четвртак, 29. јун 2017.

Sićevačka klisura – strmim obalama modre Nišave


Na jugu Srbije, tamo gde planine iz drevnih vremena kao ispreturane čine kraj divljim i neobično lepim, teče velika reka. Nišava, najduža pritoka Južne Morave, lenjo se valja poljima i gura među planinama stvarajući Sićevačku klisuru, jednu od najlepših kutaka naše zemlje.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Milenijumima naseljena, sa arheološkim iskopinama iz najdavnijih vremena, oduvek je bila oblast koja je povezivala dva kraja sveta važnim drumovima, od rimskog Via militarisa, preko srednjovekovnog Carigradskog do današnjeg kraka Koridora 10.

izvor: panoramio.com

Nišava nosi ime još iz antičkih vremena - Navissus, po kome je i Niš dobio ime. Drugi pak veruju da je ime dobila po keltskom izrazu Nova ili Novie, a treći da je još mnogo pre Kelta nosila ime Tračko.

izvor: panoramio.com

Iako je najpoznatija u Srbiji, mnogi ni ne znaju da zapravo izvire u Bugarskoj. I to na obroncima Stare planine, na bugarskim obroncima, ispod vrha Kom. Pošto se on nalazi iznad sela Ginci, Nišava se u ovoj zemlji naziva Ginska reka.

izvor: bulgariatravel.tv

Čim poteče svojim snažnim tokom, Nišava odmah gradi svoju kompozitnu dolinu, sačinjenu od naizmeničnih klisura, uskih suteski i širokih kotlina, koje njen tok smiruju i čine da mirno teče kao da pravi predah  za nova mrvljenja drevnih stena i planina. 

izvor: bulfax.com

Tako iz Godečke kotline reka skreće i kod Kalotine i Gradine ulazi u Srbiju. Od tog mesta zove se Nišava.

izvor: wikipedia.org

I potom lagano, kroz Dimitrovgradsku kotlinu, gde se ugnezdio Dimitrovgrad, grad najbliži Bugarskoj, u kojoj ga nazivaju Caribrod, kod koga Nišavi sveže vode donosi Gaberska reka.

izvor: tour-montana-nis.com

Pa sve dalje, dok se ne stopi sa Jermom, rekom koja izvire u blizini Vlasinskog jezera, čiji su klanci u blizini Poganova toliko lepi da od njih zastaje dah.

izvor: vukovisadunava.com

U blizini njihovog ušća Nišava se opet spokojno razliva u Pirotskoj kotlini, u kojoj se šarene mnogobrojne kuće Pirota, grada ćilima, starih turskih konaka i peglanih kobasica, u samom podnožju Stare planine, sa koje se spušta reka Temštica i uliva u Nišavu.

izvor: wikipedia.org

Kad prođe još dve kotline, Đurđevpoljsku i Koritničku, i tri suteske, Nišava prolazi kroz  Belu Palanku, grad pod Velikim i Malim Kurilom, u okuci Koritničke reke, drevne istorije, nekadašnje Remezijane, koja se nalazila na glavnom vojničkom putu Via militaris, i ulazi u Belopalanačku kotlinu, iz koje je zahvaljujući niskoj nadmorskoj visini i pukotini koja se nekada davno stvorila između planina, oteklo drevno jezero i ostavilo put za Nišavu i njenu klisuru divlje lepote.

izvor: wikimapia.net

Odmah po završetku velike kotline počinje Sićevačka klisura, posle Đerdapa najduža klisura probojnica u Srbiji, nastala usecanjem korita Nišave u stene severnih ogranaka Suve planine i južnih ogranaka venca Svrljiških planina. Ona se završava u Niškoj kotlini i tako spaja ove dve velike oblasti Ponišavlja.

izvor: goniskabanja.org

Useklina počinje kod sela Dolac na padinama Svrljiških planina i Crnče na padinama Suve planine na mestu gde se venci ovih planina najviše priljubljuju uz Nišavu.

izvor: travelserbia.com

Sićevačka klisura je nastala na jezerskom dnu, koji je činilo drevno jezero iz ledenog doba. Još iz tog vremena počinje kanjonsko usecanje Nišave u kamene površi koje je okružuju. Za postanak i današnji izgled zaslužna su najmlađa nabiranja zahvaljujući kojima su nastali mnogobrojni lučni svodovi u gornjem delu klisure, kada je reka usecala korito a okolni planinski venci se podizali oko nje.

izvor: serbianclimbing.com

Baš je u tome njena neobična lepota – kao da je klisura vremenom rasla i uzdizala se. Zato danas na njenom tlu postoje četiri kamene terase, stepenaste odsečene obale, koje se postepeno spuštaju ka reci. Nabiranja i pomeranja načinila su ovo područje trusnim, ali veliki zemljotresi se odavno nisu dogodili. Možda baš zato što se cela oblast konačno smirila, ili samo pravi predah.

izvor: serbianclimbing.com

Područje Sićevačke klisure je, kao i sama dolina Nišave, naseljeno od davnina. U jednoj od sićevačkih pećina pronađeni su ostaci donje vilične kosti za koju se veruje da je najstariji ostatak praistorijskog čoveka. Da je kraj bio veoma važan, pokazuje i podatak da je oduvek spajao Evropu sa Azijom važnim drumovima.

izvor: tt-group.net

Zahvaljujući tome što je u osmanlijska vremena bila potpuno odvojena od glavnih puteva, predstavljala je glavno pribežište hajduka i zaklon za stanovništvo koje se skrivalo, pa su tako nastala i prva naselja.

izvor: panacomp.net

Zato je u novije vreme, tačnije krajem 19. veka, uporedo sa Nišavom izgrađena železnička pruga, deo svetske železničke magistrale koja polazi od Londona i završava se u Istanbulu i sredinom prošlog veka nišavski međunarodni magistralni put koji spaja Salcburg sa Istanbulom, bolje reći  Malu Aziju sa ostatkom sveta.

izvor: turizambelapalanka.com

Na obodu velikih kotlina tektonska izlomljenost stena je omogućila da se stvore veliki kras i krečnjačke mase. Zbog toga kraški teren u klisuri na površini obiluje škrapama, vrtačama, kamenicama, a ispod zemlje su pećine, jame i potkapine. Dok Nišava spira i dere stene stvarajući erozivne doline i jaruge, tokovi nastali od hladnih oktobarskih kiša i otopljenih snegova pronalaze svoj put. Pa ipak, u vrela leta oni presuše, ali voda nađe način da pobegne kroz pukotine i rasekline stena i tako pravi male ponornice.

izvor: mapio.net

Ova izuzetna lepota prirode, očuvani tragovi najstarijih vremena i jedinstveni biljni i životinjski svet doveo je do toga da se 2000. Sićevačka klisura proglasi za park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima. 


izvor: wikipedia.org


Sićevačka klisura je i sama podeljena na kanjon, kotlinu i klisuru. Ona započinje Crnčansko - Gradištanskim kanjonom, dugim 7 km, čija se dubina na samom početku, kod sela Gradište, spušta do 260 metara. Usečen je u dolinskom podu, jednom od mnogih koji se izdižu u obliku lukova i svodova i mnogi ga smatraju za najlepši deo Sićevačke klisure.


izvor: goniskabanja.org



U tesnacu  između svrljiškoplaninskog vrha Pleša i suvoplaninskog brda Oblik, na kome se nalaze poslednji primerci remonde, biljke feniksa, nalaze se mesta koja bi mogla da stanu rame uz rame sa najlepšim kanjonima sveta.


foto Francine Riez
  
Na visokim liticama su neka od poslednjih staništa surog orla, sivih sokolova i kobaca.



izvor: wikipedia.org

U kamenjarima se skrivaju i na suncu sunčaju šarke, smukovi i poskoci.


izvor: wikipedia.org

U surovim suženjima stena, sa udubljenjima punim vlage, okupana jutarnjom rosom, zaklonjenim od mrazeva i vetrova, a po toplim letnjim danima zagrejana na jakom suncu, očuvane su neke od najdrevnijih biljaka koje ovde postoje još od ledenog doba. Ovo je kraj sa najlepšim lekovitim biljem – po livadama je rasuta žalfija, majčina dušica, hajdučka trava i kantarion pa pod toplim letnjim suncem ume da se raspe miris do neba.


izvor: wikipedia.org


U stara vremena kažu da je klisura imala guste, neprohodne šume. Danas je drugačije. Na suvoplaninskim stranama šuma još i ima, ali na obroncima Svrljiških planina sve je golo. Kad ovde zaduva sićevac, čuveni olujni vetar Sićevačke klisure, čini se da zvižde i huče i nebo i zemlja.


izvor:turizambelapalanka.com

Uz desnu obalu Nišave, na padinama Svrljiških planina, prosečen je međunarodni magistralni put sa 13 tunela, a sa leve strane, u stenama Suve planine, uz dolinu i ušće Crvene reke sa Nišavom, izgrađena je železnička pruga sa 4 tunela koja spaja Niš i Istanbul.


izvor:turizambelapalanka.com

 Kanjon je najdublji i najuži, jer iznosi 360 metara u dubinu i svega 50 metara u širinu, upravo na svom kraju, kod manastira Sveta Petka Iverica. Ova svetinja nastala je početkom 14. veka, u vreme vladavine Uroša V. Smešten iznad sela Ostrovica na padinama Svrljiških planina, u 15. veku postaje utočište od turskih odmazda za monaška bratstva sa istoka. Zahvaljujući monasima iz gruzijskog manastira Iviron sa Svete gore, imenu mu je pridodat i naziv "Iverica".




izvor: tt-group.net

Krajem 19. veka podignuta je crkva i to od strane inženjerskih jedinica srpske vojske koje su probijale prugu kroz Sićevačku klisuru. Bio je to znak zahvalnosti zbog spasenja kralja Aleksandra Obrenovića od davljenja u talasima mora dod Bijarica u Francuskoj. Dugo je, osim po lepoti prirode Gradištanskog kanjona, bio poznat i kao srpski vojni manastir.


izvor: wikipedia.org

Kad izađe iz impozantnog kanjona, Nišava se razlije u malom proširenju blagih strana dugom 2 km - Ostrovička kotlina leži između dva tesnaca - kanjona i klisure. Ona počinje kod železničkog mosta i ostrovičkog kamenoloma i opet počinje da se sužava kod predela Banjica. Više ogoljena nego pošumljena, sve svoje vode nosi duboko skrivene u stenama i pukotinama. Zato one na pojedinim mestima šikljaju ka svetlosti dana u vidu snažnih vrela.


izvor: wikipedia.org

Ovo je kraj u kome su ljudi prepoznali blagost Nišave koja daje plodnost zemlji i dah svežine uz Ostrovičku reku, još jednu od nišavskih pritoka. Jedino ih može brinuti jugo, topao vetar koji isušuje useve i voće, pa čak i načini da stoka smrša i ugine.
Kotlina širi obale i kraj njih se nalaze obradive površine vinograda, voćnjaka i njiva. Tik iza nje, u zaleđu sa strane Suve planine nalazi se Ostrovička udolina iz koje u Nišavu pristiže Ostrovički potok. 


izvor: wikipedia.org




Ostrovička kotlina je probojnica Nišave kroz Kunovičku površ, visoravan u koju se reka posebno usecala od davnina. I ne samo ona, nju dubi i Kunovička reka, još jedna od nišavskih pritoka. 


izvor: wikipedia.org
  
Uz njene obale i pošumljene nagibe život vrvi na sve strane i svakog dana odvija se prava mala borba za opstanak zečeva, krtica i prepelica koji od najranijeg jutra prekriveni rosom beže u svoje jazbine od predatora koji ih stalno prate – lisica, šakala i divljih mačaka.


izvor: wikipedia.org


U centru kotline je železnička stanica Ostrovica, koja se nekada zvala Sveta Petka, ali i električna hidroelektrana Ostrovica, koja je počela da radi 1908. i čuvena je po tome što je osvetlila prvu kuću u Nišu. Ona je nastala baš na tom mestu jer Nišava kod sela Ostrovica ima velik pad, česte promene pravca i slapove.


izvor: teslaways.com

 I taman kada se reka malo odmori, čekaju je nove prepreke u kojima mora da upotrebi svoju snagu. Posle osunčanih padina dolazi jedan potpuno pust deo obrastao samo niskim razbacanim rastinjem. Ostrovička klisura počinje kod Banjice i odmah je stiska kanjon i suvoplaninsko brdo Konjarnik, čije su strane visoke i 300 metara i preko kojih vode samo kozje staze. Ni svrljiška strana nije manje divlja, to je predeo Dračje, kamenito i strmo, ali ipak nešto pitomije. I jednoj i drugoj zajedničko je to što se sa njihovih vrhova pruža pogled od koga zastaje dah, a čuje se samo duboko ka reci kloparanje točkova vozova i pokoji pisak lokomotive.


izvor: superodmor.com

Nekada davno, dok su zime bile duge, hladne i pune snegova, vozovi su umeli da ostanu zavejani na prugama, pa su parne lokomotive morale da budu specijalno opremljene posebnim raonicima. Bilo je to vreme kada su stanovnici Sićevačke klisure po nekoliko meseci umeli da budu odsečeni od sveta.


izvor: panoramio.com





A onda, od brane kod Selišta, podignute početkom prošlog veka, na mestu gde se Nišava naglo sužava, nalaze se kanal koji levom obalom Nišave vodi do turbina hidroelektrane Sićevo, izgrađene 1931. u blizini istoimenog sela.


izvor: wikipedia.org


Ovo živopisno mestašce na padinama Svrljiških planina poznato je po tome što se u njemu od početka prošlog veka održava Likovna kolonija koju je osnovala slikarka Nadežda Petrović.


foto D.Mihailo


Odavde počinje donji deo Sićevačke klisure – Prosečka klisura, usečena u oblasti Kusača sa širokim blagim padinama ali i odlomljenim stenama koje štrče ka nebu i sa kojih se pruža veličanstven pogled na krajolik izvanredne lepote. Ovo suvoplaninsko brdo je većim delom strmo i prekrivaju ga vrtoglave vertikalne stene.


izvor: wikipedia.org


U donjem delu je prekriveno gustim hrastovim, lipovim i grabovim šumama u kojima se u proleće sve ori od pesme ptica i glasova gugutki i kreja, kuckanja detlića, hučanja ćukova i buljina, najvećih sova na svetu. Do ovih krajeva desi se da sa suvoplaninskog vrha Mosora dolete i bele kanje, ugrožena ptičja vrsta.


izvor: wikipedia.org


Usred Kusače, na Petrovim livadama nalazi se Manastir Presvete Bogorodice, poznatiji u narodu kao manastir Sićevo, iz 17. veka, okružen vinogradima i gustom šumom. Dok stoji zaklonjen Golemim kamenom, na samom kraju Sićevačke klisure, sa suprotne strane gleda ga brdo Ječava, golo, nepošumljeno, na kome se nalazi i istoimena pećina neobičnog pravilnog pravougaonog ulaza. Sa ovog brda pruža se panorama tamnih šuma i vinograda.


foto Miroslav Veličković


Sa betonskim mostom kod sela Prosek završava se Sićevačka klisura. Ili počinje, u zavisnosti sa koje strane je posmatrate, da li uzvodno ili nizvodno. Ovde se završavaju i ogranci Suve i Svrljiških planina, a to je i poslednje mesto na kome se nad železničkom prugom stene uzdižu put neba, a daleko na dnu vidi plava pruga Nišave.


izvor: wikipedia.org
  
Na samom izlasku iz Sićevačke klisure, u Nišavu se uliva Jelašnička reka, koja se sliva sa Suve planine i ima jednu od najlepših klisura u Srbiji.



foto Dragan Sremac

Ubrzo joj se sa Suve planine i Zaplanja približava i Kutinska reka, kojima je zajedničko to što je svaka svoju dolinu napravila u pukotini koja se u drevna vremena stvorila u zemljinoj kori i po oblasti Kovanluk usekla rečne doline.


foto Aleksa Ranđelović

A onda Nišava konačno, zamorena, može da odahne i razlije se po zelenim poljima plodne zelene Niške kotline.


izvor: wikipedia.org


Vrlo brzo je čekaju Niška Banja i Niš, jedan od najvećih gradova Srbije – rimski Naisus, burne i bogate istorije i kulture, grad starih zanatlija i trgovaca, da joj stegne korito betonskim obalama i spoji ih mostovima.

izvor: naturetraveloffice.com




Čim napusti Niš, kod sela Trupalo, Nišava predaje sve svoje lepote Južnoj Moravi, da put Velike Morave i ogromnog Dunava nosi i njene kapi u plavim talasima.


foto Dragan Sremac


Ljudi koji su ceo život proveli uz ovaj kraj fascinantne divlje lepote ne umeju da odberu kada je ovde najlepše, da li u proleće kada posle duge zime sve ozeleni pa potoci i otopljeni snegovi polete u zagrjaj Nišavi, da li u topla leta kada sunce ugreje stare stene, da li u jesen kada se sve prelije bojama starog zlata ili u zimu kada samo ledeni vetar priča svoje priče.


foto Ivana Urošević

Pa ipak, da bi se Nišava zavolela sa svim lepotama koje nosi, najbolje bi bilo gledati je sa brda kod sela Sićevo. I to u rano jutro kada joj travu orose prve kapi a magla sakrije korito. Pa kad je sunce razjuri i otkrije lepotu plave pruge daleko dole na dnu, ne možete a da ovo parče Srbije ne ponesete zauvek u svom srcu. 


foto Srđan Mitić



 

 





 

6 коментара: