crkva. Sa njega se pruža pogled na veliku Kosovsku kotlinu i uske klance Ibra, stešnjene među Rogoznom i Kopaonikom.

izvor: panacomp.net

Ovde i počinje borba reke sa stenama i njen mukotrpan tok kroz serpentine, koji voda uvek uspe da pronađe kroz prepreke. I to je jedini prirodni put koji Kosovo spaja sa ostatkom Srbije.

foto Branislav Šarčević

U ovim uskim prolazima koje dubi reka, na visini koja pruža veličanstveni pogled na okolne planine, stoji prvi manastir u nizu, kao predvorje velikih duhovnih svetinja, Banjska. Proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja, izgrađen je u davnom 14. veku kao zadužbina kralja Milutina. Manastirsku crkvu Svetog Stefana ovaj veliki vladar namenio je za svoj grob i tu je i bio sahranjen, ali je posle Kosovske bitke prenet u Trepču, pa potom u Sofiju.

izvor: mapio.net

Možda i manastir najburnije istorije na ovom području Balkana, Banjska je više puta razarana, a jednom čak i pretvorena u džamiju. Njegova lepota oličena u tesanom kamenu žućkaste, rumene i sive boje u oblicima šahovskih polja i tankim zlatnim listićima, kojima je obložena pozadina fresaka obnovljena je posle petsto godina početkom našeg veka.

izvor: Turistička organizacija Kraljeva, TOK

A onda, na putu Ibru još jedna kotlina i još jedna reka koja joj donosi nove vode. Raška, koja pravi nemirno ušće kod istoimenog grada, nosi dah starih vremena, mirise izvorišta kod manastira Sopoćani i Novog Pazara i njegovih obala.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Odavde počinje Dolina jorgovana, po kojoj je Ibar najpoznatiji. Ona je dobila ime po ljubavi kralja Uroša prema budućoj supruzi Jeleni Anžujskoj. Legenda kaže da je kralj želeo da svojoj nevesti omili novi kraj u kome će živeti i podseti je na njenu Provansu, pa je naredio da se duž reke i puta u dolini zasade jorgovani raznih boja. To se budućoj kraljici veoma dopalo, pa je zavolela svoju novu zemlju, u kojoj je obnavljala svetinje i podizala svoje. Koliko je narod voleo dokaz je da je crkva proglasila za sveticu.

foto Damir Maksimović

Pa i danas , kad grane proleće, cela dolina se zašareni od plavih, ružičastih i belih jorgovana, a njihov miris koji nosi blagi vetar opije ceo kraj uz Ibar.

izvor: infokop.net

Pored Doline jorgovana, ove obale se nazivaju i Dolinom vekova jer se ibarski sliv smatrao kičmom nekadašnje nemanjićke države i u njegovoj oblasti nalaze se neke od najznačajnijih zadužbina srednjevekovne Srbije, od manastira pa sve do starih utvrđenih gradova, koje je ostavilo 11 velikih vladara.  To je područje slavne srpske države prepune duhovnog i graditeljskog blaga, uređene zakonima i bogate rudnicima kao izvorima blagostanja. To je mesto gde su Srbi primili pravoslavnu veru, i to u Petrovoj crkvi u Rasu . To je kraj koji simbolizuje snagu i trajanje srpske države od srednjeg veka do današnjih dana.

foto Sergej Sergejevič

Dolina počinje manastirima Stara i Nova Pavlica iz 14. veka, zadužbinom braće Musića, sestrića kneza Lazara, koji su zajedno sa njim poginuli u Kosovskoj bici.  Među njima, na kopaoničkim obroncima, uzdiže se drevni utvrđeni grad Brvenik.

izvor: tt-group.net

U dolini koja vijuga u daljini se ocrtavaju vrhovi gorostasne Golije. 

izvor: skijanje.rs

Među njenim gustim šumama i zelenim proplancima kao biser smestio se manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, koji pokazuje kolika je bila njena ljubav prema Srbiji, novoj veri i narodu koji je voleo koliko i ona njega. U njegovoj crkvi Blagovesti nekadašnja kraljica i počiva.

foto Aleksa Stojković

Sa druge strane obale nadvisio se ogromni Kopaonik. Sa njegovih visokih padina sliva se u Ibar Jošanica prolazeći kroz guste šume i tvrde krečnjake i serpentine.

izvor: destinacijeusrbiji.com

Ibar nastavlja da dubi svoje obale kroz podnožje Željina i njegovih šumovitih kosa. Ogranak Kopaonika, uz koji dolina postaje gola, niz kamen sliva mnogobrojne rečice koje se ulivaju u veliku reku.

izvor: zivetisprirodom.info

A prekoputa su padine Radočela, čije šumovite obronke obavija reka Studenica da se kod  Ušća ulije u Ibar.

izvor: mapio.net

Preko nje vodi put ka manastiru Studenica, zadužbini Stefana Nemanje iz 13. veka. Ova velelepna crkva, građena punih 13 godina pod ovom zelenom planinom, među svojim zidovima čuva ostatke najznačajnijih Nemanjića: svog ktitora, njegove žene Ane, sinove Stefana i Vukana i unuka Radoslava.

foto Predrag Todorović

A Ibar teče dalje i uprkos čuvenoj narodnoj pesmi, ne staje. Da je večan, pokazuju ne samo manastiri i stare tvrđave, već i Spomenik srpskom vojniku, na litici kod sela Cerje. Između dva svetska rata podignuta je visoka betonska statua na vertikalnom kamenom uzvišenju nad rekom. Okrenut je ka putu i kao da sve one koji prolaze podseća na slavu ibarskih junaka u srpskim ratovima.

izvor: destinacijeusrbiji.com

A pod njim brzaci i bukovi, veličanstvena snaga Ibra koja se gubi u hučanju i beloj peni koju stvara podivljala reka. Savladati ih veliko je umeće, a posebno buk Grmčić, nemirni deo reke koji nosi sve pred sobom u silovitom zamahu između dve obale.

izvor: b92.net

A nad Ibrom se smenjuju stene i planine. Sada je nad njim Studena - Ravna planina, planinska greda koja svojim golim kamenim stranama spaja dolinu reke sa masivom Goča.

izvor: stazeibogaze.info

Odmah do nje izdižu se veliki i nadaleko čuveni Stolovi, planina poznata po svom slavnom utvrđenju i još slavnijem manastiru na obroncima. Među gustim šumama sve šušti i žubori od mnoštva planinskih potoka koji usecaju svoja korita po padinama i prave male brazde u njihovom kamenu. I svi oni žure niz litice da svoje bistre vode odnesu Ibru.

izvor: dppobeda.rs

Na obroncima Stolova ponosno se uzdiže Maglič, kao veliki čuvar nad uskom prugom reke koja vijuga među planinama. Čuveni austrougarski putopisac Feliks Kanic ga je opisao kao grad sedam kula koji stalno obavija magla. Po njoj je dobio i ime. Ali, nije magla oduvek obavijala samo njegove stare bedeme. U starim legendama je i njegov nastanak i istorija.

izvor: panoramio.com

On od daleke prošlosti stoji smelo na visokom grebenu, sa tri strane opkoljen strminama i rekom. Sa njega se nadgledalo prostranstvo sve do obala Zapadne Morave i severa Kosova, ali i putevi u Rasu i Primorju.

izvor: pecat.co.rs

Nastao je u 14. veku, kada ga je podigao srpski arhiepiskop Danilo Drugi, na mestu nekadašnje vizantijske tvrđave. Napušten je od 15. veka, kada je pao u turske ruke.

izvor: tifran.org

Pa i danas, kada se razveju teške magle, sa Magliča vreme kao da staje. Sve se spoji u neverovatnu lepotu udaljenog modrog Ibra i vrhova Stolova, Čemerna i Troglava koji svoje vrhove ocrtavaju na blistavom obzorju.

izvor: antistresvodic.rs

Duž cele Ibarske klisure ide i pruga i magistrala, nazvana po ovoj moćnoj reci. Svaki čas naiđe poneki voz ili automobili koji jure putem  pod stenama koje natkriljuju krajolik, na čijim padinama bujaju stoletni hrastovi i bukve. I predeo tako veličanstven u svom spoju beline od kiša i vetrova ispranih stena, dubokog dna u kome krivuda Ibar, pa sve do planinskih vrhova na kojima se propinju večno zelene jele i borovi.

izvor: wikimedia.org

I kroz mnoge zaokrete i velike okuke između velikih brda i planina, Ibar se polako smiruje uz selo Bogutovac i Bogutovačku banju, pod golim padinama Troglava.

foto Damir Maksimović

Ovaj pitomi kraj, u proleće sav nabujao od zelenila i livada šarenih od cveća, nosi najlepše mirise Srbije, mirise tople, plodne zemlje koja uzima, ali i daje.

izvor: srpskoblago.rs

Ibar dalje teče kroz Matarušku Banju, koja se na njegovim obalama izgradila tek krajem 19. veka. Do tada uz reku su se protezale samo oranice i vrbaci, ali je velika poplava razrovala i ogolila zemlju zbog čega su na površinu izbili mineralni izvori. Tako se lekovitost vode pročula, pa su početkom prošlog veka podignute prve vile i hoteli, zasađeni prvi parkovi i šume. A kada je posle Drugog svetskog rata izgrađeno i Zimsko kupatilo i dograđeni hoteli, postala je mesto na koje se putnici rado vraćaju, a blagi vetrovi koji nose svežinu sa Stolova, Troglava i Čemerna mirišu na daljine i neka davna slavna vremena.

izvor: banjeusrbiji.net

I još jedan manastir, možda i najlepši od svih u Dolini jorgovana, živi svoj dug život na padinama gorostasnih Stolova.  Čuvena Žiča, sva optočena rumenilom i okružena tamnozelenim četinarima, izgrađena je u 13. veku. Podigao je Stefan Prvovenčani, a dovršio Sveti Sava. Ona je bila prvo sedište autokefalne srpske arhiepiskopije i mesto krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i još šestorice vladara iz loze Nemanjića.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovde Ibar već lagano završava svoj dugi put i ulazi u Kraljevo, veliki grad koji se razbaškario u Čačansko – kraljevačkoj kotlini, na obalama dve velike reke koje se stapaju u jednu.Nekada je na ovom mestu stajalo samo rimsko utvrđenje i oko njega srednjovekovna naselja. A onda je oko njega počelo da se stvara naselje koje se godinama sve više širilo. U vreme Turaka bilo je podeljeno na Staru varoš, u kojoj su živeli Srbi, i istočni turski deo. Između njih stajao je veliki prazan prostor.

izvor: autentik.net

Nakon njihovog odlaska, grad postaje sve veći i lepši. Nekadašnje ime Karanovac krajem 19. veka menja u Kraljevo, u čast proglašenja Kraljevine Srbije. Ali, to mu nije donelo mir jer je burna istorija ovih krajeva donosila teške dane. Rušen i spaljivan tokom tursko – ugarskih ratova, opet je uništen u Prvom srpskom ustanku, ali je odoleo svim nedaćama i dizao se iz pepela.

foto Vladimir Perović

I na kraju, kao što svaka reka posle svog izvora mora da stigne i do svog ušća, tako i Ibar stiže do Zapadne Morave da sa njom pomeša svoje sa dugog puta nabujale vode.

izvor: mapio.net

I da u nju donese mirise crnogorskih planina, kosovskih polja, rascvetalih jorgovana, melodije žubora planinskih potoka koji bubnjaju preko golog kamenja i uglačanog korenja drveća i cvrkuta ptica. Da ispričaju u tišini stare slavne priče i šapnu jedno drugom da ništa ne prolazi i iako nam život deluje kratak, ni on ne prolazi već se stalno nastavlja, baš kao i priroda sa svojim silama i lepotama.

izvor: rožaje.me

P.S. Naslovna fotografija je autorsko delo Dragana Bosnića