Voda - plavetnilo koje život znači

Sećate se onih davnih lekcija iz geografije uz koje smo gledali globus kako se sav plavi, pogotovo kada se obrne na jednu stranu? I da li ste primetili kako vas uvek nekako posebno dotakne kada se veliko plavetnilo raspukne pred vašim očima ili tihi žubor u gustoj šumi zaposedne dušu?

izvor: pixabay.com

U tim lekcijama učilo se ono što se u pola noći moralo znati: voda zauzima preko 70 procenata naše planete, osnovni je sastojak materije od koje su satkana sva živa bića i bez nje nikako nema života.

izvor: pixabay.com

Najveća količina ove dragocene materije na planeti se nalazi u okeanima i morima, tim ogromnim prostranstvima slane vode koja su podeljena kontinentima i ostrvima na nekoliko celina.

izvor: pixabay.com

Tihi okean je najveća vodena površina na Zemlji i obuhvata celu trećinu planete. U njemu je zabeležena i najveća dubina – 11.034 metra ispod površine mora, u dubokom Marijanskom rovu. Na njegovoj modroj površini nalazi se preko 25 hiljada ostrva, više nego što poseduju svi ostali okeani zajedno.

izvor: pixabay.com

  
More, to veliko plavetnilo kojem svakog leta željno stremimo je zapravo velika površina vode omeđena kontinentima, što zapravo znači da se uz ivice mora uvek mora pojaviti kopno.

izvor: pixabay.com

Južno kinesko more je najveće more na planeti. Ono zapljuskuje obale čak deset azijskih zemlaja, a najpoznatije luke su mu čuveni Hongkong i Manila.

izvor: pixabay.com

Jezera nisu povezana sa morima već se u njima voda sakuplja na druge načine, pritokama ili otokama ili topljenjem lednika koji su nekada protutnjali i iza sebe ostavili velika udubljenja ispunjena vodom.

izvor: pixabay.com

Najveće slano jezero je Kaspijsko jezero, koga neki smatraju i morem, zato što poseduje osobine i jednog i drugog pojma. Salinitet mu razblažuje preko 130 reka koje se u njega ulivaju, a najveće su Volga i Ural.

izvor: aboutkazakhstan.com

Sa druge strane, najveće slatkovodno jezero je Superior (ili Gornje) u Severnoj Americi, jedno od pet Velikih jezera. Ono ima i najveću količinu vode od svih ostalih na svetu, koja otiče rekom Sent Meriz ka narednom jezeru Hjuron.

izvor: pixabay.com

Reke valjaju vodu u svojim duboko usečenim kamenim koritima od izvora do ušća.

izvor: pixabay.com

Nil je najduža reka na svetu, ide neobičnim pravcem, od juga na severu, tačnije od planina u blizini Ekvatora pa dalje nizijama do Sredozemnog mora. Zanimljivo je da ni dan-danas ne postoji utvrđeno tačno mesto njegovog nastanka jer isprepletana mreža brzaka i tokova stvara zabunu vekovima. Njegove obale su jedino mesto na svetu gde živi nilski krokodil, koji može da dostigne dužinu i do 6 metara.

izvor: pixabay.com

Na svom toku, dok dubi kamen i stene, reka strpljivo i uporno gradi svoj put. Na planinama, posebno na mestima stenovitih odseka, mogu nastati slapovi i vodopadi izuzetne lepote.

izvor: pixabay.com

Ejndžel je najviši vodopad na svetu sa svojih 979 metara. Nalazi se na maloj reci Čurun u Nacionalnom parku Kanajma u Venecueli. Visina je tako velika da vetrovi koji duvaju vodu pretvaraju u izmaglicu pre nego što padne na tlo. Put do njega ni danas nije uređen ni lak jer se nalazi duboko zabačen u južnoameričkoj džungli.

izvor: travelchannel.com

Močvare su površine stajaće vode, natopljenog tla koje stvara poseban biljni i životinjski svet i u velikoj meri zavisi od reka ili jezera u njegovoj blizini, ali i kiša i snegova.

izvor: pixabay.com

Pantanal je najveća kopnena močvara na svetu. U ogromnim bespućima Brazila nalazi se bezbroj slanih i slatkovodnih jezera i plavne oblasti reke Paragvaj. Ovo je stanište neobične džinovske vrste lokvanja viktorija regija, simbola Pantanala.

izvor: atroftravel.de

Podzemne vode čine samo 1,7 procenata vode na Zemlji, a najvažnije su jer se njima svi živi organizmi snabdevaju čistom pijaćom vodom. One se mogu naći na dubinama od čak 14 kilometara pod površinom tla. Dok teku, one rastvaraju minerale od čijih stena je sastavljena naša planeta, a kada kroz duboke pukotine izbiju kroz površinu, nastaju mineralni izdani.

izvor: shutterstock.com

Mesto na kome voda izbija na površinu predstavlja izvor. On veoma često može biti mali početak velike i moćne reke.

izvor: rozaje.me

Pored vode u tečnom, ona se može naći i u čvrstom stanju. Kad temperatura dođe do nule, ili kako to naučnici kažu, tačke mržnjenja, voda na površini počinje da se smrzava. Tako nastaje led.

izvor: pixabay.com

Što je voda slanija, teže se smrzava. Tako se morska i okeanska voda lede tek na -1,91 stepen Celzijusa.

izvor: pixabay.com

Najveće ledene površine na planeti sakupljene su u glečerima i polarnim kapama.

izvor: pixabay.com

  
Globalnim otopljavanjem dolazi do odlamanja velikih komada leda od velikih, milionima godina zamrznutih ploča. Tako nastaju sante. Najveća do sad zabeležena santa leda se u septembru prošle godine odlomila od antarktičke ledene ploče Larsen. Tada se široki pojas bistre plave vode otvorio između južnog ruba i večnog leda. Po svoj prilici, gorostasnu santu će Antarktična kružna struja obuhvatiti i odvući na sever.

izvor: newsroom.unfccc.int

Ali, voda se ne nalazi samo na Zemljinom tlu, veliku ulogu u njenoj zastupljenosti na planeti predstavljaju i atmosferske pojave, u kojima se ona pojavljuje i trećem, gasovitom stanju. Ovako se vrši životno važan proces u hidrološkom krugu i to tako što vlaga iz okeana i mora isparava, kondenzuje se u oblacima, pada nazad na zemlju i vraća u okeane i mora putem reka i potoka da bi započela novi ciklus. Savršenstvo prirode, ništa više.

izvor: pixabay.com

Oblaci nastaju zgušnjavanjem vodene pare u atmosferi i sastoje se od sitnih kapljica i čestica leda. Da bi nastali, u vazduhu mora da postoji mnogo vodene pare, da temepatura opada i da se u njima nalaze jezgra koja se kondenzuju i stvaraju vodene kapi i kristale leda. 

izvor: pixabay.com

Za neke koji se pitaju, između magle i oblaka nema razlike. Ona je zapravo oblak na zemlji, a to najbolje vide oni koji iz podnožja gledaju vrh planine u oblaku, tačnije magli.

izvor: pixabay.com

Kumulonimbusi su olujni oblaci, tamne boje. Oni koji najavljuju veliko nevreme. Njihovi donji delovi sastavljeni su od vodenih kapi, gornji od kristala leda a u sredini je sve pomešano. Iz njih se, zajedno uz olujni vetar i električna pražnjenja – munje i gromove, izručuju jaki pljuskovi, ali pored kiše i grad i sneg.

izvor: pixabay.com

Kiša nastaje kada se vodena para u oblaku zgusne pa tako nastaju kapi koje padaju na zemlju.

izvor: pixabay.com

Kišne kapi imaju različite oblike. Ona najmanje su kao malene loptice, nešto veće su spljoštene poput pljeskavice, a veoma velike imaju oblik padobrana. Neke od najvećih kapi zabeležene su nad Brazilom i Maršalskim ostrvima i bile su velike čak čitav centimetar.

izvor: pixabay.com

Monsunske kiše su najobimnije kiše koje padaju u oblasti Indijskog okeana. One nastaju tako što monsunski vetrovi donose sa sobom veliku vlagu i vrlo vlažna leta sa izuzetno obilnim padavinama. Zahvaljujući velikoj količini vode ovo je područje  veoma bujnih monsunskih šuma.

izvor: djibnet.com

Grad izgleda poput ledenih oblutaka. Nastaje onda kada kumulonimbusi jakom vazdušnom strujom odvlače kapi u više delove oblaka, gde je hladnije, tamo se zalede i pretvaraju u lopte. Kada struja koja ih podiže više ne može da izdrži njihovu težinu, grad pada na zemlju.

Najveći grad je padao u Bangladešu 1986. godine, kada je težina pojedinih ledenih kugli iznosila više od 13 kilograma. Prilikom ove nepogode poginulo je petoro ljudi, a povređeno preko dvesta.

izvor: wiadomosci.pl

Sneg predstavlja kristale vode i sastoji se od mnoštva pahuljica. Ova zrnasta tvorevina formira se kada se vodena para zgušnjava na velikim visinama, visoko u atmosferi, na temperaturi nižoj od 0 stepeni Celzijusovih pa nakon toga pada na zemlju.

izvor: pixabay.com

Pahulje se skupljaju oko čestica u atmosferi privlačenjem ohlađenih vodenih kapljica koje se smrzavaju. Najčešće imaju heksagonalni oblik, ali mogu biti i u obliku pločica, iglica, stubića i inja.

izvor: pixabay.com

Rosa nastaje kada se vodena para kondenzuje na tlu ili na predmetima koji su se rashladili na nižim temperaturama pred svitanje i u rano jutro u letnjim mesecima.

izvor: pixabay.com

Da čovek uvek nekako pokušava da uništi sve što mu je priroda štedro poklonila, dokaz je zagađenje voda. Ono se najviše zasniva na uništavanju čistoće reka time što one postaju kanali otpadnih voda i štetnih supstanci. Na taj način dolazi do sve većeg pomora životinjskog i nestajanja biljnog sveta i nemogućnosti upotrebe vode za piće.

izvor: greenliving.lovetoknow.com

Koliko je zagađenje opasno dokaz je američka reka Kajahoga, koja se kod Klivlenda uliva u jezero Iri. Ona se tokom istorije zapalila čak 13 puta i to zato što kroz nju protiče velika količina nafte. Kada je 1952. izbio veliki požar potpuno je uništio drveni železnički most.

izvor: americanrivers.com

I u našoj zemlji postoje krajevi koji su potpuno uništeni zagađenjem. Takav je primer Rgotski kamen u okviru koga Borska i Kriveljska reka, duž čijih tokova su obale pretvorene u jalovišta, a otpadne vode, ispuštane iz postrojenja Rudarsko-topioničarskog basena Bor su ih potpuno zagadile, stvaraju Belu reku. Zahvaljujući njima je i ona sama postala otrovna. Ime joj više ne pristaje jer je voda tamna, zatrovana kiselinama i više nema tragova života. Koliko je zagađenje veliko, vidi se i po samim obalama kanjona jer je pri njihovom dnu veliki žuti trag, obojen od mnogobrojnih hemikalija koje teku zajedno sa vodom sve do ušća u Timok.

foto Ivan Andrić

Nasuprot ovim izuzetno zagađenim velikim tokovima, još uvek imamo sreću da neke reke budu pravi izvor života i čistoće. Takva je reka Rzav, veoma čista i pitka, koja zajedno sa velikim brojem malih planinskih tokova i većinom gornjih tokova reka spada u prvu kategoriju kvaliteta vode. Najbolji dokaz za to je prisustvo pastrmke, ribe koja je vrlo osetljiva na nečistoću svog životnog okruženja.

izvor: panoramio.com

Ekološkim aktivnostima situacija sa zagađenjem se može makar malo popraviti. To se najviše čini sprečavanjem uticaja koji mogu da ostavljaju otpadne vode, prepoznavanjem zagađenja, kontrolama, prečišćavanjem otpadnih voda i podizanjem nivoa svesti svakoga od nas koliko je važno da nam voda bude čista. Samo na taj način i naš život će dobiti na kvalitetu.

izvor: pixabay.com

Zato treba da zastanemo u svojim ubrzanim životima i okrenemeo se prirodi. Pa kad u nekoj mirnoj šetnji kraj reke u kojoj napajamo dušu mirisom i svežinom ugledamo poneku praznu flašu ili zgužvanu kesicu čipsa, trebalo bi da osetimo disharmoniju tonova prirode. Kada bi svako od nas pazio na svet oko sebe i on bi bio lepši. Po meri nas, onakvih kakvi smo i kako zaslužujemo. 

izvor: pixabay.com