Tragač za čarobnim svetovima prirode: Lazarev kanjon – najsjajniji ukras istočne Srbije

Istočna Srbija je poput kraja iz mašte. One divlje, pune neobuzdanih i smelih snova. I kad bi takva mašta mogla da se prikaže u zbilji, ona bi se oslikala u grandioznom Lazarevom kanjonu, mestu na koje svako ko jednom dođe poželi da se vrati i sa koga uvek u sebi ponese beskrajnu lepotu prirode i osećaj slobode u prostranstvu neba nad raspuklim stenama.

izvor: index.hr

Kao i ceo ovaj kraj, i Lazarev kanjon doskora nije bio mnogo poznat. Za njega su znali stanovnici ovog oboda sveta, čuvali priče i legende i udisali lepotu sa surih stena. Prema mnogim pričama, on je u doba Turaka bio najznačajnije mesto homoljskih hajduka jer je za njih dospeti do Lazarevog kanjona značilo spas. Naime, Turci nisu smeli da zalaze u ovaj deo planine, plašeći se njegovih litica i provalija.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Legende postoje i za sam naziv. Prema predanju, knez Lazaru je sa svojim konjanicima ovde boravio nakon Maričke bitke 1371. godine. Zahvaljujući tome su i reka i kanjon dobili ime.

izvor: putovanja. info

Zbog strmih litica i glatkih nepristupačnih stena ni dan-danas nije do kraja istražen. A možda je i bolje, na taj način i njegova priroda ostala je netaknuta.

foto Vladimir NS Srbija

Skriven je u podgorinama velikih Kučajskih planina. I kao što po beskrajnim šumovitim liticama one uvek ponešto skrivaju, pa odjednom neka nova očaravajuća slika samo izroni da joj se sve više divimo, tako se i ovde pruža najveličanstveniji kutak ovog zelenog planinskog mora.

foto Nenad Andrić (planine.net)

Lazarev kanjon je drugačiji od svih kanjona u našoj zemlji. Osim što je najdublji i najduži u istočnoj Srbiji, s pravom bi mogao da ponese i epitet najlepšeg. Jer nigde reka nije tako neobično usekla svoje obale, a da je više nema nego što je ima. Nigde nije tako izdubila podzemne pećine i jame. I nigde nije tako rascepila koru Zemlje pa se sa četiri strane spaja na jednom mestu duboko na dnu, dokle pogled ne može ni da dopre.

foto Vladimir NS Srbija

Početak kanjona Lazareve reke skriva se duboko ispod blještavobelih stena obrubljenih tamnim zelenilom. Sa svih strana kao da je zaštićen grebenima Malinika, Strnjaka i Kornjeta, Pogara i čuvenom krševitom Mikuljskom kapom.

izvor: panoramio.com

On nastaje produžetkom kanjona tri reke: Demižloka, Veja i Mikuljske reke. Sa litice Malinika najbolje se vidi ovaj jedinstven rascep, u kome se tri klisure sastaju da bi pronašle izlaz u Lazerevom kanjonu.

izvor: sladjanamaric.blogspot.com

Svako korito ima svoj put. Kanjon Demižloka dolazi sa zapada i stvara ponore kroz koje ova bistra planinska rečica nestaje u spletu dubokih mračnih pećina i lučnih stena presvučenih mahovinom.

izvor: freebiking.org

Ona će svetlost dana ponovo ugledati tek na kraju Lazarevog kanjona, na vrelu podno Lazareve pećine, a istraživanja su pokazala da joj za taj put kroz zamršene podzemne hodnike treba čak nekoliko dana.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Južno od Demižloka je reka Vej, poznata po najlepšem cveću Lazarevog kanjona – ramondi. Ona je u njenoj dolini procveta u proleće a svoje nežne ljubičaste cvetove skriva pod bujnim rastinjem u skrovitim pukotinama krečnajčkih stena.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Ovo cveće samo naizgled podseća na nežnu afričku ljubičicu. Ramondu je pronašao Jovan Cvijić i dao dokaz koliko izgled može da prevari. Iako nežnih latica, prozvao ju je srpskim feniksom jer ima sposobnost da preživi najteže prirodne uslove. Pa čak i kad se potpuno osuši, dovoljno je samo par kapi kiše pa da se povrati sav svoj sjaj. Zahvaljujući neverovatnoj otpornosti, veruje se da je preživela ledeno doba, tako da se može smatrati živim fosilom balkanske i evropske flore.

izvor: dijaspora.gov.rs

Zbog toga je ramonda uzeta kao simbol stradanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, golgote koju je prošla prelaskom preko Albanije i pobedničkog povratka na svoja ognjišta.

izvor: wikipedia.org

Nasuprot malenom Veju je Mikuljska reka, koja takođe gradi svoje kameno korito. Ona izvire pod Mikuljskom kapom, krševitim vrhom Kučaja i duboko pod njim, sakrivena od bujnog šipražja, koji kao da se nadmeće sa golim kršem, teče lagano ali uporno, dubeći krečnjak i pronalazeći sebi put.

foto Vladimir NS Srbija

Odavde Lazarev kanjon blista u svojoj lepoti. I ne zna se da li je lepše istraživati ga po dnu ili sa vertikalnih odseka gledati njegovu nepreglednu divlju lepotu, poput surih orlova i sokolova, koji stalno kliktajem i dugim krilima prekrivaju nebo.

foto Vladimir NS Srbija

Lazareva reka ne teče preko cele godine. Ima je samo u zimu i proleće, kad se sliju jesenje kiše i otope snegovi pa napune korito. Tada je i kanjon neprohodan.

foto Vladimir NS Srbija

U leto voda presuši i onda je ovo carstvo poskoka, najotrovnijih zmija naših prostora. Usija se kamen od jarkog sunca, pa čak i na dnu kanjona, dokle retko dopiru zraci, postane toplije.


izvor: klubputnika.org

Zato ga je najbolje istraživati u ranu jesen, kad pobegnu zmije i caruju graciozne divokoze. Tada je i korito suvo, samo se ostaci reke skrivaju u ponekoj lokvi pod stenom. Ali i tada je ovde pravi krš i lom. Oborena debla i skotrljana odlomljena parčad litica leže svuda po osušenom koritu, a visoko iznad blistaju bele stene na suncu dok se gromade kamenja i krošnje drveća spajaju i zaklanjaju nebo.

Vladimir NS Srbija

Sa jedne strane kanjon je izdubio krečnjačke obale Dubašničke visoravni i Stoborovog ljutog krša i odavde ga možemo videti sa visina.

foto Vladimir NS Srbija

Sa ove strane su grebeni Strnjaka i Kornjeta, kao i Veliki vidikovac sa fantastičnim pogledom na Lazarev kanjon. Sa njega se vide oštri useci u belim stenama Malinika, sa kojih se poput slapova vodopada zeleno rastinje survava u ponore ka dnu kanjona.

foto Aleksandar Veljković (freebiking.org)

Na ovakvim mestima se najtešnje stapamo sa prirodom i njenim čarima, belom bojom stena, zelenilom i modrinom neba. I beskrajnom tišinom u kojoj se tiho čuje život, kroz kliktaje ptica i huk vetra kroz kanjonske tesnace.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Na drugoj obali slika je još lepša. Gole i strme litice Malinika, sa kojih puca vidik na suprotnu stranu prostranih platoa Dubašnice i ogolelog Stobora i sa kojih se najbolje vidi kako je usečena dolina reke. Ovde u hladna prolećna jutra magla obavija ceo kraj pa ispod tog velikog belog mora tek ponegde izroni vrh krimskog bora, a vrtoglave dubine ovog prirodnog čuda samo se naslućuju.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Najlepši deo Lazarevog kanjona je Kovej, istureni plato Malinika, koji gradi najviše litice od skoro 400 metara.

izvor: usasrb.com

Upravo se sa njegovog vidikovca puža spektakularan pogled na četvorokraki procep kanjona okruženog lepotama grebena obraslih gorostasnim stablima bukovih šuma koje je vekovima mrvila i dubila Lazareva reka. Ovaj pogled svakome ko ima sreću da ga vidi zauvek ostaje u srcu.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

U njegovoj blizini je i mala prašuma Polomi, u kojoj rastu stoletna stabla maliničkih bukava i tisa, koje izrastaju kroz tesnace i strme padine.

izvor: wikimedia.org

I ovde postoji razigrani tok malenog potoka Koveja, koji nikada ne presušuje dok krivuda niz strmine Malinika, a na mestu gde se uliva u Lazarevu reku tako strmo ponire da ga je nemoguće proći, čak i kad sve vode presuše.

izvor: stazeibogaze.info

Sa Koveja se ne vidi dno kanjona, koje je ovde najuže. Samo stene koje se duboko ka koritu vrtoglavo spuštaju niz litice prošarene crnim borovima.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Sve dalje skrivaju po dnu ispreturane oborene stene, od kojih su neke toliko velike da se tuda ne može proći nego oni koji savlađuju kameno korito moraju da se penju po strmim stranama kojima prolaze samo divokoze. I one se ovde mogu sresti, ali budući da su plašljive, pre se mogu naslutiti po malim odronima koje prave dok se veru po liticama i surim uskim ivicama.

izvor: wikimedia.org

I baš tu, gde se kanjon Lazareve reke približava svom kraju, nalaze se Zlotske pećine. To je čitav sistem podzemnih tunela i prostorija neobične lepote, koje su izdubile istočne padine Kučaja.

foto Vladimir NS Srbija

Do prošlog veka bile su gotovo nepoznate, a kada je pedesetih godina počelo njihovo istraživanje, saznalo se za njih. Krajem veka, zahvaljujući dr Radenku Lazareviću, Zlotske pećine su otvorene za javnost. Među manjima, koje nisu otvorene za posetioce nalaze se Hajdučka pećina bogata nakitom, Mandina sa obiljem stalaktita i stalagmita i Vodena.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

Vernjikica je jedna od najlepših pećina, koja se pruža uporedo sa kanjonom. Kroz nju teče Lazareva reka i na taj način ona se smatra ponornicom. Geološki se smatra najstarijom od svih zlotskih jama.

foto Vladimir NS Srbija

Ova pećina neobične lepote, kojoj to i samo ime kaže, jer na vlaškom jeziku njeno ime znači lepotica, nastala je od krečnjaka kroz koji je izdubljeno više dvorana i suženja. Kroz dug kanal nižu se odaje, a najlepša od svih je Koloseum, koja je ujedno i jedna od najvećih i najviših pećinskih dvorana u Srbiji. Ime je dobila zbog svog kružnog oblika, kao i po pećinskom nakitu koji podseća na izlomljene stubove.

foto Vladimir NS Srbija

Osim nje nižu se malene odaje maštovitih imena, poput Vilingrada, Kaskadne, Mramorja, Sale oružja, a ništa manje maštovito nisu nazvani ni pećinski stubovi i ukrasi, poput Godzile, Krive crvene kule, Vavilonske kule i Gotske katedrale, čiji kameni oblici podsećaju na arhitekturu čuvenih građevina. U jednoj od odaja se nalazi i jedna velika pećinska formacija od kvarca – Venerin hram, u čijem centru je stalagmit visok više metara i nosi naziv Pećinska Venera jer oblikom podseća na ženu.

foto Vladimir NS Srbija

Visoko nad Vernjikicom, pod beskrajnim modrim nebom, na obodu sure litice se nalazi jedan od najlepših vidikovaca - Sovina glava, koji se u proleće sav rascveta u nežnim bojama jorgovana. Pa kad priroda nabuja sa svojim mirisima i lepotama, ne znaš gde pre da gledaš, da li u cvetne livade ili u izlokane litice, sjajne od prolećnih kiša i istopljenih snegova.

foto Gordana Atanasijević (serbianoutdoor.com)

A duboko, uz samo korito nalazi se nešto poput kapije, koja kao da poziva da se iz kanjona izađe. Nije ovo prerast, kakvih je puna istočna Srbija, a koje su nastale tako što je voda izdubila otvor u steni. Ovde se kamenje, ko zna kada, obrušilo i popadalo na dno kanjona, a nekoliko stena se ispreturalo i zadržalo oblik okamenjene kapije.

foto Vladimir NS Srbija

I na samom kraju, tamo gde se završava kanjon, a Lazareva reka pravi malo jezero, nalazi se ulaz u Lazarevu pećinu, najveću i najpoznatiju pećinu ovog kraja.

foto Darko Veselinović

Legende nose svoje priče. Prema verovanjima jednih, dobila je ime po caru Lazaru jer su se junaci posle Kosovskog boja skrivali od Turaka u njenim dubokim odajama, a prema pričama drugih, ovde se skrivao hajduk Lazar, koje je, bežeći od turske potere, u njoj zakopao veliko blago. U prilog drugoj govori predanje koje kaže da su Turci nekada davno zazidali ulaz u pećinu da se u njoj ne bi skrivali homoljski hajduci.

izvor: opušteno.rs

Bez obzira na mitove i legende, zasigurno se zna da je ovo jedna od najrazgranatijih jama na tlu naše zemlje. Ovo je mesto na kome se u lepoti nadmeću bezbrojni stalaktiti i stalagmiti, pećinski stubovi i draprije i kadice od bigra ili kalcita kojih ima svuda unaokolo.

izvor: opušteno.rs

Lazarevu pećinu je prvi istraživao Feliks Hofman krajem 19. veka, a nešto kasnije i naš geograf Jovan Cvijić. Lepota dubokih jama koje je stvorila podzemna reka toliko je fascinantna da je proglašena prirodnom retkošću i zajedno sa Lazarevim kanjonom zaštićena je kao spomenik prirode.

Ona ima i arheološki značaj jer su u njoj otkriveni ostaci života od najdavnijih dana, čak i iz perioda bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba. Ovde su pronađeni i fosilni ostaci pećinskih medveda, lavova i hijena, a čak je i dan – danas nastanjuju retke vrste insekata i slepih miševa, kakvi se ne mogu videti više nigde u svetu.

izvor: opušteno.rs

Pećina je već sa ulaza sva u ukrasima od snežnobelih kristala kalcita. U blizini je i fontana u koju se može ubaciti novčić, koji će, veruju ovdašnji ljudi puni mašte i mističnih priča, doneti sreću.

Ova najveća jama istočne Srbije račva se u dva dela, podjednako očaravajuća zahvaljujući oblicima koji su stvarani milionima godina. Tu je i Koncertna dvorana sa neobično poređanim stalaktitima i stalagmitima koji kao da prave malu filharmoniju ispred koje stoji dirigent.

izvor: opušteno.rs

Iz nje se stiže u Pećinu slepih miševa, u koju se ne sme ulaziti da se ne bi narušio životni sklad retkih vrsta slepih miševa potkovičara. Na njenom ulazu, poput čuvara stoji najpoznatiji pećinski ukras Lazareve pećine – Glava bizona.

izvor: tobor.rs

I sa druge strane nižu se odaje. Među njima je najlepša Devojačka soba, do koje vode slapovi u obliku stepenica. U njoj su, prema predanju, u vreme Turaka sakrivane homoljske devojke.

izvor: wikipedia.org

Izlaskom iz Lazareve pećine izlazi se i iz Lazarevog kanjona. Prelaskom preko visećeg mosta vidi se reka koja širi svoje korito i burno šumi stvarajući male kaskade.

izvor: musicarenje.rs

Pa sve dalje do Zlotske reke, dok se kod nadaleko čuvenog sela Zlot ne stopi s njom pa potom zagrljene nastave sve do Crnog Timoka.

foto Vladimir NS Srbija

Lazareva reka se ovde završava, ali njen kanjon nikada ne može da se zaboravi. On nije nikada isti, menjaju ga prolećne vode koje prevrću novo kamenje i nova oborena stabla. Ali koliko god da je uvek nov i iznenađujuće drugačiji, njegovo korito poput pukotine u srcu istočne Srbije ostaje nešto što se zauvek pamti. I svako će ga videti na svoj način, ali samo onaj ko u sebi nosi ljubav prema prirodi i divljoj lepoti prepoznaće u njemu najsjajniji ukras istočne Srbije.