Kanjon reke Uvac – najlepši meandri Srbije

Na jugozapadu Srbije, između veličanstvene planine Zlatar, južnih ogranaka Zlatibora i zelenog Javora čas se zmijoliko uvija modra reka, čas se razliva u velika blistava jezera. To je Uvac, poznat po lepoti svoje neobične doline od koje zastaje dah.

foto B. Trajkovski

 
Nekada moćan, viševekovna granica između Turske i Srbije, omeđen šumama u kojima su se nekada davno krili hajduci i prolazili zbegovi, danas je smiren i ukroćen.

foto Piroški

                             

Ova reka jedinstvenih obala izvire u podnožju planine Jadovnik, u blizini Sjenice, tačnije na 560 metara nadmorske visine, ispod misterioznog “krova Srbije” Peštera.

izvor: uvac.rs

I čim se razbaškari u svom koritu, teče lagano, prostran kroz Sjeničku visoravan, kroz gustu travu ispod jarkog sunca.

A onda, čim se stopi sa svojom pritokom Vapom, koja i sama vijuga preko Peštera, njegov tok se menja.

izvor: serbia.rs

Nailazimo na prvo akumulaciono jezero – Uvačko, ili kako ga stanovnici ovog kraja zovu, Sjeničko.

izvor: zlatarinfo.rs

Uklješteno između Javora i Zlatara, na visini od 985 metara, ono je odmah posle Vlasinskog najviše u našoj zemlji. Nastalo je potapanjem kanjona i pregrađivanjem reke 1979. godine i izgrađivanjem brane Uvac. Tako je potopljen usek ovih neobičnih plavih voda, dubok i do 100 metara.

izvor: geolocation.com

Od Rastoka, uz hidroelektranu Uvac, sada ukroćena reka vodi pravo do ostataka mosta na Žvalama. Iznad plave vode diže se samo jedan luk, ono što je ostalo od nekada vitkog trolukog mosta. Po obodima jezera još se vide obrisi starog carskog puta, koji je povezivao Dubrovnik i Carigrad i čijom su kaldrmom prolazili mnogi trgovci sa svojim karavanima. Nekada čuven, stari turski srednjovekovni most, građen od fino tesanog kamena, napušten je u srednjem veku i ostavljen ćudima moćnog Uvca. Krajem sedamdesetih, kada se tok reke pregrađivao, konzerviran je i sačuvan od daljeg propadanja, a potom potopljen.

izvor: pester.rs

Ovo je i mesto prirodnog rezervata beloglavog supa, ugrožene vrste ptica kojih je pre 20 godina ostalo samo sedam, ali nakon osnivanja Fonda za zaštitu ptica grabljivica 1994, sprečeno je njihovo izumiranje i danas ih ima oko 300, što predstavlja najveću koloniju ovih veličanstvenih letača plavetnog neba na Balkanu.

izvor: bonvoyage.com

Beloglavi sup je oduvek bio simbol ovog kraja neobične lepote. Za njega se veruje da može da predskaže oluju, rastera oblake i predoseti loše događaje. Vekovima je pratio stada i pastire i prikazivan je uz slovenskog boga Velesa, zaštitnika stočara. Ne čudi zato što se nalazio na grbovima srednjovekovne srpske vlastele, pa i vladarske porodice Nemanjića.

Impozantnog leta i raspona krila čak 3 metra leti ispod oblaka nošen toplim vetrovima koji ga podižu u visine. Njegov kliktaj je neodvojiv od lepote kanjona koji kao da je daleko od sveta u kome svakodnevno provodimo dane. I pravi je čistač prirode jer nije lešinar, kakvim ga mnogi smatraju. On jede samo uginule životinje i na taj način ekološki za prirodu čini mnogo više od ljudi, koji je zagađuju.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I taman kad ga vidite da krstari preko neba, znate da će se jezero suziti i da će reka useći svoj neverovatan tok. Nekada davno napravila ga je rečna erozija i to tako što je korito bilo na većoj visini nego danas. Zbog ubrzanih promena u reljefu ono se spuštalo, ali ne dovoljno sporo da bi ga voda ispravila. Tako je Uvac probio svoj put kroz najmekše delove stena dok su tvrđi ostali i formirali prelepe duboke meandre.

izvor: parksdinarides.com

Vodeni put pruža neverovatan osećaj prolaska kroz suženu obalu koji krivuda i pod uglom od 270 stepeni. Svuda okolo su strme litice visoke i po 100 metara i sve se stapa u kamen, vodu i visoko parče neba. Oštre krivine kojima kao da nema kraja izgledaju kao pravi lavirinti i negde su toliko uske da se jedva može proći čamcem. I svuda oko vode je beli kamen uglačan i ispran vodom, a iznad sivi i crni vrhovi tek ponegde prošarani rastinjem.

izvor: pdvis.rs

Pa kad se obala rascepi, kamen i krš sa retkom obraslom travom i pašnjacima i šumarcima u daljini daju prelive najlepših boja pod blistavim plavim nebom. A priroda u svom sjaju zablista pod padinama obraslim visokim jasenom, crnim grabom, a ponegde uz obalu belim brezama.

izvor: klubputnika.com

Iznad kanjona nadvisile su se litice sa čijih vrhova se pruža najlepši pogled na nestvarnu lepotu takozvanih “uklještenih meandara” nekada divljeg Uvca, koji kao svaka prava planinska reka uporno i marljivo dubi svoju obalu, na nekim mestima duboku čak i do 350 metara.

foto M.Milovanović

Na početku kanjona je i veliki viseći most koji jedini dopušta prelazak na drugu obalu. Visina sa koje se nadvija i svetlucava brza voda ispod njega u izmaglici čine čoveka poput ptice pa poželi da i sam ima krila i vine se ka nebu, u carstvo orlova i beloglavih supova.

izvor:luvrhovi.com

Od vidikovaca na obalama prvi koji se izdiže je je Devojačka stena, nazvana po legendi u kojoj se devojka bacila sa nje u duboki bezdan zbog nesrećne ljubavi. Uspravna i stamena dominira predelom i svojom tamnom patinom na vetrovima i kišama šibanom kamenu ostaje da stoji, tajanstvena i ćutljiva. Sa nje se pruža veličanstven pogled na duboki kanjon i vijugavi Uvac.

izvor: stazeibogaze.info

A dole u dnu reka i dalje krivuda svojim putem. Na samoj sredini klisure, na poslednjem rtu krivudavih meandara iskrsavaju ostaci starog utvrđenja – Jerinin grad se ponosno uzdiže na litici. Na zaravnjenom platou iznad Uvca su ostaci nekadašnjih bedema koji prate liniju reke, pa su u obliku izdužene elipse. Jedan deo se diže uz stene, a drugi se obrušava ka bezdanu i vodi. A iznad svega, prkoseći vremenu, stoji kula nekadašnjeg grada.

izvor: uvac.rs

A ispod njega, kao dva skrivena oka, u kras su se zavukle pećine. Jedna je Ušačka, u koju se može ući čamcima, prepuna kanala, podzemnih dvoraca i pećinskih ukrasa, a druga Ledena, u koju se može i peške.

izvor: politika.rs

U njoj kroz ceo sistem dvorana povezanih strmim ponorskim kanalima nalaze se veliki beli stubovi sa plavičastim i crvenkastim nijansama, prelep pećinski nakit, izvori ledene vode i kosti pećinskih medveda starih i nekoliko desetina hiljada godina. Zanimljivo je da ove pećine imaju dva izlaza, jedan u selu Lopiže, a drugi na suprotnom kraju, baš ovde, u dolini Uvca.

izvor: androidvodic.com

I taman kad reka prestane da krivuda i umiri se, iznad nje se izdiže brdo Molitva, sa koga se pruža pogled od kog zastaje dah. Usečene zmijolike obale i reka koja u sebi hvata odsjaje sunca u čoveku bude strahopoštovanje prema prirodi i njenim čarobnim moćima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

I Uvac teče dalje svojom klisurom, obalama prekrivenim stoletnim šumama prepunim medveda, risova i retkim billjkama, u zagrljaju sa svojom pritokom Veljušnicom. I sve je ovde podređeno prirodi i njenim zakonima.

foto:b92.com

Samo je čovek izmenio tok nekada moćne reke i ukrotio je. Tako je nastalo sledeće akumulaciono jezero – Zlatarsko, i to šezdesetih godina dvadesetog veka pregrađivanjem Uvca kod Kokinog Broda. Tada je nastala i istoimena hidroelektrana, najveća zemljana brana u Evropi.

foto: uvac.rs

Između planina Zlatar, po čemu je i dobilo ime, i Murtenice jedno je od najlepših u Srbiji. Njegove modre svetlucave vode napajaju Uvac, Vapa i Tisovica, ali i nebrojeno mnogo izvora i potoka.

izvor: tripadvisor.rs

U ovoj oazi mira i netaknute prirode čovek se najviše oseća povezan sa njom i uči da prima sve njene blagodeti, ali i da poštuje njene zakone. Između bistre vode, bujnog zelenila i modrog neba, između kliktaja ptica i mirisa svežine svako oseti da je pravi spokoj uz zemlju i vodu, onako kako zbog brzog i napornog načina života sve više zaboravljamo. I bar nakratko ovde se samo uživa kraj obale i talasave vode posute jesenjim pljuskom crvenog i žutog lišća, u mirisu oporog i slatkog dima nagorelih listova poslaganih u gomile, koji je kao miris cveća u proleće, pravi vesnik jeseni.

foto: superodmor.rs

I dok list pada sa grane i tiho leprša u znak oproštaja od života i sve ih je više koji plove po plavoj vodi obasjanom sunčevom svetlošću, pitamo se kuda žurimo i zašto ne osluškujemo više svoje potrebe i spokoje u spajanju sa prirodom.

foto Vladimir Mijailović

A Uvac teče dalje. I opet je njegova snaga zauzdana i prekinuta, još jednom, na Radoinjskom jezeru, poslednjem akumulacionom u njegovom toku.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Ono je nastalo je pregrađivanjem reke u poslednjem delu toka, ka njenom ušću u Lim. I ovde je vodom ispunjen čitav kanjon koji meandrira između visokih krševitih obala.

izvor: portalsrbija.com

Ona se iz jezera sprovodi tunelom i kroz dve dugačke cevi dovodi do snažnih turbina hidroelektrane Bistrica, a odatle otiče u Lim. Time je poslednji put u toku izmenjen put reke i njena voda posle toga odlazi do hidroelektrane Potpeć.

izvor: uvac.rs

Od sela Radoinje Uvac teče uskom veličanstvenom dolinom. Više ga niko ne ometa u njegovoj lepoti i on se posle dugog krivudanja i sputavanja moćne snage na kraju svog puta uliva u Lim, a zatim dalje, spojen sa njegovim hladnim vodama u nemirnu Drinu.

izvor: musicarenje.com

Uvac je reka koju je čovek mnogo krotio i koristio za svoje potrebe, da bi olakšavao svoj život i u tome je uspeo. Neki smatraju da je stvaranje veštačkih jezera još više ulepšalo ovu veličanstvenu reku. Ali, ipak, ma koliko čovek napredovao i naizgled upravljao prirodom, ona je uvek korak ispred njega. I nikad ne smemo da zaboravimo da je ona ta koja nas uči i u kojoj se kriju svi odgovori na naša pitanja.

izvo: superodmor.rs