Belocrkvanska jezera – sedam dragulja vojvođanske Venecije

U velikoj Belocrkvanskoj kotlini, omeđenoj Vršačkim planinama i gorostasnim Karpatima, nalazi se velika varoš. Sa svih strana je obgrljena rekama. U daljini se plavi Dunav, a izbliza su je obgrlili Karaš i Nera. I baš tamo gde se Nera širi, pa polako spušta i pretvara u bare sa velikim lokvanjima, dremljivo leži Bela Crkva.

izvor: belacrkva.rs

Ovaj živopisni gradić ime je dobio po staroj beloj crkvici na koju su prvi doseljenici naišli. Prelepih živopisnih pejzaža, zelenih bujnih parkova, otmenih baroknih fasada, tradicionalnog Karnevala cveća i dobrih vina, Bela Crkva, zbog svoje neobične lepote prozvana “vojvođanskom Venecijom”, kao mali raj odudara od ravnica i nepreglednih polja žita južnog Banata.

izvor: fotografijesrbije.com

Ali ono što je čini još lepšom i daje posebnu draž jesu jezera koja su se ugnezdila na njenim bujnim zelenim poljima. Ima ih ukupno sedam i ne zna se koje je lepše sa svojom prozirno čistom i zelenom vodom, koja se kao kristal presijava na suncu i bujnim obalama prekrivenim cvećem i drvećem, koje u svako godišnje doba preliva svoje nežne boje u odblesku plavetne površine.

izvor: isrbija.com

Sva ova jezera su veštačka. Nastala su zbog eksploatacije šljunka sa dna Panonskog basena još početkom 20. veka. Njihova prozirna voda crpi se iz arteških bunara i podzemnih izvora, otud čistoća i bistrina.

izvor: belacrkva.rs

Ako im se približite, moguće je videti bogat riblji svet koji živi u plavetnim dubinama. Ovde ćete naći i smuđa, i šarana, i soma, amura i štuku. Pravi mali raj za ribolovce, koji svake godine oraganizuju Lov na soma kapitalca i pokušavaju da obore rekord iz davne 1957, kada je som od 68 kilograma i 2,5 metara bio pravo čudo.

izvor: banaterra.com

Jezera su različite veličine i dubine, ali im je svima zajednička prelepa plava boja koja se lagano mreška pod tihim povetarcem.

Glavno jezero je najbliže Beloj Crkvi. Ono je i najstarije i od njega je počelo izvlačenje šljunka. Danas je najpopularnije za odmor i opuštanje, pa ležati na obali i posmatrati kako se bele jedrilice klobuče nad talasima nošene vetrom, nosi sa sobom dah leta i vrelih dana kada nas priroda svojom toplinom najviše otvara ka sebi.

foto Milan Uljmanski

Pa i kad dođe jesen i zažuti se lišće drveća uz obalu, ono kao da tiho šumi u svom spokoju i čeka nove sunčane dane da oko sebe začuje veselu graju.

izvor: belacrkva.com

Vračevgajsko jezero je leti takođe ispunjeno veselim pljuskanjem talasa kupača. Ono je posebno jer ima ostrvo koje kao maleni brod stoji uz obalu i povezano je sa njom drvenim mostom. Na njemu drveće baca veliki hlad pa nema ništa lepše sakriti se od jarkog sunca i posmatrati čamce kako plutaju po mirnoj vodi koja se svetluca pod sunčevim zracima.

izvor: belacrkva.rs

A kad odu svi kupači i cela priroda se obavije tišinom, samo tihi zvuci alasa i njihovih čamaca remete mirnu površinu poput ogledala.

izvor: belacrkva.rs

Šljunkara je najveće jezero. I ono je puno života u toku letnjih dana. I ono ima ostrvo, ali i mnogo skrivenih uvala netaknute prirode. A voda među vrbama koje sa obale spuštaju svoje duge tužne grane u samu vodu, tiho šumi i mami na san, sladak i okrepljujuć, kakav samo priroda ume da napravi kad nas uspavljuje svojim nežnim zvucima.

foto Nenad Janićijević

Pravi mali raj za alase predstavlja Šaransko jezero. I samo mu ime kaže da kao da je predodređeno za ribolov. Oaza mira usred plave vode i visokog zelenog drveća, čini ga pravim biserom među jezerima Bele Crkve.

izvor: obidjisrbiju.com

Novo jezero se usamljeno talasa među bujnim drvećem. Zakoni prirode, koja je ovde neometana od strane čoveka, prave burne događaje u biljnom i životinjskom svetu. I samo naizgled je sve mirno. Ispod površine ribe plivaju i povremeno remete površinu vode ne bi li ulovile ponekog insekta, barske kornjače lagano se gegaju po mokroj obali, gladne rode preleću, željne dobrog ručka, dok poneka čaplja strpljivo čeka svoj ulov. I dok uz obalu šume visoki platani, jasenovi i breze, sva priroda buja u svojoj lepoti.

izvor: belacrkva.rs

Oko Malog jezera biljke su napravile svoje carstvo. Zelena voda koja zadire u ševare i visoku travu bruji od života pod njom. I samo on narušava tišinu koju pokatkad prekine kreketanje žaba ili tiho šuštanje trske koju pravi skrivena ptica.

izvor: listribolov.info

I tako kroz godine, od proleća kad se sva priroda budi i rascvetava, preko vrućih leta punih života, do jeseni i tihog umiranja prirode, do zime i njene tišine i hladnoće. Pa kad sa istoka zaduva košava, koja nosi vedrinu nebu i studen zemlji i raznosi tanak sneg koji je samo poprašio polja, sva priroda spava, zamotana u svoju tihu izmaglicu i čeka novo buđenje i nova rosna jutra. Pa i jezera, ljuljuškaju se sa svojim hladnim vodama i sanjaju o sunčanim danima i brujanju života na svojim obalama.

izvor: pinterst.com

Kanjon reke Uvac – najlepši meandri Srbije

Na jugozapadu Srbije, između veličanstvene planine Zlatar, južnih ogranaka Zlatibora i zelenog Javora čas se zmijoliko uvija modra reka, čas se razliva u velika blistava jezera. To je Uvac, poznat po lepoti svoje neobične doline od koje zastaje dah.

foto B. Trajkovski

 
Nekada moćan, viševekovna granica između Turske i Srbije, omeđen šumama u kojima su se nekada davno krili hajduci i prolazili zbegovi, danas je smiren i ukroćen.

foto Piroški

                             

Ova reka jedinstvenih obala izvire u podnožju planine Jadovnik, u blizini Sjenice, tačnije na 560 metara nadmorske visine, ispod misterioznog “krova Srbije” Peštera.

izvor: uvac.rs

I čim se razbaškari u svom koritu, teče lagano, prostran kroz Sjeničku visoravan, kroz gustu travu ispod jarkog sunca.

A onda, čim se stopi sa svojom pritokom Vapom, koja i sama vijuga preko Peštera, njegov tok se menja.

izvor: serbia.rs

Nailazimo na prvo akumulaciono jezero – Uvačko, ili kako ga stanovnici ovog kraja zovu, Sjeničko.

izvor: zlatarinfo.rs

Uklješteno između Javora i Zlatara, na visini od 985 metara, ono je odmah posle Vlasinskog najviše u našoj zemlji. Nastalo je potapanjem kanjona i pregrađivanjem reke 1979. godine i izgrađivanjem brane Uvac. Tako je potopljen usek ovih neobičnih plavih voda, dubok i do 100 metara.

izvor: geolocation.com

Od Rastoka, uz hidroelektranu Uvac, sada ukroćena reka vodi pravo do ostataka mosta na Žvalama. Iznad plave vode diže se samo jedan luk, ono što je ostalo od nekada vitkog trolukog mosta. Po obodima jezera još se vide obrisi starog carskog puta, koji je povezivao Dubrovnik i Carigrad i čijom su kaldrmom prolazili mnogi trgovci sa svojim karavanima. Nekada čuven, stari turski srednjovekovni most, građen od fino tesanog kamena, napušten je u srednjem veku i ostavljen ćudima moćnog Uvca. Krajem sedamdesetih, kada se tok reke pregrađivao, konzerviran je i sačuvan od daljeg propadanja, a potom potopljen.

izvor: pester.rs

Ovo je i mesto prirodnog rezervata beloglavog supa, ugrožene vrste ptica kojih je pre 20 godina ostalo samo sedam, ali nakon osnivanja Fonda za zaštitu ptica grabljivica 1994, sprečeno je njihovo izumiranje i danas ih ima oko 300, što predstavlja najveću koloniju ovih veličanstvenih letača plavetnog neba na Balkanu.

izvor: bonvoyage.com

Beloglavi sup je oduvek bio simbol ovog kraja neobične lepote. Za njega se veruje da može da predskaže oluju, rastera oblake i predoseti loše događaje. Vekovima je pratio stada i pastire i prikazivan je uz slovenskog boga Velesa, zaštitnika stočara. Ne čudi zato što se nalazio na grbovima srednjovekovne srpske vlastele, pa i vladarske porodice Nemanjića.

Impozantnog leta i raspona krila čak 3 metra leti ispod oblaka nošen toplim vetrovima koji ga podižu u visine. Njegov kliktaj je neodvojiv od lepote kanjona koji kao da je daleko od sveta u kome svakodnevno provodimo dane. I pravi je čistač prirode jer nije lešinar, kakvim ga mnogi smatraju. On jede samo uginule životinje i na taj način ekološki za prirodu čini mnogo više od ljudi, koji je zagađuju.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I taman kad ga vidite da krstari preko neba, znate da će se jezero suziti i da će reka useći svoj neverovatan tok. Nekada davno napravila ga je rečna erozija i to tako što je korito bilo na većoj visini nego danas. Zbog ubrzanih promena u reljefu ono se spuštalo, ali ne dovoljno sporo da bi ga voda ispravila. Tako je Uvac probio svoj put kroz najmekše delove stena dok su tvrđi ostali i formirali prelepe duboke meandre.

izvor: parksdinarides.com

Vodeni put pruža neverovatan osećaj prolaska kroz suženu obalu koji krivuda i pod uglom od 270 stepeni. Svuda okolo su strme litice visoke i po 100 metara i sve se stapa u kamen, vodu i visoko parče neba. Oštre krivine kojima kao da nema kraja izgledaju kao pravi lavirinti i negde su toliko uske da se jedva može proći čamcem. I svuda oko vode je beli kamen uglačan i ispran vodom, a iznad sivi i crni vrhovi tek ponegde prošarani rastinjem.

izvor: pdvis.rs

Pa kad se obala rascepi, kamen i krš sa retkom obraslom travom i pašnjacima i šumarcima u daljini daju prelive najlepših boja pod blistavim plavim nebom. A priroda u svom sjaju zablista pod padinama obraslim visokim jasenom, crnim grabom, a ponegde uz obalu belim brezama.

izvor: klubputnika.com

Iznad kanjona nadvisile su se litice sa čijih vrhova se pruža najlepši pogled na nestvarnu lepotu takozvanih “uklještenih meandara” nekada divljeg Uvca, koji kao svaka prava planinska reka uporno i marljivo dubi svoju obalu, na nekim mestima duboku čak i do 350 metara.

foto M.Milovanović

Na početku kanjona je i veliki viseći most koji jedini dopušta prelazak na drugu obalu. Visina sa koje se nadvija i svetlucava brza voda ispod njega u izmaglici čine čoveka poput ptice pa poželi da i sam ima krila i vine se ka nebu, u carstvo orlova i beloglavih supova.

izvor:luvrhovi.com

Od vidikovaca na obalama prvi koji se izdiže je je Devojačka stena, nazvana po legendi u kojoj se devojka bacila sa nje u duboki bezdan zbog nesrećne ljubavi. Uspravna i stamena dominira predelom i svojom tamnom patinom na vetrovima i kišama šibanom kamenu ostaje da stoji, tajanstvena i ćutljiva. Sa nje se pruža veličanstven pogled na duboki kanjon i vijugavi Uvac.

izvor: stazeibogaze.info

A dole u dnu reka i dalje krivuda svojim putem. Na samoj sredini klisure, na poslednjem rtu krivudavih meandara iskrsavaju ostaci starog utvrđenja – Jerinin grad se ponosno uzdiže na litici. Na zaravnjenom platou iznad Uvca su ostaci nekadašnjih bedema koji prate liniju reke, pa su u obliku izdužene elipse. Jedan deo se diže uz stene, a drugi se obrušava ka bezdanu i vodi. A iznad svega, prkoseći vremenu, stoji kula nekadašnjeg grada.

izvor: uvac.rs

A ispod njega, kao dva skrivena oka, u kras su se zavukle pećine. Jedna je Ušačka, u koju se može ući čamcima, prepuna kanala, podzemnih dvoraca i pećinskih ukrasa, a druga Ledena, u koju se može i peške.

izvor: politika.rs

U njoj kroz ceo sistem dvorana povezanih strmim ponorskim kanalima nalaze se veliki beli stubovi sa plavičastim i crvenkastim nijansama, prelep pećinski nakit, izvori ledene vode i kosti pećinskih medveda starih i nekoliko desetina hiljada godina. Zanimljivo je da ove pećine imaju dva izlaza, jedan u selu Lopiže, a drugi na suprotnom kraju, baš ovde, u dolini Uvca.

izvor: androidvodic.com

I taman kad reka prestane da krivuda i umiri se, iznad nje se izdiže brdo Molitva, sa koga se pruža pogled od kog zastaje dah. Usečene zmijolike obale i reka koja u sebi hvata odsjaje sunca u čoveku bude strahopoštovanje prema prirodi i njenim čarobnim moćima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I Uvac teče dalje svojom klisurom, obalama prekrivenim stoletnim šumama prepunim medveda, risova i retkim billjkama, u zagrljaju sa svojom pritokom Veljušnicom. I sve je ovde podređeno prirodi i njenim zakonima.

foto:b92.com

Samo je čovek izmenio tok nekada moćne reke i ukrotio je. Tako je nastalo sledeće akumulaciono jezero – Zlatarsko, i to šezdesetih godina dvadesetog veka pregrađivanjem Uvca kod Kokinog Broda. Tada je nastala i istoimena hidroelektrana, najveća zemljana brana u Evropi.

foto: uvac.rs

Između planina Zlatar, po čemu je i dobilo ime, i Murtenice jedno je od najlepših u Srbiji. Njegove modre svetlucave vode napajaju Uvac, Vapa i Tisovica, ali i nebrojeno mnogo izvora i potoka.

izvor: tripadvisor.rs

U ovoj oazi mira i netaknute prirode čovek se najviše oseća povezan sa njom i uči da prima sve njene blagodeti, ali i da poštuje njene zakone. Između bistre vode, bujnog zelenila i modrog neba, između kliktaja ptica i mirisa svežine svako oseti da je pravi spokoj uz zemlju i vodu, onako kako zbog brzog i napornog načina života sve više zaboravljamo. I bar nakratko ovde se samo uživa kraj obale i talasave vode posute jesenjim pljuskom crvenog i žutog lišća, u mirisu oporog i slatkog dima nagorelih listova poslaganih u gomile, koji je kao miris cveća u proleće, pravi vesnik jeseni.

foto: superodmor.rs

I dok list pada sa grane i tiho leprša u znak oproštaja od života i sve ih je više koji plove po plavoj vodi obasjanom sunčevom svetlošću, pitamo se kuda žurimo i zašto ne osluškujemo više svoje potrebe i spokoje u spajanju sa prirodom.

foto Vladimir Mijailović

A Uvac teče dalje. I opet je njegova snaga zauzdana i prekinuta, još jednom, na Radoinjskom jezeru, poslednjem akumulacionom u njegovom toku.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ono je nastalo je pregrađivanjem reke u poslednjem delu toka, ka njenom ušću u Lim. I ovde je vodom ispunjen čitav kanjon koji meandrira između visokih krševitih obala.

izvor: portalsrbija.com

Ona se iz jezera sprovodi tunelom i kroz dve dugačke cevi dovodi do snažnih turbina hidroelektrane Bistrica, a odatle otiče u Lim. Time je poslednji put u toku izmenjen put reke i njena voda posle toga odlazi do hidroelektrane Potpeć.

izvor: uvac.rs

Od sela Radoinje Uvac teče uskom veličanstvenom dolinom. Više ga niko ne ometa u njegovoj lepoti i on se posle dugog krivudanja i sputavanja moćne snage na kraju svog puta uliva u Lim, a zatim dalje, spojen sa njegovim hladnim vodama u nemirnu Drinu.

izvor: musicarenje.com

Uvac je reka koju je čovek mnogo krotio i koristio za svoje potrebe, da bi olakšavao svoj život i u tome je uspeo. Neki smatraju da je stvaranje veštačkih jezera još više ulepšalo ovu veličanstvenu reku. Ali, ipak, ma koliko čovek napredovao i naizgled upravljao prirodom, ona je uvek korak ispred njega. I nikad ne smemo da zaboravimo da je ona ta koja nas uči i u kojoj se kriju svi odgovori na naša pitanja.

izvo: superodmor.rs

                     

Kad ti Divčibare osvoje srce

Kad vam se desi da četiri puta u toku jedne godine odete na ovu lepoticu u srcu Maljena, morate se zapitati da li ste tamo ostavili svoje srce. A ako upijete u sebe miris sva četiri godišnja doba, osvojeni ste za ceo život.

foto Jelena Dilber

 Prvi susret sa Divčibarama nije bio blistav. Došla sam tamo jednog prohladnog maglovitog prolećnog dana. Put je vijugao, a vrh je bio u oblaku. Kada sam stigla, i sama sam upala u maglu. Sve lepote bile su obavijene vlažnim senkama.

foto Jelena Dilber

Tek ujutru ukazala se raskoš  prirode. Sunce je svojom toplinom rasteralo oblake i prosulo svoj sjaj po vrhovima drveća preko kojih se cepala izmaglica. Tog dana prvi put sam otišla u šetnju i zauvek se zaljubila u ovu nenarušenu oazu lepote i svežine.

foto Jelena Dilber

Danima sam istraživala livade prepune šarenih cvetova i žutih i belih narcisa čiji se miris tako opojno mešao sa žuborom potoka Žujana i neumornim kreketanjem žaba.

foto Jelena Dilber

Hodala sam kroz orošenu travu dok su kapljice drhtale na mojim cipelama. Otkrivala sam tajne tihe i još uvek očuvane prirode i stapala se s njom.

foto Jelena Dilber

 Kad je došlo leto, poželela sam ponovo da odem na Divčibare.  Kao da me je nešto vuklo, jedva sam čekala da pređem prugu i počnem da se penjem ka Mionici, a potom lagano uz uspone Maljena, pored pašnjaka i livada na zelenim padinama.

foto Jelena Dilber

Čak i u centru ovog malenog mesta vlada umirujuća tišina. Sa njom se nekako prirodno spaja majušna crkva Svetog Pantelejmona, prijatno hladna u vrelom letnjem danu, u kojoj samo pucketanje sveća narušava mir.

foto Sonja Sofronić

Tada sam prvi put otišla na vidikovac Ljuti Krš i ostala bez daha videvši sa ovog visokog kamenog grebena divnu panoramu naše prelepe Srbije. U nedogled pružao se kanjon čudesne Crne reke koja je vijugala među strmim obroncima planina prekrivenih gustim šumama i u kojoj se ogledalo blistavo letnje sunce. Na horizontu su se ocrtavali Medvednik i Jablanik, a bliže nama padine Bukova. Maljen je ovde najlepši u svojoj veličanstvenoj lepoti.

foto Jelena Dilber

Poželela sam da još više istražim ovu planinu neobične lepote. Sledećeg dana otišla sam na Golubac stazom kroz livade i mirise Divčibara. Na ravnom vrhu pogled puca na sve strane, ka Valjevskim planinama: Povlenu, Maglešu, Medvedniku i Jablaniku, a u daljini se lenjo proteže Cer. Leto je nosilo svoje mirise i zvuke i opijalo sva čula.

izvor: panoramio.com

Tada su se Divčibare još više upile u moje srce. Došla sam im ponovo na jesen. I u kratkim danima blistale su u nijansama crvenih, žutih i smeđih boja drveća koje se sprema za hladne dane.Gledala sam njihovu lepotu sa najpopularnijeg vidikovca Paljba i Srbiju na dlanu kako se rasula sa maljenskim selima dok iznad njih kao da se nadmeću vrhovi Crnog vrha i Kraljevog stola.

foto Jelena Dilber

Sa druge strane kao da ih čuvaju veliki Povlen, tako blizu, da ti se čini da možeš rukom da ga dohvatiš, a pored njega Jablanik i Medvednik. Blistava lepota u tišini u kojoj se zaboravlja da na svetu išta može da bude loše.

foto Jelena Dilber

U tu zlatnu jesen gledala sam lepote Srbije i sa vrha Velika pleć i uživala u obroncima Ravne gore, Suvobora, Ovčara, Kablara i kupastog Subjela. A kad tišina obavije ceo kraj može se čuti čak i šuštanje Crne Kamenice, koja dubi svoj kanjon duboko pod nama.

foto Jelena Dilber

Popela sam se tada na Crni vrh i posmatrala suton jednog novembarskog predvečerja kad su se ljubičaste i purpurne nijanse sunca koje se gasi stapale sa jarkim jesenjim tonovima. I dok je Povlen goreo u požaru sunčevih zraka, daleko na obzorju su se videli obrisi Kopaonika, Zlatibora i Tare. Prizor je bio toliko lep da se urezivao duboko u dušu i ostajao zauvek u mislima.

foto Jelena Dilber

 Poželela sam da vidim Divčibare i u zimu. Onda kad su prekrivene snegom tako belim da od njega suzi oko. Onda kad su grane borova teške i izgledaju kao velike blještave kupe. Onda kad je nebo tako modro da ne možeš da veruješ da ikada na njemu može da bude sivih oblaka. Onda kad je vazduh tako svež da ga osećaš kao melem kad duboko udahneš. Onda kad ponovo dođeš i osećaš da tu počinješ da pripadaš.

foto Đorđe Grujičić

Zato Divčibarama moraš uvek da se vraćaš. Ne samo zato što te opijaju sveži izvori skriveni u tamnim šumama, proplanci obasjani suncem i tople zvezdane noći, već i zato što u ovom miru i spokoju čovek pronađe sebe i oseti koliko je zaista deo prirode i njene lepote.

foto Jelena Dilber