Koliko ste samo puta na putovanju do Crnogorskog primorja prespavali neverovatne lepote jugozapadne Srbije? To i nije čudno, s obzirom na to da se pored njih prolazi noću. Ali oni koji su imali prilike da vide krševite obrise prošarane gustim šumama, a među njima najlepšu planinu Jadovnik, zauvek su ove čari poneli u srcu.
foto Aleksandar Simović |
I baš tako, kada se putem ka moru od Prijepolja zaputite ka
Brodarevu, malom gradu koji je poslednje mesto do granice sa Crnom Gorom, uz sam
kanjon Lima divlje i privlačne
lepote, pored vas promiču obronci veličanstvenog Jadovnika.
foto Novica Alorić |
Već 170 miliona godina u zapadnoj Srbiji stoje ove stene
takozvanih unutrašnjih Dinarida, koje
se u središnjem delu sastoje od krečnjaka i peščara a na jugoistoku od tvrdih
serpentina. Toliko milenijuma, a planina nimalo izmenjena pod vrelim suncem,
paperjastim oblacima i mnogobrojnim kišama i snegovima.
izvor: panacomp.net |
Jadovnik je dobio svoje neobično ime po jadima kojima je
ljudima oduvek zadavala zima, na ovoj planini veoma hladna i oštra, sa snežnim
pokrivačem koji i dan-danas ume da dostigne 3 metra visine.
Raskošna u svojoj lepoti, ovo je retka planina na kojoj, sa
koje god strane da krenete, možete stići do vrha i uživati u predelima dok na
svežem planinskom vazduhu berete lekovito bilje i jestive pečurke. I ne zna se
gde je veći mir, da li u gustim bukovim i smrčevim šumama po obroncima ili na
veličanstvenim vidikovcima i vrtoglavim liticama sa kojih poleću beloglavi
supovi.
Granica Jadovnika na zapadu je reka Lim i uz njega asfaltni put ka moru.
Ova nadaleko čuvena reka izvire iz Plavskog jezera u Crnoj Gori i dok pređe
svoj dug tok kroz Polimlje, mukotrpan zbog mnogobrojnih stena kroz koje se probija,
uliva se u Drinu između Goražda i Višegrada. A stene koje najviše mrvi i valja
upravo su stene Jadovnika, gde stvara kanjon jedinstvene lepote.
izvor: panoramio.com |
U samom podnožju ove planine nalazi se i Brodarevo, maleni grad na Limu, koji
diše svež jadovnički vazduh, oštar i sladak u isti mah. Nekada na karavanskom
putu, gde se reka najlakše brodila i prelazila, tako mu je i ime
ostalo. Danas je mesto posle koga se svako ko ide ka Jadranu još malo
približava Crnoj Gori i svojoj krajnjoj odrednici na moru.
Predeo oko Brodareva je kraj izuzetne istorijske
vrednosti i na njemu se nalaze lokaliteti od velikog kulturnog značaja. Jedan
od njih je manastir Davidovica, na
reci Lim, nedaleko od pruge Beograd-Bar. Ova crkva raškog stila, posvećena
Bogojavljenju, podignuta je u 13. veku na temeljima vizantijske bazilike iz 6.
veka, o čemu svedoče arheološka iskopavanja i otkriveni temelji i ostaci nekropole
iz vizantijskog doba.
izvor: nadji.info |
Zadužbina je župana Dimitrija Nemanjića, najmlađeg sina
Vukana Nemanjića, unuka Stefana Nemanje i brata Stefana Nemanjića, ktitora
manastira Morača, koji je uzeo monaško ime David, pa je tako i manastir dobio
ime. Velikaš Dimitrije je upravljao zemljom oko Brodareva i u blizini manastira
imao veliki dvor pa se veruje se da je u manastirskoj crkvi i sahranjen, iako
za to nema arheoloških dokaza. Zato je pronađena nadgrobna ploča Davidovog
unuka Vratka, oca kneginje Milice, koji je u narodnoj tradiciji poznat kao Jug
Bogdan. Verovalo se da je i Vratko živeo u dedinom dvoru, u kome su se rodili i
kneginja Milica i njena devetorica braće Jugovića. Smatra se da je dovoljan
dokaz za to arheološki nalaz velikog broja skeleta za koje se veruje da
pripadaju braći Jugovićima.
Ovaj manastir je tokom svoje duge i burne istorije od strane
Turaka više puta bio rušen, pljačkan i napuštan, a od 17. veka i sav u
ruševinama. Tek krajem prošlog veka je obnovljen.
izvor: panacomp.net |
U blizini Davidovice, u ataru sela Grobnice, koje je dobilo ime po
brojnim nekropolama je i manastir Mili, tačnije ono što je od
njega ostalo.Na teško pristupačnom mestu iznad reke Lim nalaze se ostaci zidova
nekadašnje crkve iz 13. veka, zadužbine kralja Dragutina. Nekada velelepna
građevina i karavanska stanica, manastir u ovakvom stanju stoji od 18. veka, a
danas je proglašen za kulturno dobro i spomenik kulture velikog značaja.
izvor: travel.rs |
Na padinama Jadovnika, tik iznad Brodareva, nalazi se još
jedna oblast veličanstvenih prirodnih lepota i zanimljivih istorijskih priča i
legendi - Stranjani, u kome kao da
je vreme stalo.
Ovde, kod sela Vodice, nekada je ponosno stajala tvrđava Bris, koja se nadvija nad
stenovitim uzvišenjem od preko 700 metara iznad klisure Lima.
Smatra se da je ovo utvrđenje Jerinin grad nekada imalo podgrađe i nekropolu,
koja je u narodu poznata kao Grčko groblje i da odgovara utvrđenju Bris, o kome
se pisalo u dubrovačkim izvorima iz 15. veka kao o tvrđavi u pograničnoj zoni
despotovine Srbije i kraljevine Bosne, a na suprotnoj, levoj obali Lima,
bilo je naselje Komarni.
Ali Stranjani nisu
samo istorija, oni su i priroda u najlepšim prelivima boja, pašnjaci i livade
po kojima su rasute kuće i stočarske pojate i sela i zaseoci sa mnogobrojnim
izvorima, vrelima, potocima i vodenicama.
Pa ipak, na ovoj strani Jadovnika najpoznatije je selo Sopotnica, koje se nalazi na obroncima
visokim preko hiljadu metara. Ono se smatra centrom Jadovnika, što zapravo i
jeste sa svojim planinarskim domom, kućama i školom. Poznato je po mirisnim i
ukusnim sirevima, planinskoj jagnjetini, medu, rakijama od divljih krušaka,
požeških šljiva i slatkih jabuka, ali i specijalitetima ovog kraja, posebno
piti od heljde koja se ovde gaji na ekološki način pa je smatraju i lekovitom.
Za ovaj kraj je vezana i jedna legenda koja kaže da je u
davno vreme tu došao jedan čovek koji nigde na svetu nije mogao da nađe dragu,
a kada je stigao u selo Sopotnicu, našao je prelepu devojku i tu proveo ostatak
života. I danas se veruje da ovde mnogi nalaze ono što čitavog života traže.
izvor: putokaz.me |
Međutim, selo je zapravo najpoznatije po slapovima Sopotnice na istoimenoj reci,
koja izvire ispod vrhova Jadovnika, teče na visini od hiljadu metara pa,
spuštajući se sa strmih visina, juri ka podnožju i uliva u Lim.
Vodopadi se nalaze na gornjem i srednjem toku reke, a
meštani ih nazivaju Gornji, Srednji i Donji vodopadi. Pošto reka Sopotnica
pravi više slapova duž svog toka, njihove dimenzije variraju. Najveći se nalazi
na trećem nivou, visok je 25 metara i na njemu je obnovljeno nekoliko vodenica
– valjarica, kojih je tu nekada bilo dvadesetak, a visina ostalih se kreće do
20 metara.
izvor: prijepolje.online |
Zbog podzemnog proticanja kroz Jadovnik i njegov
kraški predeo voda reke Sopotnice ima u sebi nešto rastvorenog krečnjaka. Kao
posledica toga oko sopotničkih izvora se, tamo gde je voda uzburkana, iz
rastvorenog krečnjaka oslobađa ugljen-dioksid a na mahovine i lišće izlučuje i
taloži kalcijum-karbonat, šupljikava stena žućkaste boje, koja je u narodu
poznata pod nazivom siga. Vremenom se
u izvornom delu Sopotnice obrazovalo nekoliko različitih nivoa naslaga sige
preko kojih voda protiče u obliku vodopada. Siga se nekada vadila iz reke da bi
se koristila kao građevinski materijal, ali se sa tim prestalo otkako je područje
zaštićeno.
izvor: wikipedia.org |
Ali slapovi Sopotnice
nisu poznati samo po svojoj lepoti, već i, po mišljenju mnogih posetilaca i
meštana, po svojim magičnim moćima. Legenda o postanku vodopada i dalje živi
među meštanima sela, a ona kaže da su se nekada davno uz vrelo Sopotnice
doselili stanovnice iz bezvodne Pešterske visoravni, ali je i ovaj izvor ubrzo
presušio. Razočarani zbog loše sudbine koja ih prati, pridošlice su rešile da
idu dalje u potrazi za vodom. Noć pred polazak začuo se neobičan glas ispod
Jadovnika koji ih je upitao da li žele da im se podari voda ili sreća. Svi su
tada zavapili za vodom, a sreću će, rekli su, stvarati sami. Tako su slapovi i
vrela potekli na sve strane, pa je i samo ime reka Sopotnica dobila po njima,
jer sopot znači izvor.
izvor: superodmor.rs |
Izuzetna lepota vodopada, koja svakom zauvek ostaje u
sećanju, dovela je do toga da je 2005. ustanovljen kao zaštićeno prirodno dobro
Spomenik prirode Slapovi Sopotnice.
Selo Sopotnica je takođe važno jer od njegovog centra kreće
staza koja vodi pravo do vrha Katunić. Put vodi kroz guste šume, preko čistine
na Malom Jadovniku i visoravni pune
bujne zelene trave.
U njenoj neposrednoj blizini se nalazi izvor Savina voda, jedini do Katunića, na
kome se nalaze izgrađena drvena korita za napajanje stoke.
Iznad njega se nalazi visoravan Rudopolje, na kojoj sunce leti najjače
pokazuje svoj sjaj. Na ovoj velikoj zaravni nasred Jadovnika nekada su se
odigravale borbe bikova i vašari. Danas je samo deo puta do vrha, sve do Partizanskog groba i katuna koji
koriste meštani.
izvor: stazeibogaze.info |
Laganom šetnjom stiže se do vrha, tačnije do susednog brda
visokog 1695 metara, koje leži uz raskrsnicu ka Katuniću, susednom vrhu Kozomor
i Orlovači, najvišem vrhu planine Ozren.
izvor: pdzezelj.com |
Između ove dve planine, koje kao da se nadmeću u lepoti,
usekao se divlji kanjon Miloševke
zaogrnut gustim šumama koje se spuštaju ka padinama sve do same reke duboko u
dnu.
Reka Miloševka nastaje od dve sastavnice koje
izviru ispod Katunića, obilaze susedni vrh Kozomor i sastaju se kod sela
Milošev Do.
foto Brano Rudić |
Ona potom teče kroz duboki kanjon sve do ušća u Lim, kod
Prijepolja, velikog nekadašnjeg karavanskog grada na nekada čuvenom dubrovačkom
putu, grada sudara različitih vera i velikih srednjovekovnih država. Na samom
ušću dveju reka stoje kao nemi čuvari manastira Mileševa i srednjovekovno
utvrđenje Mileševac-Hisardžik.
Ovo je oblast Regionalnog parka prirode Klisura reke Miloševke i Strogog
rezervata prirode Ravnište. Njegov položaj, sastav biljnog i životinjskog
sveta, kao i geomorfološke karakteristike doprinele su da bude zaštićeno
područje koje se smatra najjužnijom oblašću u Srbiji u kojoj se nalazi
Pančićeva omorika.
Kanjon Miloševke sastoji se od nekoliko surovih
krečnjačkih klisura okruženih šumama i pašnjacima na visinama od 600 do 1400
metara. Ovo je nepristupačan ponor pun bujnog zelenila različitih zelenih boja
crnjuše, pitomog kestena, bora i graba.
izvor: wikipedia.org |
Ovo je mesto gde se nalazi jedno od tri preostala staništa
na kojima se gnezdi beloglavi sup, jedna od najvećih grabljivica na svetu,
teška i do 13 kilograma, sa rasponom krila koja umeju da dostignu i 3 metra, pa
ga zahvaljujući tome zovu “evropski kondor”.
Osim beloglavog supa, ovde se gnezde i patuljaste i uralske
sove i kraški i sivi soko. A duboko u gustim šumama žive mrki medvedi, divlje
mačke, a u dugim hladnim zimskim noćima ponekad se čuje i zavijanje vukova.
Iznad kanjona Miloševke nalazi se vidikovac Vrata ili Brdo
poskoka, koje je dobilo ime po mnogobrojnim zmijama, dok se ispod njega, u
vrtoglavim dubinama, čije se strane vertikalno spuštaju do dna kanjona, nalazi
mesto Sastavci - ušće Miloševke i Međanske reke.
Na padinama od Poskokovog brda do reke nalazi se vrlo divalj
i surov kanjon sa očuvanom netaknutom prirodom i utočištem za retke i stare
biljke koje su ovde živele milionima godina. Tu je carstvo bujnih šuma
zaštićenih od seče, gde se drveće prirodno rađa i umire, sa stablima starim više
stotina godina čiji je obim i do 2 metra i visine 40 metara.
Na samom dnu kanjona, kod Ravništa, raste Pančićeva omorika,
Nju je 80-tih godina primetio jedan meštanin i pošto mu je bila drugačija od
ostalog drveća, skrenuo je pažnju na nju. Tako je otkriveno da je ovo
najjužniji kraj Srbije u kome još postoji ovo retko drvo.
U junu kanjon sav šumi i huči od nabujalih voda Miloševke,
kada se u nju slivaju i prolećne kiše i otopljeni snegovi. U samom kanjonu nema
mostića, tako da samo balvani služe da se prelazi sa jedne na drugu obalku. Zimi
se, opet, snežni pokrivač zadržava i po dva meseca i prekriva poput velikih
teških jastuka vrhove Pančićevih omorika, tisa, jela, crnog graba i gole grane
kestena i starih oraha. Pravi raj za hrabre da otkrivaju neistraženu prirodu.
izvor: prijepoljske.blogspot.com |
I selo Aljinovići predstavlja
mesto koje odvaja Zlatar i Jadovnik i nalazi se na putu koji takođe razdvaja
ova dva masiva, ali i spaja Prijepolje sa Sjenicom i Novim Pazarom.
Od Aljinovića se takođe kreće do vrha Katunić i to makadamskom
stazom, preko zaseoka i prevoja Karaula,
preko šumovitih dolina, grebena, jaruga i pašnjaka.
izvor: pdzezelj.com |
Sa istoka Jadovnik obgrljuje Pešter. Dok se proteže kroz nepreglednu visoravan, i na njemu je
ucrtana staza koja vodi do jadovničkog vrha. Od Sjenice pored rečice, pa
makadamskim prašnjavim putem do vrha.
Sa juga sa jadovničkim vrhovima kao da se nadmeće Ozren, planina koja se nalazi na pola
puta između Brodareva i Sjenice, koju neki smatraju podnožjem kraških masiva
Jadovnika, a ona je zapravo planina za sebe, koju sa zapada oivičava njegov
veliki masiv, a sa istoka Giljeva.
Pod ozrenskim obroncima, punim tamnih šuma, izvire Uvac, reka sa najčuvenijim meandrima
Srbije. A da ona nije jedina koja svoje vode po njemu razliva, dokaz je i Lim,
koji sa druge strane teče taman uz podnožje, tik do graničnog prelaza Gostun ka
Crnoj Gori.
I tako se sa sve četiri strane sveta stiže do najvišeg vrha
Jadovnika. Na Katunić, visok 1734 metara,
ne može se doći jer je na njemu vojni objekat, ali i ispod njega priroda nije
bila stidljiva da se razmahne u sopstvenoj virtuoznosti.
Sve je obavijeno
zelenim livadama, pašnjacima i bujnim zelenim prelivima, koji se u jesen
presvuku u ruho zagasitih nijansi zlata i vatre pa cela planina izgleda kao da
je zahvatio požar boja.
foto Vladimir Mijailović |
Ali ipak je sa vrha pogled taj koji zauvek ostaje u
mislima.
izvor: panoramio.com |
Sa jedne strane crnogorske planine, a sa druge
Srbija u svoj svojoj lepoti sa Zlatarom, Golijom i Javorom na obzorju.
izvor: panoramio.com |
I dok podno vrha izvire čak pet jadovničkih reka, koje
šikljanjem izbijaju iz kamena i odvažno grabe svojim putem, čovek i sam oseća
da ni njemu duša ne može da bude mirna ako ne dopusti da ga priroda povuče sebi
i svom krilu. Onog iz koga je i sam nastao. Onog od kojeg nema većeg
savršenstva. Onog u kome ga uvek čeka spokoj, samo ako mu dopusti da ga obuzme i
učini ga ispunjenim.
DakleM, savršeno napisano! Rekoh već jednom da ove tekstove, naravno i ostale ništa manje, pišeš veoma znalački, vrlo interesantno i zanimljivo do te mere da čovek poželi da odmah vidi sve lepote opisanog.
ОдговориИзбриши