Na severozapadu Srbije, okružen Mačvom, Pocerinom i Jadrom, izdužio se Cer u svom zelenilu. Iako ga jesen već rumeni, još se otima hladnim noćima i polako menja svoje ruho. Ali neće moći još dugo, uskoro će potpuno požuteti lišće njegovih stoletnih bukava, hrastova i cera i ponovo će priroda okrenuti još jedan krug neminovne smene godišnjih doba.
 |
| izvor: coolpictures.com |
U nekim veoma davnim vremenima Cer je bio jedno od ostrva Panonskog mora, pored Fruške gore, Slavonskih i Vršačkih planina, pa kad je ono oteklo dolinom Dunava, ostao je da se ponosno uzdiže nad plodnom, zelenom zemljom.
A da je sav prekriven bujnim šumama i samo mu ime kaže. Dobio ga je po stablima cera, kojih ima najviše na ovoj planini raskošnih prirodnih lepota. A oni koji vole legende i stare priče reći će da se zove po rimskoj boginji Cereri, božanstvu plodnosti i zaštitnici žita.
 |
| izvor: coolpictures.com |
I to ne treba da čudi. Rimljani su na ovoj planini imali silna utvrđenja, otkrivši njen izuzetan strateški značaj, sa koje su nadgledali celu Posavinu i Srem. Otud ostaci nekadašnjih tvrđava i kula.
Kad krenete da istražujete Cer, put će vas naneti na mnogo važnih istorijskih mesta. Ona iz starijih vremena nose pečat legendi. Veruje se da je na ovoj bujnoj planini postojalo mitsko biće, car Trojan, koji je imao pet kćeri: Kosanu, Koviljku, Soku, Vidu i poslednju, kojoj niko nije znao ime. Po svakoj od njih je jedan grad dobio ime. Koviljkin se nalazi kod Banje Koviljače, Vidin iznad sela Lešnica kod Loznice, Sokin kod Ljubovije, a Kosanin je na Ceru, kao i grad cara Trojana.
A zapravo, sve ove tvrđave su nekada bila rimska utvrđenja. Danas se na Ceru vide ostaci Trojanovog grada, podignutog u 3. veku, tačnije ostatak od onoga što je nekada bio odbrambeni zid.
 |
| izvor: panoramio.com |
Nedaleko odatle bio je i Kosanin grad, a sada su tu ostaci utvrđenja podignutog u 4. veku, kula osmatračnica i odbrambena kula, koji je, spojen rimskim putem, branio rudnike i cerska sela od varvara. A otkrivši arheološko nalazište Konjuša, utvrđenje podignuto u 5. i 6. veku, koje je izgrađeno ne bi li se obnovila granica Vizantije, koja je branila carstvo od napada varvara, jasno je zašto je ova planina bila toliko važna.
 |
| izvor: panoramio.com |
I put nas iz ovih starih prohujalih vremena vraća u sadašnjost, pa uz lepote prirode pored planinarskog doma “Lipove vode” sve do najvišeg vrha Cera, Šančine, visokog svega 689 metara. Iako visina nije mnogo velika, sa njega se pruža veličanstven pogled na zatalasanu Pocerinu, ravnu Mačvu i zelene prelive Jadra i sve do Save i nemirne Drine. Padine planine sa bujnim šumama i životom koji bruji u njima, a u samom dnu rasuta sela i bele kuće kao razbacane kutije šibica. A blago jesenje sunce titra kroz svež i čist vazduh. Baš je lepa priroda i sav život u njoj!
 |
| izvor: panoramio.com |
I teško je verovati da je nekada, baš na ovom mestu besneo rat i velika bitka, u kojoj su ljudi gubili živote. O tome svedoči, kada se spustite niz padine ove slavne planine, Tekeriš, mesto hrabrosti i neustrašivosti srpske vojske u srcu Jadra sa spomenicima »Srpskim junacima«, posvećenim Cerskoj bici, jednoj od najpoznatijih u Prvom svetskom ratu, koja se odigrala u avgustu 1914. i u kojoj su naši vojnici porazili Austrougarsku, koja je u Srbiju nadirala preko Drine. Tu je muzej ispred koga stoje biste čuvenih vojvoda srpske vojske: Živojina Mišića, Petra Bojovića, Stepe Stepanovića i Radomira Putnika, ali najjači utisak ipak ostavlja veliki beli spomenik, napravljen od cerskog granita, na kome je ostavljena snažna poruka svima onima koji su svoje živote ostavili na ovom tlu: »Vaša dela su besmrtna«. Na vrhu je orao koji u kljunu drži lovorov list – simbol moći i pobede.
 |
| izvor: svetidimitrije.rs |
I nije to sve što o istoriji tiho šapuće ova planina. Na njenim severnim padinama su manastiri, čuvena Čokešina, za koju se smatra da je podigao Miloš Obilić, koji je i sam rodom iz ovog kraja, iz sela Miloševo. I u njegovoj blizini se odigrala jedna slavna borba, Boj na Čokešini, tokom Prvog srpskog ustanka 1804.
 |
| izvor: svetidimitrije.rs |
Tu su i najstariji manastiri ovog kraja, prelepa Radovašnica i Petkovica, podignuti još u doba Nemanjića.
 |
| foto B. Backović |
I učiniće vam se da nema kraja slavnoj istoriji Cera. I nema jer se zauvek pamti, ali ona u svojoj tišini ne krije samo slavne dane već i prirodu koja, neoskrnavljena čovekovim prisustvom, diše i blista u svoj svojoj lepoti.
 |
| izvor: Fejsbuk, Dobro došli na Cer |
I nije bitno da li ćete udisati miris šume i paprati dok hodate po već opalom lišću koje pravi žutosmeđe ćilime, da li ćete među njima videti skrivene pečurke ili čekati proleće da berete šumske jagode, borovnice, kupine i lekovito bilje i legnete na livadu punu raznobojnog cveća dok vas zemlja greje svojim toplim nedrima, ovde možete samo da uživate.
 |
| izvor: Fejsbuk, Dobro došli na Cer |
I dok u tihom spokoju čujete kuckanje detlića, nežni cvrkut ševa ili kliktaj orla mišara, koji preleće preko neba koje polako tamni, ovde ćete shvatiti koliko volite prirodu i koliko ona voli vas.
 |
| izvor: panoramio.com |
 |
| izvor: panoramio.com |
I najlepše što za sebe možete da učinite je da s nekog od mnogobrojnih vidikovaca posmatrate kako se suton lagano prikrada Ceru i svim poljima i brdima ispod njega, a sunce na zapadu lagano izdiše. Pa dok se sve tamniji oblaci po ivicama žare kao nekom velikom vatrom, stiže nam jesenja noć. Nosi sa sobom tamu, kao veliku crnu zavesu koju lagano spušta nad planinom. I sve drhti i sprema se da zaspi u vlažnoj noći punoj mirisa zemlje i opalog lišća. I u toj opojnoj svežini gube se poslednji treptaji sunca. Priroda je otpratila još jedan dan, i dok sve umiruje i sprema za počinak, ostavlja nas da se divimo svim njenim bojama i čudima, od kojih smo najveće upravo mi sami.
 |
| izvor: panoramio.com |
Нема коментара:
Постави коментар