Palićko jezero – najlepši dragulj Vojvodine

Na severu Bačke, tamo gde se Srbija već dodiruje sa Mađarskom, nalazi se jezero neobične lepote. Bilo da zimi posivi od niskih oblaka koji nose snegove ili leti dobije plavozelenu boju i svetluca na suncu, Palićko jezero je najlepši kutak ravne Vojvodine.

izvor: deustravel.rs

Oko njegovog nastanka i danas postoje dileme i ispredaju se legende. Priča kaže da je nekada na ovom mestu svoje stado napasao pastir Pavle i da je toliko suza isplakao da je od njih nastalo jezero.

foto Z. Pejović

Učeniji veruju da je jezero ostatak Panonskog mora, koje se povuklo kroz dolinu Dunava, a ovde ostavilo svoj trag. U prilog tome govori tvrdnja da je ono nekada bilo slano i da se iz slatine usred velike pustare Palij izvlačila soda, pa je po njoj i jezero dobilo ime.

izvor: panoramio.com

Pa ipak, najbliže istini je da je u pradavna vremena nastalo kao izdansko, ali i radom vetra, nanošenjem peska i stvaranjem obala napravljenih od strmih lesnih zaravni i peščanih sprudova. Iako se smatra da ga pune podzemni izvori, ono svoje vode sakuplja od kiša i snegova.

foto Z. Pejović

A za to što je slano naučnici objašnjavaju da je zaslužna rastopljena so koja se sa vodom sliva u jezero sa okolnih obala. Zahvaljujući tome, na spoju Subotičke peščare i Bačke lesne zaravni, Palić predstavlja najveće jezero u Srbiji koje je nastalo prirodnim putem.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U 18. veku otkriveno je da njegova voda i mulj imaju lekovita svojstva. Tada se pročulo za ovu prelepu plavu oazu prirode, a kada je otvorena prva gostionica Donja trščara, a kasnije napravljena i kupališta, turizam je zakucao na vrata ovog tada austrougarskog jezera i ono je postalo pravo mondensko letovalište, koje su upoređivali sa Karlovim Varima.

foto Vlasačević

A kada je krajem 19. veka otvorena pruga Budimpešta – Zemun, ovde su nikle čuvene palićke vile i letnjikovci.

izvor: olympic.rs

Nakon Prvog svetskog rata najviše je izgrađeno. Čuvene mađarske arhitekte Komor i Jakob nadmetali su se u svojim secesionističkim građevinama, a posle Drugog svetskog rata postaje raj za umetnike koji gostuju na jednoj od najlepših pozornica naše zemlje, podignutoj od netesanog kamena u borovoj šumi. Na njoj se danas održava Međunarodni filmski festival.

izvor: androidvodic.com

Zato je šetnja uz obalu prepuna utisaka. Ne zna se da li su lepše vile kao iz bajke ili plavetna površina jezera koju mreška vetar i zlati sunce.

foto PlumDesign

Tako je ono kao isprepleteno životom ljudi i dahom prirode koji se dopunjavaju.

foto Robi Nađ

Ljudi su stvorili Palić, naselje na severnoj obali jezera.  Ono je nastalo zajedno sa otkrivanjem lekovitosti jezera i podizanjem banjskog kupatila. A onda je ceo kraj počeo da se menja i ljudi su gradili, ali i ostajali verni prirodi.

izvor: Jaga Foto

Posle banjskog kupatila, polovinom 19. veka napravljen je velelepni park, građen po principima pejzažne arhitekture i po uzoru na engleske vrtove. Ovde priroda vlada  rukom čoveka kroz mnogobrojne raskošne parkove i vlažne livade prepune šarenog cveća i retkog drveća.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Među njima, kao bogato ukrašeni svetionik u moru zelenila i mirisa, na ulazu u park stoji Vodotoranj, po kome je Palić najpoznatiji. Sav raskošan u folklornim detaljima veza i čipke, liči na pauna, a budući da je ova ptica ranohrišćanski simbol vaskrsenja, i toranj je podignut u čast novog početka buduće banje.

foto Zoltan Molnar

U proleće i leto ovde sve buja od zelenila i raskošnih boja dok se sjajno plavetnilo jezera provlači među granama starih hrastova i hrastova lužnjaka, koji ovde postoje preko 250 godina. Zahvaljujući ovim očuvanim primercima, na kojima se gnezde mnoge ptice i skrivaju slepi miševi, ceo park je ušao u sastav zaštićenog prirodnog dobra, Parka prirode Palić.

izvor: destinacijeusrbiji.rs

Pred Prvi svetski rat među jarkim zelenilom počeo je da niče čitav niz građevina koje će postati simboli Palićkog jezera, po čemu je ono nadaleko čuveno. Tako je 1912. postala čuvena po tome što je ovom bačkom dragulju zauvek promenila izgled.

foto Arpad Dudaš

Prvo je svečano otvorena Velika terasa, nadaleko poznata po velikoj balskoj dvorani na spratu, u kojoj se čak održao i teniski meč u zatvorenom, posle Londona drugi put u predratnoj Evropi.

foto Mojzer Laslo

Sa drvenom ogradom neobične lepote, pravljene u mađarskom stilu, odaje toplinu koja se stapa sa starim retkim poljskim jasenom i zelenilom, kao da je oduvek tu i pripadala.

foto Slobodan Čavić

Ispred nje je napravljen muzički paviljon, po uzoru na mnoge evropske prestonice koje su u svojim parkovima u ovakvim kružnim ljupkim objektima oduvek održavale muzičke koncerte na promenadi.

izvor: wikimedia.org

Tik do nje je i spomen česma, podignuta u čast izgradnji Palića, ukrašena stihovima mađarskog pesnika Deže Kostolanjija.

izvor: foto Tajga

Iste godine kao i sve ostale građevine podignut je i Ženski štrand, takođe optočen mnogobrojnim detaljima narodne umetnosti. On je bio namenjen samo damama, koje su se skrivale od radoznalih pogleda prolaznika kada su se kupale u jezeru i odmarale.

izvor: Freetimephoto

Uz njega, kao da priroda podseća da je uvek tu, nadvio se veliki močvarni čempres, bujan u svojoj lepoti.

foto Arpad Dudaš

A na suprotnoj obali, kao druga strana jednog novčića, podignut je Muški štrand. Sa dugačkim molom koji se proteže ka jezeru leti je prepun od svih koji se tiskaju pod toplim suncem, a zimi tužno opusti i čeka nova leta.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I onda, kao da sve što je izgradio, čovek hoće da nadoknadi prirodi jer je oskrnavio, u dnu velikog parka je posle Drugog svetskog rata napravljen veliki zoološki vrt spojen sa botaničkom baštom, takođe deo zaštićenog prirodnog dobra.

foto Z. Pejović

Ovde životinje omeđene vodenim kanalima i mrežama, među bujnim drvećem, jezercima i šarenim cvetnim figurama žive svoje živote nadomak velikog jezera.

izvor: wikipedia.org

A arboretum unutar zoološkog vrta prepun je retkih zaštićenih vrsta biljaka i neobičnog drveća za ovo područje: libanskih kedrova, džinovskih sekvoja i ariša. A u skrivenim senkama,  tršćacima i šumarcima jasena skrivaju se retke vrste orhideja – prelepi močvarni kaćuni.

foto Slobodan Čavić

Ali nije samo čovek doneo nove biljke i posadio ih tu u raznim oblicima od čijih šara zastaje dah. I priroda je sama osula vlažne jezerske obale bogatim močvarnim biljkama i barskim cvetovima.

izvor: wikipedia.org

Pa kad se ode malo dalje od vreve i graje, uz obale pune trske i šaša, kroz koje šumi vetar, čuje se kako život pucketa, krcka i šuška.

foto Borko Horvat

Dok ribe prave krugove po mirnoj površini vode, žabe kreketavo pokušavaju da ulove ponekog vilinskog konjica.

izvor: wikimedia.org

Barske kornjače za sobom lenjo ostavljaju tragove u pesku, a gušteri i belouške traže kamenje da se na njemu opiju od sunca.

izvor: wikimedia.org

I svako tu ima neka svoja posla, i ježevi koji šuškaju u visokoj travi, i krtice koje povremeno izrone iz svojih tunela, i šumski miševi koji beže od lasica, tvorova i jazavaca da ne postanu njihov slastan obrok. I svako traži život kod velike zelene vode.

izvor: wikipedia.org

Samo jezero podeljeno je nasipima na četiri dela, a u njegovoj blizini je i jedno malo, Krvavo jezero, od koje ga deli samo prevlaka. Ime je dobilo zbog svoje crvene boje koju stvaraju alge koje se namnože tokom leta, a kad im prođe vek, padnu na plitko dno i talože se na njemu.

foto Z. Pejović

Ova dva jezera su ipak najveće carstvo ptica, zbog čega su i proglašena za park prirode. Ona se nalaze na istočnom putu ptica selica, koje na jesen putuju na jug u toplije krajeve.

foto I. Jozvik

Ovde se one odmaraju, a neke i zimuju na pravim malim “ptičjim ostrvima”, veštačkim, nastalim od isušenog mulja kada se jezero sređivalo i isušivalo krajem prošlog veka. Njih najviše koriste crnoglavi galebovi i to je jedino mesto u Srbiji gde se ova retka ptičja vrsta gnezdi.

izvor: wikimedia.org

Na jesen se sve ori od kliktaja i pesama ptica i praćakanja plovki po talasima jezera, zelenim od mnoštva algi na njegovoj površini. Ali, ovde su stanište pronašle i neke ugrožene evropske vrste ptica, pa se jedino na Paliću može sresti mali vranac i gledati kako pliva patka njorka.

izvor: wikipedia.org

A kad odu i ljudi i ptice i smire talasi koje nosi košava, spusti se zima i mir na Palićko jezero. I životinje se skriju u svoja topla skrovišta i priroda opet caruje hladnim prostranstvom. I dok se nad vodom smenjuje tanko pramenje magle, idu dani i nose sumrake u kojima se u daljini sijaju svetla grada. Kao dokaz da koliko god bude proticalo vreme, čovek i priroda uvek će biti isprepletani kao jedno.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

P.S. Naslovna fotografija je autorsko delo Slobodana Čavića