Obedska bara – najomiljenija stanica ptica na putu za jug

U severnom delu Srbije, tamo gde se Vojvodina svojim ogromnim ravnicama spaja s horizontom, nalazi se nekoliko velikih plavetnih reka. Dok svaka od njih lenjo teče kroz nepregledna polja žita i suncokreta i pravi zaokrete i okuke, stvara ritove napuštenih starih korita. Među svima njima najveća, a možda i najlepša, upravo je Obedska bara.

izvor:usasrb.com

Čim uđe u Srbiju, reka Sava se razliva na sve strane svog puta. I taman kad mislite da se umirila u svom koritu, ona vas iznova iznenadi i nanosima peska i mulja napravi poneku novu adu. Pa čim prođe Šabac i Mišarsku adu, iz plavetnila izviri jedan veliki močvarni predeo u kome caruju lepet krila, glasovi ptica i šum vetra u visokim hrastovima, topolama i barskom bilju koje se povija nad zaspalom vodom.

izvor: zivotinje.rs

Ono štoje najlepše u ovom prostranstvu koje se ugnzdilo između sela Grabovci, Obrež i Kupinovo sa jedne i reke Save sa druge strane je njegov beskraj. Dok vam oko seže, samo je zelenilo protkano ritovima i šumama – priroda u svom najlepšem izdanju.

izvor: dizajnzona.com

Obedska bara je jedinstven dokaz kako je nekada izgledao vodoplavan predeo u dolini Save. Naime, pre šest hiljada godina ovde je proticala preteča ove velike reke, koju naučnici nazivaju Prasava. Dve hiljade godina kasnije došlo je do jedne od faza ledenog doba naše planete, a sa njim i do smanjenja padavina i priliva hladnijeg vazduha. Zahvaljujući tome, Prasava je usporila svoj tok i stvorila veliku količinu nanosa pa je napustila svoje staro korito i preselila se južnije, baš kao i danas. Na mestu starog puta tokom narednih hiljada godina formirala se mrtvaja, vlažno stanište njenog starog meandra. A od mrtvaje polako je nastala močvara kakvu danas poznajemo, sa plitkom stajaćom vodom i natopljenim mekim tlom. 

izvor: serbiaecotour.rs

Prvi put se pažnja na ovaj kraj usmerila sredinom 19. veka, kada se za nju zainteresovao naučnik Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i, oduševljen čarobni svetom njenih stanovnika, izjavio da je ovo pravi Eldorado za ptice. Zahvaljujući njemu, dvadeset godina kasnije austrougarski dvor je zaštitio Obedsku baru i proglasio je carskim lovištem. A da su je kraljevi mnogih dinastija voleli, dokaz je i to što je početkom prošlog veka postala zaštićeno kraljevsko lovište porodice Karađorđević. 

izvor: zanimljivageografija.org

Kad je reč o zaštiti prirode, od druge polovine dvadesetog veka Obedska bara postaje rezervat prirode i upisana je u spisak zaštićenih močvarskih područja i staništa vodenih ptica po Ramsarskoj konvenciji. Ona je i najinteresantnija za proučavanje jer je jedinstvena na području Evroazije zato što je uvek različita. Broj njenih stanovnika se stalno menja jer ptice koje dolaze i odlaze variraju u svom broju. I po izgledu je drugačija jer se i nivo vode menja. Ali ono što joj je uvek isto i nepromenljivo su stoletne šume hrasta lužnjaka na čijoj kori se zeleni baršunasta mahovina, a u senkama skrivaju najrazličitije gljive.

izvor: serbiaecotour.rs

Čim se obala uz Savu odvoji od njenog sadašnjeg toka nastaje kraj u kome je ona nekada tekla. To je područje sela Grabovci i Grabovačko ostrvo. U ovom delu tlo se napaja podzemnim vodama i slivanjem površinskih voda sa lesnih zaravni.

izvor: serbiaecotour.rs

Na njega se nastavlja Vitojevačko ostrvo i ada na Savi, na kojima najlepše šume topole. Ovde u proleće sve miriše na tople livade i retke biljke. Među njima blistaju zečji trn i posebna vrsta deteline.

izvor:wikiwand.org

Tu je i banatski različak, koji raste još jedino na Karpatima. A da ni ovde ne bude mir i tišina, brinu se poljske rovčice i krtice u stalnom poslu kopanja podzemnih tunela.

izvor: botanikaiforum.com

Udaljene krajeve od zaštićenog rezervata prirode deli kanal Revenica. Zahvaljujući njemu Obedska bara je povezana sa Savom samo za vreme močvarnih niskih vodostaja. A kad je vodostaj visok, u vodi sve vrvi od  amura i crvenih i belih tostolobika jer je ovde njihovo prirodno mrestilište.

izvor: mtt.gov.rs

Odmah preko kanala nastaje područje rezervata prirode Obedska bara. Lepo u svako godišnje doba, najživlje je u proleće i na jesen, kada se ovde zadržavaju mnoge ptice selice u potrazi sa skrovištem i ribom, kojom je bara veoma bogata.

izvor: dizajnzona.com

Ovo područje u to vreme ugosti preko 90 vrsta ptica gnezdarica i 100 vrsta ptica prolaznica, zimovalica i lutalica. Možete li da zamislite kakva se gužva ovde stvori u rano proleće kad se sa dalekog puta vrate mnogobrojne male bele i čaplje kašikare, crne i bele rode i crvenperke i od dugog leta krila odmaraju orlovi kliktavci i belorepani i sokolovi lastavičari?

izvor: wikipedia.org

U ovom neobičnom spletu mrtvaja, bara, okana i bujnih močvarnih biljaka traži se tada mesto više i za odmor, ali i za slastan zalogaj, po mogućstvu nekog srebrnakastog neopreznog čikova koji pliva tik ispod površine vode.

izvor: novimagazin.rs

I tako je sve do jeseni, svijaju se gnezda i podiže potomstvo. Sa preko sto hiljada ptičjih primeraka Obedska bara predstavlja najgušće naseljeno područje pticama močvaricama.

izvor: zanimljivageografija.org

 I nije ona samo carstvo ptica već i stoletnih šuma hrasta lužnjaka i crnih topola. Upravo je zbog starosti i lepote zaštićeno jedno njeno stablo kao spomenik prirode.

izvor: serbiaecotour.rs

Ka jugu, uz okuku reke Save, zasađene su najlepše topole Kupinskog kuta. Tik uz njih su bare i ritovi u čijim plićacima sunce dopire do samog dna i osvetljava silno biljno rastinje. 

izvor: dizajnzona.com

A na suvim obalama, među kamenjem koje, kao i voda, čeka da ga ogreje sunce, skriva se i poneka zmija šarka, jedina otrovnica ovih krajeva.

izvor: wikipedia.org

Na severu Obedske bare nalazi se korito koje je zbog svog oblika dobilo ime Potkovica. Ono je isprepletano sa mnogobrojnim tršćacima, vrbacima, prostranim vodenim površinama i velikim hrastovim šumama koje ograđuju močvaru. Upravo je to najuže područje rezervata prirode.

izvor: citymagazine.com

Uz ritove se nalaze staze i na svakom koraku osmatračnice za posmatranje ptica, vodenih ogledala i ostrva koja služe za zadržavanje i ostavljanje hrane močvaricama. A one kao da i same znaju da je ovo njihovo carstvo pa im nisu neobični katamarani iz kojih posetioci stalno nailaze da uživaju u njihovoj lepoti i graji. 

izvor: serbiaecotour.rs

Od kule Obed, kroz hladovinu i mirise šume hrasta lužnjaka i belih topola pa sve do osmatračnice Spomenik mogu se posmatrati kolonije čaplji. A atrakciju pružaju i porodice dabrova koji su u jednom trenutku potpuno nestali, a sada su ponovo naselili Obedsku baru tako što je četrdeset jedinki iz Nemačke na severu Srbije pronašlo svoj novi dom.

izvor: wikipedia.org

Preko Potkovice protežu se guste šume lovišta Matijevica. U njima se skrivaju divlje mačke, lisice i kune zlatice, a svake godine se održavaju hajke na šakale.

izvor: pecinackiinfoportal.org

Unutar korita Potkovice nalazi se Debela gora, u kojoj većina bara i okana presuši tokom sušnih godina i krajem leta, a u proleće, kada napadaju kiše i otope se snegovi, plavetnilo vode se stopi sa zelenilom barskih kopriva i paprati i sve zablista od belih močvarnih orhideja. 

izvor: zasavica.rs

A kad se otvore cvetovi belih i žutih lokvanja i zapletu u bujne aldrovande, močvara se, sva turobna od proteklih dugih zimskih dana, pretvori u malu bajku.

izvor: wikimedia.org

Iznad uspavanih ritova lagano se uzdižu Kupinske grede, takozvano »kopito«, ispresecano malim udubljenjima punim vode i osuto starim šumama hrastova u kojima sve trepti od cvrkuta ptica. 

izvor: mapio.net

Ni na zemlji nije mirnije, pa šumski ježevi gledaju da se sklone pod opalo prošlogodišnje lišće. A noću, kad se sve utiša, kroz grane proleću ljiljci, slepi miševi kojih je Obedska bara puna. 

foto Slobodan

Odmah tu je i kanal Vok, kojim je bara povezana sa Savom samo kad su niski vodostaji ove velike reke. U topla letnja predvečerja ovde možete da gledate kako svetlucavi vilinski konjici lebde nad vodom. Zajedno sa njima leti i osolika muva u večnom napadu na komarce. Zahvaljujući njima ovi dosadni insekti ne mogu da se razmnože kako bi inače uspevali.

izvor: pecinackiinfoportal.org

Okružena livadama i prostranim poljima žutih narcisa, koji u proleće zablistaju pod suncem, izviruje manastir Obed, po kome je bara i dobila ime.

foto Slobodan

Poznatiji je kao crkva majke Angeline i jedna je od najstarijih drvenih verskih građevina na našem području. Legenda kaže da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića, pronašla spas od Turaka onog trenutka kada je skelom prešla na drugu stranu Save. Međutim, skela se nasukala uz obalu i od njenih ostataka podignuta je crkva brvnara u kojoj je ona osnovala ženski manastir, dok je danas to crkva posvećena svojoj ktitorki.

izvor: serbiaecotour.rs

Selo Kupinovo se smestilo tik uz Obedsku baru. Ali nije ono poznato samo po njenoj blizini. Naprotiv.Osnovali su ga Ugari u 13. veku, a dva veka kasnije preuzeo ga je despot Stefan Lazarević, a kasnije i Đurađ Branković. Oni su za svoje sedište izgradili srednjovekovni grad Kupinik i zahvaljujući tome, ovo je prvo selo u kome se nalazila kraljevska tvrđava.

izvor: spomenicikulture.mi.sanu.rs

Međutim, danas su od njega ostali samo ostaci, i to zato što su ga Turci početkom 16. veka osvojili i zajedno sa crkvom Svetog duha, sagrađenom neposredno pre toga, spalili do temelja.

foto Nada Urošević

Posle propasti despotovine tvrđava postaje stecište naslednika Đurđa Brankovića. Tada je podignuta crkva Svetog Luke, poznatija kao Despotska crkva, po svom ktitoru Đurđu Brankoviću. Prvobitni hram je izgrađen krajem 15. veka, ali je prilikom osvajanja grada i on srušen. Ipak, crkva je ponovo sagrađena dva veka kasnije, postoji i danas i smatra se najstarijom pravoslavnom crkvom severno od Save i Dunava. 

izvor: panoramio.com

Zajedno sa njom očuvani su i u pretvoreni u etno-selo stara tršćara sa slamenim krovom, koja se smatra za jednu od najstarijih kuća u Vojvodini, ambar i peć za pečenje hleba. Na kući se još oseća dah nekih prohujalih dana na tremovima i doksatima sa drvenim stubovima i arkadama, po starinski. Ambar i plot su izrezbareni cvetnim ukrasima, a spratna spremišta za kukuruz ostala su u duhu  sremskih domaćinstava starih vremena.

izvor: spomenicikulture.mi.sanu.rs

I dok Obedska bara u proleće sva procveta i ori se od graje ptica, u leto sva presuši i postane žuta od žarkog sunca . Kad dođe jesen, najdublja je jer je pohode duge kiše. Tada i ptice na svom putu za jug najradije zastanu baš ovde, da se pozdrave sa svojim letnjim staništem i okrepe svoja mala tela za dug put. I ostave za sobom zimu koja Obedsku baru okuje snegovima i ledom pa se sve pod njom šćućuri i utiša, dok opet ne dođu lepši i topliji dani. 

izvor: serbia.com

Pa ipak, na Obedskoj bari najlepša su praskozorja, kad pred izlazak sunca nad nebom boje purpura zablista zvezda Danica poput malenog dragulja. I najavi novi dan u mirisima magle i divljeg cveća. A kad prvi zraci obasjaju prostranstva vlažnih livada i ritova omeđenih gustim šumama i naglo se prekine tišina kliktajima i cvrkutima ptica, lepetom njihovih krila, kreketanjem razbuđenih žaba i zujanjem pčela koje traže najbliži cvet, sve zabruji životnom pesmom. Tek onda možemo da osetimo koliko je priroda savršena i topla u svojoj lepoti. I da smo i mi deo nje, savršeni upravo zbog sopstvene nesavršenosti. 

izvor: zivotinje.rs