Vrnjačka Banja – kad promenadom zamiriše lipa

Kada nekome spomenete srpske banje, prvo mu na pamet padne Vrnjačka Banja. I to nije nimalo čudno. Ova lepotica na padinama Goča proglašena je za srpsku kraljicu među banjama. Ime joj pristaje jer je u njoj sve kraljevski, od spokoja u senkama visokog drveća, žubora rečice, pa sve do otmenih vila i izvora okruženih stoletnim drvećem i cvećem najlepših boja.

izvor: vremenska-prognoza.com

Vrnjačku Banju u srcu Srbije sa jedne strane kao da obgrljuje planina Goč, sa druge plodne ravnice zapadnog Pomoravlja i venci Gledićkih planina, a sa treće duga klisura Ibra, koji se uz huku probija kroz Rašku, nekadašnju srpsku državu i rimsku Dardaniju. Ona se razgranala oko Vrnjačke i Lipovačke reke i sa njima diše kroz planinske vetrove koji joj uvek nose dah svežine. A ležeći na obroncima Goča zapravo predstavlja planinsko zaleđe Kopaonika, Željina i Stolova.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Lekovitost banje je, prema predanju, otkrivena u selu Vrnjci, kada je izlečen konj protojereja Jeftimija Hadžipopovića, ali prava istina leži u tome da je svojim izvorima privlačila ljude još u antičko doba.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Rimljani su na ovom mestu podigli lečilište Aqua orcinae,  nakon kojih su izvore koristili i Vizantinci. Ali, u periodu kada Turci naseljavaju ovaj kraj, narod počinje da zatrpava izvore da age i spahije ne bi mogle da ih koriste. Banja procvat doživljava u 19. veku, sa oslobođenjem Srbije od turske vlasti. Tada postaje poznata i u svetu, kada je saksonski geolog baron Žigmund Herder po nalogu kneza Miloša ispitivao izvore i dao visoke ocene vrnjačkim mineralnim vodama i uporedio je sa čuvenim češkim Karlovim Varima.

izvor: vrnjackabanjasmestaj.rs

Vrnjačka Banja tada dobija prve gostionice, a odmah potom i mondenske vile i pansione. Zahvaljujući tome, ona postaje prava banjska lepotica, u kojoj se meša davni dah obrenovićevskih i karađorđevićevskih vremena sa kućama neobične lepote i raskošne arhitekture, starim banjskim kupatilima i parkovima napravljenim po ugledu na čuvene evropske perivoje, omeđene starim stazama  i šetalištima.

izvor: panoramio.com

Srce banje je upravo Rimski izvor, isti onaj koji je poslužio Rimljanima da podignu lečilište Aqua orcinae, a dokaz za to je arheološko nalazište u kome je početkom 20. veka u dubokoj steni pronađen izvor, bazen za kupanje i kovani novac koji su iz kultnih motiva ostavljali svi oni koji su ovde dolazili da se izleče.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Tada su oko izvora postavljene mermerne kolonade sa kandelabrima i takav izgled imao je sve do kraja Drugog svetskog rata. Krajem prošlog veka iznad izvora je podignuta staklena piramida po ideji arhitekte Mihajla Mitrovića.

izvor: vrnjackabanja.co.rs

Čuveno Kupatilo sa okruglom crvenom bivetom je simbol Vrnjačke Banje i nalazi se na njenim najlepšim fotografijama još iz predratnih vremena. Uz Rimski izvor i staklenu piramidu stoji ponosno još otkad je krajem 19. veka na njegovom mestu izgrađen Kursalon, a potom i prvo ozidano kupatilo u banji.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ove dve građevine nalaze se u srcu veličanstvenog parka, koji se proteže po obroncima Goča i blista na suncu svojim stoletnim stablima i bujnim cvetovima i žbunovima.

izvor: wikipedia.org

Centralni park je počeo da se uređuje u 19. veku i njegovo ukrašavanje ni danas ne prestaje. Na početku su ga činile male isprepletane staze za šetnju, cvetna rondela i travnjak, ali vremenom se razvio u jedan od najlepših parkova u Srbiji.

izvor: barcino.travel.com

Za njegovu raskoš zaslužan je čuveni urbanista Franc Vinter, koji je napravio i staklenik iz koga su se prenosile najlepše sadnice i ređale se poput baroknog mozaika, po ugledu na engleske i francuske parkove.

izvor: vrnjackabanja.rs

Na svakom koraku je drvo lepše od onog prethodnog, bilo da je to bukva ukrašena bogatom krošnjom, hrast sa žirom koji otpada u jesen ili neka retka vrsta, neobična za naše podneblje, poput japanske trešnje koja u proleće najlepše procveta, kanadske smrče, žalosne vrbe, dugovečnih stabala crnog bora ili visoke sekvoje. Neka stabla su stara i preko sto godina i da bi ostala u formi francuskog stila, koji se neguje u parku, grane im se orezuju u raznim geometrijskim oblicima.

izvor: panoramio.com

Centralni deo banjskog parka ulepšan je šarolikim cvećem i rastinjem, a u svakom njegovom kutku skriva se nešto novo – izvor, vijugava staza, jezerce ili klupa u senci stoletnog drveća, koje krije ko zna koje tajne nekih starih dana.

izvor: photodjordje.com

I ne zna se kada je lepše, da li u proleće kad olistaju lipe, divlji kestenovi i platani, u leto kada se u svim mirisima i bojama ospu žbunovi i cvetovi sklopljeni u veličanstvene i precizne geometrijske šare, u jesen kada sve zabukti u najlepšim žutim, smeđim i crvenim tonovima ili u zimu kad se obavije uspavanim bajkovitim snežnim ruhom.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U njegovom srcu je i paviljon i mnoštvo skulptura poznatih vajara koje predstavljaju ličnosti koje su na neki način doprinele razvoju Vrnjačke Banje.

izvor: panoramio.com

Na posebnom mestu je Spomenik Viteškom kralju Aleksandru.

izvor: nekretninemiletic.co.rs

U park se svojom otmenošću savršeno uklapa Zamak kulture, iz starih dana poznatiji kao Zamak Belimarković, letnjikovac generala i namesnika iz vremena maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića. Ušuškan u zeleni vrt na padini ispod Toplog izvora, podignut je krajem 19. veka po uzoru na najlepše italijanske i poljske dvorce tog vremena. Kao i park, i njega je stvarao Franc Vinter punih sedam godina, ukrašavajući ga bogatim romantičarskim i renesansnim detaljima. Zbog dvorca je specijalno donošen mermer iz gočkog majdana generala Belimarkovića.

izvor: panoramio.com

Krajem prošlog veka postaje ustanova kulture i u njemu se danas nalazi Zavičajni muzej, u kome se ne samo može saznati kako je Vrnjačka Banja od malog lečilišta postala mondensko letovalište krema srpskog društva nego i videti stari predmeti koje je upotrebljavao general Belimarković i osetiti dah tih starih obrenovićevskih vremena.

izvor: vrnjcispa.rs

Japanski vrt je najlepši deo Vrnjačkog parka. Napravljen nedavno, doneo je sa sobom dah dalekog istoka i drevnih japanskih mirisa i boja. U njemu se ne zna šta le lepše i šarmantnije: malo jezero na kome kao da plovi ostrvce, čajna kućica, mali most i kaskadni vodopad na brdu ili neobične svetiljke koje noću bacaju neobičnu i bajkovito lepu svetlost. Značajan je i po tome što je posle Beograda jedini ovakve vrste u Srbiji.

foto Nenad Popović

I niko ne bi rekao da se nalazi zapravo na padinama jedne planine jer banjski parkovi su deo mnogobrojnih gustih bukovih i četinarskih šuma Goča.

foto Aca Srbin

Prema ovoj bujnoj zelenoj planini priroda je bila veoma darežljiva, pa se ne zna da li su lepši njeni obronci sa rasutim šljivicima, vinogradima i malinjacima, sunčane livade pune lekovitog bilja ili guste stoletne šume sa šumskim plodovima skrivenim među papratima i planinskim izvorima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Natkriljen iznad Vrnjačke Banje poput čuvara, Goč je sav od zelenilom obraslih stena i potoka i rečica koji se slivaju i preko izbrazdanih kotlina teku ka Zapadnoj Moravi i Rasini. Oni teku među bukvama, jelama, gočkim borovima i hrastovima, a u njihovoj večnoj hladovini skriva se čak i malo veštačko jezero.

foto Zoran Krstić

Na njegovim padinama izvire i Vrnjačka reka , koja se kao modra pruga proteže kroz banju. Plitka tokom većeg dela godine, mirna i tiha, šušti uz lišće bujnih krošnji i žubori pod mnogobrojnim mostićima koji spajaju njene obale. Oko nje se pruža prelepo šetalište iznad koga se sklapaju grane bezbrojnih stabala lipa, koje u junu tako zamirišu da cela banja postane kao jedna velika bašta puna opojnog i omamljujućeg mirisa.

foto Dragan Mitić

 Niz njen tok nalazi se drvored koji spaja nekoliko izvora. Prvi je Snežnik, koji izvire uz Vrnjačku reku i sa obližnjim Borjakom počeo je da se koristi početkom prošlog veka, kada su njegovu lekovitu vodu upotrebljavali austrougarski vojnici.Nakon Prvog svetskog rata dobija svoj današnji izgled kada je jedna učiteljica, zahvalna zbog izlečenja, podigla česmu, a u novije vreme je postao prava mala galerija umetničkih dela usred bujnog Parka prijateljstva.

foto Zorana Pejović

Izvor Jezero se ugnezdio u udolini banjskog parka i postao poznat kada je krajem prošlog veka pored malog jezera otkriven izvor mineralne vode. U idiličnom okruženju žutih lokvanja, koji plutaju po mirnoj površini, plivaju patke i labudovi.

foto Đorđe Petrović

Treći je Slatina uz Lipovačku reku, koji je svojim lekovitim vodama počeo da leči ljude početkom prošlog veka. Izgrađen je u stilu grčkih svetilišta oivičen kolonadama, pa se i ovde širi neka nestvarna lepota.

izvor: panoramio.com

Uz tok reke tesno se pripila vrnjačka promenada i ona je na jednoj njenoj obali, dok je sa suprotne velelepni banjski park, koji ga sa njom spaja bezbrojnim mostićima. Popločana i uglačana mnogobrojnim koracima, omeđena starinskim vilama i kućama i modernim hotelima, u njoj najjače pulsira život banje.

izvor: panoramio.com

U njenom  središtu ponosno se uzdiže Gočko, zaštitni znak banje, koga još zovu i Vrabac Šumadinac jer je obučen u narodnu nošnju centralne Srbije – opanke i šajkaču. Ova dvometarska statua podignuta je krajem prošlog veka kada je predstavljao maskotu Igara bez granica, koje su se upravo ovde i održavale.

izvor: Đorđe Petrović

Tik do njega propinje se i Most ljubavi, još jedan od simbola Vrnjačke Banje i retko ko ga ne poseti, a sve u želji da svoju ljubav učini večnom. Legenda ispredena o njemu govori o ljubavi učiteljice Nade i srpskog oficira Relje, koja se, iako niko to nije slutio, završila njegovim odlaskom u rat, izneverenim obećanjem i ostankom u Grčkoj, gde se zaljubio u mladu i lepu Grkinju. Učiteljica Nada je ostala da pati nad svojim nesrećnim devojaštvom i ubrzo je od tuge i umrla.

izvor: banjeusrbiji.net

Devojke su nakon njene smrti počele da ispisuju svoja i imena onog koga vole na katancima, a ključeve simbolično bacaju u reku da bi sačuvale svoju ljubav i to sa mosta na kome se dvoje ljubavnika uvek sastajalo. Inspirisana ovom legendom, Desanka Maksimović je napisala pesmu “Molitva za ljubav” i tako je Nadina i Reljina priča zauvek sačuvana od zaborava.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Iznad promenade nadvisuje se Čajkino ili crkveno brdo, drugi deo velelepnog vrnjačkog parka u kome caruje zelenilo cera i hrastova. U samom njegovom središtu je crkva posvećena Rođenju presvete Bogorodice, koju je podigao protojerej Jeftimije Hadžipopović početkom 19. veka, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sa  najviše tačke Čajkinog brda nalazi se vidikovac sa statuom devojke sa pticom sa koga se pruža veličanstven pogled na celu Vrnjačku Banju.

izvor: panoramio.com

Sa njega je najlepše dočekati smiraj dana nad svetlima koja se lagano pale i obrisima Goča koji sve više tamni dok nadolazi noć.Tada se najjače oseća priroda koja u gašenju dana pokazuje svoje najlepše boje i najtananije zvuke. I tera nas da priznamo koliko je veličanstvena. I koliko nam je važna, jer bez nas ove lepote mogu da postoje, ali mi bez njih nikako.

izvor: mapio.net