Šume – mirisni dahovi prirode

Da li se sećate kada ste poslednji put bili u šumi? Onoj pravoj, udaljenoj od gradske vreve, zagađenog vazduha i buke. Onoj u kojoj drveće i vlažna zemlja mirišu tako opojno da vam dođe da zatvorite oči i dišete, dišete. Onoj u kojoj se čuje tišina koju remeti samo šuštanje lišća i cvrkut ptica. Onoj u kojoj se oko odmara na zelenim prelivima i pokoje parče neba. Znam da nećete biti zadovoljni svojim odgovorom, jer svaki odlazak u šumu je pravo malo slavlje za naša čula i telo. A ne slavimo dovoljno.

izvor: Fejsbuk, Najlepša je priroda

Ima li šta lepše od šetnje šumskom stazom prošaranom busenjem mirisne trave dok se svuda okolo uzdižu stoletni hrastovi stabala presvučenih baršunastom mahovinom i spleću svoje grane pa nas hladovina miluje i kad je vruć dan? Naravno da nema. Zato je najlepše zaroniti u lepote naših šuma.

 

izvor: Fejsbuk, Najlepša je priroda

Nekada je Šumadija s pravim nosila svoje ime jer je bila puna gustih neprohodnih šuma. Putnici s početka 19. veka imali su mnogo muke da se probiju kroz ovo područje. Tvrdili su da je šuma bila tako bujna da se danima kroz nju moglo ići a da se sunce ne vidi. Danas više nije tako. Krčenjem šuma za potrebe gradnje nestala su su stabla bezbrojnih hrastova. Kažu da je blizu reka najviše rastao lužnjak, a u višim predelima cer. Pa ipak, „gospodar“ i simbol nekadašnjih šumadijskih šuma bio je sladun, visok i bujan, sa lišćem koje je šuštalo pod vetrovima i vlažilo se od toplih letnjih kiša. 

izvor: keyword-suggestions.com

Danas samo stari panjevi koji se svojim prstima čvrsto drže za zemlju svedoče o tom ponosnom drveću. A ako poželite da osetite dah takvih starih šuma, pronaći ćete njihove ostatke među rudničkim, bukuljskim i kosmajskim, još uvek bujnim, otrgnutim od vremena i ruku koje ništa dobro od prirode ne umeju da sačuvaju.

izvor: pixabay.com

One mirisne, prave šume koje priroda još obgrljuje lepotom ponosno se šire padinama Stare planine. Ne postoji selo u ovom kraju oko koga ne mirišu hrastovi i bukve, u čijim se granama ori pesma slavuja, senica i carića. A kad zađete u ovaj raj mira i mirisa, naići ćete na staze obrasle visokom travom i strnjikom koje vijugaju groz gustu šumu.

izvor: Fejsbuk, Najlepša je priroda

Presecaju ih rečice koje se gube u lavirintu stoletnih stabala dok odjednom ne izroni vodenica koja budi dah starih vremena i neka davna kloparanja svog točka. I svugde gde se  poneki zrak sunca probije kroz svod od lišća obasja tanku mrežu pauka i šumske jagode i gljive muhare, skrivene među bujnom paprati. 

izvor: pixabay.com

Najlepše šume bukve prostrle su se u zapadnoj Srbiji, na padinama i kanjonima planina koje u podnožju obgrljuje zelena Drina. Na visinama se ka suncu propinju šume smrče, crnih borova i Pančićeve omorike, drveta koje se nalazi jedino na planini Tari. 

izvor: pixabay.com

U njima uvek vlada tišina u kojoj se čuje samo korak preko hrpe osušenih zimzelenih iglica u kojima se skrivaju retke gljive i šišarke koje veverice još nisu sakupile. I tek poneki potok, koji se odjednom na padini pretvara u vodopad, da bi se umirio čim počne da se preliva među gustim stablima i mekim livadama.

izvor: pixabay.com

Balkanske šume su se najviše menjale tokom razvitka naše planete, a pogotovo prilikom smene ledenih doba. U tim pradavnim vremenima ovde su živele neke životinje kojih odavno više nema: sabljozubi tigar, stepski mamut, nosorog, pećinski lav i hijene. Vremenom se sve menjalo i počele su da se pojavljuju savremene životinje kojima je ovo područje prijalo za život. 

izvor: pixabay.com

Zato i danas u šumama Balkana ima najviše medveda, vukova, lisica i risova. Neke od njih su toliko guste da se mogu smatrati prašumama. Takve su Perućica u Bosni i Hercegovini i Biogradska gora u Crnoj Gori.

izvor: nparkovi.me

Uz obalu Jadranskog mora, uz miris soli i jakih vetrova sa mora, žive čempresi, ali u kamenjarima koje nagriza žarko sunce blistaju žbunovi mirte u kojima ss skriva crni kos koga odaje samo pesma, a zajedno sa njim svojim karakterističnim zvukom koji odjekuje u blještavom kamenu nadmeće se cvrčak. Ovo je carstvo prugastih smukova, poskoka i primorskih guštera koji se provlače između zimzelenih ruža, cvetova lavande, žalfija i ruzmarina.

izvor: quantumjk.blogspot.com

I svako veruje da su u njegovom kraju šume najlepše. Tako stanovnici Alpa nikad ne bi menjali lepote svojih večnim snegom zaogrnutih planinskih vrhova na čijim padinama mirišu najlepše šume četinara na svetu. Večno zeleno drveće samo se po zimi oboji belinom a poneki usamljeni bor, star, izmoren vetrovima i opečen gromovima, čuva tajnu kako se stiže do nežnih runolista na najstrmijim stenama nazubljenih vrhova. 

izvor: w-dog.com

I na drugom kraju sveta, u planinskim bespućima gorostasne planine Sijera Nevade u Kaliforniji rastu bujne šume izuzetne lepote. Ovo je carstvo džinovskih sekvoja, visokih preko sto metara, jednog od najvišeg drveta na svetu. Njihova stabla umeju da budu toliko debela da im prečnik dostigne i 15 metara. 

izvor: pixabay.com

Kroz jedno je probijen put kojim može da prođe automobil. 

izvor: pinterest.com

Smatra se da su one među najstarijim drvećem na Zemlji, pa su šumari najvišim i najstarijim stablima dali imena. Tako je General Šerman visok 130 metara i star četiri hiljade godina, što znači da je njegov prvi izdanak ugledao svet mnogo pre naše ere.

izvor: pinterest.com

Ovo je kraj i velikog medveda grizlija, koji svoj dom često nalazi među čestarima i šumama, ali ne i daleko od vode, u kojoj često voli da se okupa i uživa.

izvor: factsrider.com

A koliko je priroda čarobna u svojoj inspiraciji, pokazuje time što na svetu postoje i potpuno drugačije vrste šuma, od kojih svaka ima svoje posebne lepote i zadivljujuće primere biljaka i životinja.

izvor: Fejsbuk, Najlepša je priroda

U dalekim predelima severa, tamo gde je blizu Severni polarni krug, u bespućima čarobnog Sibira protežu se tajge. Ovaj naziv na altajskom jeziku znači visoke i šumovite planine i, zaista, ova oblast po površini ima najveći kompleks šuma na svetu. I ne zna se da li su lepše one u kojima se sve tamni od grana smrče, sibirskih jela i borova ili onih u kojima se presijavaju srebrnaste iglice ariša i trepere listovi nežnih breza sa svojom ljuspastim belom korom. Drveće ovih krajeva mora biti veoma otporno jer se priprema na zimu dugu i do osam meseci u kojima se sve pretvara u carstvo leda, pa se smrznu i šume i vode Oba, Jeniseja i Lene, velikih sibirskih reka koje se ulivaju u Severni ledeni okean. 

foto Barbara Pejić

A kad dođe kratko leto, sva tajga oživi, pa se iz svojih skrovišta razmile vukovi, lisice, medvedi i risovi u potrazi za hranom. U istočnim delovima sibirskih šuma ima čak i tigrova. A mnogobrojni jeleni, irvasi, karibui i losovi tad ponosno pokazuju svoje rogove, dok zečevi, hermelini i samuri ne samo da se čuvaju od zveri nego moraju da skrivaju svoje skupoceno krzno i od lovaca.

izvor: blic.rs

Tajga blista i na najsevernijim oblastima Kanade i Aljaske. U belini prostranstava vlada ledena tišina tokom većeg dela godine dok je narušavaju povremena survavanja lavina kroz ariše, kedrove, smrče i jele.

Ovo je carstvo puma, koje se u retkim sunčanim danima mogu videti kako sa oborenih debala prekrivenih mahovinom nadgledaju krajolik u večitoj potrazi za slasnim zalogajem.

 

izvor: brazilxcanada.wordpress.com

Nasuprot šumama ledenih predela, u kojima je priroda surova i opora, rastu bujne prašume ekvatora. Nazivaju ih još i džunglama i kišnim šumama, u čijoj večnoj vlazi i toplini najbolje rastu skupoceni mahagoni, ebanovina, palisander i tikovina. One spadaju u najstarije na planeti, ali i najbujnije, u kojima ima toliko raznovrsnih biljaka da im se i danas ne zna tačan broj.

izvor: pixabay.com

Najpoznatije među njima nalaze se u slivu reke Amazon u Južnoj Americi, oblasti poznatijoj kao Amazonija i predstavljaju pluća naše planete. Ova kraj je nastao kada su u davno doba Andi prilikom sudara tektonskih ploča zaokružili sve reke Južne Amerike i usmerili ih ka Atlantskom okeanu.   

izvor: tripadvisor.com

Ovde najbujnije šume hileje leže u velikim prostranstvima Brazila i u njima raste nerazmrsivo rastinje džinovskih stabala sa ogromnim sjajnim listovima i isprepletanim lijanama, neobičnim biljkama dugačkog i tankog stabla i do 300 metara, koje se poput puzavica penju uz drveće i tako žive jer ne mogu da stoje uspravno. 

izvor: pixabay.com

U ovim večno zelenim šumama, u kome biljke samo jednom godišnje i to ne sve odjednom, menjaju lišće, sve je neprohodno. Zapetljane grane judinog drveta, bujnih palmi, fikusa, stabala avokada i cimeta i lovorovih šuma mesto su gde žive lenjivci, neobične životinje duge, često prljave dlake, na kojoj žive alge i zato što nalikuju velikim zelenim busenima trave teško ih je primetiti u bujnom krajoliku.

izvor: pixabay.com

U senkama drveća u visokoj paprati skrivaju se ružičasti cvetovi ehmeje, vatrenocrvene neoregelije, velebilje i orhideje najrazličitijih i najlepših boja. 

izvor: pryankaamazonrainforest.weebly.com

Na svakom koraku nađe se poneka močvara zato što na nivo Amazona utiču monsunske kiše i plima i oseka okeana, pa su i šume često poplavljene. U ovim ustajalim vodama sve vrvi od insekata, algi i velikih gmizavaca koji su neretko plen ogromnih anakondi. 

izvor: pixabay.com

 

Ovde rastu i venere muholovke, biljke mesožderke, koje jarkim bojama privlače neoprezne insekte.  Pa ipak, među najinteresantnijima su ogromni lokvanji neobične biljke nazvane viktorija regija. Njeni gigantski listovi, prečnika i do 3 metra, koji rastu pod bujnim šumama u tihim vodama močvara i na obodima mirisnih reka imaju po ivicama završetke poput malih ograda, a sa donje strane čitav splet žilica koje ih čini čvršćim.

izvor: pixabay.com

I tropske šume Afrike su toliko bujne da do njihovog tla jedva da dopire malo sunčeve svetlosti. To je razlog zbog koga se biljke prilagođavaju na razne načine i vode odistinsku borbu za svetlost ne bi li pronašle način da produže svoj život. 

izvor: pixabay.com

Tako na Madagaskaru, velikom ostrvu uz afrički kontinent, raste drveće mahagonija, palisandera i kedra visine i do 50 metara. Ispod njih nalazi se niže drveće čije veliko kožasto i sjajno lišće pravi tako debeli svod da ne dozovljava suncu da prodre u niže delove. I njegovo korenje je gigantsko, jako poput dasaka, koje ume da bude i više metara iznad zemlje. Otud nerazmrsivi splet lijana i neprohodnog rastinja po kojima se veru majmuni i u čijim senkama gnezda svijaju šareni tukani, sa ogromnim kljun, ponekad većim od celog tela. 

izvor: pixabay.com

Ovo je deo sveta u kome se propinju stabla kakaovca, abonosa  i baobabova, neobičnog drveća koje liči na ogroman koren okrenut naopako. Ono toliko može da naraste da mu obim stabla pri zemlji iznosi i do 30 metara. Pošto mu je stablo šuplje, stanovnici afričkih sela ga neretko koriste kao silose za žito, a poneki čak i za porodične grobnice. 

izvor: pinterest.com

U afričkim tropskim šumama ima toliko različitih vrsta drveća da iz vazduha izgledaju kao šareni mozaici u kojima se prepliću različite boje i nijanse. Duboko pod njima umeju da se skrivaju velike močvare uz lagune i slivove velikih reka, u kojima je velika vlažnost pa uspevaju samo biljke kojima ovakva klima prija. Takvo je drvo korenjak, čiji koren izlazi iz zemlje ili vode po nekoliko metara i tako drži stablo, a razmnožava se onda kada svoj zametak u obliku oštrog vrha koplja baci u blato ili vodu pa na taj način obezbeđuje svoje potomstvo.

izvor: pixabay.com

I azijske kišne šume imaju neobične biljke u oblasti Malajskog arhipelaga, koji obuhvata veliki broj ostrva između Indijskog okeana i Južnog kineskog mora. 

  

izvor: pixabay.com

Na ostvu  Sumatra sve zuji i bruji od burnog života u gustim granama mlečika, akacija, palmi i drvolike visoke paprati obavijene lijanama dugim i do sto metara. Lepotu bujnom rastinju u baruštinama daju jarki cvetovi rododendrona, a tu je i raflezija, biljka sa najvećim cvetom na našoj planeti. Ovaj jarkocrveni mesnati cvet bez listova može imati prečnik i preko jednog metra i težinu i do 14 kilograma, ali i pored svoje lepote ima neprijatan miris. Baš kao i biljka amorfafala, sa kojom raflezija živi u zajednici, a koja je takođe džinovskih razmera, samo žute ili ljubičaste boje.

izvor: mirkrasiv.ru

Još jedna vrsta tropskih šuma su šume mangrove, koje rastu u muljevitim oblastima zaliva, laguna i ušća reka uz obalu Meksičkog zaliva u Severnoj Americi.

izvor: enviroandchic.blogspot.com

Tako u delti reke Misisipi sve vrvi od bujnih šuma drvenastog zimzelenog drveća i eukaliptusa koji prečišćavaju vazduh i teraju komarce koji prenose malariju. Tu su neobične biljke mesožderke, poput saracenije, čiji listovi imaju oblik krčaga po obodu natopljenog lepljivom tečnošću koja privlači insekte pa kad upadnu unutra, bivaju zatvoreni listićem poput poklopca pa ih biljka natenane vari. 

izvor: growcarnivorousplants.com

Ovo je i kraj u kome se čuju krici makaki majmuna, u kojima se krokodili i otrovne morske zmije šunjaju u potrazi za plenom, po obalama ribu traže pelikani, a rajske ptice pevaju svoje zanosne arije.

izvor: pixabay.com

I ka ma kom kraju sveta da se okrenemo, shvatićemo da je značaj svake od ovih šuma toliko veliki da je pravi greh uništavati ih. One nam znače jer proizvode kiseonik i čine ravnotežu za život na našoj planeti.

izvor: pixabay.com

I zato, da bismo shvatili koliko su nam šume važne, najbolje je šetati njihovim stazama i udisati ih jer smo i mi deo njih. 

izvor: Fejsbuk, Najlepša je priroda

Uživati u njihovom buđenju u proleće, opojnoj svežini u toplo leto, vatrenom spletu boja kad dođe jesen ili se diviti blistavoj umetnosti prirode kad sve okuje ledom pa svaka grančica dobije svoj oblik poput mekog obrisa pene.

izvor: pixabay.com

A možda je ipak u šumi najlepše svitanje. Kad pred samo praskozorje nebo postane purpurno, pobegne mesec sa svojim srebrnim dodirima i počnu da se gase iskričave zvezde, od kojih ostane samo Danica da najavi novi dan. Tada se sva šuma utiša dok je obgrli magla. Samo dok se sunce ne pojavi na horizontu, zlatom je ne okupa i probudi sve za još jedan novi dan. Pa zar takav raj smemo uništiti? 

izvor: taringa.net

Obedska bara – najomiljenija stanica ptica na putu za jug

U severnom delu Srbije, tamo gde se Vojvodina svojim ogromnim ravnicama spaja s horizontom, nalazi se nekoliko velikih plavetnih reka. Dok svaka od njih lenjo teče kroz nepregledna polja žita i suncokreta i pravi zaokrete i okuke, stvara ritove napuštenih starih korita. Među svima njima najveća, a možda i najlepša, upravo je Obedska bara.

izvor:usasrb.com

Čim uđe u Srbiju, reka Sava se razliva na sve strane svog puta. I taman kad mislite da se umirila u svom koritu, ona vas iznova iznenadi i nanosima peska i mulja napravi poneku novu adu. Pa čim prođe Šabac i Mišarsku adu, iz plavetnila izviri jedan veliki močvarni predeo u kome caruju lepet krila, glasovi ptica i šum vetra u visokim hrastovima, topolama i barskom bilju koje se povija nad zaspalom vodom.

izvor: zivotinje.rs

Ono štoje najlepše u ovom prostranstvu koje se ugnzdilo između sela Grabovci, Obrež i Kupinovo sa jedne i reke Save sa druge strane je njegov beskraj. Dok vam oko seže, samo je zelenilo protkano ritovima i šumama – priroda u svom najlepšem izdanju.

izvor: dizajnzona.com

Obedska bara je jedinstven dokaz kako je nekada izgledao vodoplavan predeo u dolini Save. Naime, pre šest hiljada godina ovde je proticala preteča ove velike reke, koju naučnici nazivaju Prasava. Dve hiljade godina kasnije došlo je do jedne od faza ledenog doba naše planete, a sa njim i do smanjenja padavina i priliva hladnijeg vazduha. Zahvaljujući tome, Prasava je usporila svoj tok i stvorila veliku količinu nanosa pa je napustila svoje staro korito i preselila se južnije, baš kao i danas. Na mestu starog puta tokom narednih hiljada godina formirala se mrtvaja, vlažno stanište njenog starog meandra. A od mrtvaje polako je nastala močvara kakvu danas poznajemo, sa plitkom stajaćom vodom i natopljenim mekim tlom. 

izvor: serbiaecotour.rs

Prvi put se pažnja na ovaj kraj usmerila sredinom 19. veka, kada se za nju zainteresovao naučnik Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i, oduševljen čarobni svetom njenih stanovnika, izjavio da je ovo pravi Eldorado za ptice. Zahvaljujući njemu, dvadeset godina kasnije austrougarski dvor je zaštitio Obedsku baru i proglasio je carskim lovištem. A da su je kraljevi mnogih dinastija voleli, dokaz je i to što je početkom prošlog veka postala zaštićeno kraljevsko lovište porodice Karađorđević. 

izvor: zanimljivageografija.org

Kad je reč o zaštiti prirode, od druge polovine dvadesetog veka Obedska bara postaje rezervat prirode i upisana je u spisak zaštićenih močvarskih područja i staništa vodenih ptica po Ramsarskoj konvenciji. Ona je i najinteresantnija za proučavanje jer je jedinstvena na području Evroazije zato što je uvek različita. Broj njenih stanovnika se stalno menja jer ptice koje dolaze i odlaze variraju u svom broju. I po izgledu je drugačija jer se i nivo vode menja. Ali ono što joj je uvek isto i nepromenljivo su stoletne šume hrasta lužnjaka na čijoj kori se zeleni baršunasta mahovina, a u senkama skrivaju najrazličitije gljive.

izvor: serbiaecotour.rs

Čim se obala uz Savu odvoji od njenog sadašnjeg toka nastaje kraj u kome je ona nekada tekla. To je područje sela Grabovci i Grabovačko ostrvo. U ovom delu tlo se napaja podzemnim vodama i slivanjem površinskih voda sa lesnih zaravni.

izvor: serbiaecotour.rs

Na njega se nastavlja Vitojevačko ostrvo i ada na Savi, na kojima najlepše šume topole. Ovde u proleće sve miriše na tople livade i retke biljke. Među njima blistaju zečji trn i posebna vrsta deteline.

izvor:wikiwand.org

Tu je i banatski različak, koji raste još jedino na Karpatima. A da ni ovde ne bude mir i tišina, brinu se poljske rovčice i krtice u stalnom poslu kopanja podzemnih tunela.

izvor: botanikaiforum.com

Udaljene krajeve od zaštićenog rezervata prirode deli kanal Revenica. Zahvaljujući njemu Obedska bara je povezana sa Savom samo za vreme močvarnih niskih vodostaja. A kad je vodostaj visok, u vodi sve vrvi od  amura i crvenih i belih tostolobika jer je ovde njihovo prirodno mrestilište.

izvor: mtt.gov.rs

Odmah preko kanala nastaje područje rezervata prirode Obedska bara. Lepo u svako godišnje doba, najživlje je u proleće i na jesen, kada se ovde zadržavaju mnoge ptice selice u potrazi sa skrovištem i ribom, kojom je bara veoma bogata.

izvor: dizajnzona.com

Ovo područje u to vreme ugosti preko 90 vrsta ptica gnezdarica i 100 vrsta ptica prolaznica, zimovalica i lutalica. Možete li da zamislite kakva se gužva ovde stvori u rano proleće kad se sa dalekog puta vrate mnogobrojne male bele i čaplje kašikare, crne i bele rode i crvenperke i od dugog leta krila odmaraju orlovi kliktavci i belorepani i sokolovi lastavičari?

izvor: wikipedia.org

U ovom neobičnom spletu mrtvaja, bara, okana i bujnih močvarnih biljaka traži se tada mesto više i za odmor, ali i za slastan zalogaj, po mogućstvu nekog srebrnakastog neopreznog čikova koji pliva tik ispod površine vode.

izvor: novimagazin.rs

I tako je sve do jeseni, svijaju se gnezda i podiže potomstvo. Sa preko sto hiljada ptičjih primeraka Obedska bara predstavlja najgušće naseljeno područje pticama močvaricama.

izvor: zanimljivageografija.org

 I nije ona samo carstvo ptica već i stoletnih šuma hrasta lužnjaka i crnih topola. Upravo je zbog starosti i lepote zaštićeno jedno njeno stablo kao spomenik prirode.

izvor: serbiaecotour.rs

Ka jugu, uz okuku reke Save, zasađene su najlepše topole Kupinskog kuta. Tik uz njih su bare i ritovi u čijim plićacima sunce dopire do samog dna i osvetljava silno biljno rastinje. 

izvor: dizajnzona.com

A na suvim obalama, među kamenjem koje, kao i voda, čeka da ga ogreje sunce, skriva se i poneka zmija šarka, jedina otrovnica ovih krajeva.

izvor: wikipedia.org

Na severu Obedske bare nalazi se korito koje je zbog svog oblika dobilo ime Potkovica. Ono je isprepletano sa mnogobrojnim tršćacima, vrbacima, prostranim vodenim površinama i velikim hrastovim šumama koje ograđuju močvaru. Upravo je to najuže područje rezervata prirode.

izvor: citymagazine.com

Uz ritove se nalaze staze i na svakom koraku osmatračnice za posmatranje ptica, vodenih ogledala i ostrva koja služe za zadržavanje i ostavljanje hrane močvaricama. A one kao da i same znaju da je ovo njihovo carstvo pa im nisu neobični katamarani iz kojih posetioci stalno nailaze da uživaju u njihovoj lepoti i graji. 

izvor: serbiaecotour.rs

Od kule Obed, kroz hladovinu i mirise šume hrasta lužnjaka i belih topola pa sve do osmatračnice Spomenik mogu se posmatrati kolonije čaplji. A atrakciju pružaju i porodice dabrova koji su u jednom trenutku potpuno nestali, a sada su ponovo naselili Obedsku baru tako što je četrdeset jedinki iz Nemačke na severu Srbije pronašlo svoj novi dom.

izvor: wikipedia.org

Preko Potkovice protežu se guste šume lovišta Matijevica. U njima se skrivaju divlje mačke, lisice i kune zlatice, a svake godine se održavaju hajke na šakale.

izvor: pecinackiinfoportal.org

Unutar korita Potkovice nalazi se Debela gora, u kojoj većina bara i okana presuši tokom sušnih godina i krajem leta, a u proleće, kada napadaju kiše i otope se snegovi, plavetnilo vode se stopi sa zelenilom barskih kopriva i paprati i sve zablista od belih močvarnih orhideja. 

izvor: zasavica.rs

A kad se otvore cvetovi belih i žutih lokvanja i zapletu u bujne aldrovande, močvara se, sva turobna od proteklih dugih zimskih dana, pretvori u malu bajku.

izvor: wikimedia.org

Iznad uspavanih ritova lagano se uzdižu Kupinske grede, takozvano »kopito«, ispresecano malim udubljenjima punim vode i osuto starim šumama hrastova u kojima sve trepti od cvrkuta ptica. 

izvor: mapio.net

Ni na zemlji nije mirnije, pa šumski ježevi gledaju da se sklone pod opalo prošlogodišnje lišće. A noću, kad se sve utiša, kroz grane proleću ljiljci, slepi miševi kojih je Obedska bara puna. 

foto Slobodan

Odmah tu je i kanal Vok, kojim je bara povezana sa Savom samo kad su niski vodostaji ove velike reke. U topla letnja predvečerja ovde možete da gledate kako svetlucavi vilinski konjici lebde nad vodom. Zajedno sa njima leti i osolika muva u večnom napadu na komarce. Zahvaljujući njima ovi dosadni insekti ne mogu da se razmnože kako bi inače uspevali.

izvor: pecinackiinfoportal.org

Okružena livadama i prostranim poljima žutih narcisa, koji u proleće zablistaju pod suncem, izviruje manastir Obed, po kome je bara i dobila ime.

foto Slobodan

Poznatiji je kao crkva majke Angeline i jedna je od najstarijih drvenih verskih građevina na našem području. Legenda kaže da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića, pronašla spas od Turaka onog trenutka kada je skelom prešla na drugu stranu Save. Međutim, skela se nasukala uz obalu i od njenih ostataka podignuta je crkva brvnara u kojoj je ona osnovala ženski manastir, dok je danas to crkva posvećena svojoj ktitorki.

izvor: serbiaecotour.rs

Selo Kupinovo se smestilo tik uz Obedsku baru. Ali nije ono poznato samo po njenoj blizini. Naprotiv.Osnovali su ga Ugari u 13. veku, a dva veka kasnije preuzeo ga je despot Stefan Lazarević, a kasnije i Đurađ Branković. Oni su za svoje sedište izgradili srednjovekovni grad Kupinik i zahvaljujući tome, ovo je prvo selo u kome se nalazila kraljevska tvrđava.

izvor: spomenicikulture.mi.sanu.rs

Međutim, danas su od njega ostali samo ostaci, i to zato što su ga Turci početkom 16. veka osvojili i zajedno sa crkvom Svetog duha, sagrađenom neposredno pre toga, spalili do temelja.

foto Nada Urošević

Posle propasti despotovine tvrđava postaje stecište naslednika Đurđa Brankovića. Tada je podignuta crkva Svetog Luke, poznatija kao Despotska crkva, po svom ktitoru Đurđu Brankoviću. Prvobitni hram je izgrađen krajem 15. veka, ali je prilikom osvajanja grada i on srušen. Ipak, crkva je ponovo sagrađena dva veka kasnije, postoji i danas i smatra se najstarijom pravoslavnom crkvom severno od Save i Dunava. 

izvor: panoramio.com

Zajedno sa njom očuvani su i u pretvoreni u etno-selo stara tršćara sa slamenim krovom, koja se smatra za jednu od najstarijih kuća u Vojvodini, ambar i peć za pečenje hleba. Na kući se još oseća dah nekih prohujalih dana na tremovima i doksatima sa drvenim stubovima i arkadama, po starinski. Ambar i plot su izrezbareni cvetnim ukrasima, a spratna spremišta za kukuruz ostala su u duhu  sremskih domaćinstava starih vremena.

izvor: spomenicikulture.mi.sanu.rs

I dok Obedska bara u proleće sva procveta i ori se od graje ptica, u leto sva presuši i postane žuta od žarkog sunca . Kad dođe jesen, najdublja je jer je pohode duge kiše. Tada i ptice na svom putu za jug najradije zastanu baš ovde, da se pozdrave sa svojim letnjim staništem i okrepe svoja mala tela za dug put. I ostave za sobom zimu koja Obedsku baru okuje snegovima i ledom pa se sve pod njom šćućuri i utiša, dok opet ne dođu lepši i topliji dani. 

izvor: serbia.com

Pa ipak, na Obedskoj bari najlepša su praskozorja, kad pred izlazak sunca nad nebom boje purpura zablista zvezda Danica poput malenog dragulja. I najavi novi dan u mirisima magle i divljeg cveća. A kad prvi zraci obasjaju prostranstva vlažnih livada i ritova omeđenih gustim šumama i naglo se prekine tišina kliktajima i cvrkutima ptica, lepetom njihovih krila, kreketanjem razbuđenih žaba i zujanjem pčela koje traže najbliži cvet, sve zabruji životnom pesmom. Tek onda možemo da osetimo koliko je priroda savršena i topla u svojoj lepoti. I da smo i mi deo nje, savršeni upravo zbog sopstvene nesavršenosti. 

izvor: zivotinje.rs