Tragač za čarobnim svetovima prirode: Beogradske priče: Botanička bašta Jevremovac

U samom srcu Beograda, među ulicama koje podrhtavaju od buke trolejbusa i autobusa, nalazi se jedan mali kutak iznenađujuće svežine i lepote. Možda niko ne bi očekivao da se tu ušuškala jedna velika bašta puna raznog drveća i biljaka sakupljenih sa raznih krajeva sveta, ali ona je zaista tu. Botanička bašta Jevremovac već više od veka raste i diše kao odistinska pluća grada.

foto Jelena Dilber

Da je Beogradu, kao gradu koji je počeo da prerasta u malu metropolu nakon oslobođenja od Turaka, bio potreban evropski izgled, pa uz njega i jedna botanička bašta, smatralo se već sredinom 19. veka. Tako je 1853. kao bašta našeg čuvenog prirodnjaka i botaničara Josifa Pančića nastala preteča botaničke u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja.

foto Jelena Dilber

Na njegov predlog, 1874. godine osnovana je Kraljevska botanička bašta u Beogradu i predata na upravljanje Velikoj školi, preteči današnjeg Beogradskog univerziteta. Ona je bila smeštena na kraju Dunavske ulice, uz obalu Dunava, ali je zbog čestog plavljenja počelo da se razmišlja gde bi mogla da se izmesti.

foto Jelena Dilber

Kada je saznao za te probleme, kralj Milan Obrenović je 1889. odlučio da svoje imanje ustupi Velikoj školi sa obavezom da služi u prosvetne svrhe, da se na njemu podigne botanička bašta i da se nazove „Jevremovac“, u čast njegovog dede Gospodara Jevrema Obrenovića, „velikog ljubitelja narodne prosvete“.

foto Jelena Dilber

Godine 1890. počinje uređivanje Botaničke bašte na Paliluli. Nije to bio mali posao, trebalo je urediti veliki prostor raskrčenih šuma starih hrastova lužnjaka, cera, poljskog jasena i bukava. Neki od sačuvanih primeraka, koji su se zadržali do danas, stari su preko 120 godina i jedini su ostaci vegetacije iz 19. veka.

foto Jelena Dilber

Kada je uređena i otvorena za posetioce, prvi upravnici bili su prirodnjaci i botaničari, profesori Velike škole, Stevan Jakšić i Živojin Jurišić, a nakon Prvog svetskog rata, Nedeljko Košanin, čiji spomenik i danas svedoči o tim starim danima.

foto Jelena Dilber

Botanička bašta Jevremovac danas je deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u njoj se nalazi preko trista vrsta drveća, kao i na stotine biljaka iz naših, evropskih, ali i dalekih, egzotičnih krajeva sveta. Budući da je jedini vrt koji je nastao zahvaljujući naporima čuvenog prirodnjaka Josifa Pančića, kao da i unutar nje postoji veliki broj raznovrsnih biljaka, herbarijum iz 1860, biblioteka iz 1853. i veoma zanimljiva arhitektonska rešenja, ima izuzetno veliki kulturno-istorijski značaj i proglašena je za Spomenik prirode od velikog značaja.

foto Jelena Dilber

Po ulazu u ovaj zeleni vrt, zapahnuće vas svežina zemlje i obasjati zraci sunca koji se uporno provlače kroz gusto lišće koje treperi na povetarcu. U leto sve buja i pravi veliki hlad dok na jarko zelenim travnjacima sunce blješti. I čim uđete, počinjete da se spuštate blagom padinom, onom istom na kojoj leži Beograd, od terazijskog platoa ka Dunavu.

foto Jelena Dilber

Sa jedne strane pruža se Evropski vrt, sav u žbunovima hortenzija koji svoje cvetne krune kao od papira okreću ka suncu. Tu su i sirijske ruže, vrsta hibiskusa, koja raste po svim beogradskim parkovima i u leto se ospe zvonastim cvetovima od bele, preko ružičaste, plave i ljubičaste.

foto Jelena Dilber

Odmah dalje proteže se prava livada, tačnije Parcela dikotiledonih biljaka, niskog rastinja koje cveta u određenim delovima godine, a tu je i bazen sa lokvanjima koji tek čekaju da procvetaju i podele sa nama svoju raskošnu lepotu.

foto Jelena Dilber

Mreža u obliku leptira kao da strpljivo iščekuje da ga puzavica sasvim obujmi pa da postane sav zelen, poput najzelenijih livada, bujnih u leto.

foto Jelena Dilber

Sa jedne strane nalazi se prava mala neprohodna šuma japanskog strelastog bambusa. Ova biljka žuto-smeđih trski raste na svim japanskim ostrvima, a ime je dobila po tome što su nekada davno od krutih i tvrdih štapova japanski samuraji pravili svoje strele.

foto Jelena Dilber

Odmah pored, još mlad, ali spreman da zaposedne beogradsku zemlju dugo, jer može da živi i petsto godina, ka suncu sa svojim svetlim sjajnozelenim listovima stremi crveni hrast. Stigao je pravo iz SAD-a, zapravo iz države Nju Džerzi, čiji je simbol. U jesen će tek buknuti njegova prava lepota kada mu listovi pocrvene i popadaju krupni žirovi.

foto Jelena Dilber

Odavde se u pravim malim šumama najrazličitijih četinara i listopadnog drveća račvaju staze sa klupama na čijim se spajanjima dižu manje i jedna velika česma.

izvor: breathtakingplacesinserbia.wordpress.com

Tu je i velika fontana, čija se voda u jesen sva zažuti od opalog lišća.

foto Jelena Dilber

Odmah pored je Velika staklena bašta, jedan od najpoznatijih objekata u Jevremovcu. Ona je izgrađena 1892. od delova koji su preneti iz Drezdena, od firme „Mozetin“. U to vreme bila je jedna od najlepših na Balkanu. Izgrađena je u viktorijanskom stilu, od dva krila koje spaja velika staklena kupola. Zbog svojih arhitektonskih vrednosti zaštićena je zakonom.

foto Jelena Dilber

Danas je to pravi mali park u kojoj bujaju tropske, suptropske i mediteranske biljke sa raznih kontinenata. Pod staklenim krovom kroz koji sunčeva svetlost zagreva vazduh, zemlju i biljke, žive na hiljade njih, grupisanih po tome sa kojih kontinenata potiču i rastu.

foto Jelena Dilber

U južnom krilu, kao i pod staklenom kupolom u centru, nalazi se bujno raskošno carstvo biljaka iz džungle Afrike i južnoameričkih močvara, koje caruju u predelima punim vlage i teške sparine.

foto Jelena Dilber

Tu su bujne fitonije, stigle pravo iz kišnih šuma Kolumbije, Perua i Bolivije, spremne da u toploj, vlažnoj zemlji puste svoje korenje.

foto Jelena Dilber

U jednom ćošku rastu afričke ljubičice, stigle sa padina Uzambara u Tanzaniji. Otkrio ih je početkom 19. veka nemački službenik Volter Sen Pol, po kome su i dobile svoje latinsko ime saintpaulia, i preneo u Nemačku, odakle su se rasule po celom svetu i postale najomiljenije sobno cveće.

foto Jelena Dilber

U severnom krilu pronaći ćete biljni svet pustinja, kaktuse cvetova raznih nijansi, koji rastu iz peska i kamena, pod jarkim suncem i čak i u teškim uslovima za život stvaraju lepotu i čudesne boje i oblike.

foto Jelena Dilber

Tu je i visoki kaktus euforbija iz Centralne Afrike, visok i snažan, osut dugim otrovnim bodljama. Zovu ga još i afričko mlečno drvo i kaktus katedrala zbog visine koju ume da dostigne granajući se na više strana.

foto Jelena Dilber

A usred visokog bujnog rastinja izdižu se beli cvetovi biljke nazvane slonovo uvo. Ona je stigla iz Južne Afrike, a ime je dobila po listovima koji podsećaju na slonove uši, dok su joj beli cvetovi dali latinski naziv albiflos.

foto Jelena Dilber

A nešto dalje, sa jedne strane sa ulazom u vidu velikih drvenih vratnica, a sa druge lavovima iz starih japanskih bajki, nalazi se najčarobnije mesto u ovom prelepom vrtu. Kao pravi dragulj Botaničke bašte Jevremovac, 2004. je nastao Japanski vrt, zahvaljujući donaciji Japana, koji svojom harmonijom i jednostavnošću privlači sve posetioce.

foto Jelena Dilber

Ono što je posebno zanimljivo za sve japanske vrtove sveta jeste da oni zapravo vode poreklo iz Kine, ali su preneti u Japan, gde su dostigli nivo umetničkih dela u maksimalnom iskorišćavanju prostora, jednostavnosti linija i boja i poštovanju prirode.

foto Jelena Dilber

Tako i u beogradskom Japanskom vrtu caruju tri osnovna elementa Japana: kamen, voda i biljke.

foto Jelena Dilber

Kada stupite nogom na tlo ove male bajkovite bašte, primetićete čajni paviljon, drvene mostiće i kamenje preko koga možete preskakati potočić koji neprestano žubori. Mnogi od njih raspoređeni su na neobične načine ali sve ima svoju simboliku.

foto Jelena Dilber

Kamen je inače sveti predmet u Japanu jer se veruje da u njemu žive duhovi. Tako se i u našem vrtu nalaze postavljeni u obliku stepenica iznad vode i tako simbolizuju planinu.

Ono čuveno rađanje kamen na kamen, koje je potrebno radi balansiranja, označava ravnotežu u prirodi, pa tako i kod nas.

foto Jelena Dilber

Sa druge strane, potok koji bez prestanka kruži vrtom, simbolizuje okean i stalne promene u prirodi i zvukove koji je prožimaju.

foto Jelena Dilber

I biljke koje su brižljivo izabrane da bi ovde našle svoje mesto uklopljene su sa kamenom i zemljom i važne su da bi sklopile mozaik celog ambijenta. Zato i u našem vrtu caruju borovi kao simbol dugovečnosti i ljubavi, koja sa starošću dobja raskoš i lepotu i javor, simbol ciklusa života i njegove prolaznosti jer svake godine gubi i obnavlja svoje listove.

I kao što sve u ovom veličanstvenom vrtu ima svoj značaj, bilo da šetate osenčenim stazama ili sedite na klupama pod šuštavim drvećem sa koga se ori cvrkut ptica, ne možete a da ne osećate spokoj na ovom čarobnom mestu usred velikog grada.

foto Jelena Dilber

I lako je pobeći ovde, u ovu oazu života i mira, nakratko od brzine i snage koja nas kao bujica nosi čim kročimo izvan ovog čarobnog sveta biljaka. Ali ako se umirimo, možemo čuti kako šume u svojoj lepoti i borbi da opstanu i u najtežim uslovima. A onda i od njih možemo nešto naučiti. Za početak kako da ih volimo i čuvamo...