 |
Kada ste poslednji put obratili pažnju na cvrkut ptica? I da li vas noću, u gluvo doba, negde
pred zoru trgne poneki daleki nestrpljivi glas petlova koji nikako da dočekaju
blistavu vatrenu loptu na istoku? Pa kad ona izgreje, zaori se pesma na sve
strane. I zaista, ptice i njihovi zvuci su se toliko stopili sa našim životima
da ih čujemo tek onda kada se na njih usredsredimo. A onda, od beskrajnog
žamora i raznoraznih melodija i kliktanja učini vam se kao da je priroda priredila
ceo jedan hor samo za vas.
 |
| izvor: pixabay.com |
Bilo da ste
žitelj velikog grada pa najčešće srećete golubove, velike gačce, vrane, svrake,
nemirne vrapce i uživate u mekim tonovima gugutki, belini labudova na rekama
ili večernjem huktanju ćukova, ili živite na rubu šume pa bivate često
počašćeni pesmom senica, slavuja i češljugara, ili naprosto i sami u kući imate
šarene papagaje ili raspevane kanarince, morate priznati da ptice zaista
oplemenjuju život.
 |
| izvor: pixabay.com |
A za ove naše
pernate susede sve je počelo veoma davno i nikako glatko. U praistoriji su u
vazduhu imale suparnike kičmenjake, leteće gmizavce, ali na njihovu sreću, do
današnjih dana sve se promenilo i one su danas suvereni vladari neba.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najstarija vrsta
ptica je arheopteriks (archaeopterix),
otkrivena u fosilnim slojevima gornje jure u Bavarskoj. Ostaci stari 150
miliona godina pokazali su da su one nekadašnje bile slične veličine i oblika
kao današnje ptice dugog kljuna, alisu imale i neke drugačije karakteristike..
Naučnici smatraju da je upravo to pokazatelj da su one zapravo bile prelazni
oblik između dinosaurusa i ptica jer su imale i šiljate zube u čeljustima i
kandže na nogama, ali sa druge strane i perje i krila.
 |
| izvor: pixabay.com |
Posle mnogo
miliona godina priroda je načinila preko 14 hiljada vrsta ptica
raspoređenih po svim kontinentima. Ima ih i čak na Antarktiku, gde postoje
kolonije koje se nalaze 400 kilometara blizu ovog kontinenta.
 |
| izvor: audubon.com |
Neke su se
adaptirale na život na moru i okeanima, pa im kopno služi samo za svijanje
gnezda i podizanje mladih.
 |
| izvor: pixabay.com |
Simboli mora i morske obale su galebovi, bez čije
beline pod modrim nebom i još modrijim talasima ništa ne bi bilo tako savršeno.
 |
| izvor: pixabay.com |
Neke od morskih ptica, poput gnjuraca, mogu i da plivaju i žive u severnim morima, ali zimi
umeju da stignu i do Jadranskog mora.
 |
| izvor: stvaranje.wordpress.com |
Slični su i kormorani, kojih ima u Australiji,
Novoj Gvineji, ali i po celom svetu, slatkim vodama i barama.
 |
| izvor: pixabay.com |
Pa ipak, najviše
ptica živi u tropskim predelima oko ekvatora, u bujnim prašumama i gustim
šumama, najpre zato jer je to oblast sa obiljem hrane i najboljim uslovima za
ptičji život.
 |
| izvor: cherlaan.com |
Ma koliko se
svaka vrsta za sebe razlikovala, postoje neke karakteristike koje su im svima
zajedničke.
Skoro sve ptice
odlikuje perje, lagano, čvrsto i otporno, koje im pomaže pri letenju, ali služi
i kao odlična zaštita. Ono ne propušta kapi kiše jer je masno, ali i zato što
je svako pero uredno poređano i složeno. Takođe održava toplinu tela i sprečava
njen gubitak.
 |
| izvor: flickr.com |
Smatra se da najlepšim pticama sveta lepotu upravo
daje jarka boja perja. Izuzetnim prelivima boja u nijansama odlikuju se are
zelenih krila iz Južne Amerike i zeleni papagaji Amazonije.
 |
| izvor: pixabay.com |
Za njima nimalo ne zaostaju egzotični primerci
tropskih predela Australije i rajska ptica sa Novog Zelanda.
 |
| izvor: animalia-life.com |
Na našem području, ali i širom Evrope najlepšima
se smatraju ševe, laste, slavuji, zebe i češljugari.
 |
| izvor: animalspot.com |
Druga
karakteristika zajednička za sve ptice, koja ih potpuno odvaja od drugih
životinja se kljun. On može biti različite veličine i osim za jedenje, koristan
im je isto onoliko koliko ljudima ruke. Ptice uz pomoć njega grade gnezdo
prikupljajući grančice i mahovinu i vade larve i insekte iz kore drveća.
 |
| izvor: pixabay.com |
Detlić svojim jakim kljunom udara po kori drveta
čime proizvodi karakterističan zvuk koji se širi planinskom šumom. Osim jakog
kljuna, ima i snažne noge prilagođene za puzanje po drveću i dug jezik kojim
nabada insekte i larve.
 |
| izvor: pixabay.com |
Ptice poznate po svom jedinstvenom kljunu jarkih
boja su tukani, stanovnici Anda i brazilske reke Amazona. On ne samo da je veći
od njihove glave, već je kod toko tukana veći od trećine njegovog tela. I sama
boja kljuna zavisi od starosti ptice. Iako na prvi pogled deluje vrlo teško,
zapravo je lagan jer je šupalj, a prekriva ga samo tanka rožnata prevlaka. I
tukani se ponašaju poput detlića jer žive u rupama na drveću i udaraju kljunom
po njihovoj kori.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Srce svih ptica sastoji se od dve komore i
dve pretkomore.
Srce crne
senice kuca najbrže, kad je uznemirena, može da napravi 1000 otkucaja u minuti.
 |
| izvor: kyrgyz.birdwatch.com |
Sve ptice imaju
krila, ali ona ne služe svakoj za letenje. Onoj koja leti vezana su za telo
snažnim kratkim mišićima. Na grudnoj kosti nalazi se koštana izbočina za koju
su pričvršćeni mišići. Tako ptica tokom leta udara krilima i odupire se o
vazduh pa se i odbacuje napred. Let joj olakšava mala težina, sitne kosti
ispunjene vazduhom, kao i aerodinamika. U njenom telu postoji više vazdušnih
mehura koji su povezani s plućima a koji podsećaju na male balone ispunjene
toplim vazduhom.
 |
| izvor: suoperiorwallpapers.com |
Najteža letačica je australijska droplja, koja
teži čitavih 18 kilograma pa i pored toga uspeva da leti.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najveća letačica je albatros, morska ptica južnih
mora, sa najvećim rasponom krila od 3 metra.
 |
| izvor: people.howstuffworks.com |
Od svih ptica najbrže leti sivi soko. Naučnici su
u jednom eksperimentu dokazali da može da leti brzinom i do 400 kilometara na
čas.
 |
| izvor: zivotinje.rs |
Čuven po svom elegantnom letu, kondor zapravo ne
leti nego lebdi na toplim vazdušnim strujama.
 |
| izvor: pixabay.com |
Nasuprot
letačicama, postoje i ptice koje ne mogu da lete. Upravo je ovo najznačajnija
karakteristika koja ih deli na dve velike zoološke grupe. Neke od njih mogu
nakratko da uzlete, a neke ni toliko.
Noj je najveća ptica na svetu, kojoj je izvorno
stanište afrička pustinja i savana i može da dostigne težinu i preko 120
kilograma.
 |
| izvor: pixabay.com |
Nandu je najmanja ptica trkačica i živi u Južnoj
Americi, od Perua i Brazila do Patagonije.
 |
| izvor: yandex.ru |
Kivi je simbol Novog Zelanda, malog je rasta i zakržljalih
krila.
 |
| izvor: ecobirdy.com |
I pingvin ima mala zakržljala krila sa kojima ne
može da leti, a pošto liče na peraja ili vesla, služe mu za plivanje. Carski
pingvini Patagonije i adela pingvini Antarktika svojim uspravnim držanjem i
geganjem osvajaju srca svih ljubitelja životinja.
 |
| izvor: mnn.com |
I noge ptica mogu
biti različite od vrste do vrste. Nekima su duge i tanke i služe im za gacanje
po plitkoj vodi, nekima su kratke i jake pa njima lako skakuću po zemlji. Sve
ptice koje žive u blizini vode imaju četiri na različit način raspoređena prsta
sa oštrim kandžama preko kojih je razapeta kožica koja im pomaže pri plivanju,
što je odlika svih plovuša, plovki i divljih gusaka.
 |
| izvor: majesticwaterflow.com |
Pojedine ptice su
navikle na noćni život i jedino u tom periodu love, u čemu im pomaže istančani
vid i sluh.
Najpoznatije noćne ptice su sove, koje odlikuje
oštar povijen kljun, krupne izbuljene oči oivičene pernatim okvirom, koje, i
pored toga što nisu pokretljive pa jedino vide tako što okreću glavu,
omogućavaju da procene daljinu i brzinu plena. Sa druge strane, dalekovide su,
tako da noću bolje vide na daljinu nego na blizinu. Pri lovu im pomaže i
izuizetno istančan sluh i uši koje se nalaze po dužini same široke glave. U tim
slušnim otvorima nalaze se mala pera koja određuju pravac zvuka.
 |
| izvor: pixabay.com |
Koliko je sluh
važan pticama pokazuje i njihova sposobnost cvrkuta i pevanja, ali i oponašanja
glasova drugih ptica i zvukova iz prirode.
 |
| izvor: mnn.com |
Američki drozd ume da oponaša glasove čak 40
različitih vrsta ptica.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Jedna od
najneobičnijih navika ptica, migracija, i dan-danas je do kraja neobjašnjen
fenomen za nauku. Postoje mnogobrojne pretpostavke zašto je ptice svake godine
ponavljaju, ali većina smatra da one to čine nagonski jer ih na to teraju
okolnosti iz spoljašnje sredine na koje su one vrlo osetljive.
 |
| izvor: pixabay.com |
I zaista, kada na
nebu počnete da primećujete neobične formacije divljih gusaka ili dugovrate
ždralove kako lete u sutonu, možete biti sigurni da se letu bliži kraj i da
jesen uskoro stiže.
 |
| izvor: pixabay.com |
I baš tako, krajem leta laste se sakupljaju,
prebrojavaju, svrstavaju u redove i jednog jutra samo krenu na put ka Africi,
dug više hiljada kilometara i na taj način obeležavaju putanju drugim pticama
koje ubrzo kreću za njima. Kada krenu, one svakoga dana kroz vazduh pređu 600
kilometara. Tamo ostaju sve do ranog proleća, kada ih čeka isti put nazad, ka
svojim starim gnezdima i staništima.
 |
| izvor: irishnews.com |
I rode i čaplje
prelaze put dug više od 10 hiljada kilometara. U početku ove dugovrate i dugokljune
lepotice deluju izgubljeno u beskrajnom nebeskom prostranstvu, ali kad njihova
prethodnica pronađe lance planine Tibesti, koja leži posred Sahare, upućuju se
pravo tamo, ka velikim afričkim jezerima, gde će prezimiti.
 |
| izvor: pixabay.com |
Povratak im nije
problematičan, vraćaju se pravo u gnezda od granja na odžaku koji su odabrale
za svoj dom.
 |
| izvor: pixabay.com |
I pojedine ptice grabljivce napuštaju naše krajeve
pred zimu. Tako soko putuje daleko na jug, ali se u povratku, u proleće,
zaustavlja na zvonicima svake crkve jer se na vrhovima tornjeva, među svodovima
i zvonicima, nalaze gnezda vrana i golubova, čiji ptići za njih predstavljaju
pravu poslasticu.
 |
| izvor: pixabay.com |
U prve dane rane
jeseni, kada nastupe hladnoće i kiše, reke se izliju i ogledaju u nebu, čime
pomažu divljim patkama da pronađu put kojim se treba seliti. Mnoge do njega i
stignu, ali ima i onih koje lovci koji strpljivo čekaju u šibljicima baruština,
zauvek prekinu u letu.
 |
| izvor: pixabay.com |
Onog koji stigne,
u Africi čeka veliko društvo ptica sakupljenih iz celog sveta i starosedeoci
najlepših boja. Jata flamingosa na površinu reke Niger dolaze pred zalazak
sunca. Sa velikih visina najpre kruže pa se tek onda spuštaju na veliku vodu.
Tada izgeda kao da se i sam ružičasti suton spustio na vodu.
 |
| izvor: pixabay.com |
A kad dođe proleće
i selice se sa juga vrate na svoja prošlogodišnja staništa, ljubavni dah počne
da se oseća u svakom lahoru vetra. Kao i kod svih drugih životinja, razmnožavanje
ptica počinje u određeno doba godine, na evropskom kontinentu baš u prolećnim i
letnjim mesecima. Sve kreće sa
specifičnim udvaranjem mužjaka u vidu igre, kojom pokušava da opčini ženku ne
bi li odabrala baš njega.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najveći zavodnik među pticama svakako je paun.
Priroda ga je obdarila plavo-zelenim perjem izuzetne lepote sa šarom u obliku
oka u sredini, koje ume da bude dugo i do 3 metra. Svoju gracioznost i sjaj
prikazuje ženki kroz pravu malu predstavu klikćući, šušteći, šireći rep poput
velike lepeze koji povremeno zatrese poput plesa. Što je rep veći i lepši, paun
ima veće šanse za osvajanjem jer ženka obično izabere onog mužjaka koji joj se
najviše sviđa.
 |
| izvor: pixabay.com |
Kada je vernost u
pitanju, i ptice se umeju različito odnositi prema toj problematici. Dok kod
nekih ljubav traje samo jednu sezonu, samo jednim partneru u životu ostaju
verne gugutke, sove i papagaji tigrice.
 |
| izvor: pixabay.com |
Labudovi su
najodaniji u ljubavi. Uvek žive u paru a to pokazuju zajedničkim plivanjem i
izvijanjem vratova koji ukazuju na bliskost i privrženost. Kada se u proleće
vrate s juga polažu jaja i podjednako paze na njih. Kad odaberu partnera, sa
njim žive do kraja života, a nakon njegove smrti ne traže drugog.
 |
| izvor: pixabay.com |
U polnom životu
ptica veoma važan događaj je biranje mesta i gradnja gnezda. Ponekad ga mužjak
i ženka grade zajedno, a ponekad samo jedno od njih dvoje.Ono im služi da u
njemu izlegu jaja, svojom toplinom ih čuvaju dok se ne izlegu ptići i smatraju
ga najbezbednijim mestom na kome borave dok dovoljno ne ojačaju i otisnu se u
svet.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najmanje gnezdo ima najmanja ptica na svetu, bumbarski
kolibrić, čija je dužina samo 5,7 centimetara. Veliko je kao polovina ljuske
oraha, unutra je obloženo sitnim paperjem a spolja mahovinom, paučinom i
lišajevima. Kolibrići grade svoje gnezdo na niskim granama, blizu tla.
 |
| izvor: johnvandort.ontheroad.com |
Najveće gnezdo imaju nojevi, koji ga prave ga na zemlji. U podzemnim hodnicima ga grade vodomari, a detlići u izdubljenim šupljinama u drvetu, na visokim granama ili krovovima, gde je najviše zaštićeno od grabljivaca.
 |
| izvor: animalfactguides.com |
Iako ni polovina od ukupnog broja kukavica radi
nešto sasvim specifično kada su tuđa gnezda u pitanju, one su ipak najpoznatije
upravo po tome. Naime, jaja koja kukavica izlegne po veličini, obliku i boji
obično su potpuno ista kao jaja druge ptice pa ga ona rado snese u tuđem gnezdu
i ostavi da ga druga ptica svojim telom greje i pazi dok se ne izlegne. Nevolja
se sastoji u tome da se kukavičje jaje često prvo raspukne i izlegne njen ptić
pa izgura ostala jaja iz gnezda.
 |
| izvor: pinterest.com |
Kad smo već kod
jaja, ona su takođe jedna od najznačajnih karakteristika ptica, kojom se
razlikuju od ostalih životinjskih vrsta. Baš svaka, bez izuzetka, izlegne se
nakon pucanja tvrde ljuske.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najveće jaje izlegne noj. Ono ima prečnik 15
centimetara, dvadeset četiri puta je veće od kokošijeg i teško je skoro 2
kilograma. Ako želite da ga skuvate, za to će vam biti potrebno 2 sata, a
ljuska mu je još dva sata nakon toga vruća.
 |
| izvor: pixabay.com |
Najmanje jaje ima kolibri, ono je veliko koliko i zrno graška.
 |
| izvor: skolskiportal.hr |
Da bi se iz njih
izlegli mladi, jaja se moraju održavati topla. Na njima obično sedi ženka, ali
neretko i mužjaci obavljaju ovaj zadatak. Jedini razlog zašto je to češće
dužnost ženke je to što mužjaci obično imaju šarenije perje pa su samim tim i
upadljiviji.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Većina ptića se
izlegne goluždrava ili sa sitnim paperjem, zatvorenih očiju i slabih nogu. Zbog
toga roditelji moraju da paze da im budu toplo i da budu dobro nahranjeni. Neke
vrste ptica praktikuju da prvo same pojedu hranu, svare je pa tek takvom
nahrane mladunce.
 |
| izvor: pixabay.com |
Broj izleglih
jaja nije kod svake vrste isti. Jarebice su najplodnije – one snesu od 18 do 22
jajeta, a najmanje pingvin – svega jedno.
 |
| izvor: notonthehighstreet.com |
Kada su ljudi
shvatili kakve sve koristi mogu imati od ptica, od ukusne hrane pa sve do
umilne pesme, počeli su da ih pritomljavaju.
 |
| izvor: seoski poslovi.com |
Prva ptica koju je uspeo da pripitomi bila je guska, koja je i
danas jedna od čestih domaćih životinja, uz milione uzgojenih krupnih
oštrokljunoih kokošaka, gegavih pataka i ćurki kojima koža visi preko kljuna.
 |
| izvor: pixabay.com |
I jaja su na većini jelovnika sveta. Osim zbog ishrane, neke ptice se love i zbog perja, zbog čega je nekada bio popularan lov na belu čaplju.
 |
| izvor: pixabay.com |
Jedna od davnina
omiljena domaća životinja bila je soko, čest pratilac kraljeva i vlastele u
lovu. Toliko je bio prihvaćen da je stekao i plemićku titulu, a u nekim civilizacijama važio za božanstvo. Velikaši su
nekada, a ljubitelja ima i danas, bili zaljubljenici u ove izuzetno pametne
ptice, nosili ih na naročitoj rukavici, glave prekrivene kožnom kapuljačom, koju
bi mu u ravnicama skidali kako bi mogao da lovi divlje zečeve.
 |
| izvor: pixabay.com |
U kućama često
možete naići na različite vrste pričljivih papagaja i ptica pevačica poput
kanarinaca koji svojom pesmom raduju vlasnike.
 |
| izvor: quora.com |
Ishrana ptica
bazira se najviše na insektima, pa su im zahvaljujući tome i najveći
neprijatelji. Bez njih bi glad desetkovala ljude na planeti. Najveći proždirači
insekata su ptice pevačice, pogotovo ševe i crvendaći, koji ih i sami jedu, ali
njima hrane i svoje mladunce.
 |
| izvor: pixabay.com |
Senica svojim kljunom pokupi 6 miliona insekata
tek da bi sama jela, a još 20 miliona strpa u ždrelo svojih ptića koji je
krešteći otvorenog kljuna čekaju u gnezdu. To zapravo znači da senica u toku
dana pojede količinu hrane koja je deset puta teža od nje same.
 |
| izvor: pixabay.com |
Prema onome što
najviše jedu, ptice možemo podeliti na štetočine koje najviše jedu voće, useve,
korisne insekte, jaja i mladunce drugih ptica i pomagače ljudima koje se hrane
semenom korova, poljskim miševima, insektima i mrtvim životinjama.
 |
| izvor: ptice.net |
Najveći pomagači ljudima su ptice malog rasta, senice,
vrapci i drozdovi, kao i ptice tamnog perja, gavrani, vrane i svrake, jer
tamane insekte, larve i biljne vaši.
 |
| izvor: pixabay.com |
Ipak, važno je
znati da nijedna od ove dve grupe ptica ne radi to svesno ni namerno, one nisu
ni loše ni dobre, naprosto, svaka se hrani onim čemu se najviše prilogodila.
Međutim, onoliko
koliko ptice mogu činiti loše ljudima nije ništa u odnosu na ono koliko ljudi
mogu činiti pticama.U krivolovu i dalje stradaju prepelice i divlje guske i
patke, ali i ptice pevačice koje od stresa vrlo brzo po zatočenju uginu. Neke
ptice su nestale zbog seče šuma i preoravanja tla njihovog staništa. Neke su sa
jednog kraja sveta preseljene na drugi pa su oterale domaće ptice. Najbolji
primer za to su vrabac i čvorak, koji su iz Evrope preneti u Severnu Ameriku i
toliko su se dobro adaptirali da ih je danas mnogo češće možemo sresti nego
ptice koje su tu starosedeoci već hiljadama godina.
 |
| izvor: pixabay.com |
Mnoge od njih su danas zbog ugroženosti i istrebljenosti
lovljenjem zaštićene zakonom. Beloglavi supovi, koji naseljavaju oblasti Evrope
i Azije od Mediterana do Himalaja, u Srbiji su bili godinama trovani i lovljeni.
Danas, zahvaljujući tome što su kao ugrožena vrsta zakonom zaštićeni, polako
povećavaju svoju brojnost. Na tlu Srbije kolonije belih supova snažnog kukastog
kljuna oštrih ivica i velikih krila ukrašavaju nebo i vrhove planina iznad
kanjona reke Uvac.
 |
| izvor: iskra.rs |
Tako se može
izvesti zaključak da čovek, iako je jedino živo biće koje misli i oseća, čini
stvari koje su daleko od njegovih umnih kvaliteta. Zato, na svu sreću, još uvek
postoje oni koji žele da žive u skladu sa prirodom i poštuju sve ono što je ona
svojim veličanstvenim dahom stvorila. Oni koji pomažu povređenim pticama, napuštenim
ptićima, ishrani u toku zime i očuvanju ptičjeg života. Jer priroda pripada
svima nama podjednako i samo dok umemo da poštujemo svaki njen deo umećemo da
poštujemo i nas same.
 |
| izvor: pixabay.com |
