среда, 03. октобар 2018.

Priče o životinjama: Sve što (ni)ste znali o divljim životinjama



Divlje životinje nastanjuju svaki kutak naše planete. Od turobnih pustinja, tamnih šuma, bujnih džungli, dalekih tajgi pa sve do zelenih nizija i vodenih prostranstava. U ovu grupu spadaju zapravo sve one koje čovek nije pripitomio.

izvor: pixabay.com

Tu su se sakupile i ribe, gmizavci i vodozemci, opasni predatori, zveri, i njihove žrtve, biljojedi, glodari – moglo bi se reći, sve što se kreće i mrda.

izvor: instagram.com

Koliko god da čine najlepši i najraznovrsniji deo prirode naše planete, ljudi u velikoj meri utiču na ugroženost i smanjenje njihovog broja. Ponajviše širenjem poljoprivrednih površina, gradova i naselja pa tako na neki način kradu sve veći prostor na kome divlje životinje odvajkada žive. Sem toga, one često stradaju na putevima i dalekovodima koji se protežu kroz njihov životni prostor, a ljudi ih koriste i za zabavu, pa se često mogu videti u cirkusima ili zoološkim vrtovima, u kojima, doduše, neke veoma ugrožene vrste jedino tako mogu da opstanu.

izvor: pixabay.com

Sa druge strane, ljudi se trude da ponovo nasele pojedine životinjske vrste u oblastima na kojima ih više nema. A sve je započelo 1961, kada je osnovana Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature) koja je prva i ukazala na ugroženost divljih životinja na planeti. Zakonima o zaštiti prirode otvorena su mnogobrojna zaštićena područja, sprovedena zaštita i ponovno naseljavanje životinjskih vrsta na njihova prirodna staništa.  

*Najveća životinja koja je ikada živela na Zemlji je plavi kit, dug 33 metra, a može da dostigne masu do 150 tona. Njegovo srce može biti teško od 600 do 1000 kilograma a aorte su toliko velike da kroz njih može da prođe odrastao čovek

izvor: pixabay.com

*Najveći kopneni sisar je afrički slon, koji može biti visok preko 3 metra a težak i do 6 tona

izvor: pixabay.com

*Najveća mačka na svetu je sibirski tigar, koji može biti dug i preko 3 metra

izvor: pixabay.com

*Najveći medved je polarni beli medved, koji kada se propne na zadnje noge može dostići visinu do 3,5 metara, a težinu i do 600 kilograma

izvor: pixabay.com

*Najveća ptica na svetu je noj, koji može biti visok i do 2,75 metara a težak do 150 kilograma

izvor: pixabay.com

*Najmanji kopneni sisar je vrsta slepog miša, koji živi u pećinama Tajlanda i Burme, dug je 3 centimetra a težak oko 2 kilograma
*Najmanja riba na svetu je patuljasti šaran iz voda Sumatre, dug samo 7,9 milimetara
*Najviša životinja na svetu je žirafa, koja živi u afričkim savanama. Njeni mužjaci mogu doseći visinu do 5,5 metara

photo Kelley Parker

*Najduža zmija na svetu je mrežasti piton, koji živi u močvarama jugoistočne Azije i može da dostigne dužinu do 10 metara, što mu pomaže da udavi svoju žrtvu i celu je proguta
*Najbrža ptica na svetu je sivi soko, koji leti brzinom od 300 km/h i to kada se obrušava na plen

izvor: instagram.com

*Najbrža kopnena zmija je crna mamba, koja živi u šumama i savanama južne Afrike.Ona je u stanju da gmiže 19km/h, duga je do 4,5 metara i spada u retku grupu onih koji svoju žrtvu ujeda više puta. Prilikom ugriza ispusti 20 kapljica otrova, a samo su 2 dovoljne da ubiju odraslog čoveka

izvor: pixabay.com
  
*Najbrža kopnena životinja je gepard, koji po afričkim savanama može da trči brzinom i do 120 km/h i da je održava 500 metara. On je sposoban da ovako veliku brzinu razvije u svega 3 sekunde

izvor: pixabay.com

*Najsporija kopnena životinja na svetu je lenjivac, koji živi u šumama Južne Amerike. On spava po 18 sati dnevno dok naglavačke visi sa grane. I kada je budan, prelazi po jedan metar dnevno

izvor: srbijadanas.com

*Najsporija riba na svetu je morski konjić, koji živi u tropskim morima i toplim delovima okeana i u jednoj sekundi prelazi samo 4 milimetra

izvor: instagram.com

*Najteža zver Evrope je mrki medved, koji može da dostigne težinu i preko 300 kilograma
*Najotrovnija životinja na svetu je zlatnožuta gatalinka iz Kolumbije, žaba koja, iako velika svega 5 centimetara, izlučuje količinu otrova koji može da ubije oko 10 hiljada miševa ili 20 ljudi. Otrov potiče od supstance insekata kojima se hrani, pa to znači da kada bi se hranila nekom drugom hranom, ova žaba uopšte ne bi bila otrovna

*Vukovi su do razvitka poljoprivrede bili najrasprostranjenije divlje životinje na zemlji

izvor: instagram.com

*Kornjačama oklop služi da ih štiti od toplote, hladnoće i grabljivaca. U njemu se nalaze i dva mehura sa vodom

izvor: pixabay.com

*Hermelin je nekada u Evropi bio veoma cenjen zbog krzna, posebno među kraljevima, carevima i bio je simbol bogatstva. Takođe je značio i čistotu i nevinost, a u Japanu i dan-danas predstavlja sreću. Nalazi se na mnogim heraldičkim grbovima, pa i u pozadini grba Srbije
*Vevericama dug i bujan rep služi kao kormilo kada skače kroz vazduh i za održavanje ravnoteže dok juri po granama drveća

izvor: pixabay.com

*Risovi ispuštaju glasove samo u vreme parenja. U ostalo vreme ćute zato što su primetili da druge životinje bukom upozoravaju žrtve da su u blizini. Zbog toga njihovo prisustvo može biti godinama neprimećeno

izvor: instagram.com

*Ježeve bodlje nisu ništa drugo nego tvrde šuplje dlake stvorene od keratina i duge su do 3 centimetra

izvor: pixabay.com

*Zecu zubi rastu celog života i koliko god da ih tupi, oni mu se iznova obnavljaju

izvor: pixabay.com

*Jelen ima odličan njuh koji mu pomaže da oseti predatora na velikoj daljini. Da bi bolje osetio mirise, često liže nos i tako ga održava vlažnim. On mu takođe služi i kao sredstvo komunikacije

izvor: instagram.com

*Irvasi su jedina vrsta jelena kod kojih i mužjaci i ženke imaju rogove

izvor: maxim.com

*Hijene žive u Africi ali su u celom svetu vekovima povezivane sa božanstvima, kao i đavoljim i veštičjim pomoćnicima, najviše zbog prodornog smeha, koji je zapravo zvuk njihove međusobne komunikacije

izvor: pixabay.com

*Mungosi su najljući neprijatelji kobri. On vešto izbegava njene otrovne zube sve dok ne skoči na njega. Tada ova mala životinja obično uspeva ga je oštrim zubima ščepa za potiljak
*Kenguri noge mogu da pomeraju samo zajedno, a kad skaču, rep koriste kao treću nogu

izvor: pixabay.com

*Odrasloj ženki lava je dnevno potrebno oko 5 kilograma, a mužjaku 7 kilograma mesa, i tako svaki dan

izvor: instagram.com

*Morževi u potrazi za hranom, tj. mekušcima i školjkama, mogu da zarone u dubinu od 90 metara i da se dole zadrže celih pola sata

izvor: pixabay.com

*Lisica za lov koristi Zemljino magnetno polje. Ona ga vidi kao zatamnjeni krug i to kada je okrenuta ka severu. Kada se senka i zvuk plena poravnaju, lisica tačno zna u kom smeru treba da krene u napad

izvor: pixabay.com

*Odrasli mladunci šakala ponekad ostaju uz svoje roditelje i kad oni dobiju nove mladunce. Tada pribavljaju hranu ili čuvaju braću i sestre dok roditelji odlaze u lov
*Kojot je jedina životinjska vrsta koja se nikada nije smatrala ugroženom, naprotiv, njihov broj se neprestano neometano povećava
*Pande su, prema tibetanskoj legendi, živele na visokim planinama Tibeta i nekada bile čisto snežnobele. Sprijateljile su se sa jednom pastiricom koja je na obroncima planine čuvala stado ovaca. Kada je jednog dana veliki leopard napao majku pandu i njeno mladunče, devojka ih je zaštitila i izgubila život. Pande su, prema tibetanskim običajima, u znak žalosti i odavanja pošte preminuloj, namazale ruke i noge pepelom a zbog gorkog plača šapama prekrile i oči. Tako su zauvek ostale crne šare po njima

izvor: pixabay.com

*Tvorovi ispuštaju vrlo neprijatan miris kada su uplašeni ili napadnuti i toliko je jak da može privremeno oslepeti neprijatelja, što tvoru omogućava da pobegne na sigurno

izvor: pixabay.com

*Krokodili koji žive u slanoj vodi najčešće spavaju sa jednim okom otvorenim, u slučaju da im zapreti opasnost

izvor: pixabay.com

*Ajkulini embrioni još u jajima mogu da osete opasnost i tada koriste specifičan način prerušavanja zamrznu se i prestanu da dišu kako bi se sakrili i ostali neprimećeni

photo Andy Brandy Casagrande

*Jastreb u proleće izvodi spektakularne letove radi udvaranja i proizvodi kliktaje poput galebova
*Jazavac ima tako razvijenu lobanju da je fizički potpuno nemoguće da iščaši vilicu, što mu omogućava da ima jedan od najsnažnijih ugriza u životinjskom svetu

izvor: beogradskanedelja.com

*Nilski konji nemaju znojne žlezde kao druge životinje, već im kroz pore izlazi lepljiva ružičasta tečnost koja se skori i tako ih štiti od sunca. Zaštitu od vrućine nalaze i u celodnevnom ležanju u blatu i vodi

izvor: pixabay.com

* Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra, a Svetska nedelja divljih životinja od 1. do 7. oktobra

izvor: pixabay.com






недеља, 12. август 2018.

Talasima lepog plavog Dunava – carstvo ada, srpskih tvrđava i prohujalih vremena (IV deo)




Kad iz Mađarske uđe u Srbiju, Dunav kao da ni sam ne zna na koju će stranu. Čas na istok, čas na zapad, čas na hrvatskoj, čas na srpskoj zemlji, rasterećen od stena i kamenih obala gradova, razliva svoje glineno korito i plavi, teče, pa ostavlja stvarajući rukavce, bezbrojne ade, mrtvaje, ritove i močvare pune žabokrečine, cvrkuta ptica i sutona u kojima se ori kreketanje žaba. 

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

A onda nastaju smirene i razlivene vode, sprudovi na koje vekovima slaže sitan pesak i obale pune života. Ali ne samo to, čekaju ga i plodna polja na kojima su se uz njegove mutne talase od pamtiveka sakupljali ljudi, živeli, gradili primitivne kuće i kamene bedeme, borili se, krvarili za parče zemlje i šaku njegove modre vode.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Prva oblast u kojoj se Dunav nađe u Srbiji je bujno, mirisno i puno života Gornje Podunavlje, ostatak nekadašnjih plavnih područja prostranih obala ove velike evropske reke. Ono se nalazi na širokoj ravnici uz Dunav u blizini mađarske granice na kojoj se taložila glina i pesak koje je nanosila reka i uzvišenju čije je oblike od davnina stvarao vetar. 

ivor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

U spoju močvara i plavnih obala najviše je ritskih plavnih šuma, što joj daje epitet izuzetno očuvane prirodne oblasti kao malo gde u Evropi. Zajedno sa desnom obalom, na kojoj se nalazi hrvatski Park prirode Kopački rit u Baranji i plavno područje Karapandža u Mađarskoj, čini prirodnu celinu. 

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovo je oblast u kojoj je Dunav hiljadama godina donosio nove nanose, a to ni danas ne prestaje. Otud isprepletane močvare i plodna zemlja na obali. U ovom lavirintu rukavaca Dunav sporo teče i zavijajući gradi meandre razlivajući se u barama, močvarama i ritovima. Ovo je i područje na kome žive mnogobrojne zaštićene biljke i životinje. 

izvor: lorist.rs
 
Usred ovog dunavskog carstva nalazi se Apatin, prvi važniji grad kroz koji Dunav protiče u Srbiji, a u blizini mađarske i hrvatske granice. Ušuškan je u prostranoj bačkoj ravnici, obavijen mirisima reke, šuma uz obalu i plodne zemlje. Naseljavan je od praistorije pa potom osvajan od strane Kelta, Gota, Rimljana, Slovena i Mađara, koji su ga ukrašavali raskošnim dvorcima. Opsedali su ga Turci, ali na kraju su ga zaposeli Srbi, poznati po ribarstvu i lađarstvu.

izvor: vesti.rs

Koliko je grad vezan za reku najbolje pokazuje Apatinski rit, koji leži na levoj obali Dunava i zajedno sa šumama i močvarama Monoštorskog rita čini celinu sa Gornjim Podunavljem, danas samo delom nekada mnogo veće plavne doline Dunava. 

izvor: pulse.rs

Za razliku od Monoštorskog, koji je opasan nasipima i tako odsečen od reke, Apatinski se nalazi većinom u poplavnoj zoni, što ga čini retkom oblasti koja je do danas očuvala prirodne odlike raznolikih staništa. Pod direktinim je uticajem Dunava, koji se izliva i povlači svake godine i nanosi plodni mulj iz koga se rađa bogat živi svet, posebno u proleće, kada nosi velike količine vode nastale od otopljenih snegova. 

izvor: gost.rs

U ovom izobilju močvara obraslih šumama vrba, topola i hrastova zavlače se brojni rukavci, mrtvaje i bare, pa je ovo i najznačajnije mrestilište na celom toku Dunava. Budući da mu je na suprotnoj obali Kopački rit i ušće Drave u Dunav, i ovde se gnezde zaštićene ptičje vrste crne rode, orla belorepana i čaplje.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ovo je i oblast u kojoj se, osim ribolova, čuva i tradicionalno brodarsko tesarstvo, gde dunavski alasi stvaraju karakteristične čamce “apatince”.

izvor: wikipedia.org

Dunav dalje teče pored Bačkog Novog Sela, koje je nekada, pre Prvog svetskog rata, bilo nemačko i zvalo Neudorf an der Donau.

izvor: datour.info

Odmah potom iza vrbaka se skriva još jedan kutak kao iz bajke – Rezervat prirode Karađorđevo, na obodima Bačke Palanke i Bača. Sa jedne strane je Mostonga, u kojoj tokom vrućih leta šume poljski jasen, brest i hrast lužnjak, pod kojima se na belim lokvanjima odmaraju žabe čekajući neoprezne insekte.

izvor: virtuelnimuzejdunava.com

Bliže obali je Bukinski rit čije šume na obali i mnogobrojne bademaste i bele vrbe i crne topole uvek grle dunavske vode. Ovde se uz bare, trstike i kanale gnezde orlovi belorepani, sivi sokolovi i bele rode.  Kad se zađe dublje u šumu, nastaje raj za lovce. U svakom šušnju kriju se plašljivi koraci zečeva, jazavaca, kuna zlatica i voluharica, a u rano maglovito jutro tek protrči pokoji jelen, srna ili divlja svinja.

izvor: tobackapalnka.rs

Na Karađorevo se nastavlja Park prirode Tikvara sa prelepom plažom od sitnog peska, šumama lipa, topola i jasika i velikim prostorom ispresecanim rukavcima Dunava i barama.

izvor: wikimedia.org

A potom se Dunav kod Bačke Palanke odvaja od hrvatske obale i nastavlja svoj put samo kroz Srbiju. Odavde on stvara granicu i između Bačke i Srema, ali i stvara mnogobrojne ade koje, valjajući se tromo kroz široku ravnicu, stalno pravi nanoseći pesak, mulj i sve što usput ponese svojim snažnim talasima.

izvor: datourinfo.com

Prva od njih je Neštinska ada oko koje se reka račva, razilazi pa opet spaja praveći mnogobrojne rukavce. Na desnoj, sremskoj strani odvaja se od glavnog korita i ulazi među peščane sprudove i zelena ostrva. U blizini je Kulšustra, nekadašnje rimsko utvrđenje, sa koga se vide ostrvca na Dunavu: Govneš, Zeleni sprud, Velika ada, Neštinska ada i druga. Obale neštinskog rukavca su obrasle topolom i vrbama a voda uporno nastavlja dalje, kroz još živopisniji Susečki rukavac.

izvor:datour.info

Na mestu gde se rukavci nanovo spajaju nastao je veliki peščani sprud koji iz godine u godinu podiže nivo dna. Tu prestaje Neštinska ada i izlazi se na otvoreni Dunav gde on opet postaje moćan i neobuzdan.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

A koliko god da Dunav zalazi i plavi obale, one su sve lepše i lepše. Sledi Park prirode Begečka jama na levoj, bačkoj obali Dunava kod Begeča, obrastao rečnim šumama, trskom i močvarnim rastinjem. To je rukavac sa adama nastalim od dunavsih nanosa, rečnom gredom i mrtvajama. Na obali sve drema uz šum belih i crnih topola, dudova i belih vrba dok u vodi plutaju drezga, beli lokvanji i vodena paprat. Ovde se mreste najveći dunavski somovi, amuri, štuke, šarani i mnoge druge riblje vrste. Ovo je stanište i crvenokljunog labuda, simbola Begečke jame, ali i belih i sivih čaplji i kormorana.

izvor: srbijavesti.com

Pa sve dalje i dalje, oko Čerevićke ade do najvećeg grada Vojvodine Novog Sada. Nekadašnja „srpska Atina“, dugogodišnji centar srpske kulture i stecište mnoge srpske gospode i viđenijih emigranata, danas najvažnija tačka i glavni grad Vojvodine, protegao se na obe strane Dunava. Njegova lepota ogleda se u mnogim razlikama, koje ga čine jedinstvenim i posebnim. Ne samo po širokoj ravnici sa bačke strane a brdovitim odsecima sa sremske, već i po spoju različitih naroda, kultura i načina života. 

izvor: kurir.rs
   
Dok Dunav tiho klizi uz obale, gospodstven i odmeren, kao i mnogi Novosađani, ko zna šta bi sve imao da ispriča iz davnih dana, još od onih šapata uspomena Racke varoši  koje je razvejao vretar po fruškogorskom vinogorju i žitorodnoj bačkoj ravnici.

foto Milan Z. Uljmanski

Sa leve strane mu se, tek da bi podsetio na savremeno doba, pridružuje Mali bački kanal, deo sistema Dunav-Tisa-Dunav, koji preko Velikog bačkog kanala povezuje Tisu i Dunav i služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, odbranu od poplava, ribarstvo i uzgoj šuma.

foto Boris Petković

Pa ipak, deo Novog Sada sa najbogatijom istorijom svakako je Petrovaradin, rasut niz obronke Fruške gore, brda Srema i peščanih nanosa reke. Naseljen još od praistorije, važno mesto Rimske imperije i srednjovekovnih vremena, smestio se obgrljen nebom nad suženim meandrom Dunava.

izvor: europanostraserbia.com

Najpoznatiji je po Petrovaradinskoj tvrđavi, srednjovekovnoj utvrdi podignutoj u 18. veku nasred velike stene visoko iznad reke. Sastoji se iz Donjeg i Gornjeg grada, a svaki za sebe još čuva dah prohujalih vremena.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

U Donjem gradu u mreži uskih ulica i ljupkih višespratnica kao da je vreme stalo. I koliko god da se svakim novim stepenikom popnete, očaravaće vas pogled na rumene krovove koje sunce najlepše miluje pred sumrak.

foto Jelena Dilber

Od pogleda sa Gornjeg grada na Novi Sad zastaje dah. Cela velika varoš kao na dlanu ne može da stane u oko pa se ne zna gde mu je početak a gde kraj.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

I istraživanje tvrđave je jednako uzbudljivo. Opasana jakim bedemima i strmim serpentinskim odsecima, čuva nekadašnje zgrade Magistrata, bolnice, stari arsenal i kasarne, a u svojim dubinama bezbrojne legume i galerije. Danas je najpoznatija po muzičkom festivalu Egzitu koji se održava svake godine tokom jula.

foto Milutinović

Najlepši deo tvrđave je ipak velika terasa sa „Pijanim“satom, simbolom Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada. Nastao je kao poklon  Marije Terezije 1750, iste godine kada je i Racka varoš dobila status slobodnog kraljevskog grada. Građani su ga platili 80 hiljada rajnskih forinti a izgrađen je par godina kasnije.
Svoj naziv duguje neuobičajeno raspoređenim kazaljkama. Naime, mala pokazuje minute a velika sate. Zbog toga je dobio naziv „pijani“ iako ovo nije bilo nimalo slučajno jer je ideja bila da se uz pomoć velike kazaljke vidi tačno vreme i sa druge, bačke obale.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Novi Sad je preko Dunava imao više mostova ali oni su nekako pri svakom bombardovanju kroz istoriju obavezno bili rušeni. U NATO bombardovanju 1999. godine porušena su sva tri novosadska mosta – Žeželjev, Varadinski i Most sloboda pa je nekoliko narednih godina to onemogućavalo plovni saobraćaj jer je obale spajao pontonski most. Tek kad je 2005. obnovljen Most sloboda sve se vratilo u normalu.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Čim Dunav ispravi svoj tok nakon meandra podno Petrovaradina, dočekuju ga Sremski Karlovci, jedan od najlepših gradova Vojvodine. 

izvor: rtv.rs

Stvoren još u Rimskom carstvu sa malom utvrdom, osvajan od strane Turaka i, među Srbima posebno poznatim Bali-begom, spaljivan i nanovo građen, u rukama Austro-Ugarske, uvek je zapravo pripadao Srbima. Ako ne uvek na papiru, a ono dušom. Otud vekovima pravoslavno i kulturno središte sa mnogobrojnim verskim institucijama i crkvama nemerljive lepote.

foto Jelena Dilber

Blještavobela crkva Svetog Nikole, Patrijaršijski dvor sav u cveću, gospodstvena Bogoslovija, toplina Karlovačke gimnazije sa bistom Branka Radičevića u svom dvorištu – sve su to Sremski Karlovci sa svojom prebogatom istorijom i veličanstvenom lepotom. 

foto Jelena Dilber

 Na suprotnoj obali od ovog grada u kome kao da je vreme stalo, nalaze se prostranstva bara, močvara prošaranih plavnim šumama. To je Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit, na međi Srema i Bačke, nastao na velikoj ravnici koju su formirali nanosi Dunava pored Kovilja.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Ovo je carstvo ada, rukavaca, meandara i mrtvaja ritskih šuma ispresecanih barama, močvarama, livadama, tršćacima koji se ore od cvrkuta i lepeta krila ptica močvarica. Ovo je i stanica i selica na putu za južne krajeve, posebno crne rode, orla belorepana, zelene žune i velike bele čaplje. 

foto Nenad Glišić

Među plavnim šumama jasena, topola i vrba, čije opuštene grane dodiruju vodu, svaka od njih traži dobar zalogaj. A ima ih napretek, s obzirom na to da su ovi ritovi prirodno mrestilište štuke, kečige i šarana. Nađe se za svakoga ponešto među belim i žutim lokvanjima, plavim lincurama i vodenim orašcima.

foto Nenad Glišić

Nad Dunavom se ovde izdiže velelepni most preko Beške, zanimljiv kao jedini na auto-putu sa velikom razlikom u nadmorskoj visini na obe obale pa zbog toga sagrađen sa velikim nagibom. Još jedan je sagrađen pre sedam godina i tako je Beograd povezan sa Novim Sadom i Suboticom.

izvor: yellowpages.com

Ispod mosta protegla se Krčedinska ada, jedno od najvećih dunavskih ostrva nastalo pomeranjem toka Dunava na jug kada je presekao sopstveni meander i formirao ostrvo. Sa njene južne strane je glavni tok Dunava a sa severa stari tok – Dunavac, koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara. Deo je Koviljsko-petrovaradinskog rita i posebno je interesantna jer predstavlja raj za domaće životinje koje se po njoj slobodno kreću a ljudi im donose hranu.

izvor: indjija.net

Nedaleko odatle plavi se Tisa, najduža pritoka Dunava, koja izvire u ukrajinskim Karpatima pa teče kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Poznata je po jedinstvenom prirodnom fenomenu, insektu tiski cvet, čiji rojevi odraslih nikada ne napuštaju vodu već stalno dodiruju površinu. Ova neobična pojava dešava se u proleće i početkom leta u večernjim satima kada se može videti kako se larve mitare, tačnije odbacuju svoju košuljicu i iz nje izlazi savršen insekt.

izvor: visitkanjiza.net

Ovde, na mestu gde se Bačka odvaja od Banata je njeno ušće u Dunav kod Starog Slankamena, smeštenog na padinama Fruške gore sa kojih pogled puca na beskrajne ravnice koje se u daljini spajaju sa nebom. Osim po najstarijoj banji u Vojvodini, koja je postojala još u tursko doba, poznat je i po vinima i ribljim specijalitetima.

izvor: wikipedia.org

Po čuvenju nimalo ne zaostaju ni arheološka nalazišta, koja su dokaz da su ovaj kraj naseljavali Skordisci, keltsko pleme pomešano sa Ilirima i Tračanima. Burna istorija nosila je Rimljane, Hune, Avare, Vizantince, Bugare i Ugare. Sloveni su na prostor Dunava i Tise došli u 12. veku, a Kraljevina Srbija ga osvojila u 15. veku. Iz tog vremena je i crkva Svetog Nikole, koju je, prema predanju, podigao Zmaj Ognjeni Vuk, koji je ovaj kraj koristio za četovanje protiv Turaka. 

izvor: wikipedia.org

Dunav se potom sve više približava glavnom gradu Srbije kvaseći obale sremskih sela i beogradskih prigradskih naselja. Tako dolazi do Zemuna, još jednog malog grada na obalama zaravni koju je stvorio Dunav taložeći svoj mulj i pesak. Nekada grad za sebe, danas deo Beograda, spojen je sa starim jezgrom preko Novog Beograda.

izvor: wikipedia.org

Poznat od 12. veka, Zemun je prvobitno je nosio keltsko ime Taurunum. Kasnije mu Sloveni daju ime Zemun, od njihove reči zemlin, koja se najverovatnije odnosila na zemunice koje su postojale na vertikalnoj ivici lesne terase. U njima su još pre 4500 godina živeli ljudi, a najviše ih je bilo na Gardošu.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Tako se i keltski Taurunum nalazio na mestu Gardoša i današnjeg zemunskog groblja, a kroz istoriju su ga osvajali Rimljani, Huni i Franci.  Od  9. veka naseljavaju ga Srbi, ali najduže je ipak bio pod vlašću Mađara, koji su od kamenja razrušene beogradske tvrđave sagradili zemunski grad. 

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Dokaz koliko su se dugo borili za svaki pedalj ove zemlje sa Vizantincima i Turcima je kula na Gardošu. Ona je podignuta krajem 19. veka kao jedna od četiri Milenijumske kule, izgrađene na sve četiri strane sveta velike carevine povodom hiljadugodišnjice od dolaska Mađara na prostore Panonske nizije.
Sa druge strane, narod je prozvao Kula Sibinjanin Janka po mađarskom velikašu i vitezu Janošu Hunjadiju, opevanom u mnogim narodnim pesmama jer je u borbi na zidinama Kalemegdana, predvodeći hrišćansku flotu, oslobodio Beograd od Turaka. S obzirom na to da nije dugo mogao da bude ponosan na svoj podvig jer je zbog mnogih nesahranjenih leševa zavladala kuga, pa i on umro, u sećanje na njega ova građevina je ponela ime. 

foto Dragan Gvozdić

Od pre četiri godine veličanstveni pogled sa Gardoša, osim Beograda, Zemuna, dalekih ravnica i ušća Save u Dunav, obuhvata i novi Pupinov most, drugi beogradski koji povezuje dve obale. Ovaj spaja levu, zemunsku i desnu, borčansku.

izvor: dreamstime.com

A onda Dunav nailazi na mesto koje gradu nad njim daje jedan od najlepših položaja na svetu.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Sve počinje kod Velikog ratnog ostrva, velike ade na Dunavu, koja se nalazi na samom ušću Save u Dunav. Nastalo početkom 16. veka kao sprud dunavskih i savskih nanosa zbog usporavanja toka zbog ušća, ono stoji u trouglu koji oivičava Beograd, zemunsku obalu, nekada davno svu u nepreglednim ritovima i močvarama, i još jednu, manju adu, Malo ratno ostrvo. 

izvor: Instagram, Srbija u slikama

Obraslo je gustom vegetacijom, prepuno plavnih šuma belih i bademastih vrba, crnih topola i zelenog jasena koje dodiruju same obale reke i ustajale močvare. Samo se na severu ostrva nalazi peščana plaža Lido, sve ostalo sačinjava oazu velegrada, poslednje mesto netaknute prirode koje je zbog velikog broja različitih vrsta ptica zaštićeno kao prirodni rezervat.Ovo je mali raj za gnežđenje patke crnke, žute pliske, malog gnjurca i žute čaplje. I ribe su raznovrsne, mrete se u barama na ostrvu ili priobalju u močvarama.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Sa ostrva se prema jugu i jugoistoku vidi Beogradska tvrđava i prati silueta starog Beograda sa tornjem Saborne crkve. Ka severozapadu su Dunavac i Zemunski kej. Visoki soliteri Novog Beograda prate obalu, izgrađeni nakon Drugog svetskog rata, sve do ušća.

izvor: apartmanibeogradrent.com

Na južnoj strani Malo ratno ostrvo kao da je nadohvat ruke, i samo u blizini ušća. Nekada je bilo znatno veće, ali kada je nakon Drugog svetskog rata počela izgradnja Novog Beograda, njegov pesak se transportovao na obalu da bi se koristio za zatrpavanje močvara na kojima je trebalo da se izgradi veliko moderno naselje. Tako se ostrvce smanjilo i od njega je ostao tanak sloj zemlje potpuno prekriven gustim i neprohodnim šumama topole. 

izvor: wikipedia.org
   
A ušće nosi posebnu lepotu. Smešteno u samom centru Beograda, uz podnožje Beogradske tvrđave i Kule Nebojše, spaja dve velike i važne reke. Sava, nekada najveća reka Jugoslavije, koja počinje u Sloveniji, pa teče kroz Hrvatsku, dodiruje i Bosnu i Hercegovinu pa do Beograda stiže iz pravca Mačve, oduvek žuri u zagrljaj Dunavu. Tako i danas, u desnom kraku Dunava koji obilazi Veliko ratno ostrvo Sava završava svoj tok. Samo ušće je vidljivo jer Sava ima svetliju zelenoplavu boju dok je Dunav smeđ. Razlika u boji stvara skoro pravu liniju razgraničenja pa je vodena masa na spajanju levo mutna i smeđa, a desno bistra i zelenkastoplava.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Nad njim ponosno stoji Kalemegdan, muzej prošlosti Beograda, mesto koje je na turskom značilo tvrđava za bojišta (kale i mejdan), ali i Fićir-bajir – breg za razmišljanje.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

A zapravo je utvrda koja je nastajala postupno punih 170 godina, od 1. do 18. veka. Podeljena na Gornji i Donji grad, prepuna je građevina iz različitih epoha. U Gornjem gradu davnom istorijom odišu Despotova i Sahat kula i Rimski bunar, Statua Pobednika. Donji grad čini Kula Nebojša, Amam, kapija Karla VII.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Zasebnu celinu predstavlja park Kalemegdan u kome postoji više spomenika poznatim kulturnim ličnostima. Ujedno je i najveći beogradski park. Nekada se ovaj prostor nalazio oko tvrđave i služio da se neprijatelj osmotri i sačeka. U park je preuređen u 19. veku.

izvor: beogradskenovine.wordpress.com

Pa ipak, jedno od najlepših i najupečatljivih mesta čini velika kalemegdanska terasa. Sa nje se pruža veličanstven pogled na ušće save u Dunav, Novi Beograd i Zemun.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Na njoj najznačajnije mesto ima Pobednik, trijumfalni spomenik  koji je 1928. podignut povodom desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Bronzana figura muškarca sa sokolom u jednoj i spuštenim mačem u drugoj ruci na dorskom stubu rad je čuvenog vajara Ivana Meštrovića. Prvobitno je trebalo da bude postavljen na Terazijama, ali se odustalo zbog kritike javnosti pa je odlučeno da kip nagog muškarca bude postavljen van grada, na Kalemegdanu. Danas je Pobednik simbol Beograda.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

A Beograd, poseban u svojim kontrastima, veličanstven i u svojim manjkavostima, previše skroman u svojim tihim lepotama, izgrađen na kraju Panonske ravnice i početka Balkanskog poluostrva, izrastao je na Singidunumu, rimskom gradu-utvrđenju koje se nalazilo na tlu današnje srpske prstonice. Još od tada postaje značajno vojno uporište kao stalno sedište rimske legije. Na antičkom gradu danas leži centar Beograda i njegovi delovi često izbijaju na površinu u vidu ostataka logora, akvadukata, cisterna i groblja.
Bio je poprište čestih sukoba među plemenama i narodima, cilj opsada hordi Huna i Avara, sladak zalogaj za Bugare, Turke i Austrijance, grad u kome se tokom istorije vodilo čak 115 ratova, koji je preživeo 44 rušenja i 9 bombardovanja a opet ostajao svoj, ponovo živ i uspravan, poput Feniksa iz pepela.  

izvor: wikipedia.org

Danas je Beograd glavni i najveći grad Srbije, jedan od starijih gradova Evrope, mesto u koje se rado dolazi a teško iz njega odlazi, moderan velegrad koji nikada ne spava.

foto Alen Kosanović

Pa onda polako, uz Dunavski kej, Dunav teče kroz Beograd. Kroz industrijski deo grada stiže do svog drugog mosta na Dunavu Pančevačkog mosta, čiji je prethodnik podignut 1935. godine pod imenom kralja Petra Drugog i povezivao Beograd sa Pančevom. Gradili su ga Nemci a jugoslovenska vojska ga je srušila 1941. da bi sprečila kretanje nacista. Od 1946. stoji baš onakav kakav je i danas.

foto Nikola Đokić

Čim izađe iz buke uzavrelog grada, reka prolazi između Forkontumaca, rečnog ostrva koje svojim plažama na Beloj steni služi za odmor i uživanje, i Čakljanca, još veće ade koju je Dunav obgrlio svojim rukavcem.

foto Nebojša Jakovljević

Prekoputa Forkontumaca Tamiš se uliva u Dunav. Pristigavši daleko sa rumunskih Karpata, dela Černeih planina, prolazi dug spor put kroz ceo Banat da bi se sa velikom rekom stopio kod Pančeva. Njegovo ime u sebi nosi opis tamne reke koja asocira na prolećne bujice s Karpata.

izvor: gdenapecanje.com

Poslednje mesto kroz koje prolazi pre ušća je Pančevo, najveći centar južnog Banata. Današnji grad razmileo se po ravnici koju su nanosima zasipali Tamiš i Dunav, a prvobitni je nastao na uzvišenju na kome je bilo izgrađeno utvrđenje sa koga je lako mogao da se kontroliše i brani put preko Dunava i granice koje su često tokom istorije bile na toj reci. Današnje ime se konačno, posle mnogo različitih, ustalilo u 18. veku uporedo sa razvitkom grada kao trgovačkim, zanatskim i kulturnim centrom. Kada su u 18. veku počeli da ga naseljavaju Nemci, oni su osnovali Donju Varoš, a doseljeni Srbi gradili su Gornju Varoš. Danas je Pančevo industrijski grad bogate kulture sa dve velike crkve, Uspenske i crkve Preobraženja, obe izgrađene u 19. veku.

izvor: 013info.com

Kad svoj put ponovo ustali, Dunav sa svoje desne strane zapljuskuje obale Vinče i praistorijskog lokaliteta Belo brdo, svetski poznatog arheološkog nalazišta. Na samoj obali Dunava rasuti su ostaci velikog neolitskog naselja koje je početkom 20. veka otkrio dr Miloje Vasić. Brojne kuće, zemunice, riznica najraznovrsnijih predmeta, oruđa i oružja od kamena i kosti, posuđe, vaze i figurine predstavljaju ostatke kulture praistorijskog čoveka. Na taj način je otkrivena i sačuvana Vinčanska kultura, stara 4000 godina pre naše ere, starija od mnogih naselja Mesopotamije i Egipta.

izvor: panacomp.com

Na levoj obali opet se proteglo rečno ostrvo puno života - Spomenik prirode Ivanovačka ada, koja predstavlja ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama. Uzan sprud je pravi botanički park prirode obrastao crnim i belim topolama, vrbama i jasenovima.

izvor: srbijuvolimo.com

Najvredniji deo ade je mesto kraj Dunavca, gde se nalazi hrast lužnjak star 180 godina i primerak je vrste kojom su nekada bile obrasle duge obale Dunava. I zaista, na Ivanovačkoj adi ne zna se da li je lepši sam Dunav, bujne šume ili zimovnik u kome se gnezde mnoge ptice i čuje krik orla belorepana.

izvor: srbijuvolimo.com

Koliko god da levom obalom caruje priroda, na desnoj caruje istorija. Na mestu današnje Grocke nekada je uz Dunav prolazila glavna saobraćajnica koja je povezivala Beograd (Singidunum) i Kostolac (Viminacijum), dva velika grada rimske provincije Gornje Mezije. To je bio samo deo velikog Carigradskog druma koji je povezivao Beograd sa Istanbulom, sagrađenim na mestu nekadašnjeg rimskog vojnog puta Via militaris. Dokaz za to su iskopine zlatnog nakita, novca i grobnice rimskih velikodostojnika. O njoj je pisao turski putopisac Evlija Čelebija na svom putu Carigradskim drumom nazivajući je Hisardžik, utvrđenom vojnom postajom. I dan-danas se u centru Grocke nalaze stare kuće koje svedoče o naselju uz Carigradski drum.

izvor: wikipedia.org

Dunav dalje tiho i neumitno hrli ka Smederevu, jednom od najvažnijih gradova srpske istorije. Danas je najveći grad Velikog Pomoravlja, ali ujedno i podunavski jer leži na ravnici uz obalu Dunava u blizini ušća Velike Morave.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Za istoriju ono postaje važno u kasnom srednjem veku, neposredno pre turskih osvajanja, kada je kratko vreme bilo prestonica Srbije. Tada je, nakon smrti despota Stefana Lazarevića 1427,  naslednik Đurađ Branković morao Mađarima da preda tadašnju prestonicu Beograd a srpska država je ostala bez prestonog grada. Za novu je izabrano strateški važno mesto Smederevo, na ušću rečice Jezave u Dunav.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Zbog gubitka Beograda podignuta je Smederevska tvrđava, danas jedna od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Evropi. Za dozvolu sultana da podigne grad despot Đurađ je morao da mu dâ veliku svotu novca i svoju kćer Maru za ženu. Tako je i bilo, pa je tvrđava izgrađena za samo dve godine uz velike napore oslabljene srpske despotovine. Stvarana je po uzoru na Carigrad i Beograd, u obliku trougla, sa šest kula i sa svih strana opkoljena Dunavom, Jezavom i dubokim rovom koji je povezivao obe reke. 

foto A. Tadić

Prvo je podignut Mali grad sa rezidencijom i palatom za prijeme. 

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Nakon Malog podignut je i Veliki grad, koji je građen devet godina i imao 19 kula visokih preko 20 metara i jake široke bedeme. Unutar njega se nalazila i crkva posvećena Blagovestima, za koju je despot Đurađ iz Epira preneo mošti apostola Luke. Turci su i pored toga zauzeli Smederevo 1459, čime je označen kraj srpske srednjovekovne države.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Dok tvrđava govori o kraju srpske države i jačanju turske carevine, jedna druga znamenitost, u samom centru Smedereva, upravo govori o kraju viševekovne vladavine Turaka. U pitanju je Karđorđev dud pod kojim je Karađorđe 1805. primio ključeve Smederevske tvrđave od turskog zapovednika grada.

izvor: wikipedia.org

Prekoputa Smedereva protegla se Smederevska ada, podunavsko lovište barske divljači i divljih svinja. Najlepši deo je najistočniji kraj ade sa špicem nastalim taloženjem peska i mulja koje Dunav donosi vekovima. Ovo carstvo prirodnih lepota nije mogla da naruši ni izgradnja Đerdapa i od tada česta plavljenja zbog podizanja nivoa vode.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

U blizini se nalazi ušće Velike Morave u Dunav. Najduža srpska reka, koja kod Stalaća nastaje od Južne i Zapadne Morave, završava svoj put između sela Kulič i Dubravica. Ona protiče najplodnijim i najgušće naseljenim područjem uže Srbije, Pomoravljem, nastalim na mestu zaliva nekadašnjeg Panonskog mora koje je put Dunava oteklo ka Crnom moru pre 200 hiljada godina.

izvor: rapp.gov.rs

Prekoputa Smederevske ade i ušća Velike Morave smestio se Kovin. Sam grad je udaljen od Dunava, ali do njega dopire rukavac Dunavac, gde se nalazi pristanište. U praistoriji su ga naseljavali stočari, a kada su na ovo područje došli Rimljani, na mestu gde se prelazio Dunav podigli su utvrđenje Margum, oko koga je vremenom nastajala varoš, današnji Kovin. Od rimskog utvrđenja nije ostalo ništa, ali jeste od srednjovekovnog, izgrađenog na njegovim temeljima. I dan-danas postoje njegovi ostaci koji nose uspomenu na odbranu južnih granica ugarske države.

izvor: wikipedia.org

Na desnoj obali se nalazi Kostolac taman uz ušće Mlave u Dunav, tačnije njegov Dunavac, koji okružuje Žilavu adu i ponovo se spaja sa Dunavom kod stare tvrđave Ram. Reka Mlava stiže sa istoka Srbije, šumovitih Kučajskih planina i nosi praslovensko ime koje znači nemir, huka, tako da svoje brze talase silovito meša sa moćnim Dunavom.

izvor: Instagram.com

Ovo je i mesto antičkog Viminacijuma, jedne od prvih rimskih utvrda na Dunavu koje su još u 1. veku naseljavali trgovci i zanatlije i oko koga se razvilo veliko naselje. Po osnivanju rimske provincije Gornje Mezije postalo je prestonica i stalno sedište Sedme legije, jedinice rimske vojske. Iskopine su otkrile preko 14 hiljada nekropola, oslikanih grobnica i sarkofaga, a pronađeni su i akvadukti kojim je voda sprovođena u grad. U njemu su vidljivi ostaci amfiteatra, javnih kupatila, a veruje se da je ovde sahrajen i rimski car Hostilijan. Grad je doživeo burnu istoriju, posebno kada su ga opustošili Huni, a kasnije i Avari, uprkos obnovi Vizantinaca. 

foto Anita Zarić

Na suprotnoj obali protegla se Deliblatska peščara duž južnog Banata sve do jugozapadnih padina Karpata. Nastala je na valovotom uzvišenju od nanošenih slojeva peska i mulja Dunava i okolnih reka kao i košave koja je oblikovala dine.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ona je spomenik istorije današnje Panonske nizije i mesto bogate flore i faune – jedino ovde cvetaju banatski i stepski božuri i orhideje. Dom je ugroženih vrsta ptica – banatskih sokola, orlova krstaša i kliktaša, ali i vukova, jelena, srna, divljih svinja.

izvor: wikipedia.org

Rezervatu pripadaju i obala Dunava i Žilava ada, na kojoj caruju ptice koje se gnezde među granama vrba. Ovde život burno traje uz kreketave žabe, nemirne svice i spore kornjače koje se skrivaju ispod suvih panjeva i spokojnih lokvanja. 

izvor: nautickiforum.com

Pod visokim topolama klikću čaplje, a nebo preleću vrane, gavrani i rode. Svuda je lepota tišine i spokoja, čak i kad razlivene bare i ševare uzbuni cvrkutanje čigri ili plivanje divljih pataka u potrazi za žabokrečinom, algama, glistama i puževima.

izvor: nautickiforum.com

Žilava ada se završava tačno kod tvrđave Ram, podignutoj na steni koja se spušta u Dunav. Ona se ubraja među najstarije utvrde na ovim prostorima, jer se spominje još u 12. veku, kada su u njegovoj blizini Mađare potukli Vizantinci. Postojeće utvrđenje je Bajazit II preuredio i ojačao za potrebe borbi sa vatrenim oružjem pa je Ram ujedno i jedno od najstarijih artiljerijskih utvrđenja u Srbiji. Pored kula i masivnih bedema, Turci su podigli i karavan seraj oko koga se razvio grad.

foto Bojana Anđelković

Odavde Dunav svojom levom obalom teče kroz Rumuniju. Sa desne strane nastavlja kroz Srbiju, ali opet razliva svoje korito čineći veliki rukavac koji je zatvaranjem branama sa obe strane pretvoren u veštačko Srebrno jezero. Ono, okruženo brdima i širokom dolinom Dunava, bogato ribljim blagom smuđeva, amura, šarana i štuka, predstavlja jedno od najomiljenijih turističkih destinacija u Srbiji.

foto Đorđe Marković

Na izlasku Dunava iz rukavca nalazi se Veliko Gradište, gradić u podnožju Karpata, na mestu gde se reka već približava gorostasnoj Đerdapskoj klisuri, ali pre toga u svoje talase dočekuje vode zlatonosne reke Pek koja joj stiže sa Crnog vrha u istočnoj Srbiji.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Na mestu današnjeg Velikog Gradišta nekada je  bilo rimsko utvrđenje Pinkum i važilo je za veliki rudarski centar. Najveći procvat doživelo je za vreme cara Hadrijana, kada je otvorena kovnica novca.

izvor: velikogradiste.rs

Na mestu gde se Dunav polako sužava, gde mu stešnjene obale najavljuju mukotran put, nalazi se Golubačka tvrđava. Ona ponosno stremi ka nebu sa svojih devet kula već 7 vekova na litici Ridana iznad Đerdapske klisure, kao spomen na vremena kada je Srbima bila granično utvrđenje od Ugara. U početku su je Ugari koristili kao utvrđenje sa koga su kontrolisali reku, potom su je osvajali Vizantinci da bi štitili severne granice, pa Mađari da bi čuvali posede preko Dunava, pa opet Srbi da se brane od Mađara. Važna i vredna, toliko da su se oko nje vodile mnogobrojne bitke, još čuva otiske istorijskih obrta na svojim bedemima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Nakon turskog prodora u Ugarsku u 15. veku izgubila je svoj karakter i značaj. U Drugom srpskom ustanku 1815, posle više od 350 godina, ponovo se vraća pod okrilje onih koji su je prvi i podigli. 

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Golubačka tvrđava je danas pri kraju obnove, nakon čega će moći svakom posetiocu da dočara dah nekih davnih slavnih vremena. Najpoznatija je njena osmougaona „Šešir-kula“, nekadašnje pristanište Golubačkog grada i deo za koji se vezuje najviše legendi. Danas je zaštitni znak Golupca.

foto Goran Kalanj

Odavde Dunav ulazi u Đerdap, najslikovitiji i najuži deo svog toka. Čekaju ga strme litice, kamene obale i duboko korito koje dubi vekovima tražeći svoj put. Ali on ne posustaje ni onda kada se u njemu jedva ogleda nebo nad visokim obroncima Miroča i Munci Almažujuja.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

(Nastaviće se…)

Ako ste propustili: