Daleko, skoro pa
na kraju sveta, posle velikog mora i još većeg okeana, nalazi se kopno izduženo
unedogled. To je Novi Zeland – zemlja neobične lepote, omeđena vodama
Tasmanijskog mora i Tihog okeana u bespućima Okeanije.
foto Marta Kulesza ( inafarawayland.com) |
Ova najjužnija
zemlja sveta blizu sebe ima samo ogromnu Australiju. Sve ostalo su talasi i
vetrovi. I daleko na jugu ledena prostranstva Antarktika. I nije zato ni čudno
što ga mnogi doživljavaju kao sam kraj sveta.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
Legenda kaže da
je ostrva stvorio polinežanski polubog Maui. Jednog dana on je u kanuu sa svojom
braćom pošao da lovi ribu u velikom okeanu. Uspeo je da uhvati jednu ogromnu,
ali su se braća potukla oko nje i pokidala je. Od kanua je tako nastalo Južno
ostrvo, od pokidanog ulova Severno, a od njihove tuče mnogobrojne planine i
doline. Zato Maori Severno ostrvo zovu »riba Mauija«.
photo Garret Veley |
Nauka priča drugu
priču. Prema otkrićima naučnika, Novi Zeland je nastao pre 25 miliona godina,
kao deo Zelandije, nekadašnjeg kontinenta koji je bio veliki kao polovina
Australije, a postepeno je potapan kada se odvojio od Gondvane, nekada najvećeg
kontinenta na Zemlji, od koga je svaki kutak naše planete nastao.
U ta pradavna
vremena novozelandsko kopno se stvaralo iznad dve tektonske ploče koje su se
stalno pomerale i podvlačile jedna ispod druge. Zbog toga su ovde nastale mnoge
planine i vulkani.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
Zahvaljujući
svojoj udaljenosti od ostatka sveta, najkasnije je i naseljeno. Do tada ovo je
bilo carstvo burnih vulkanskih erupcija, kao i bujne divlje priorde, u čijim su
gustim šumama nastale najneobičnije biljke i životinje, koji se više nigde ne
mogu videti.
foto Andrew Morton |
Mnogo toga se
promenilo kada su dva velika ostrva naselili ljudi. Prvo Maori u 14. veku,
došavši sa mnogobrojnih ostrva plavetne Polinezije, a potom i Evropljani, koje
je zahvaljujući svom istraživanju, doveo britanski moreplovac Abel Tasman.
izvor: beforethey.com |
Zahvaljujući
Maorima, izumrle su mnoge retke ptice i nestale šume, a zahvaljujući
Evropljanima, koji su prvi put na ostrvo doneli krompir i puške muskete, promenilo
se sve. Ne samo priroda već i odnosi među ljudima. Naime, prvo ubojito oružje
sa kojim su se susreli navelo je Maore na međuplemenske ratove. A kada je u 19.
veku postao britanska kolonija, Novi Zeland je postao deo velikog sveta, a
Maori sa svojom kulturom duboreza, pletenja i oslikavanja tela postali su
manjina.
izvor: amnh.org |
Severno ostrvo je oblast mnogih kontrasta. Ovde leže najveći
novozelandski gradovi uprkos tome što ih okružuje tutnjava aktivnih vulkana,
klokotanje lave u obliku blata i gejzira iz kojih ume da šikne vrela para
visoka kao trospratna kuća.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
I pored toga, ono je zavičaj mnogih ljudi, čak i
ako preko Kukovog prolaza, kanala
koji ga deli od Južnog ostrva, gledaju mnogo mirniju i spokojniju zemlju.
foto Perry Anderson |
Pa ipak, ono je
bilo prvo na koje su se iskrcali Maori u 14. veku. Prva noga kročila je na
nepregledni pesak okružen velikim rtovima. I odmah su je prozvali Toiovo more,
po svom istraživaču koji ih je doveo iz Polinezije. I Evropljani su stigli sa
iste strane u 18. veku. Promenili su i ime i tako je postao Zaliv izobilja.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
Krstio ga je Džejms Kuk
dok je prvi obilazio ostrvo i otkrio da je ovde najbujnije i najbolje za život.
foto Benjamin J. Melville |
I zaista, u ovom
zalivu se ne zna da li su lepše duge peščane plaže, ušća čak osam velikih reka
ili mnoga ostrva, od kojih je Belo
ostrvo pravi mali aktivni vulkan.
foto: James Shook |
A plavi i grbavi kitovi i delfini koji
seku talase najlepši su ukras Zaliva izobilja, pogotovo kod Ostrva kitova.
izvor: panoramio.com |
Njega sa severa
oivičava poluostrvo Koromandel, koje
je dobilo ime po brodu Kraljevske britanske mornarice. Njegova burna prošlost
oslikava se u strmim obalama izbrazdanim mnogobrojnim potocima lave još od
ledenog doba pa do naših dana, u kojima se skrivaju rudnici zlata.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
Sa jedne njegove
strane nalazi se Hauraki zaliv. On
predstavlja ulazak u duboku uvalu tako velike lepote da je proglašen za park
prirode.
foto Steve Paxton |
U njemu žive kitovi i delfini i plove talasima koje sa severa uvek
nosi jak vetar. O tome svedoči i samo ime zaliva jer na maorskom jeziku ono
znači »severni vetar«. U močvarama njegovih obala žive novozeladske retke ptice
i nebo preleću smeđe i sive laste.
foto Vladimir Minakov |
Duboko u zalivu
rasprostro se Okland. Ovaj najveći
grad Novog Zelanda, koji su u 14. veku osnovali Maori, jedini je na svetu koji
leži na velikom vulkanskom polju.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
To zapravo znači da je ceo grad podignut na
pedeset vulkana, njihovim kupama, jezerima, lagunama i ostrvima. Većina je
izravnjena i smatraju se ugašenim, ali istina je da je polje samo uspavano.
izvor: newzealand.com |
Najveći i
najmlađi vulkan Oklanda nalazi se na ostrvu Rangitoto, koje je nastalo u poslednjih hiljadu godina i kao čuvar
koji stoji na ulazu u zaliv zaštitni je znak ovog velikog grada.
izvor: wikipedia.org |
Zahvaljujući
mnogobrojnim vulkanima, Okland je sav brdovit i sa nekih od njih pruža se
impresivan vidik na grad i zaliv. Jedan od njih je vidikovac sa Rajske planine, vulkana čiji je krater
sav obrastao travom.
foto Alan Collins |
Pa sve dalje, preko
prevlake koja ga spaja sa kopnom, izdužuje se Severno poluostrvo, obraslo
gustim šumama bukve i podokarpa, jedinstvenog zimzelenog drveća koje se može videti
samo na Novom Zelandu.
izvor: wikipedia.org |
U bujnim šumama Vaipua raste kauri, džinovsko drvo koje
se propinje ka suncu i do pedeset metara u visinu.
izvor: Tony Reid |
Isprepeletana sa
papratištima i šikarama, neka od ovih stabala stara su i tri hiljade godina.
Ovde raste i srebrna paprat, nacionalna biljka Novog Zelanda. Ovo je dom i
mnogih retkih ptica od čijeg cvrkuta se sve ori i sve se ori. Tu je smeđi kivi,
zaštitni znak Novog Zelanda, kakapo i tohaka, koji se samo ovde mogu videti.
izvor: wikipedia.org |
Tu
su i posebne vrste golubova, crvendaća, senica i žutokrunih papagaja. I ne zna
se ovde da li da se više uživa u bojama ili zvucima prirode, koja se razmahnula
svojim najlepšim potezima.
Severno
poluostrvo je veoma razuđeno i iz njega se, poput velikog novozelandskog
drveća, razgranavaju manja poluostrva i stvaraju bezbroj zaliva i rtova izuzetne
lepote. Sa jedne strane ga zapljuskuju talasi Tasmanovog mora, a sa druge Tihi
okean.
U bezbroj uvala Ostrvskog zaliva, rta Tauroa i duge peščane plaže Obale Devedeset milja nalaze se neka od najlepših mesta Novog
Zelanda.
Kao produžetak ka
severu nalazi se poluostrvo na poluostrvu, još jedna od prirodnih lepota po kojima
je jedinstven ovaj kraj sveta. To je Aupuri,
na kome se nalazi najsevernija tačka Novog Zelanda – rt Reinga.
foto Phillip Capper |
On predstavlja
mesto razdvajanja Tasmanovog mora i Tihog okeana, koje se najbolje vidi sa
velikog belog svetionika. Ovo nadmetanje i sukobljavanje dveju velikih voda,
koje je posebno izraženo u vreme plime, predstavlja nezaboravan prizor, a Maori
su ga oduvek doživljavali kao susret muških i ženskih bogova.
izvor: wikipedia.org |
Na njihovom
jeziku ime rta Reinga znači »mesto gde duhovi napuštaju kopno«. Prema
verovanju, ovo je mesto na kome mrtvi odlaze u podzemni svet tako što skaču sa
stene i spuštaju niz korenje drveta pohutukava, starog osamsto godina. Tako
prelaze »put duhova« i stižu u Havaiki, mitsku zemlju iz koje su potekli.
izvor: newzealand.com |
Na istoku ostrva
otvara se velika nepregledna pučina Tihog okeana sa obala Hokovog zaliva. Ovo neobično ime dao mu je Džejms Kuk kada ga je
prvi oplovio na svom brodu Kraljevske mornarice, i to po ser Edvardu Hoku,
prvom lordu Admiraliteta.
foto Garret Veley |
Kada se u davnim
vremenima kopno menjalo, usled tekstonskih pomeranja blizu obale su nastale su
visoke planine od kojih je erozija milionima godina stvarala veličanstvene
klifove i strme litice u čijim podnožjima se skrivaju male uzane plaže.
Zahvaljujući izdizanju zemlje iz mora, ovde su pronađeni mnogobrojni fosili i
ostaci dinosaurusa.
foto: panoramio.com |
Rt Paliser predstavlja najjužniju tačku Severnog ostrva i
nalazi se na rubu istoimenog zaliva. Na
mestu gde se on nalazi stoji trouglasta stena koja liči na jedro, za koju se
veruje da je nastala pre hiljadu godina. Ona se zove Kupovo jedro i na njoj je
svetionik koji zasvetli na svakih dvadeset sekundi.
izvor: newzealand.com |
Rt je dobio ime
zahvaljujući Džejmsu Kuku, koji je tako nazvao po svom prijatelju, admiralu
Kraljevske mornarice, ser Paliseru.
foto Zsuzsanna Mudra |
Na rt, uvek
ovenčan velikim talasima i jakim vetrovima, nadovezuje se Velington, glavni grad Novog Zelanda.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
U velikom zalivu, koji bez
prestanka posećuju zapadni vetrovi, nastao je najjužniji glavni grad na svetu.
Maori ga nazivaju maštovitim imenima: »veliki zaliv Tare«, »glava Mauijeve
ribe« i »vetroviti grad«, a svoje ime, po kome ga zna ceo svet, dobio je od
Engleza, tačnije zahvaljujući Arturu Velsliju, prvom vojvodi od Velingtona.
Kada su
Evropljani stizali na Severno ostrvo Novog Zelanda, obično su kretali na zapad, a tamo se prednjima
pojavljivao zadivljujuć prizor: ogromna vulkanska visoravan sa velikim brojem
vulkana u čijim su kraterima jezera najlepših nijansi zelene i plave boje. A
vrhovi kao da se nadmeću u svojim visinama. Prizor tako čaroban da se nikad ne zaboravlja.
Pa i danas, posle
nekoliko vekova, prizor oduzima dah: tu je vulkan Ngongotaha, u čijem se uspavanom krateru plavi jezero Rotorua sa malenim ostrvom na svojoj
sredini.
izvor: panoramio.com |
Na stare dane
burnih erupcija jedino još podseća neprijatan miris poput pokvarenih jaja, koji
dolazi iz pukotina pomešan sa oblačićima pare.
izvor: panoramio.com |
Iako zemlja ovde
stalno tutnji i izbacuje paru kroz mnogobrojne geotermalne izvore i gejzire,
sve se završava samo na tome. Pa ipak, nikad se ne zna, jer blizina
mnogobrojnih aktivnih vulkana uvek ovaj kraj drži na ivici neizvesnosti.
izvor: newzealand.com |
Odmah pored je i
vulkan Taravera, čija je erupcija
bila najveća koju su Evropljani videli otkad su naselili ova ostrva, a dogodila
se u 19. veku.
foto Andrew Morten |
Na njegovim padinama i u malim kalderama nalazi se čak devet
jezera, od kojih se ne zna čija je boja lepša i blistavija.
izvor: panoramio.com |
Svaki naredni
vulkan kao da priča neku svoju priču i u svakom od njih kao da leži ponešto
novo što se ne očekuje, a tako neobično kako samo priroda može da stvori i zamisli.
foto Andrew Morten |
Tako se na jednom
od njih, vulkanu Maroa, nalaze geotermalni izvori čiji oblici izgledaju kao da
nisu sa naše planete. Oni s pravom nose neobično ime: Mesečevi krateri.
foto Matthew Walters |
A onda se na
velikom prostranstvu rasprostire velika visoravan Nacionalnog parka Tongariro. Na njoj se nalazi mnogo ugašenih i
aktivnih vulkana, najviši vrhovi ostrva i najveće jezero Novog Zelanda.
izvor: panoramio.com |
Ovaj nacionalni
park nazvan je po vulkanu Tongariro,
najsevernijim od svih vatrenih planina koje čine dug lanac na ostrvu. On je i
najaktivniji jer se nalazi tačno iznad spojeva dve tektonske ploče koje se
pomeraju, pa se usled velikih temperatura stvara tečna magma. Tako nastaju erupcije
pa sve pršti iz kratera i eksplozivnih jama i to već ravno dva miliona godina.
izvor: newzealand.com |
U ovom kraju
sveta gde sve gori kontrast stvara velika belina koja se prostire oko ugašenih
vulkanskih kupa. To su ostaci velikih lednika koji se uglačani sijaju preko ohlađenih
oblika lave. Njihovo kretanje je hiljadama godina mrvilo i izbrazdavalo obronke
vulkana pa se danas na njihovim mestima nalaze ledničke doline.
izvor: newzealand.com |
Jedan od
najlepših vulkana ovog velikog parka je Taupo.
foto Derya Sengel |
U njegovoj kalderi se nalazi istoimeno jezero. Ono je ovde od davnina, tačnije
već više od 26 miliona godina, kada je erupcija njegovog vulkana, najveća
poznata na svetu u proteklih 70 hiljada godina, potpuno promenila izgled celog
kraja. Tada je izbačena tolika količina lave da je okolno zemljište propalo u
utrobu Zemlje pa je nastala velika kaldera koja se napunila vodom.
izvor: wikipedia.org |
Da se posledice
osećaju i dan-danas, svedoci su mnogobrojni topli podvodni izvori oko ostrva Motutaiko, oko kojih rastu raznobojni
sunđeri. To pokazuje da, iako se vulkan smatra uspavanim, on ipak nije potpuno ugašen.
izvor: newzealand.com |
Obale jezera
obrasle su gustom šumom podokarpa i bujnom paprati. U njemu žive jedinstveni
primerci rakova, jastoga, kokopu riba i haringa, kojih nema više nigde na
svetu.
foto Andrew Morton |
U okviru
nacionalnog parka se nalazi najviša planina Novog Zelanda – aktivni vulkan Ruapehu sa svojih gorostasnih 2797 metara.
Osim visine, jedinstven je i po tome što i pored čestih erupcija silna užarena
masa iz utrobe zemlje ne može da otopi veliki lednik, jedini koji se održao na
Severnom ostrvu.
foto Michael Klajban |
Planina je
poznata i po veličanstvenoj lepoti, jer kako drugačije nazvati plavetnilo
jezera koje se razlio u krateru između tri vrha.
izvor: panoramio.com |
Nekada je ceo
ovaj kraj bio pod gustim šumama, ali posle velike erupcije vulkana Taupo i ovde
se sve promenilo. Zato je Ruapehu pun raznolikosti, pa su padine sa jedne
strane potpuno gole poput pustinje, a sa druge obrasle gustim bukovim šumama
punim crvenih i sika jelena, cvrkutavih ptica i velikih gmizavaca gekona.
foto Pole Doctor |
Na obroncima
vulkana Ruapehu skupljaju se potoci i voda od otapanja lednika pa tako nastaje
reka Vaikato, najduža na Novom
Zelandu. Poznata je po svom neobičnom toku, ali i velikom značaju za maorsku
kulturu jer, kako na njihovom jeziku znači, »voda koja teče« je izvor njihovog
ponosa i časti.
foto Brian Barrett |
Njen tok je
formiran pre 17 hiljada godina kada je isticala iz drevnog jezera Huka i tekla
kroz duboke klisure nastale od vulkanskih stena. Međutim, kada je došlo do
ogromne erupcije vulkana Taupo, njena obala je zatrpana lavom debljine 200
metara. Otada se ona sliva sa vulkana Ruapehu, pa postaje reka Tongariro i
uliva se u jezero Taupo. A onda, ispod debele ohlađene lave izlazi na drugoj
strani i stvara vodopad Huka.
izvor: newzealand.com |
U oblasti kroz
koju teče obale reke preseca čak devet hidroelektrana podignutih da ukrote njen
tok i iskoriste njenu snagu.
izvor: panoramio.com |
I tako sve do Oklanda i zaliva Hauraki.
foto Phillip Capper |
U samom srcu
Nacionalnog parka Tongariro leži vulkan Ngauruho.
Iako između dve veličanstvene planine, on je najspektakularniji. Iz svog
kupastog otvora strmih strana svake godine sve češće izbacuje lavu i pepeo.
Zahvaljujući tome, na njegovom vrhu se nalazi veliko sumporno jezero koje je se
puši u svojoj vrelini iako je zimi okruženo snegom.
foto Jeffrey Pang |
Kad povremeno
eksplodira, svali silnu lavu niz svoje obronke pa ume da zatrpa puteve i pruge,
a ponekad čak i odlomi velike stene dok sa lavom valja kamenje i velike komade
leda.
izvor: newzealand.com |
Ova tri vulkana
za Maore predstavljaju sveta mesta i u njihovim pećinama sahranjivane su
poglavice. Zato je za njih najveći udarac bio kada su Evropljani počeli da
osvajaju vulkanske vrhove. Pa ipak, kada je engleski botaničar Bidvil pokušao
da se popne na Ngauruho, planina se probudila, čuo se zvuk poput ispuštanja
pare na parnoj mašini a crni dim se podizao u obliku džinovske pečurke. Kada je
vulkan zagrmeo, botaničar se uplašio i sišao, pribojavajući se erupcije. To je
Maorima bio najbolji dokaz da se bogovi zaista ljute i da Evropljanima nije
mesto na njihovim svetim planinama.
foto Marta Kulesza (inafarawayland.com) |
Potpuno izdvojen
od velikog lanca vulkana, pored mora se izdiže vulkan Egmont, kako su ga prozvali Englezi po lordu Egmontu, a po maorskom
maštovitom imenu nosi naziv Taranaki,
»blistavi planinski vrh«, zahvaljujući tome što mu je kupa veći deo godine pod
snegom.
izvor: newzealand.com |
Stara legenda
Maora kazuje zašto je odvojen od ostalih. Priča kaže da je Taranaki nekada davno
bio sa ostalim vulkanima, sve dok nije došlo do velike svađe između njega i
Tongarira oko lepe Pihange. U jednom sukobu Tongariro je pobedio, ali je naneo
velike rane Taranakiju i naterao ga da ode daleko od kraja u kome je nekada
bio.
izvor: newzealand.com |
To je razlog
zašto je Taranaki usamljen daleko na zapadu i zato je na putu njegovog odlaska
za njim ostala duboka klisura reke Vanganui. Kad je došao blizu obale, zauvek
se skamenio. Tu je ostao da tuguje za svojom ljubavlju Pihangom i kad ga obaviju
kišni oblaci, plače za njom, a tokom veličanstvenih zalazaka sunca on joj se
prikazuje u svoj svojoj lepoti. To je razlog što Tongariro još uvek izbacuje
lavu tokom erupcija jer je još uvek ljubomoran, drži Pihangu pored sebe i
upozorava Taranakija da se ne vraća.
foto Mihaly Barosi |
Ova prelepa priča
se ne poklapa sa naukom. Za nju Egmont je nastao pre sedamdeset hiljada godina
posle dva ugašena vulkana u blizini. Smatra se aktivnim, ali danas uspavanim i
sa svojom prepoznatljivom osneženom kupom liči na fatamorganu koja se izdiže
iznad mora pašnjaka.
foto Blattnar Toffbuab |
Zbog svog
veličanstvenog izgleda prostor oko njega je postao nacionalni park, u kome se u
podnožju nalaze i prostrani zeleni pašnjaci i stoletne prašume, pa svojim
zapanjujućim pejzažima ostavlja bez daha svakog ko ima tu sreću da ga istražuje.
izvor: newzealand.com |
U ovim bujnim zelenim
lavirintima isprepletanih grana oseća se kako priroda diše. Oko visokih stabala
uvijaju se puzavice koje se jedino tako penju do svetlosti sunca. Među njihovim
granama skrivaju se ružičaste latice mirisnih bambusovih orhideja. Već na
sledećem koraku su kedrovi stari preko sedam stotina godina, koji su uspeli da
prežive sve erupcije. A na vrhu, uz krater, kao da se svojim tankim nitima za
njega pridržava lišaj i mahovina prošarani planinskim cvećem.
izvor: wikipedia.org |
Priroda na Novom
Zelandu najbolje pokazuje kako se može opstati i u vlažnoj zemlji i na surim
liticama sa kojih prete vatra i dim. Uči nas da se može preživeti samo ako se
pronađe snaga. A gde ćemo je pronaći ako ne u pukotinama života koji nastavlja
da postoji čak i onda kad izgleda da za njega nema nade...
izvor: panoramio.com |
Нема коментара:
Постави коментар