U skoro pa predgrađu Beograda, tamo gde počinje venac šumadijskih planina, na pola puta između Sopota i Mladenovca, Avale i Rudnika, kao ostrvo iznad valovitih brda ispresecanih rečnim dolinama, leži Kosmaj. Iz daleka se vidi kako svojim jarkim zelenilom nadvisuje krajolik.
 |
| foto Nikola Đokić |
Da je bujan i samo mu ime kaže. Smatra se da je nastalo od keltske reči “cos”, što znači šuma i proindoevropske “maj”, što znači planina. Međutim, Rimljani, koji su dugo vremena živeli na našem podneblju, prilagodili su mu ime svojoj mitologiji, pa je postao “casa maiac”, što bi značilo mesto gde živi rimska boginja prirode Maja. A i pristaje mu – sav je bujan, zelen i odiše životom.
Da je tu od davnina, pokazuju i fosili školjaka, pronađeni na njegovom tlu. To je dokaz da je nekada ovde bilo Panonsko more, a Kosmaj jedno od njegovih ostrva.
 |
| izvor: panoramio.com |
 |
| izvor. wikipedia.org |
Čim počnete da se približavate ovoj zelenoj planini, osetićete da je vazduh opojniji i čistiji, a da priroda napaja sva vaša čula. Od samog podnožja prošaranog njivama i voćnjacima, blagih padina obraslih travom, sunčanih proplanaka, pa sve do strmih strana kosmajskog grebena obavijenog stoletnim šumama bukve, hrasta i mirisnih četinara, u čijim senkama se skrivaju plašljive srne i zečevi, šareni fazani, jarebice i prepelice i beže od lisica. Nekada davno ovde je bilo i vukova, ali danas ih više nema.
Kad od Sopota krenete ka vrhu Kosmaja, prvo ćete naići na manastir Tresije. Ovo prelepo zdanje, kao ukradeno iz neke bajke, podignuto je u 14. veku, u vreme kralja Dragutina. Iznad strmo usečenog bistrog potoka Male Tresije izdiže se crkva posvećena Saboru Svetih arhangela. Nekada je bio manastir sa najbrojnijim bratstvom u Beogradskom pašaluku, ali je i pored toga rušen i obnavljan.
 |
| izvor: panoramio.com |
Put dalje vodi kroz šumu i sve više i više, dok se kroz grane bujnog drveća povremeno ukazuje sve lepši pogled na Šumadiju okupanu suncem. I tako sve do velikog izletišta, koje blista u svim bojama kako koje godišnje doba dođe na Kosmaj.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Početkom ove godine podignut je i novi vidikovac, pravi drveni čardak, sa koga pogled puca na Šumadiju sve do Save, a kad je vedro, vide se i prvi banjički soliteri Beograda.
 |
| izvor: stazeibogaze.com |
Ipak, na Kosmaj je najlepše doći u maju, kad procveta jorgovan u svojim ružičastim, belim i ljubičastim prelivima, pa zamiriše sva priroda. Pa nogu pred nogu, popločanom stazom oivičenom ovim čarobnim mirisima, sve do vrha, na kome se ponosno uzdiže spomenik borcima čuvenog Kosmajsko – posavskog partizanskog odreda. Ovo velelepno zdanje modernističkog stila, koje se vidi izdaleka i pravi simbol ove planine podignuto je 1971. godine, a njegovi tvorci su vajar Vojin Stojić i arhitekta Gradimir Medaković.
 |
| izvor: worldarchitecturemap.com |
Ali, to nije jedini spomenik koji govori o slavnoj istoriji Kosmajaca. Geostrateški položaj ove planine vekovima je stvarao nemirne živote stanovništvu. Oni su bili učesnici svih buna, bitaka i ratova, počevši od Kosovskog boja 1389, a za njega je vezana i legenda da se u kosmajskom bujnom podnožju rodio Ivan Kosančić, pa preko Prvog srpskog ustanka 1804, u čijim redovima su se istakli hrabri seljaci. Ovde je tada ranjen čuveni dahija Aganlija, a Karađorđe je sa ustanicima popalio sve turske hanove.
 |
| izvor: stazeibogaze.com |
Borbeni Kosmajci učestvovali su i u Cerskoj i Kolubarskoj bici, a na samom Kosmaju su se vodile velike borbe, posle kojih je neprijatelj proteran na Savu i Dunav. Iz tog perioda je i Spomen – kosturnica na Malom Kosmaju i njegovom vrhu Beli kamen, podignuta u čast stradalima u Prvom svetskom ratu i na njemu su ispisani stihovi Đure Jakšića. Na ovom tihom mestu, sa koga se proteže pogled na zatalasanu Šumadiju čovek se najlepše stapa sa prirodom i samim sobom. Tu se nalaze odgovori na sva pitanja, i na ona iz prošlosti, ali i sadašnjosti. I sve biva jasnije i odlučnije, kao i misli slavnih i hrabrih Kosmajaca.
 |
| izvor: planine.net |
Ali nisu spomenici novije istorije jedino što ovu slavnu planinu čini velikom. Njena prošlost je oduvek bila burna. O tome svedoči i lokalitet Kasteljan, ostaci manastira koji je podigao kralj Dragutin u 13. veku na temeljima rimskog kastruma. Posvećen je Svetom Đorđu i u 15. stoleću ga je obnovio despot Stefan Lazarević, dodavši mu kupolu. Nažalost, porušen je u 17. veku i otada čeka na svoju obnovu.
 |
| izvor: planine.net |
Još jedan manastir daje pečat duhovnosti i bogate istorije i kulture Kosmaju. To je Pavlovac, podignut pored malog nemirnog potoka, koji hita ka podnožju, da se ulije u reku Lug. Na padinama ka selu Koraćica, u 14. veku ovo zdanje, posvećeno Svetom Nikoli, podigao je despot Stefan Lazarević, a od lomljenog kamena i živog kreča sagradili su ga učenici čuvenog Rada Neimara. U obližnjem selu Markovac je despot Stefan 1427. iznenada umro, pa su kameni sarkofag, kao i česma njemu posvećena, postavljeni iznad crkve.
 |
| izvor: obidjisrbiju.com |
Pa kad obiđemo sva slavna istorijska i duhovna mesta, dođe vreme da malo napojimo dušu mirisima i lepotama prirode. Uz svežinu šume i skrivene gljive u senci drveća i paprati priroda nam ponovo pokazuje svoje lepote. A kad se sa terase resorana »Piknik« protegne pogled na dolinu, ceo Mladenovac i prelepu Šumadiju dokle oko seže, onda nam pokazuje i kako je savršena. I dok se u daljini obzorje plavičasto magli, svetle i tamne njive, kao zakrpe na zelenim poljima, odaju svu raskoš ovog srca Srbije.
 |
| izvor: obidjisrbiju.com |
Pa ima li šta lepše nego udisati svež sladak vazduh, slušati tišinu prošaranu cvrkutom ptica i gledati beskraj koji sav trepti pod prolećnim suncem? Tada se i duša oseti kao ptica nad poljima, pa da ima krila i sama bi poletela put neba i prirode, koja nas jedina napaja snagom.
 |
| izvor: obidjisrbiju.com |
Нема коментара:
Постави коментар