Ovih dana sam provela vreme u prirodi prelepe planine Tare. Ali ono
što sam u njenom podnožju pronašla verujem da malo koja zemlja može da u
svojim brdima i dolinama otkrije. Malena perućačka reka Vrelo i
zvanično je jedinstvena kao najkraća reka u Evropi i jedna od retkih
koja svoj tok završava vodopadom. Ali jedno je čitati, a nešto sasvim
drugo videti, osetiti i uživati u njenoj lepoti i svežini.
 |
| foto Jelena Dilber |
Reka Vrelo, kojoj i samo ime govori o izvorištu, izvire iz Tare. Sa
ove gorostasne planine voda se od mnogih snegova i kiša sakuplja i kroz
pukotine stena koje je vekovima dubila izbija u jakom kraškom izvoru u
mnoštvu prelepih vodopada koji šušte skriveni u gustim granama jasena i
gorskih javora.
 |
| foto Jelena Dilber |
I čim tako jaka, bučna i puna vode sa preko dvesta metara pokulja sa
padina Tare, nastavlja da se svetluca na suncu preko kamenja prekrivenog
mahovinom koja se zeleni kao da je prekriven najfinijom čojom.
 |
| foto Jelena Dilber |
Sa leve strane joj se pridružuje potočić, pa se može reći da kao
prava reka ima i svoju malu pritoku. I baš na tom mestu nalazi se i
stara vodenica, koja je nekada vredno kloparala, ali je danas sva
obrasla u bršljan i paprat dok joj se grane jove i jarebike spuštaju po
starom drvenom krovu.
 |
| foto Jelena Dilber |
Na nekim mestima je rečica toliko plitka i prebira po uglačanom
kamenju da vam je teško da zamislite da pravi onako silne vodopade koji
huče u šumi na svom izvoru.
 |
| foto Jelena Dilber |
Sa desne strane nalazi se veliki ribnjak u kome se gaji kalifornijska
pastrmka. U velikim bazenima one se hrane i pripremaju za svoj kratki
put do Drine. Zato je duž čitavog toka rečice Vrelo pecanje strogo
zabranjeno.
 |
| foto Jelena Dilber |
Pastrmke se putem slapova iz ribnjaka ispuštaju u Vrelo pa ih možete videti kako slobodno plivaju rekom.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Odavde reka, ispunjena vodom iz ribnjaka postaje malo dublja pa opet
snažno žubori na suncu kroz bujno zelenilo dok se nad njom nadvija
šumovita Tara.
 |
| foto Jelena Dilber |
A onda se njene obale šire i u hladovini bujnih oraha i brestova
najlepše je sedeti na nekoj od klupa uz obalu i uživati u mirisima i
zvucima prirode, koja, iako izmenjena, ipak čuva svoju iskonsku lepotu.
 |
| foto Jelena Dilber |
Uz Vrelo je uvek sveže, čak i po toplom letnjem danu. Malo zbog Tare,
koja se, ogromna, nadvija nad rekom, malo zbog same temperature vode,
koja obično iznosi samo 10 stepeni. I zaista, ne možete dugo držati ruku
u vodi koja kao da vam ledi prste, ma koliko da vas mami njena
kristalna bistrina i čisto sitno kamenje prelepih boja.
 |
| foto Jelena Dilber |
Ovde su i dva mosta ispod kojih reka sve više buja i sprema se za svoje slapove koji je lagano vode nizbrdo.
 |
| foto Jelena Dilber |
A onda, u završnici svoga toka, posle 365 metara, zbog čega je i zovu reka “Godina”, počinje njen najlepši deo.
 |
| foto Jelena Dilber |
Među stablima visokog drveća, oko kojih je izmrvila zemlju, pa ona
ostala kao na malenim ostrvima, reka silovito huči i ubrzava svoje vode
koje se u peni rasprskavaju kada naiđu na neku prepreku.
 |
| foto Jelena Dilber |
Iznad slapova koji u belini i jakom šuštanju idu ka svom kraju
podignute su mnogobrojne drvene terase restorana “Vrelo”, kao da je sve
bilo podređeno trudu da se sačuva sklad sa prirodom.
 |
| foto Jelena Dilber |
I dok sedite na nekoj od njih kao da se nalazite u nekom uzavrelom
bučnom ćošku sveta. Reka šušti svuda oko vas, a poneka kapljica koja se
rasprsne o koren drveta ili kamen otkinut od zemlje poprska vas po ruci.
 |
| foto Jelena Dilber |
I Vrelo, uporno u svom nezaustavljivom putu ka ušću, razliva se preko litice i sa svih strana ide ka svom kraju.
 |
| foto Jelena Dilber |
A u njegovom središtu, sakupljena sa svih strana, uz buran mlaz sa
litice visoke deset metara reka se veličanstveno obrušava u
Drinu.
 |
| foto Jelena Dilber |
I ne zna se da li je vodopad lepši sa obale, dok ostavlja zemlju i
snagu koju crpi iz nje ili sa Drine, sa koje se vidi sva njegova lepota
dok se stropoštava u zelenu reku.
 |
| izvor: panoramio.com |
Nedaleko odavde je početkom prošlog veka puštena u rad mala
hidroelektrana, koja je koristila snagu Vrela i Drine, pomešane u
njihovom burnom spajanju. Danas je van upotrebe, ali postoje nade da će
se njene turbine ponovo pokrenuti, bar za okolni kraj.
 |
| foto Jelena Dilber |
I Drina, sva zelena, talasava i svetlucava na suncu nastavlja dalje
da lepotu razliva po svojim obalama. A kada sam čula da je pre nekoliko
godina na akciji izbora za sedam svetskih čuda prirode Drina zajedno sa
Vrelom proglašena za prvu prirodnu lepotu Srbije, znala sam da sam bila
na pravom mestu i da nije ni čudno što su mi ove dve reke toliko
osvojile srce da jedva čekam da im se opet vratim.
 |
| foto Jelena Dilber |
Нема коментара:
Постави коментар