Srebrno jezero – svetlucavo srpsko more

Kad se spušta niz Evropu, veliki plavi Dunav iza sebe ostavlja niske obale pune vrbaka i visokih topola. Ponegde se zavuče u ritove, ponegde samo zapljusne pesak, ali svugde je tih, a moćan, spor, ali modar kao nebo. I lep poput nebeskog sjaja, kako mu i samo ime kaže.

izvor: panoramio.com

U Srbiji ova velika evropska reka pravi mnoge ade, nanoseći pesak i mulj svojim snažnim tokom. U velikoj Panonskoj ravnici ništa lakše nego da se razlije, pa da promeni tok i ćudljivo zaboravi gde mu je bilo korito.

foto Silvana Petković

Baš tako je i na jednom mestu skrenuo, pa se predomislio i vratio svom starom putu. Zahvaljujući tome nastalo je najlepše jezero svetlucavih kapi – Srebrno jezero, na severoistoku Srbije, malo pre nego što Dunav uđe u svoju veličanstvenu Đerdapsku klisuru.

foto Marina Grasilović

Ovo veštačko jezero predstavlja nekadašnji rukavac Dunava, koji je početkom sedamdesetih zatvoren dvema branama na njegovom ulasku i izlasku.

foto D. Trifunović

Tačnije, da bi se obale ramskog rita sačuvale od podzemnih voda, jezero je pregrađeno a sve je dobilo današnji izgled kada je premešten i put između Velikog Gradišta i mesta Zatonje.

izvor: srbijazatebe.com

A pre nego što zađe u svoj stari rukavac, Dunav zapljuskuje stare bedeme Ramske tvrđave, ostatak nekadašnjeg rimskog kampa Lederata. Njene čuvene kule podignute su na osnovama antičkih i vizantijskih hramova, pa to svedoči o nekadašnjim burnim danima.

izvor: zoover.co.rs

Postoje različite priče o tome kako je dobila ime. Legenda kaže da je Romulov brat Rem posle svađe sa bratom odlučio da napusti Rim sa svojom suprugom Leticijom pa je pronašao novi dom na brežuljku kraj Dunava. Po njemu u tako kamene kule dobile ime.

foto Marina Grasilović

Ipak, istorija kaže drugačije. Da bi u 15. veku sačuvao Panoniju, turski sultan Bajazit II sagradio je novu tvrđavu Ihram, od čega je i nastao naziv Ram. Da je vekovima bila osvajana od strane mnogih zavojevača, pokazuje mala pravoslavna crkva unutar bedema, na čijim osnovama je kasnije podignuta džamija.

izvor: gradjevinarstvo.rs

Odmah zatim, kod brda Gorica počinje Srebrno jezero kao mala dolina Dunava. Odavde se izvija neobični luk plavetne pruge između zelenih obala. Njegove vode su neobično bistre, a sve zahvaljujući tome što ne postoji ništa što bi ga zagadilo, kao i prirodno pročišćenje vode kroz mnoštvo podzemnih peščanih dina, koje ga prate celom dužinom, gradeći tako veliku Ramsko-golubačku peščaru.

izvor: panoramio.com

Sa ovog brda pruža se najlepši pogled na Dunav koji je presekao Karpate i napravio veliki put kojim je u davnim vremenima oteklo Panonsko more.

izvor: androidvodic.rs

A kad dođe jesen i stegnu zimski mrazevi istim ovim putem zahuji hladna i snažna košava, koja u susret velikoj reci nosi sve pred sobom i pravi nemirne talase.

izvor: trcanje.rs

U podnožju Gorice nalazi se izvor Hajdučka voda, sastajalište alasa, koji u ovim bistrim vodama love velike šarane, štuke i amure. A da ima i velikih somova, dokaz je što se Srebrno jezero našlo u „Ginisovoj knjizi rekorda“ zahvaljujući ulovljenom somu teškom čak 44 kilograma.

foto M. Vuković

Baš ovde nalazi se i Zatonje, omeđeno sa jedne strane Goricom, a sa druge Velikim brdom i njegovom najvišom tačkom neobičnog imena Anatemom. Sa njega se najbolje vidi zašto je ovo jezero izuzetne lepote dobilo naziv „srebrno“. Kad pred smiraj dana sunce počne da zalazi iza vrhova dalekih Karpata, ono prospe tako neobične odsjaje i posrebri talase pa se na najbolji način vidi čudesna lepota kojom je ove vode obdarila priroda.

foto Marina Grasilović

Čari jezera ogledaju se na rubu svakog dela obale koju zapljuskuje. I onda kad se skriva u bagremarima sela Biskuplje, koji u maju zamirišu a vetar raznese bele sitne cvetove po modroj vodi i sve zaliči na bajku.

foto Marina Grasilović

I onda kad se zazeleni na nekadašnjoj adi Ostrovo, koja je danas sa dve strane povezana sa obalom.

foto Mario de Negri

Sa druge strane reke zeleni se Rumunija, bele kućice mesta Divići i plave brda i planine Munci Lokvej.

foto Milan Rapajić

Na suprotnoj obali Srebrnog jezera je Kisiljevo, poznato po crkvi Svetog Nikole iz 19. veka, koju je ukrasio slikar Živko Pavlović. Ona predstavlja jednu od najstarijih parohijskih hramova u Srbiji, a zahvaljujući jedinstvenom načinu gradnje od nabijene zemlje proglašena je za spomenik kulture.

izvor: wikipedia.org

Ovde jezero pravi novu krivinu i pronalazi nove skrivene kutke neobične lepote.

foto Zoran Škrbić

Pa ne znate gde pre da pogledate, da li ka talasima na kojima se na nekoj staroj grani guraju bučne ptice ili ka obzorju prema obroncima Lipovače, najvišeg brda ovog kraja.

izvor: panoramio.com

A onda, kada se jezero već lagano približava svom kraju i ponovnom susretu sa rekom iz koje je i nastalo, nalaze se obale koje kad dođe leto vrve od života. Ovo je mali turistički raj, po kome je Srebrno jezero i dobilo naziv “more Srbije”.

foto Ksenija Bogdanović

I ne zna se da li je lepše pod blistavim suncem kad ga uzburkaju mnogobrojni kupači i talase seku šarene jedrilice ili kad mu u predvečerje vetar tek namreška površinu u kojoj svetlucaju hiljade svetiljki sa obale.

foto Zoran Velojić

Tada niko ne može da zamisli da ovde ume da caruje tišina. Ona obavije vrbake  kad dođe jesen pa je narušava samo burna rasprava patki koje se skrivaju u požutelim šibljacima i ritovima.

foto Silvana Petković

Kad jezero pređe drugu branu i ponovo se vrati Dunavu u zagrljaj, kao svetionik nad njima stoji Veliko Gradište i kao da odoleva talasima, vetrovima i vremenu.

izvor: srebrnojezero.rs

Ovaj mali ali dugovečan grad nastao je još u 1. veku pre naše ere kada su stari Rimljani na obali Dunava sagradili naselje – tvrđavu Pincum, koja je ime dobila po latinskom nazivu reke Pek – Pincus. Tako je ovo mesto postalo trgovački i zanatski centar i važna rečna luka još u starim vremenima. Vrhunac je doživelo u vreme cara Hadrijana u 2. veku naše ere, kada mu autonomija donela čak i sopstveni novac.

izvor: panoramio.com

Istorija ovih krajeva bila je veoma burna, pa je i Veliko Gradište zadesiila ista sudbina. Osvajan je i od Turaka, koji su mu promenili ime u Ipek i unazadili njegov procvat. Tako je bio čas u zaostatku, pa opet u procvatu kad bi ga povratili Austrijanci, zahvaljujući čijem uticaju i kulturi postaje jedan od najrazvijenijih srpskih gradova još u 19. veku. Dokaz za to i dalje čuva Stara čaršija sa kućama bogate ornamentike, koja je proglašena za spomenik kulture.

foto Silvana Petković

Da Veliko Gradište nije obgrljeno samo Dunavom, pobrinuo se Pek, reka koja ga sa druge strane omeđuje, dolazeći iz dubine istočne Srbije, sa padina planine Crni vrh.

foto Marina Grasilović

Čuven po sitnim česticama zlata, oduvek je bio meta interesovanja, još od starih Rimljana pa čak do danas. Tako se od davnina na ovoj zlatonosnoj reci prosejavao pesak i šljunak i tražilo bogatstvo. Pek je neobičan i zbog svog ušća u Dunav i obrnutom toku kad je visok vodostaj. To zapravo znači da kad Dunav naraste, njegove vode počnu da se vraćaju nazad.

foto Marina Grasilović

I kad se spoji sa Pekom, Dunav nastavlja dalje, ka Đerdapu i Crnom moru, ka beskrajnim košavama i dalekim obrisima Karpata.

izvor: panoramio.com

Za sobom ostavlja svoj mali rukavac da blista pod suncem i rumeni se u sutonima. I da nam šalje poruku da priroda dozvoljava ruci čoveka da je ulepša ali samo onda kad on nauči jedno: da bi joj se zapovedalo, prvo moramo da joj se pokorimo.

izvor: srebrnojezero.biz

P.S. Naslovnu fotografiju snimio Zoran Žižak.