Carska bara – banatska oaza lepote

Na severu Srbije, u ravnom Banatu, u međurečju Tise i Begeja, skriva se prostrana i čista modra voda poput velikog sjajnog ogledala dok se u njemu oslikava nebo i oblaci koji plove po njemu. Obrubljena zbijenim trakama trske i ševara, stepa i vrbaka, u svojim tihim vodama i ustajalim močvarama čuva najređe cvetove i ptice. Ovde, u Carskoj bari priroda prosipa svoj najlepši zeleni dah.

izvor: zdravasrbija.com

Kao gusto izatkani ćilim u kome se prepliću plave boje jezera, kanala i reka, zelene i smeđe bare i šume i bledožute i bele slatine svuda je tišina i spokoj, a sve što se čuje je šum talasa kad barske kornjače naruše mirnu površinu vode, cvrkut ptica koje u trskama svijaju svoja gnezda i kreketanje žaba koje se stapaju sa bojama guste žabokrečine.

izvor: pticica.com

Zbog svoje lepote, netaknute prirode i retkih ptica i životinja Carska bara je stekla svetsku slavu. Još je pedesetih godina prošlog veka započela njena zaštita kada je jedan njen deo, Vojtina mlaka, proglašena za predeo izuzetnih prirodnih odlika. Krajem osamdesetih Stari Begej postaje predeo izvorne i neznatno izmenjene prirode, da bi početkom 21. veka Carska bara upisana u Uneskovu listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.

foto Slobodan Mišković

izvor: obidjisrbiju.com

Ali, po svojoj lepoti bila je poznata oduvek. Smatra se da je po njenim šumama najviše voleo da lovi austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, isti onaj koga je ubio Gavrilo Princip, pa je po njemu i dobila ime carska.

U davnim vremenima, kada se Panonsko more povuklo kroz klisuru Dunava i oteklo u Crno more, ovde su se stvarali ritovi. Pa vremenom, kako su se žute stene pune gline, od kojih je i stvoreno barsko dno, prekrivale talozima koje su nanosili Dunav i Begej i vetrovi puni prašine i zemlje, menjao se čitav krajolik. Zadržavale su se vode i nastajale velike bare i močvare.

izvor: wikipedia.org

Ali ovo mesto, iako odiše mirom i spokojem, u istoriji je bilo svedok mnogih burnih vremena. Mnogi narodi su ovuda protutnjali, od buntovnih Huna, čiji je vođa Atila Bič Božji obeležio ove krajeve i oko koga se i danas ovde ispleću mnoge legende, preko Bugara, Rumuna, Turaka, Nemaca i Mađara, pa sve do Srba i današnjih dana.

izvor: carskabara.rs

Danas je ova tiha bara mrtvaja Begeja, deo njegovih okuka u mnoštvu meandara koji se šire i sužavaju i stvaraju bare i močvare, koje se sve više naginju u odnosu na rečno korito. Najviše vode dobija od samog Begeja i ribnjaka, ali i od kiša i podzemnih izvora, koji su ostali kao podsećanje na stara vremena Panonskog mora, čija se slana voda zadržala duboko u pukotinama stena.

izvor: beloblato.com

I tako, kada se sređivala obala Begeja, reka je za vreme poplavnog talasa plavila veliki rit i nastao je najveći broj bara, pored Carske, još i Vojtina mlaka, Tiganjica, Mala i Perleska bara. U njima je mnogo treseta, nastalog od nagomilavanja barskih biljaka, pa im to i mnogobrojni organizimi koji se ovde rastvaraju daju neobičnu smeđu boju vode.

izvor: ribnjakecka.rs

A na obali, među livadama, danas se ocrtavaju drveni vidikovci, sa kojih se pruža pogled na sve strane nepregledne ravnice obavijene žutom trskom i zelenim travama i šumama.

izvor: wikipedia.org

Dok sa jedne strane lepota i spokoj netaknute prirode daju poseban pečat ovom mestu, njen nedeljiv deo predstavljaju retke biljke i životinje.

izvor: wikipedia.org

Pa se ne zna da li je tokom ove čarobne plovidbe lepše posmatrati bele i žute lokvanje ili retke biljke, poput slatinske palamide, panonskog zvezdana, vodene paprati ili neobičnih močvarnih orhideja. I sve zadrhti kada se kroz njih promoli poneka riba u potrazi za neopreznim vilinskim konjicom, na koju se ustreme ptice, barska kornjača koja ustalasa ustajalu baru ili se blizu obale zašareni daždevnjak.

foto Katarina Paunović

Duboko u močvarama, među visokim trskama skrivaju se barske perunike, a među njima svojim ljubavnim kreketom dozivaju se zelene gatalinke.

izvor: ribnjakecka.rs

Na obalama i zelenim livadama rasuta je hajdučka trava, pelen, slez i livadske žalfije. I sve vrvi u toplo prolećno jutro od bubamara, pčela i leptira koji sleću na jarke cvetove.

izvor: mediaportal.com

U gustim hladovitim šumama, u kojima se i dalje oseća vlažan miris bare i ustajale vode, šetajući Stazom zdravlja među stablima sa osušenim vrhovima, koje čaplje i kormorani koriste kao osmatračnice i lov riba u jezeru i bari, opija cvrkut ptica. I u tom miru začuje se povremeno lomljenje grančica. Ima tu i divljih svinja, plašljivih srna i zečeva, lisica i tvorova, zašušti i jež među lišćem, u potrazi za hranom tekunica i krtica, pa u gusto šiblje otpuzi i poneka belouška.

izvor: dizajnzona.com

A preko neba preleću orao belorepan, kobac i mišar u potrazi za hranom i nekim nesmotrenim mišem, da ga ponesu u gnezdo i nahrane svoje ptiće.

izvor: ilovezrenjanin.com

I eja močvarica se krije među trskom, dok je najviše čaplji, koje na svojim dugim nogama oprezno stupaju po muljevitom dnu.I čitav je tu ptičji svet, skriven u tršćaku, kao neki veliki korzo prepun retkih stvorenja, preko pelikana i kormorana, pa sve do onih kojih je samo kad nas malo: belih i crnih roda i prepelica.

izvor: ilovezrenjanin.com

I sve one samo jedno traže, mesto da sviju gnezdo i da nešto po kanalima, barama, ribnjacima i livadama strpaju u svoj kljun.

izvor: carskabara.rs

Pa kad dođe jesen, ovde nastane pravo carstvo ptica, posebno onih koji samo načas svrate da povrate snagu i okrepe se pred dalek put ka jugu. Tada od njih sve vrvi po plavetnim talasima, muljevitim obalama, slatinama i pašnjacima.

izvor: mediaportal.com

Putujući carskim brodom kroz ove tihe mirne vode, obrasle trskom i visokom travom, ponovo shvatamo da se jedino uz ovakve dodire s prirodom najbolje pronalazi snaga za brz i bespoštedan život kojim živimo.

izvor: ilovezrenjanin.com

foto Slobodan Mišković

I opet postajemo svesni onog što je najvažnije –da su darovi koje nam poklanja priroda neprocenjivi i da uvek moramo da se trudimo da ih zaslužimo.


P.S. Naslovna fotografija je delo Miljane Đukić