Na samom zapadu Srbije, tamo gde reka Drina svojim hladnim vodama pravi granicu sa Republikom Srpskom, a šumovito Gučevo natkriljuje zelenu dolinu, nalazi se jedna od najlepših banja u našoj zemlji – Banja Koviljača.
 |
| foto Nikola Dokić |
Nastala još u davna rimska vremena, poznata po svojim lekovitim izvorima i blatu koje isceljuje, bila je oduvek mesto gde se dolazilo po pomoć. Nekada rimsko naselje Genezis, u srednjem veku pod zidinama starog grada, a u 18. stoleću postaje stecište bogatih Turaka iz Mačve i Podrinja, koji su ovde dolazili da se izleče lekovitim blatom i vodom iz izvora, pa i sagradili prvo kupatilo za lečenje žena.
 |
| izvor: panoramio.com |
U to vreme se ceo ovaj kraj nazivao Smrdan banja zbog bare iz koje se širio neprijatan miris, koji je podsećao na zapaljeni barut ili pokvarena jaja. Bila je to voda koja je vekovima izbijala na površinu, pa napravila veliki rit pun crnog sumporovitog blata, sumpor – vodonika. Upravo tu, pored velikog crnog mulja, to jest izvorišta termomineralne vode prolazio je put kojim su se kretali mnogi karavani. Otada postoji čuvena legenda u kojoj se priča na koji način je otkriveno da je izvor lekovit. U njoj se kaže da se jednom od putnika konj od slabosti srušio, pa su ga trgovci ga ostavili pored puta i nastavili dalje. Konj se valjao se po crnom blatu i mulju i ležao u toploj sumporovitoj vodi. Kad su se trgovci vraćali, pronašli su ga kako mirno pase travu kraj puta.
 |
| izvor: panoramio.com |
Druga legenda takođe govori kako je izvor otkriven, ali i otkud potiče samo ime Banje Koviljače. Priča kaže da je nekada davno ovde živeo mitski car Trojan koji je svojim kćerima posle smrti ostavio blago u želji da učine nešto dobro za svoj narod. Svaka je podigla po jedan grad, a na padinama Gučeva to je učinila Koviljka. Ona je seljacima pokazala i izvor lekovite vode , pa je narod, zahvalan na njenim dobrim delima, ceo kraj prozvao po njoj, a na padinama šumovite planine još uvek se može naći trava kovilje, koja je takođe nazvana po njoj.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
A Koviljkin grad zaista postoji, tačnije obrisi nečega što je nekada bilo veliko i snažno. Njegovi ostaci se i danas nalaze na brdu Gradac, i to ruinirane zidine, spomenici neobičnog izgleda, stećci i ostaci naselja i primitivnih građevina. U 19. veku je čak korišćen i kao logor srpskih ustanika, predvođenih Đorđem Ćurčijom.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Ali, kako je vreme prolazilo, tako se i banja razvijala i širila. U 19. veku, u vreme kneza Mihaila Obrenovića, počinje da doživljava svoj procvat. Od tada pa do Prvog svetskog rata ona postaje moderno lečilište, ali i mondensko sastajalište domaće i strane aristokratije. U to vreme i kralj Petar Prvi Karađorđević 1908. podiže svoju rezidenciju i uz nju prvo sumporno kupatilo u Banji Koviljači.
 |
| izvor: mojasrbija.com |
Između dva svetska rata ona postaje pravi centar aristokratije.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Tada se podiže i velelepni park, koji je i danas jedan od najvećih i najlepših u Srbiji. On postaje simbol banje, moderan i rađen u rondo stilu, po ugledu na zapadnoevropske vrtove kraljevskih dvoraca. Smešten u podnožje bujnih šuma graba, cera i bukava, mamio je svojim izgledom i lepotom.
 |
| izvor: zanimljivedestinacije.com |
U centru se nalazio vodoskok, koji je u novije vreme zamenjen veličanstvenom fontanom.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Prekoputa nje podignut je u ono vreme čuveni Kur salon, banjska dvorana nadaleko poznata po organizovanju balova, ali i prvoj kockarnici na Balkanu. Izgradio ga je 1932. godine kralj Aleksandar Karađorđević po ugledu na bečki Kur salon, ali je ovaj naš od početka bio predodređen za zabavu, a ne i za lečenje. Zamišljen da u njemu tadašnji bogataši uživaju, sačuvao je dah prošlih vremena i raskošnih balova. Koliko je bio cenjen pokazuje i podatak da su muzičari plaćali da bi u njemu svirali.
 |
| izvor: panoramio.com |
I tako, usred velelepnog parka podizali su se dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka i luksuzni hoteli i vile, od kojih je veliki broj stavljen pod zaštitu države. Među najlepšima i danas su “Hercegovina” i “Dalmacija“, međusobno povezane Kraljevskom galerijom, naizgled iste, ali svaka sa svojim posebnim šarmom i tajnama davnih balova, mirisa dama u dugim raskošnim haljinama i lepezama i sjanim cilindrima i belim gamašnama otmene gospode.
 |
| izvor: panoramio.com |
I ceo ovaj bajkoviti kraj i danas u sebi nosi dah starog, ali i pečate novog modernog doba. Ovo je danas jedan veliki vrt sa preko 80 vrsta drveća i prelepih cvetnih aranžmana, koji podsećaju na one iz najlepših evropskih bašta. Među njima, između vila “Dalmacija” i “Hercegovina”, nalazi se jedno visoko drvo, jedinstveno u Srbiji. Pored banjske kule nadvisuje se njegova velika neobična krošnja. To je retka vrsta severnoameričkog listopadnog četinara, čije četine na jesen dobijaju tamnu boju i opadaju, a na proleće se ponovo zazelene. Za ovaj veliki crni čempres veruje se da je star čitavih sto godina i on ponosno sa sobom nosi mnoge dane i prohujale godine.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Pa kada ste ovde, u ovom neobičnom vrtu, kao da vreme staje. U svako godišnje doba on čini šetnju posebnom i nesvakidašnjom i kao da vodi u neki drugi svet. Bilo da se u leto vazduh natopi opojnim mirisima pokošene trave i traži hladovina od sunčevog bljeska ispod raskošnih krošanja drveća, u jesen lišće pozlati od sunca i laganog umiranja, na zimu se prošara iglicama inja i mraza ili kad se u noći krvavo crveni mesec rađa iznad tamne šume, lepota nad ovim parkom, tihim i veličanstvenim u svojoj otmenosti, bludi kao duh i podseća nas koliko svako drvo sa svojom ispucalom korom nagoni na misli o prolaznosti vremena i večnosti
prirode.
 |
| foto Gusić |
Još jedna stara i neobična priča krije se iza česme u blizini parka. Njeno ime je zapravo “Tri česme“, po broju otvora iz kojih izvire lekovita voda, a priča o njenom nastanku je zanimljiva. Nekada se zvala “Kladenac princeze Jelene” i izgrađena je 1911. godine, kada je kralj Petar boravio u banji sa kćerkom Jelenom. Tada je objavljena njena veridba i meštani su priredili veliko slavlje sa igrama Podrinja, a princeza je, da bi im se zahvalila, odlučila da sagradi česmu iznad banjskog parka, gde je na više mesta izvirala voda. Ime je promenjeno nakon Drugog svetskog rata, ali česma je ostala da svojom lepotom krasi ovaj bajkoviti kraj.
 |
| izvor: panoramio.com |
Ali, nije Banja Koviljača samo veliki park sa dahom starih vremena. Pored nje protiče nemirna hladna Drina, koja na čas izlazi iz svojih kanjona i tesnaca i pravi veliku i široku obalu posutu šljunkom, koji se u nanosima taloži uz obalu. To je čuvena Žićina plaža, jedna od najlepših i najdužih u Srbiji, na kojoj sunce leti tako jako zagreje sitan kamen i svetluca preko talasa da niko ne može da odoli i ne zapliva kroz modre dubine.
 |
| izvor: zanimljivedestinacije.com |
Sa druge strane, kao stopljena sa banjom, natkriljuje je šumovita planina Gučevo. U davnim vremenima njene stene su se rasedale i pomerale pa napravile mnoštvo termalnih izvora, a potom se ogrnule zelenim šumama prepunim svežine i opojnim mirisom prirode. U njihovim senovitim dubinama kriju se mnoga vrela hladne, čiste, pitke vode, od kojih nastaju planinski potoci koji žubore ispod stoletnih bukovih stabala.
 |
| izvor: panoramio.com |
Ako se popnete do najviše tačke, Crnog vrha, stići ćete do spomen – kosturnice podignute u čast poginulih 1914. u borbama na ovoj planini, u čuvenoj “Bici iznad oblaka”.
 |
| izvor: mojasrbija.com |
Proplanak oko spomen – kosturnice pruža veličanstven pogled na vijugavu Drinu, koja svojim moćnim tokom pravi velike meandre kroz Mačvu i Semberiju. I dok se u daljini nazire talasasta Pocerina sa modrim prugama Jadra i Lešnice i plavičastim obrisima Cera, a sa druge strane gorski vrhovi Boranje i sve dalje Sokolskih planina, moramo priznati sebi da je Srbija zaista zemlja raskošne lepote.
 |
| izvor: mojasrbija.com |
I ne samo to, nego i bogate istorije i kulture. Upravo je ovo kraj najvećeg reformatora, prosvetitelja i velikana srpskog jezika i književnosti Vuka Stefanovića Karadžića. U blizini Banje Koviljače i Loznice nalazi se Tršić, Vukovo rodno mesto i u njemu etno – park u živopisnoj dolini rečice Žeravije.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
U samom centru ovog muzeja na otvorenom, u kome kao da je vreme stalo, nalazi se Vukova rodna kuća, baš onakva kakva je bila u 19. veku, sa svim predmetima koji su se tada koristili u svakodnevnom životu, ali i sa sačuvanim kućama, vajatima, kačarama, mlekarama, čardacima i vodenicama, a tu je i starinska crkva – brvnara, kao i Dositejev muzej.
 |
| izvor: panoramio.com |
A zatim dalje, putem od Tršića nastavlja se dalje ka manastiru Tronoša, srednjovekovne građevine iz 14. veka. On potiče iz vremena vladavine kralja Dragutina i on je i započeo gradnju, ali ga je smrt omela da ga i završi. Umesto njega to je učinila njegova supruga Katarina, a pored čuvenog Tronoškog letopisa iz 18. veka, koji je napisao monah Josif, i čija se kopija baš ovde čuva, dok je original u Beču, poznat je i kao mesto Vukovog ranog školovanja.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Ispred crkve se nalazi i česma koju je narod Podrinja sazidao u čast Jug Bogdana i devet Jugovića, jer su, prema predanju, pred odlazak u Kosovski boj ovde prenoćili i napili se vode baš sa tog izvora.
 |
| izvor: banjakoviljaca.rs |
Pa dok osećamo damare zemlje plodne ravne Mačve, brda i padina Pocerine i bujne zapadne Srbije, koju snažna Drina deli od prostranstava vrletne Bosne, osećamo da smo i sami utkani u svaki komad ovog tla. I tako, dok udišemo sve prirodne i duhovne lepote naše zemlje, postajemo svesni da samo kroz ono što smo mi i kroz ono što je naše možemo da sagledamo istinsku lepotu – lepotu nas samih.
 |
| izvor: mojasrbija.com |
Нема коментара:
Постави коментар