Da li ste znali da je, ako želite da iz Beograda vozom putujete u Zaječar, to nemoguće? Pruge se sve manje koriste i ne obnavljaju, ali ako ste baš uporni u svojoj nameri, to možete izvesti ako krenete iz Niša. I nećete pogrešiti.
Pruga koja iz ovog velikog grada južne Srbije ide do Zaječara, pa dalje do Bora i Negotina, svojim najvećim delom prolazi kroz bespuća kanjona Svrljiškog Timoka. Veličanstvena priroda i veličanstven put su ono čime ćete nagraditi sebe ako se ovuda zaputite.
 |
| izvor:gdestinacija.com |
Ali pre nego što stigne do pruge, Svrljiški Timok prevali veliki put. On počinje na severnim padinama Svrljiških planina kod sela Kozja. Ali, ova reka nije kao ostale. Nemirna i nepredvidiva, uskoro će napraviti neobične igrarije u svom toku.
 |
| izvor: srbijauzivo.com |
Kod sela Periš reka nestaje. Prosto kao da je progutala zemlja survaće se u veliki mračni otvor Pandiralo. To je mistično mesto, o kome lokalno stanovništvo vekovima ispreda mnoge legende, a najpopularnija od njih je da se niko ko je pokušao da otkrije šta je u njegovoj tami, nije vratio, uključujući i stoku, koja je umela da zaluta i bujica je zauvek odnese u bezdan.
 |
| izvor: visitserbia.com |
A Pandiralo je zapravo pećina nastala od podzemnih kraških oblika. U nju se može ući, bar onoliko koliko to vodostaj dozvoli, a ako neko i uđe, neće otkriti ništa strašno ni opasno, samo golubove pećinare.
 |
| foto Saša Rančić |
I kao što nestaje, 600 metara dalje, na drugom kraju sela, ponovo izlazi na svetlost dana, i to na mestu koje stanovništvo naziva Vrelo.
 |
| foto Saša Rančić |
Reka dalje teče mirno kroz plodnu zelenu Svrljišku kotlinu sve do Svrljiga, gradića po kome je reka i dobila ime.
 |
| izvr: svrljig.rs |
Okružena Svrljiškim planinama, Tresibabom, Paješkim kamenom i Kalafatom, najprostranija dolina u karpatsko – balkanskom luku u ledeno doba bila je ispunjena vodom i predstavljala veliko jezero. Međutim, voda je otekla praveći sebi put kroz više stotina metara visoku stenu i tako je nastala veoma duga krivudava putanja, koju meštani nazivaju Svrljiško ždrelo. Ujedno, to je i najslikovitiji kanjon Srbije.
 |
| izvor: panoramio.com |
Upravo tu ova modroplava reka počinje da dubi svoju klisuru stešnjenu između Svrljiških planina i Tresibabe i ogranke Ozrena i Device. Čim prođe Svrljig, taj u istoriji buran grad, pogranični i buntovan kraj u vreme kneza Miloša, koji se tada nazivao Pop Marinkova republika, po svešteniku koji je predvodio bunu protiv kneževe despotske vladavine, nailazi na pećine u strmim obroncima planina, u kojima su se možda sakrivali i pobunjenici, ali i odmetnici.
 |
| foto Gojkozvijer |
Najlepša od njih, Samar, nalazi se na samom obodu klisure i duga je 750 metara. Ona je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda jer je u njoj speleolog koji je istraživao proveo čak godinu dana.
 |
| izvor: svrljig.rs |
Na samom njenom rubu izvire ponornica u jakom mlazu i u ovoj jedinstvenoj lepoti priroda se poigrala sa vodom koja u svom slapu pravi penu i milione sitnih kapljica koje se rasprskavaju pri udaru u hladne izlokane stene. A čim nešto dalje ponovo krene da ponire u zemlju, koja je u svoje naručje opet prima, reka pravi veliki trokraki prerast, koji takođe nosi ime Samar. Do ovog mesta se teško stiže, ali se i iz daljine preko zaraslih staza čuje huk vode koja ponire i vide obrisi ovog predivnog mosta koji sama priroda pravi.
 |
| izvor: svrljig.rs |
I baš ovde prolazi pruga s početka teksta. Ona je izgrađena krajem 19. veka i predstavljala je pravi izazov za projektante i neimare, koji su najveće muke imali sa krečnjačkim masivima Tresibabe i ograncima Svrljiških planina. Kad se od Niša priključi kod Svrljiga pravi jedan od najlepših železničkih puteva Srbije.
 |
| izvor: panoramio.com |
Kroz divljinu i visoke obronke planina, kroz duboko usečene krečnjačke litice, Svrljiški Timok prati prugu i dok on krivuda i meandrira, ona ide pravo i čas prolazi kroz čak 32 tunela, prosečena kroz velike planinske masive, čas preskače reku sa 19 skoro identičnih mostova jednakog raspona od armiranog betona, koje je još pre balkanskih ratova projektovao naš čuveni naučnik i građevinski inženjer Milutin Milanković.
 |
| izvor: gdestinacija.com |
I dok voz klopara svojim gvozdenim točkovima, polako se približava selu Niševac. Od njega polazi Niševačka klisura, najlepši deo kanjona Svrljiškog Timoka. Reka u ovom delu dubi strme strane prepune pećina i kratkih vrela, a na dnu, koje se ponegde spušta i do 160 metara, bistra voda silovito huči i večita je hladovina. Predivne prirode i zastrašujućih litica, prava je poslastica za planinare, a priroda nije štedela u njenim lepotama.
 |
| izvor: panoramio.com |
I dok pruga lagano krivuda nad moćnom rekom i smenjuju se mrak tunela i jarko sunce koje obasjava kamene obronke planina, voz stiže do sela Palilula, koje je dobilo ime po lokalnom spahiji koji je uvek kad je išao kroz svoj grad palio lulu. Ono je nastalo od nekadašnjeg naselja Varoš, a da iza sebe ima mnogo burnih godina svedoče ruševine koje se ponosno izdižu na steni iznad reke. To su ostaci starog Svrljiškog grada, koji meštani nazivaju Kule. On je nastao u 12. veku, tokom vladavine Stefana Nemanje. Iako nepristupačan, više puta je razaran. Prvi put 1412, od strane turskog odmetnika Muse, a drugi put je miniran krajem 20. veka od strane lovaca na zlato koji su sumnjali da je tokom Drugog svetskog rata, pri izvlačenju zlata i bakra iz borskih rudnika, Nemcima ispalo kada su se neki od vagona prevrnuli i sleteli u reku.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Sa vrha ove stene i Kula pruža se predivan pogled na Svrljiški Timok i kanjon reke Belice, čuvene Kotlove, fantastične prizore vodenih kada u kojima se rečica u slapovima preliva iz jedne u drugu.
 |
| izvor: nisevackaklisura.rs |
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Na mestu gde se Belica spaja sa Svrljiškim Timokom napravljena je mala brana, a nedaleko odatle je i termalni izvor Banjica, koja takođe vodom snabdeva ovu moćnu reku. Na tom mestu se i kanjon malo širi i nije toliko dubok. Ovde raste mnoštvo biljaka, pa čak i rtanjski čaj, za koji mnogi smatraju da je bolji nego na samom Rtnju, stada svrljiških ovaca pasu po pašnjacima, a žene na obalama reke peru vunu. Kao da i reka nakratko odmara u svom silovitom putu i pitomo deli svoje lepote na dar.
 |
| foto Milan Drakulić |
Ali, čim nastavi dalje i iza sebe ostavi i selo Miljkovac, reka pravi najlepše vijugave obale u svom toku, a ovde ima i najviše tunela. Iznad uklještenih meandara, kao prkos prirodi pruža se pruga, dok ispod nje Svrljiški Timok silovito pravi bezbrojne osmice. Iako je kanjon širi, put uz reku je neprohodan i klisura se vidi samo iz voza, a daleko dole u dubini, presijava se bistra reka kad je zraci sunca na čas dodirnu. A još ako se nađete u ovom kraju u rano jutro, pozdraviće vas žubor reke, razigran cvrkut ptica i plavo nebo pod kojim se presijavaju sive litice i retke biljke ovlažene od rose. A onaj poseban miris pruge i vozova, koji nosi dah daljina i putovanja, spojiće se sa tihim početkom dana i učiniće ga savršenim.
 |
| izvor: panoramio.com |
Po izlasku iz klisure Svrljiški Timok se smiruje, kao da zna da uskoro dolazi do svog kraja. Blista na suncu preko plitke doline i čim prođe Knjaževac, svoje korito, koje je pretvoreno u kanal, spaja sa Trgoviškim, pa zajedno stvaraju Beli Timok, koji nastavlja uz prugu sve do Zaječara, da se u srcu ovog lepog grada stopi sa Crnim Timokom i nastavi dalje, sve do Dunava i Crnog mora.
 |
| izvor: wikipedia.org |
I tako, dok reka teče, a pruga je odozgo prati, ne možemo, a da se ne zapitamo kako se stalno nadigravamo sa prirodom. Čas ona pobedi, čas naizgled pobeđuje čovek. Ali, čak i kada nam izgleda da smo je ukrotili i da smo jači od nje, to je samo zato jer nam je to ona dozvolila. I samo onoliko dugo koliko to ona želi. A naše je da poštujemo njene ćudi i budemo joj zahvalni na svakom daru koji nam daje, a najviše na onom najvažnijem – životu.
 |
| izvor: nisevackaklisura.rs |
P.S. Naslovna fotografija preuzeta sa sajta serbianoutdoor.com
Нема коментара:
Постави коментар