понедељак, 01. јун 2020.

Lepoticom Savom od Triglava do Beograda - kroz slovenačke gore (I deo)







Svi mi koji smo rođeni u prošlom veku i školovali se u jednoj davno nestaloj državi učili smo da je reka Sava najduža reka naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, da polazi od najviše planine Triglava, prolazi kroz četiri republike i završava se pod zidinama glavnog grada Beograda. Sve odrednice prirodne geografije su i dalje tu, na istom mestu, njihove obale Sava postojano zapljuskuje svojom modrom vodom već vekovima, samo su se neke stvari izmenile. Ona je danas međunarodna reka koja prolazi kroz četiri države, nekima od njih stvarajući i granicu. Još nešto što se nikada ne menja jeste plavo nebo koje se ogleda u njenoj plavetnoj boji, sunčevi zraci koji svetlucaju po njenim talasima i topli plićaci puni mirisa reke i vlažne zemlje savskih obala.


foto Manfred Kopka

Reka Sava je mnogo više od domaće balkanske reke. Geografi je smatraju rekom srednje i jugoistočne Evrope, najveće pritoke Dunava po zapremini vode, koja čini severnu granicu Balkanskog poluostrva i južni obod Panonske nizije i Centralne Evrope.  Jedna je od najdužih evropskih reka koja se ne uliva u more i posebno važna jer spaja tri glavna grada – Ljubljanu, Zagreb i Beograd. 



izvor: wikipedia.org

Njen naziv najverovatnije potiče od indoevropskog sewh, što znači „uzeti tečnost“, i nastavka eh, što znači „ono što zaliva“. Stari Grci su je zvali Saus, a stari Rimljani Savus. Među Slovenima je Sava reka koja nosi život pa su zahvaljujući tome i muškarci i žene poneli njeno ime. 



foto Klemen Kuštrin

Sava je jedinstvena i po svom početku. Bez uobičajenog izvora, ona nastaje spajanjem dve manje reke koje snagu dobijaju od svojih pritoka strmih tokova i velikih brzaka, čija su korita isklesali lednici tokom ledenog doba  koji su se krtali od planina do današnje Radovljice. Bili su to glečeri Sava Dolinka i Bohinj, koji je bio najveći lednik na teritoriji današnje Slovenije, za koji naučnici smatraju da je bio širok čak 900 metara. Ceo slovenački kraj zato se smatra gornjim tokom reke Save jer se njeno korito nalazi u stenama Karavanki i Južnih Alpa, stvarajući savski rased duž koga su se izdigle stene stare i preko 200 miliona godina.


foto Jošt Gantar

Prvi od dva savska kraka je Sava Dolinka, koja se po mnogima uzima i kao početak Save, uprkos priključivanju još jedne manje reke 45 kilometara niže. Ona izvire u idiličnom alpskom predelu punom stoletnih četinara i mirisnih slovenačkih gora u vodama potoka Nadiža.  Ponirući u krečnjačke stene kod Planice, nakon 5 kilometara ponovo izvire kao Sava Dolinka na mestu koje je po svojoj neobičnoj boji dobilo ime Zelenci, a koje leži na preko 800 metara nadmorske visine. Šćućureno u dolini koja razdvaja Julijske Alpe od planinskog venca Karavanki, na vododelnici između jadranskog i dunavskog basena, ovo zeleno jezerce nastaje od podzemnih voda koje nastaju račvanjem kraškog izdana u basenu Save i Soče.


foto Sandro Olivo

Potom Sava Dolinka počinje svoj tok kroz doline krševitih planina sačekujući svoje pritoke Martuljek, Triglavsku Bistricu i Jesenicu, šumeći ispod planinskih mostova i zapljuskujući obale idiličnih slovenačkih gradića. 

  izvor: instagram.com

Na njoj je podignuto i nekoliko hidroelektrana: Medvode sa veštačkim jezerom Zbilje uz ušće sa rekom Sorom, Borovlje i Žirovnica na Radovni, najvećoj pritoci Save Dolinke koja nastaje u ledničkoj dolini i teče kroz živopisni kanjon Vintgar spajajući se sa Savom kod sela Moste i istoimene hidroelektrane. 


izvor: instagram.com

Najlepše u ovom kraju je Trbojsko jezero, koje je nastalo 1986. godine kao rezervoar vode hidroelektrane Mavčice pravljenjem brane na Savi. Tom prilikom je potopljen deo savske klisure Zarica, koje je danas zato okruženo strmim obalama i liticama. Obilazeći Bled, Sava Dolinka se približava Radovljici i vodama druge reke koja joj daje novi zamah da nastavi svoj put.


foto Kristijan Horvat

Sa druge strane približava joj se Sava Bohinjka. Ona nastaje kao otoka Bohinjskog jezera spajanjem Jezernice i Mostnice kod Ribčevog Laza. Zanimljivo je da postoje različita mišljenja o njenom početku pa jedni smatraju da je Jezernica deo Save Bohinjke, čineći da ona otiče iz jezera, a drugi pak da je njen početak još reka Savica, poznata po slapu Savica na padinama Triglava, koja se uliva u Bohinjsko jezero kao deo Save Bohinjke, čineći tako njen izvor sasvim drugačijim nego što on zaista i jeste. Bilo kako bilo, i ova reka izuzetne lepote i neobične smaragdno modre boje hita ka svom ušću pored spokoja izletišta Kamnje prikupljajući u proleće nabujale vode sa planina Bohinjske Bistrice i Belice.


izvor: geoslovenia.com

Tako Sava nastaje na samom južnom obodu Karavanki, južno od Radovljice u Radovljičkoj ravnici i teče kroz male slovenačke gradove pod čijim mostovima šume njene pritoke Tržička Bistrica koja se spušta sa Karavanki kod slovenačko-austrijske granice, teče kroz Tržič i uliva se u Savu kod Podbrežja i Kokra, koja je pristiže kod Kranja.


foto Nina Petrović

Dok se kroz maglovita jutra približava prvom glavnom gradu preko čijeg oboda prolazi, Sava stiže do predgrađa Ljubljane i veštačkog jezera Tacen na kome se održavaju takmičenja kajaka i kanua. Kada je ono 1939. godine prvi put održano, brzaci brane su bili prirodni, ali je mnogo godina kasnije unapređenjem jezero postalo kanal sa odlikama koje podržavaju moderne olimpijske igre.


izvor: instagram.com

Sam centar grada Ljubljane i njegovo čuveno staro gradsko jezgro nalazi se na desetak kilometara od toka reke Save. Ova skoro najmanja prestonica Evrope stara je više od pet hiljada godina. 


izvor: feelslovenia.com
Kako su se vekovi smenjivali, rimska Emona postajala je nemački Lajbah, što znači mlaki potok, da bi joj na kraju ime dali Sloveni, slovenački narod koji je na ovom području od 6. veka a prvi put osniva svoju državu Karantaniju sto godina kasnije.

izvor: feelslovenia.com
foto Petar Milošević

Grad koji, prema legendi štiti zmaj potekao sa izvora Ljubljanice, večito u kamenom obliku sačuvan na Zmajskom mostu u centru, razvijao se oko grada-tvrđave na brdu, više puta rušene i obnavljane i u svom podnožju posmatrao prohujale vekove koji su nosili mnoge važne događaje i važne ljude o kojima bi moglo da posvedoči mnogo protekle vode Ljubljanice koje su otplovile u Savu i sve dalje do mora crnih talasa.

Sava nastavlja dalje kroz Ljubljansko polje, žilu kucavicu Slovenije, i menja pravac ka istoku pripremajući se za mukotrpan put kroz klisure. Tako iza sebe ostavlja granicu Južnih Alpa i Dinarida i ulazi u dolinu koju na visokoj obali krasi naselje Dolsko kod koga se potok Mlinščica uliva u reku kroz peskovito i plodno tlo.


izvor: feelslovenia.com

Ubrzo se Savi pridružuje Ljubljanica, koja izvire kod Vrhnika iz 11 kraških vrela, teče kroz močvarni kraj Ljubljanskog barja, prolazi Ljubljanu i uliva se u Savu kod mesta Zalog.


foto Patrik Lovrin

Reka put nastavlja preko Savskih brda, istočne oblasti podnožja Alpa, koji se nalaze na severu i jugu toka Save. Ona teče kroz njihov središnji deo, između vrhova Kum i planina Čemšenik , Javor, Mrzlica, Bohor i Lisca. Kod Zidanog Mosta sa zapada kroz planinske lance i Celjsku kotlinu približava joj se reka Savinja, najduža slovenačka reka koja ima dva izvora – prvi nad vodopadom Rinka u Logarskoj dolini na 1380 metara posle koga uvire kao ponornica i drugog, iz koga ponovo izbija na površinu, 767 metara visokog izvora Črne.


izvor: visitsavinjska.com

Savska brda su takođe nastala tokom ledenog doba, pokretanjem stena od Ljubljanske kotiline i smatraju se delom Dinarida koji odvajaju Kršku kotlinu. Na njihovom mestu se nekada nalazilo Panonsko more , koje se milionima godina povlačilo i oteklo tokom Dunava ka Crnom moru. Rezultati njegovog povlačenja su taloženje stena i stvaranje ravnih obala uz Savu koje ponegde imaju i grebene – nekadašnja ostrva u Panonskom moru koja su se isticala nad njegovom površinom. 


izvor: feelslovenia.com

Brda su poznata po rudama, šumarstvu, vinogradima i transportu drveta. Od prvog grada na ulazu u široku dolinu, Radeča, poznatog po industriji papira, železnica vijugavom prugom spaja slovenačke gradiće sa veštačkim jezerom brane Vrhovo i nuklearnom elektranom Krško, koja koristi reku za raspršivanje viška toplote.


izvor: feelslovenia.com

A da se u dolini reke Save ne nalaze samo prirodne lepote, već i poneki kutak kao iz bajke pokazatelj je mesto iznad ušća Save i potoka Brestanice. Na visokom brežuljku nalazi se zamak Rajhenburg. On ponosno stoji na istom mestu stotinama godina, još od 12. veka, kada ga je obnovio salcburški zemljoposednik nadbiskup Konrad. U 19. veku dvorac postaje samostan u kome su kaluđeri koji su se zakleli na večno ćutanje u potpunoj tišini pravili sir, likere, čokoladu i štampali knjige i razglednice. Danas muzejski eksponati svedoče o tom neobičnom vremenu. 


izvor: dnevnik.hr

Kad izađe iz sapetih klisura reka stiže do najistočnijeg sllovenačkog mesta Brežice, gde se nalazi ušće sa rekom Krkom koja izvira u blizini Ljubljane i teče kroz idilični kraj pitome Dolenjske.


izvor: termekrka.com

U blizini ušća su i terme Čatež, smeštene na velikoj aluvijalnoj zaravni tik uz padine Gorjanca, koja se sa hrvatske strane granice zove Žumberak. Sa svojih 11 termalnih izvora, otkrivenih pre dvesta godina, banja je nekada bila lečilište, a danas čitav sistem modernih spoljnih i zatvorenih bazena sa toplom vodom, hotela i kampova.


foto Damjan Županič

Odavde reka lagano vijuga stvarajući granicu sa Hrvatskom sve do ušća sa Sutlom, noseći mirise Hrvatskog zagorja napuštajući sveža slovenačka svitanja. 


foto Zupan


субота, 29. јун 2019.

Talasima lepog plavog Dunava - tišinama Donjeg Dunava (VI deo)






Kad izađe iz Đerdapske klisure i rastegne se svom svojom širinom, Dunav zauvek napušta Srbiju. Svoje zelene obale i dalje zadržava na rumunskom kamenu, ali sa druge, južne strane tiho zapljuskuje plodne ravnice Bugarske. 

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Tišinu koja ga prati remeti samo beskrajna huka košave koja u mnogim jesenima i zimama caruje ovim praznim nepreglednim prostranstvima. Vlaška nizija tada se zamrzne i ogrne hladnoćom koja se spušta sa Karpata i putuje sve do najdaljih ravnica Srbije šibajući nemilosrdno kroz stešnjena vrata Đerdapa. 

izvor: Fejsbuk, My Danube travel
Prvi veći grad koji dočekuje ovu veliku evropsku reku, pomalo umornu od dugog puta je bugarski Vidin, nastao na okuci Dunava koji lenjo zaokreće i kvasi zemlju Vlaške nizije. Ovaj drevni grad, keltska Dunonija, rimska Bononija, središte provincije Mezije, slovenski Badin, sav je satkan od legendi i davnih priča. Najzanimljivija od svih je ona o tvrđavi babe Vide, podignute na mestu rimske stražarske kule. Mit kaže da je bugarski car pred smrt svoje zemlje podelio trima kćerima: Vidi, Kuli i Gamzi. Budući da je jedino najstarija Vida ostala neudata, podigla je tvrđavu da brani svoj grad. Tako je i dobio ime Vidin. Nekadašnja velika i važna odstupnica grada danas je muzej i turističko mesto koje se rado posećuje.

izvor: facebook.com

Ali Dunav ne mari mnogo za istoriju, preturio je toliko vekova i milenijuma preko svojih talasa da m više i ne haje već hrli ka modernim vremenima svakim svojim novim virom i zaokretom. Dokaz za to su Novi evropski most koji Vidin spaja sa Kalafatom, podignut 2013. Godine i  Kozloduj, nuklearna elektrana, jedina u Bugarskoj. Podignuta je 1970. i pet kilometara udaljene dunavske vode služe za hlađenje njenih reaktora.

izvor: wikipedia.org

I potom reka nastavlja dalje, u susret obalama koje poznaje odvajkada ali svakoj novoj kapi je sasvim nova. Tako stiže do prvog ušća na rumunskoj obali, dunavske pritoke Žiju. Ova reka nastaje u rudarskom kraju Transilvanije na obroncima Karpata. 

izvor: wikipedia.org

Nasuprot spajanju ove dve reke sa druge strane obale kao da sve ovo posmatra bugarsko Orjahovo koje se spušta nisko do samog Dunava a potom grad propinje na visokim brežuljcima. Posmatra i čeka na svoj most koji bi ga povezao sa drugom stranom reke.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Dok krivuda oko mnogobrojnih ada, pomalo zamoren od nošenja svih naplavina kome mu se kače za talase, Dunav čeka nove vode da ga okrepe i daju mu snagu. I ne mora mnogo da čeka, kod bugarskog sela Gigen čeka ga reka Iskar. Dok svoje hladne brze vode spušta sa visina planine Rile put do ušća nije mu lak. Posle dubokog kanjona koji pravi u bugarskom delu Stare planine, koju ovde zovu Balkan, mir ga čeka tek u dunavskim talasima.

foto Evgeni Dinev

I dok se zatalasa pesak sa dubokog dna, stiže mu novo ušće, sa rumunskom rekom Oltom kod grada Turnu Magurele. U pitanju je najvažnija reka ove velike zemlje koja izvire u Mađarskoj, na planinskim vencima Istočnih Karpata, koje zovu Snežnici.

izvor: wikipedia.org

I kao da sve ove nove vode ne donose samo svežinu i bistrinu Dunavu, nego i mnogo naplavina sa svojih dalekih izvora. Tako se stvaraju bezbrojne ade i rukavci po kojima je ova ogromna reka nadaleko poznata. A tako je nastalo i veliko ostrvo 2000. godine pretvoreno u Park prirode Persina

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Ovo zaštićeno područje beskrajnih ostrvaca i močvara pripada bugarskoj obali. Park je dobio ime po najvećem ostrvu, koje je ujedno i najveća bugarska ada koja na sebi čuva kolonije mnogobrojnih retkih vodenih ptica od kojih su najlepše crni ibis i mali vranac. Poplavljene šume i ritovi duž Dunava od 2002. Godine zaštićene su Ramsarskom konvencijom i obuhvataju najveće područje u Bugarske. 
 
izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Park prirode nalazi se u oblasti grada Svištova, jedne od najznačajnijih bugarskih luka na Dunavu. Ovaj veliki grad nalazi se na delu gde je Dunav najjužniji i gde se najviše približava ogromnom masivu planine Balkan i sa visokih bregova posmatra panoramu reke koja se razliva u beskraj zajedno sa zelenom ravnicom i modrim nebom.

izvor: wikipedia.org

Talas po talas, ada po ada i Dunav stiže do velikog mosta, Mosta prijateljstva, koji je do pre šest godina bio jedini koji je spajao bugarsku i rumunsku obalu. Viseći gvozdeni most sagrađen je 1954. I bio je ponos sovjetskih inženjera. Kada je nestao Sovjetski Savez, i ime mosta su promenili, prozvali su ga jednostavno Dunavski most.

izvor: wikipedia.org

Pa ipak, bez obzira na ime, zahvaljujući njemu čuo se za oba grada koja je spajao u svom prijateljstvu. Sa rumunske strane to je grad Đurđu, ušuškan u Vlaškoj ravnici, na mestu gde se aluvijalna terasa najviše približila Dunavu.

izvor: wikipedia.org

Sa druge strane mu je Ruse, najveća luka na Dunavu, grad izrastao iz Vlaške nizije, koja je sa desne obale sva u bregovima. Ovo najznačajnije mesto bugarskog  Podunavlja, grad rokokoa i baroka, ime je dobio upravo po Rusima koji su ga tokom istorije često pohodili.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

I onda Dunav kao da zaboravlja kuda mu je najbliži put ka ušću. To se dešava čim napusti Silistru, grad smešten usred Dobrudžanskog pobrđa, u istoriji poznat po velikoj i neosvojivoj tvrđavi koja je nakon Berlinskog kongresa 1878. Morala da bude porušena. Odmah nakon izlaska, Dunav napušta i Bugarsku i sprema se na put ka severu.

izvor: wikipedia.org

Ali priroda ne gleda kuda teče Dunav, ona njegov dah oseća  i kada on ode na drugu stranu, a najbolji dokaz za to je Prirodni rezervat Srebarna, poslednji dah koji Bugarska udiše od velike reke koja je ostavlja. Legenda kaže da je ovo malo jezero dobilo ime po mesecu koji posrebri vodu u vedrim noćima. Na njenoj površini najesen  i u proleće u svako doba dana prava je gužva od ptica selica, kojima je ovo stanica za odmor na putu Via pontika, na letu između Evrope i Afrike.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel
Ova oaza prirode, koja postoji još od davne 1948, najpoznatija je po najređim vrstama biljaka, riba, vodozemaca i sisara, ali možda ipak ponajviše po pticama – dalmatinskim pelikanima, crvenokljunim labudovima, plavovratim slavujima i čapljama. Zahvaljujući njima Srebarna je zaštićena Ramsarskom konvencijom od 1979, a upisana u Uneskovu svetsku baštinu 1983.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Dunav zatim skreće na sever između Baragana i Dobrudže. Međutim, kao i svaki put kada mu priroda ne ide naruku, čovek je menja i prilagođava sebi. Zahvaljujući tome veliki značaj ima rumunski grad Černavod. U njegovoj blizini ne nalazi se samo nuklearna elektrana, već i kanal Dunav-Crno more, stvarajući plovni put brodovima koji putuju do mora skraćujući im plovidbu za 400 kilometara. On počinje na mestu gde ravnica prelazi u pobrđe i u Crno more se uliva preko dva kraka, jedan kod luke Navodara, a drugi kod grada Ađiđea, oba predgrađa Konstance, najveće rumunske luke na Crnom moru.

izvor: wikipedia.org

Kanal je počeo da se gradi pedesetih godina prošlog veka i tokom tri decenije gradnje služio je kao radni logor za političke zatvorenike komunističkog režima. Budući da su na njemu mnogi pronašli smrt, prozvan je „Kanal smrti“. Tek 1987. Stigao je do močvara delte Dunava i predgrađa Konstanca, grada poznatog još od antičkih vremena.

izvor. booking.com

Krivudajući ka severu, Dunav prolazi kroz nekoliko luka. Međutim, najveće i najznačajnije čekaju ga najsevernije. To su Braila i Galac, dva rumunska velegrada , međusobno udaljena 15 kilometara, koja čine dvograđe Kantemir, drugu po veličini i značaju gradsku zonu iza Bukurešta.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Braila je grad raštrkan po ravnom Vlaškoj niziji, jedna od najstarijih luka na Dunavu, poznat po bogatoj istoriji koja se oslikava na velelepnim crkvama i starom jezgru grada.

izvor: wikipedia.org

Ova dva grada mnogo toga spaja, ali ih deli reka Siret koja se istočno od Galaca uliva u Dunav. Ona izvire u Karpatima u ukrajinskoj Severnoj Bukovini i dok teče kroz Moldaviju i Rumuniju, hrli u večni zagrljaj Dunavu.

izvor:deviantart.com

I Galac je velegrad rumunske Moldavije i najveći rumunski grad na Dunavu. Nastao je na plodnoj Vlaškoj ravnici na mestu gde Dunav stvara okuku ponovo menjajući smer. 

izvor: adevarul.ro

I sa druge strane ga obgrljuje još jedna dunavska pritoka. Sa severa pristiže Prut, koji izvire na planini Hoverla u masivu ukrajinskih Karpata, a u Dunav se uliva između Galaca i grada Reni i čini granicu Rumunije i Ukrajine.

izvor: wikipedia.org

Kad napusti Galac Dunav se deli na tri rukavca koji formiraju granice delte Dunava, posle Volge najveće i najočuvanije u Evropi. 

izvor: wikipedia.org

Prvi je Čilija, koji kao najseverniji prati granicu Rumunije i Ukrajine. On protiče kroz Odešku oblast i zapljuskuje obale ukrajinske luke Izmail, grada bogate istorije i važne strateške tačke oko koga su se vekovima borile Osmanlije, Moldavci, Rusi i Ukrajinci.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Tulča prolazi kroz istoimeni grad i veliku luku iza koga nastaju ogromna močvarna područja i koja se i sama račva u još jedan dvokraki rukavac – Sveti Đorđe.

izvor: enjoyromania.net

Treći i glavni rukavac Dunava je Sulina, koji je jedini plovan. Na njemu se usred delte nalazi i grad Sulina, koji se ugnezdio na mestu gde krak utiče u Crno more. 

izvor: carpatiatour.co.uk

Ovi rukavci ujedno predstavljaju i glavne pritoke delte Dunava i utapaju se u ovo veliko prostranstvo mešajući se sa slanim jezerima i spletovima reka, rečica, bara, močvara, laguna, zaliva i mrtvaja. Budući da je područje nenaseljeno priroda je očuvala svu svoju raskoš pa su šume hrastova topola i vrba na obalama i senke šaše i trske dom za mnoge vrste ptica koje uživaju u raznovrsnoj ponudi šarana, karaša, deverika, grgeča, smuđa, štuka i somova od kojih su neke od najvećih u Evropi ulovljene upravo u delti Dunava.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Smatra se da je delta Dunava nastajala još 4 hiljade godina pre naše ere, ispunjavajući zaliv Crnog mora peskom i rečnim nanosom i tako postepeno milenijumima stvarala jedan po jedan rukavac. Zahvaljujući očuvanosti i velikom prirodnom značaju od 1991. Zaštićena je Uneskovom svetskom baštinom.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Ulivajući se sa svakim svojim krakom u tamne talase Crnog mora, Dunav završava svoj put. Prešavši skoro 3 hiljade kilometara, prodirući kroz mnoge planine i valjajući se preko beskrajnih ravnica, zapljuskujući obale deset država konačno može da se odmori. 

izvor: Fejsbuk, My Danube travel
Poput starca koji bi imao mnogo štošta da ispriča iz svoje bogate istorije, on se razliva u beskraj i u tišini meša svoje kapi sa morem koje blista na rumenom izlasku sunca. I podseća da i kraj puta ume da bude spokojan i veličanstven.

izvor: Fejsbuk, My Danube travel

Ako niste pročitali: 

Talasima lepog plavog Dunava - reka koja nestaje (I deo)

Talasima lepog plavog Dunava - kroz četiri prestonice na slovo B (II deo)

Talasima lepog plavog Dunava - uz mađarske čarde i maglovite vrbake (III deo)

Talasima lepog plavog Dunava – carstvo ada, srpskih tvrđava i prohujalih vremena (IV deo)

Talasima lepog plavog Dunava - Đerdap, gvozdena vrata Dunava (V deo)