Pešter – kad u srpskom Sibiru od mraza puca kamen

Svaki put kad ste putovali na Crnogorsko primorje bili ste blizu Pešterske visoravni, a da to niste ni znali. I to onda kad se prođe kroz Novu Varoš pa krene kanjonom Lima ka Brodarevu i granici sa Crnom Gorom, odmah iza visokih planina proteže se ogromno bespuće – Pešter ili Peštera, kako ga zovu oni koji ovde žive, rasprostrlo se na sve strane sveta, talasasto poput velikog zelenog mora.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Na krajnjem jugozapadu Srbije, u najjužnijem delu Starog Vlaha, omeđen viskim planinama, Pešter je i sam najviša visoravan Balkana i jedna od najvećih u Evropi. A po tome što je pravi mali neistraženi ćošak sveta, gde priroda ničim nije narušena, prvi je i po lepoti i očaranosti koja obuzme svakog ko se nađe u ovoj oazi mirisa i boja.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Na visini od preko hiljadu metara pružaju se pejzaži neverovatne lepote, zatalasani pašnjaci sa rasutim stadima ovaca, goveda i konja, reke koje krivudaju po zelenim poljima, čas se skrivajući, čas blistajući na suncu, doline i padine kraške visoravni, a sve to uokviruju visoke planine koje se ocrtavaju na horizontu.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Veruje se da je nekada na ovom području bilo veliko jezero, ali se ono povuklo kroz pukotine krečnjačke zaravni i oteklo kroz mnogobrojne ponornice. Kao njegov ostatak i danas postoji treset koji svojim vlažnim mestima na kojima se talože i raspadaju biljke, svedoči o tome da je ovde nekada postojala velika voda. Takođe i suvati, pašnjaci sa pojilom za stoku od izvora ili potoka koji tuda teče, pokazuju koliko vode ima ispod zemlje.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Da se ispod zemlje skriva mnogo toga, govore i mnogobrojne pećine, po kojima je Pešter i dobio ime. Arhaičan naziv “pešter” ukazuje na to da je lokalno stanovništvo oduvek znalo da se ispod velikog polja skrivaju čitavi lavirinti odaja i podzemnih puteva.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Planina Giljeva i sama potpada pod Peštersku visoravan.

izvor: pdpobeda.rs

Pod giljevskim maglovitim vrhovima rasuta rosa po pašnjacima najavljuje novo jutro. Ovde se celog leta čuje pesma čobanica. Među stadima i jarkoj travi prošaranoj belim kamenjem ugnezdile su se stočarke kućice, daščare, koje Pešterci zovu “stanovi”. Baš ovde, u spokojnim jutrima sa pogledom na zatalasano zeleno more visoravni nastaju najlepši mlečni proizvodi – nadaleko čuven sjenički sir.

foto Damir Turković

Ispod padina Giljeve prostrlo se ogromno Peštersko polje po kome su se rasula mnogobrojna sela i među njima rečice koje su ispresecale padine i livade.

izvor: zlataretnouvac.rs

Među valovitim pašnjacima dokle oko seže tiho teče Rasanska reka, koja je sljubila uz selo Rasno. Po njenim obalama širina kao da daje osećaj nesputanosti i slobode, a pitoma stada koja mirno pasu donose spokoj svakome ko poznaje gradsku vrevu.

foto Nenad Andrić (planine.net)

Tu je i Tuzinje, selo pored koga se nalazi malo jezero, za koje se veruje da je jedini ostatak onog velikog, koje je nekada vodom ispunjavalo celu Peštersku visoravan.

izvor: novipzr.info

U središtu Peštera smestilo se selo Karajukića bunari, najhladnije u Srbiji, gde se temperature spuštaju i do -40! Pravi mali Sibir, i to zato što se u Sjeničkoj kotlini i Pešterskoj visoravni zadržava hladan vazduh koji se spušta sa okolnih planina, dolazi do promena u temperaturi, pa se rashlađen vazduh zadržava pri tlu. Na obližnjem jezeru ume da bude još hladnije, a u isto vreme na planinama koje oivičavaju ovo ledeno prostranstvo – toplije!

foto Brano Rudić

Ovo selo poznato je i po jednoj legendi, koju lokalno stanovništvo rado prepričava. Na mestu na kome se danas nalazi jezerce priča kaže da je  nekada davno u velikom jezeru živela troglava aždaja. Ona je svake godine izlazila na obalu da bi uzela najlepšu devojku koju su dovodili seljaci, ne bi li tako sačuvali stoku i ostatak sela. Tako je sve bilo dok se nije pojavio junak, zatekao uplakanu devojku i odlučio da je spasi. Sačekao je da aždaja izađe, odsekao joj jednu glavu i oterao od sela. Srpski deo stanovništva ovo junaštvo pripisuje Svetom Đorđu, koji je ovde ubio aždaju i po njemu se izvor ispod brda Trojan zove Đurđevača. Sa druge strane, muslimanski deo priča da je taj junak bio Alija Đezelez i da je u njegovu čast Kara Juka podigao bunar, po čemu se selo Karajukića Bunari i dobilo ime.

foto Bojan Milović (milovic.net)

A na suženju Pešterskog polja smestilo se selo Ugao, dobilo ime po “ublu”, jame sa pitkom vodom. Sa obe strane pritiskaju ga visoki bregovi pa belinu kamen razbija zelenilo pašnjaka u malenoj dolini. Usred sela je najstarija džamija u Sandžaku i oko nje rasute kuće pokrivene šindrom.

izvor: panoramio.com

Na Pešteru najveća reka ponornica je Borovštica, koja je nekada tekla po površini Pešterskog polja, ali je, kao i u svakom krasu, prošla kroz procepe u zemlji i deo svog toka nastavila pod njom.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Pešter sa svih strana okružuju planine. Na krajnjem jugosapadu, kao planina međaš, koja ga deli od Crne Gore, nalazi se planina Žilindar.

izvor: oblun.me

Iz Crne Gore se kroz Đalovića klisuru stiže do Đalovića pećine, koja leži ispod Žilindara i proteže ispod celog Pešterskog polja.Ova velelepna pećina je najduža na Balkanu. Poznata je po lepoti svojih vražjih virova, odaja, dvorana, kanala i hodnika dugih i po nekoliko desetina kilometara.

izvor: sportturist.me

Pod visokim Ozrenom Lim vekovima dubi svoj kanjon kroz njegove stene, iste one koje se protežu Pešterom.

izvor: putemsrpsketradicije.com

Među ovim planinama u srcu Pešterske visoravni nalazi se mali grad Sjenica. Nastao je još u srednjem veku, kada su karavani na putu iz Dubrovnika ka Carigradu odmarali svoje konje i hranili ih senom. Da ga je bilo, i samo joj ime kaže jer je u njenoj okolini oduvek bilo obilje sena i trave, koja je morala da se kosi i tri puta godišnje. Iz tih davnih turskih vremena ostala je jedna od najlepših islamskih građevina u Srbiji – Sultan Valida džamija iz 19. veka sa velikom kupolom.

izvor: balkanforum.info

Ona je zadužbina sultanove majke. Legenda kaže da su nekada ustanici i hajduci stalno pljačkali karavane i otimalo Validovo blago. Kada je majka na kraju svoje dragocenosti dobila nazad, dala je čitavo bogatstvo da se podigne džamija u kojoj je svako mogao da moli za svoju dobrobit.

izvor: panoramio.com

U Sjeničkoj kotlini, u kojoj se ovaj mali grad ugnezdio, nalaze se i najveće reke Pešterske visoravni.

izvor: info-ks.net

Najveća od svih je Uvac, koja se sliva sa  šumama i livadama prošaranih strmih strana Jadovnika, jedne od planina koje sa svih strana kao da čuvaju Pešter.

foto Aleksandar Simović

Uporedo sa njim teče Grabovica sa izvorištem Sjeničko vrelo, stvorenim od dva izvora, Zlatije i Velikog vrela ispod Jovičića krša. Da je prava mala kraška reka pokazuje i jedna vodenicama na njenim obalama, klisura koju dubi i u njoj Golubačka pećina. Kad se spoji sa Jablanicom meandrira kroz zelena polja, ali ne toliko veličanstveno kao reke u koje se uliva.

izvor: sjenica.rs

Vapa je ta koja ulepšava prirodu i čini najznačajniju reku Pešterske visoravni. I njen izvor na visini od preko hiljadu metara u sebi sadrži dve reke, dva hladna mlaza Brnjičke i Žitničke reke.

foto Bojan Milović (milovic.net)

A onda meandrira Vapa svojim modrim putem kroz Vapsko polje, među jarkom travom prošaranom šarenim cvećem, kroz koju sve vrvi od zujanja pčela koje sakupljaju nektar sa mirisnog bilja.

izvor: serbia.com

Na livadama po kojima se rasula brusnica, beli slez, kantarion, bosiljak, nana, neven i maslačak nastaje najlepši pešterski livadski med.

izvor: placeandsee.com

Vapa svojim vodama puni Sjeničko jezero, veliko modro plavetnilo uklješteno između Zlatara i Javora, koje nije ništa drugo do prošireni Uvac, nastalo podizanjem brane i potapanjem kanjona, a sve za potrebe hidroelektrane Uvac.

izvor: obidjisrbiju.com

Od Rastoka, uz hidroelektranu, sada ukroćena reka vodi pravo do ostataka mosta na Žvalama. Iznad plave vode diže se samo jedan luk, ono što je ostalo od nekada vitkog trolukog mosta. Po obodima jezera još se vide obrisi starog carskog puta, koji je povezivao Dubrovnik i Carigrad i čijom su kaldrmom prolazili mnogi trgovci sa svojim karavanima. Nekada čuven, stari turski srednjovekovni most, građen od fino tesanog kamena, napušten je u srednjem veku i ostavljen ćudima moćnog Uvca. Krajem sedamdesetih, kada se tok reke pregrađivao, konzerviran je i sačuvan od daljeg propadanja, a potom potopljen.

izvor: zlatarinfo.com

Bistra voda naizgled mirnog Uvca krivuda u najlepšim meandrima Srbije. Na nekim mestima njegovi kameni zidovi, koji više liče na lavirint nego na tok reke, toliko su uski da se njima prolazi jedino čamcem. Vekovima dubeći pešterski kamen, Uvac je stvorio veličanstveni kanjon.

izvor: ana.rs

Iznad gorostasnih stena ovih čudesa prirode skrivaju se gnezda beloglavog supa, retke vrste orla lešinara, koji je u ovim surim visinama pronašao svoje poslednje stanište u Evropi. Zaštićen u svom rezervatu prirode, leti i slobodno širi svoja velika krila visoko na nebu, po kome jedri na toplim vazdušnim strujama.

izvor: Fejsbuk, Čarolije republike Srbije

A ispod njega, kao dva skrivena oka, u kras su se zavukle pećine. Jedna je Ušačka, u koju se može ući čamcima, prepuna kanala, podzemnih dvoraca i pećinskih ukrasa, a druga Ledena, u koju se može i peške. U njoj kroz ceo sistem dvorana povezanih strmim ponorskim kanalima nalaze se veliki beli stubovi sa plavičastim i crvenkastim nijansama,  prelep pećinski nakit, izvori ledene vode i kosti pećinskih medveda starih i nekoliko desetina hiljada godina.  Zanimljivo je da ove pećine imaju dva izlaza, jedan u selu Gornje Lopiže, a drugi na suprotnom kraju, u dolini Uvca.

izvor: panoramio.com

Iznad svih ovih čedesa prirode nadvio se krševiti Zlatar, sav u prelivima zelene boje, tamne u šumama, svetle po planinskim pašnjacima.

izvor: comletom94.wordpress.com

I podnožje Javora zapljuskuju vode Uvca. Sa njegovih šumovitih padina punih bukve i četinara vidi se modro Sjeničko jezero.

izvor: turistickiadresar.com

I na kraju, kao da zatvara krug, sa istoka Pešter nadvisuje planina Golija, gorostasna lepotica, kojoj i samo ime kaže da je golema. Od visoravni se sva zeleni od gustih bukovih šuma.

foto Bojan Vasiljević

Ispod nje se preko brda i polja raskrilila Raška. Pešter zahvata i jedan njen deo, pa je zahvaljujući njoj i sam postao ovenčan slavnom istorijom. U srednjem veku se na njegovom severnom obodu nalazilo sedište srpske države. Novopazarska kotlina, između Pešterske visoravni, Golije i Rogozne, bila je politički i duhovni centar u kome su podignuti najznamenitiji manastiri i crkve.

izvor: obidjisrbiju.net

Zahvaljujući značaju Rasa, nastao je i Novi Pazar. Kada je u 15. veku Otomansko carstvo osvojilo visoravan, nastao je mali grad na mestu novog bazara, pazarišta. Tako je sa Pešterom postao jedna od najznačajnijih trgovinskih tačaka karavanskog puta između Male Azije i Bosne.

izvor: mapio.net

Kroz Novi Pazar protiče reka Raška. Već od svog vrela, jakog mlaza koji probija stene stare više miliona godina, tesno je vezana za čuveni manastir, najveću srpsku svetinju Peštera.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U blizini vrela Raške nalazi se manastir Sopoćani, jedan od najlepših građevina srpskog srednjeg veka. I samo ime mu kaže koliko ga reka obeležava, jer “sopot” znači izvor. Podigao ga je Uroš I Nemanjić u 13. veku. Već tada je svojom veličinom i lepotom fresaka nadmašio sve ostale srpske manastire. Kolika je njegova lepota i vrednost dokaz je da je uvršten na Uneskovu listu najznačajnijih objekata koji predstavljaju svetku kulturnu baštinu.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Kroz vekove i godine lepota Peštera se ne menja. I ne zna se kada je lepši.

foto Bojan Milović (milovic.net)

U leto se livade ospu cvetovima najlepših boja koji proviruju kroz bujnu sočnu travu.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Stada se raspu po valovitom zelenom ćilimu pa kao bele grudvice mile pod modrim nebom sa koga sunce baca svoje najjače zrake.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Tada u zujanju pčela zamiriše lekovito bilje po livadama i zažute se cvasti divizme, kojom su hrišćani još u davna vremena kadili kuće na Jovanjdan. A u kasno leto po šikarama se zacrveni glog na svom čvornovatom stablu i već najavljuje jesen.

izvor: camomilla.com

A kad ona dođe, najlepšim prelivima oboji Pešter. Pa potamni sasušena trava, već pregorela od vrelih sunčevih zraka, zacrveni se drveće po padinama, zacrveni i šipurak na livadama.

foto Bojan Milović (milovic.net)

U rana jutra sve obavije magla sa dugim kišama i sve se ospe kapljicama koje nose hladnoću.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Kad stegne zima, sav se Pešter obavije nekim tajanstvenim velom tišine.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Napadaju snegovi i sve se skrije ispod njihovog pokrivača koji, zna se, dugo će da traje.

izvor: novipzr.info

A kad mraz sve okuje svojim šarama, u ledenim jutrima puca i drvo i kamen.

foto Bojan Milović (milovic.net)

I onda dolaze nova proleća, kad se trava opet zazeleni ispod ledenog prekrivača, iako u hladnim noćima izgleda kao da se to nikada neće dogoditi.

foto Bojan Milović (milovic.net)

I opet zašume potoci, nabujaju reke, zadrhte leptiri na šarenim livadama, procveta kleka i svojim ljubičastim bobicama najavljuje nove sunčane dane.

foto Bojan Milović (milovic.net)

Priroda okreće svoj večni krug, ravnodušna u svojim zakonima i savršenstvima na sve što čovek oko nje čini. A na nama je da izaberemo hoćemo li je uništavati ili udisati miris poput pešterskog usred spoja neodoljive lepote visoravni, spokoja i planinskih vrhova na obzorju koji streme ka visokom nebu.

foto Bojan Milović (milovic.net)

P.S. Posebnu zahvalnost dugujem fotografu Bojanu Miloviću, koji mi je ljubazno ustupio svoje veličanstvene fotografije, koje uvećavaju vrednost reportaže.