недеља, 18. јун 2017.

Veliki Kavkaz – tamo gde počinje Evropa



Na međi Evrope i Azije, zamišljenom granicom koja ide duž veličanstvenih vrhova, tamo gde žive narodi iz drevnih vremena koji čuvaju fantastične legende i mistične priče, jedna velika planina spaja obale dva mora. Dok se propinje ka nebu sa čak četiri hiljade vrhova, Veliki Kavkaz skriva mnoge tajne u svojim večno ledenim obroncima i jezerima.

izvor: livejournal.com

Na ogromnom prostranstvu nekada velike zemlje, a danas podeljen među priznatima, ali i nepriznatima, proteže se veličanstveni venac Kavkaskih planina. Dok milenijumima stoji velelepan i stamen, po njegovim stenama i šumama crtaju se zamišljene granice Rusije, Gruzije, Azerbejdžana, Jermenije, Irana i Turske. A daleko od ludila krojenja granica on čuva svoj mir u lepoti prirode koji se proteže unedogled.

izvor: wikipedia.org

I kao što spaja dva velika kontinenta, tako njegovi nazubljeni vrhovi spajaju i dve velike vode – Crno i Kaspijsko more. A da nikakvog razdvajanja nema, dokaz je i što se sam Kavkaz račva na Veliki i Mali, a spaja ih planina Likhi, koja se proteže preko Gruzije i povezuje ove gorostasne planinske lance koji sežu sve do Turske i Irana i daleko do krajnjih obronaka Zakavkazja koji se lagano premeću u neke druge planine i visoravni.

izvor: panoramio.com



Ime Kavkaz je veoma slikovito. Dali su mu ga  Skiti, drevno preme iranskih nomada koje se iz Azije doselilo i nastanilo na tlu današnje Ukrajine. Ono znači planina koja blješti od snega.
izvor: wikipedia.org


Kavkaske stene su veoma stare. Granitni komadi potiču još iz ledenog doba, a koliko je burna istorija ovog ogromnog prostranstva pokazuju i vrhovi dva ugašena vulkana. Ali ni erupcije u davnim vremenima nisu sprečile ljude da ovde žive. Arheološka nalazišta pokazuju da život na ovoj planini traje već devet hiljada godina. 

izvor: livejournal.com

Koliko je mesto Kavkaza oduvek bilo veoma važno dokaz je što je nekada jednim njegovim delom prolazio čuveni trgovački Put svile, preko koga su prolazili bezbrojni karavani sa najfinijom robom od zlata, slonovače, dragog kamenja i stakla, lekova, anestetika i afrodizijaka. A koliko je bilo važno povezati Mediteran sa Azijom, ali i braniti ovu teritoriju, pokazuje i zid Aleksandra Velikog, čiji se jedan deo nalazio na jugoistoku Kavkaza, ne bi li se zaštitio od naroda Goga i Magoga.

izvor: livejournal.com

Obronci Velikog Kavkza započinju od Tamanskog poluostrva na Crnom moru, u blizini grada Novorosijsk u istoimenom zalivu. Ovaj Grad heroj, najveća ruska luka na Crnom moru, okružen je planinama severnog kavkaskog lanca i dvama grebenima - Navagirskog i Markota, koji ga štite od hladnih vazdušnih masa koje stižu iz Azije.

izvor: livejournal.com

Upravo odavde, od čuvenog ruskog letovališta Sočija pa sve do Elbrusa započinje Zapadni Kavkaz. Ovo područje je 1999. zaštićeno svetskom baštinom Uneska jer predstavlja jedini planinski venac na svetu koji nije pretrpeo značajne promene ljudskim delovanjem. 

foto M. Golubev

Na najzapadnijem delu zaštićenog područja, u blizini letovališta Soči, nalazi se drugi po starosti nacionalni rezervat biosfere u Rusiji, Kavkaski nacionalni park. On postoji još od početka 20. veka i obuhvata teritoriju ruske pokrajine Krasnodarski kraj, Republiku Adigeju, poznatu po drevnom kavkaskom narodu Adigejcima koji i dan-danas čuvaju posebnu kulturu i običaje, i Karačajevsko-čerkeske republike, koju naseljavaju Karačejci i Čerkezi, takođe severnokavkaski narodi muslimanske veroispovesti. Zahvaljujući stotinama arheoloških nalazišta na kojima su pronađeni ljudski ostaci neandertalaca otkriveno je da je ovaj kraj naseljen već 500 hiljada godina.

izvor: livejournal.com

Ovaj nacionalni park ima preko stotinu ledničkih vrhova i jezera, koji oslikavaju tipičan pejzaž Kavkaza. Ovo je i kraj u kome izviru najlepše planinske reke koje se slivaju u dolinu i ulivaju u neke mnogo veće koje pristižu iz tihih donskih stepa i svoje vode nose Crnom moru. Ovo je kraj veličanstvenih visokih vodopada koji se hrane lednicima i prolećnim kišama. Ovde postoje veličanstvene šume nordijskih jela, visokih čak 85 metara, za koje se veruje da su najviše drvo Evrope. I ne samo one, ovde se smenjuju stoletna stabla bukava, engleske tise, kestena, smrče, mirisnih kavkaskih lipa i evropskih zelenika. Ovo je kraj u kome tihim hodom u potrazi za plenom korača leopard, veliki mrki medved i ris, a rogove ponosno nisi kavkaski jelen. Ovo je i poslednje utočište bizona, koji je gotovo potpuni istrebljen od strane lovokradica početkom prošlog veka.

izvor: panoramio.com

Pa ipak, biser ovog kraja ipak je jezero Kardivač, koje se ugnezdilo na samoj granici Rusije i Abhazije. Stvoreno od dva velika lednika koji su sručili sa sobom odlomljene stene i veliko kamenje i napravili bedem u kome se sakupila velika voda, danas se baškari u velikoj kotlini dok ga okružuju visoke kavkaske planine i vrhovi.

izvor: panoramio.com

Isprepletano je sa tokom reke Mzimte, koja se i uliva i otiče iz njega, da bi se, kao najveća ruska reka koja se direktno uliva u Crno more stopila sa njegovim talasima kod Sočija.

izvor: panoramio.com

Dolina reke Mzimte poznata je po mnogobrojnim kanjonima i prevojima koji se vrtoglavo propinju preko granitnih kavkaskih vrhova i važnim putevima spajaju unutrašnjost Rusije sa primorjem. Ovde se nalazi i najveći vodopad Kavkaza, Izumrudnijski vodopad, visok 15 metara. Njegova lepota je neizmerna, ali sa druge strane, zahvaljujući njegovoj snazi nema ribe u jezeru Kardivač.

izvor: pinterest.com

Kako se obronci Kavkaza sve više propinju i idu ka istoku, smenjuju se i prirodne lepote. Sledeći po redu je Rezervat prirode Dautski koji se smestio na severnim padinama. Ovo ogromno prostranstvo ima preko 150 jezera poznatih po izuzetnoj lepoti i visini preko  dve hiljade metara zbog čega je do njih teško stići. Sva su nastala otapanjem glečera i povlačenjem drevnog lednika Taberdinski, koji se pokrenuo pre 10 hiljada godina.

izvor: pikabu.ru

Među njima posebno se ističu Badukskijska jezera, koja se sastoje od tri kaskade nastale pre oko dva veka zahvaljujući klizištu koje je sa sobom nosilo šume borova i breza. 

izvor: windoftravel.com

Prva kaskada je zapravo korito reke i najmanje je površine u odnosu na ostale, drugo jezero je svega 60 metara niže, a treće je najveće, sa vrlo hladnom bistrom plavo-zelenom vodom. Svuda se čuje žubor planinskih reka, potoka, huk vodopada koji se hrane otapanjem lednika. Priroda ovde štedro rasipa svoje veličanstvene lepote.

izvor: hoteldombai.ru

Od trideset vodopada koji se ovde nalaze najlepši je 25 metara visoki Alibekskijski, na reci Dombaj, koja izvire sa najviše tačke rezervata, vrha Dombaj-Ulgen, na visini od 4047 metara. A da zaokruže zastrašujuću lepotu prirode pobrinulo se preko sto lednika, na kojima se tokom zime i proleća često stvaraju lavine.

izvor: megavodopady.ru

Najveća reka rezervata je Teberda, čije ime na jeziku lokalnog stanovništva znači božji dar. Šljunkovitog korita, prepuna odlomljenih stena preko kojih se prelivaju vodopadi, ona izvire na glavnom kavkaskom grebenu. Vrlo brza, bistre plave boje, stvara najdublju i najlepšu klisuru na Kavkazu prekrivenu gustom borovom šumom nad kojom se čuju kliktaji sokolova. 

izvor: kurortinfo.ru

Koliko su njene vode čiste dokaz je kavkaska vidra, koja se može naći u njenim vodama. Lepotu obala upotpunjavaju šume tise u kojima je drveće prekriveno baršunastom mahovinom i lišajevima, a po proplancima i livadama rastu rumeni kavkaski božuri. 

izvor: hotelsdonbau.com

Zapadni Kavkaz poznat je po još jednom - Rezervatu prirode Psku Gumista, koji leži u Abhaziji. U ovoj čarobnoj divljini južnih padina Velikog Kavkaza mogu se naći netaknuti četinari i vlažne šume. Ovo je carstvo daždevnjaka, kavkaskih i žaba krastača, guštera, zmija, slepih miševa. Dok se svako bori za svoje parče mira i života sa neba vrebaju grabljivice od kojih se valja sakriti - kraljevski orlovi i jastrebovi.

A kad se zađe među guste šume u kojima na ponekim mestima sunce jedva da dopire do tla, sve šuška iza stoletnih stabala. Možete tu naići i na medveda, jazavca, zapadnokavkaskog tura i divlju mačku. Huk šumske sove znak je da se spušta noć i da oni najhrabriji mogu da ukradu malo mira.

izvor: livejournal.com

A onda, na mestu gde se završavaju zamišljene granice Zapadnog Kavkaza, veličanstveno se izdiže Elbrus, najviši vrh Kavkaza i cele Evrope, prvi i najviši od ukupno četiri hiljade vrhova od kojih mnogi i nemaju ime. Njegovo ime znači stražar ili čuvar i dobio ga je po planini Alborz, poznatoj iz iranske mitologije. Elbrus je danas ugašeni vulkan koji ponosno juri ka nebu u obliku kupe, a zapravo je sagrađen od velikog broja slojeva očvrsle lave kao uspomena na povremene mirne ali i eksplozivne erupcije kroz istoriju.

foto Roman Vedenski

Sastoji se od dva vrha: Zapadnog i Istočnog. Zapadni Elbrus je sa svojih 5642 metra najviši vrh Evrope. Istočni je deo nekadašnjeg vulkanskog grotla, niži svega 20 metara.
Danas je na njemu veliki skijaški centar sa mnogobrojnim žičarama i gondolama a budući da snega ima preko cele godine, veoma je posećena turistička destinacija.

izvor: dicarem.ru

Mnogobrojni alpinisti smatraju da nikako ne bi trebalo propustiti osvajanje najvišeg evropskog vrha. Uspon polazi iz malih sela na južnim padinama u podnožju. Što je uspon viši, pogled je sve lepši, a najlepši pada na kavkaski greben i lednike koji ga okivaju. 

izvor: yuriavakyan.com

Kao što se i za sve što je veličanstveno i vredno treba pomučiti, tako i do vrha Zapadnog Elbrusa vodi samo jedna uska snežna staza i puca veličanstven vidik. Oni koji su imali tu privilegiju da gledaju sa krova Evrope kažu da Predkavkazje u Rusiji i gruzijska prostranstva u svitanju i sutonu izgledaju kao čarolija u izmaglici i zagasitom spektru boja, a da su hiljade kavkaskih vrhova koji blješte belinom koju obasjava sunce prosto očaravajući.

izvor: grigoryev.net


Od Elbrusa se proteže Centralni Kavkaz i na njemu najlepši Kabardino-balkarski rezervat prirode, jedini koji u Evropi ima toliko visokih planinskih vrhova. 

izvor: komanda-k.ru

Ova planinska zona Velikog Kavkaza obuhvata glavni kavkaski greben, poznat kao Bezengijev zid, koji čini i granicu Rusije i Gruzije. Njegovi veličanstveni vrhovi smenjuju se jedan za drugim, goli i nazubljeni streme ka suncu i oblacima, dok se duboko pod njima prostiru guste tamne šume bora, smrče i jele.

izvor: piligrim-andy.narod.ru

Najviša tačka rezervata i teme Bezengijevog zida je 5204 metra visok Dihtau. Ime mu znači šiljata planina i posle Elbrusa drugi je po visini vrh Velikog Kavkaza.

foto Shaman


Za njim slede i ostala temena: Gistal sa stenama starim i 350 miliona godina, dupli vrhovi Koštan-taua, čije ime znači planina u paru i Džangi-tau, svi visoki oko pet hiljada metara, krševiti, gorostasni, sa šumama hrasta, graba, jasena i javora rasutih po njihovim strmim padinama koje se survavaju ka podnožju.

izvor: mountain.ru

Poslednji vrh u nizu je Šhara, koji sa 5193 metra predstavlja treći po visini i najviši u Gruziji. Stene ove izrazito strme planine sa oštrim nazubljenim stenama preko kojih se stalno spuštaju lednici, sačinjene su od granita i škriljaca.

izvor: panoramio.com

Kod vrhova Dihtau i Koštan-tau greben se račva u tri razdvojene doline. Zapadna strana poznata je kao Kargašilski greben i na njemu je poređano nekoliko vrhova viših od 4000 metara.

foto Sergej Šarapov

Istočni greben obuhvata vrhove i masive koji se zovu Sukanske Alpe i njihov najviši vrh je Puškinov vrh, koji je dobio ime po slavnom ruskom pesniku 19. veka.

izvor: mountain.ru

U šumskom gorju nalazi se preko 250 lednika, ali i pored gustih šuma, rezervat je većim delom ogoljen. Iz lednika nastaju najveće reke Kavkaza koje stvaraju duboke klisure i doline po čijim stenama vrtoglavih visina okićenih živim bojama kavkaskog rododendrona živi kavkaski tur a od neba ga dele kraljevski orlovi, beloglavi supovi i sivi sokolovi, koji se gnezde na njihovim nepristupačnim liticama.

U šumama na nižim visinama caruju kune zlatice, altajske veverice i lasice. Među predatorima je i lisica, pa je glodarima koji se skrivaju u svojim malim rovovima pod zemljom život pun avanture, a svaki dan borba za opstanak.

izvor: livejournal.com

Sa suprotne, južne strane grebena Bezengijevog zida, na samom severu Gruzije, protegao se Nacionalni park Svaneti, koji je ime dobio po narodu Svani. I kod njega se vrhovi smenjuju jedan za drugim i kao nadmeću u svojoj visini. Dokaz da u tome uspevaju je što se u Svanetiju nalazi četiri od deset najviših vrhova Kavkaza, a oni koji su viši od tri hiljade metara pokriveni su večitim snegom i ledom.

izvor: panoramio.com

Tu se ka suncu propinju  Katin –tau i Šota Rustaveli, koji je dobio ime po čuvenom gruzijskim pesniku. Padine njegovih devet vrhova prekrivene su lednicima od kojih se neki spuštaju do same doline.

izvor: touristhouses.com

Tu je i Ušba, poznata kao kavkaski Materhorn. Njegov neobični, teško osvojivi dvostruki vrh privlači mnogobrojne planinare.

foto Steve Rezzetti

A onda, u svojoj divljoj lepoti, izdiže se Tetnuldi, najviši vrh Nacionalnog parka Svaneti. Stešnjen između dva glečera, njegove stene u podnožju dubi reka Enguri praveći dubok kanjon. Sa vrha Tetnuldija vide se vrhovi Ušba i Elbrus, a poseban je doživljaj posmatrati zalazak sunca nad Kolhidskom nizijom protkanom močvarama i stepama.

izvor: touristhouses.com

Da Svaneti ima izuzetno veliku istorijsku vrednost, dokaz je selo Ušguli, koje se nalazi sa gruzijske strane padina vrha Šhara, na samom ulazu u klisuru reke Enguri. Ono je pod zaštitom Uneska kao selo koje čuva kulturu i baštinu starih gruzijskih naroda čiji su simbol tipični odbrambeni tornjevi. Zahvaljujući svom položaju, ono je maltene odsečeno od sveta i za njega kao da je vreme stalo. Budući da je na visini od 2100 metara u podnožju mnogobrojnih lednika, pola godine je zavejano snegom. 

izvor: travelonspot.com


Da je Svaneti najlepši nacionalni park Gruzije dokaz je i kanjon Martvili sa mnogo vodopada i istoimenim dubokom rekom očaravajuće zelene boje.

izvor: themailtour.com

I ovde je istorija dala svoj bogat pečat. Na najvišem brdu iznad kanjona nalazi se manastir Martvili, koji ima pagansko poreklo. Nekada je na njegovom mestu stajao veliki hrast koji je predstavljao božanstvo plodnosti, a kada su gruzijska plemena primila hrišćanstvo, na njegovom korenju je u 7. veku sagrađena crkva. Ona je ponela ime Sveti Andrej po apostolu koji je po ovom kraju širio hrišćanstvo.

izvor: eaptc.com

I kao što se smenjuju vrhovi, tako se smenjuju i prirodne lepote Kavkaza i njegovi nacionalni parkovi. Sledeći je Nacionalni park Alanija u Severnoj Osetiji. Sa svih strana okružen je krševitim planinskim vencima i najvišim vrhom Džimara. Do njega se stiže jedino preko doline Uruh i kanjona Ahsinta.

izvor: istijanpalanija.ru

Ovde litice listopadnih šuma u svojim senkama skrivaju plašljive srne, divlje svinje i mrke medvede, a na kamenim obroncima visokih planina miran san drugim životinjama kradu kune belice.

izvor: mir-znaiy.ru

Na krajevima šuma prostiru se vlažne livade i proplanci sve do oštrih odseka strmih kanjona reke Bilagdon. Ovde su među nežnim brezama i opuštenim granama vrba  rasuti cvetovi kavkaske lincure i lekovite biljke pelina, kleke i majčine dušice. Cela priroda miriše i meša se sa dahom stoletnih četinara.

izvor: zapovednikimira.ru

I Ingušetija ima svoj zaštićeni predeo. To je Inguški rezervat prirode na obroncima severnog Kavkaza u kome se račvaju slivovi reka Fortanga i Asa. I ovde je priroda bila izdašna u bogatstvu biljnog i životinjskog sveta pa se u gustim šumama mogu čuti krici jelena i topot bizona i divljih svinja, a u dolinama reka gnezde se fazani. Još jednu vrednost nacionalnog parka daju spomenici drevne kulture.

izvor: gazetaingush.ru

A potom se ponosno, u nizu drugih, uzdiže Kazbek. Od ovog ugaslog vulkana i jednog od viših vrhova Kavkaza sve do Kaspijskog mora proteže se istočni Kavkaz. Na gruzijskom jeziku ime mu znači ledena planina jer mu je vrh pod večnim ledom.
Smešten je u lancu Koh, koji se proteže južno od Velikog Kavkaza, područja seizmički vrlo aktivnog, zahvaljujući čemu ovo kameno prostranstvo potresaju česti zemljotresi ali i krase geotermalni izvori. U gruzijskim legendama pominje se kao mesto gde je bio okovan Amirani, gruzijski pandan grčkom Prometeju, a prema predanju, u kazbeškim pećinama pravoslavni sveštenici i danas čuvaju šator starozavetnog praoca naroda Avrama i jasle Isusa Hrista.

izvor: alpinindustriatour.ru

U njegovoj blizini je još jedan impozantan vrh - Tibulosmta, koji sa 4493 metara predstavlja najviši vrh istočnog Kavkaza i Čečenske Republike i nalazi se na granici Gruzije i Čečenije. 

izvor: 4travel.com

Poslednji u Gruziji je Nacionalni park Tušeti, u kome se ne zna da li veću vrednost imaju konzervirani drevni borovi i breze, koji potiču od najdavnijih dana naše planete ili stare odbrambene kule koje svedoče o burnoj istoriji ovog kraja. Zaštitni znak parka je leopard, a pored njega prirodom lutaju i medved, vuk i ris, divokoze spretno skaču po visokim liticama a suri orao preleće modro nebo.

izvor: unusualplaces.com

A onda Kavkaz prelazi na teritoriju Azerbejdžana. Prvi na severnim padinama Velikog Kavkaza pruža se Tljaratinski nacionalni park, smešten na gornjem toku reke Džurmut. Poznat je po visokim vrhovima okovanim lednicima, snežnim alpskim livadama, šumama breza i četinara, prelepim alpskim jezerima i brojnim rečicama, brzacima i vodopadima u čijoj jutarnjoj izmaglici se mogu ugledati obris kavkaskog jelena, dagestanske koze i leoparda.

izvor: daqzapoved.ru

Na jugu se sa njim graniči Rezervat prirode Zagatala, koji čuva biljni svet južnih padina Kavkaza jer se u njemu nalaze rododendroni, paprati i visoki javori koji su preživeli ledeno doba. Ako vas put ikada nanese ovde, imaćete prilike da pratite tragove velikih sirijskih mrkih medveda, indijskih vukova, riđih lisica i kavkaskih risova.

izvor: twitter.com

Čim greben napusti zaštićena područja, uzdiže se vrh Bazardjuzju, 4466 metara najviša planina Azerbejdžana. Sa njega se spušta čak osam manjih lednika, od kojih se najveći zove Tihicar, čije ime na jeziku kavkaskog naroda Azera znači trgovački trg jer je u srednjem veku bio glavni orijentir za trgovce koji su posećivali čuvenu Šahnabadsku kotlinu. Lokalni narod Lezgini ga zove i strašni vrh jer je uvek obavijen gustim oblacima.

izvor: caucatalog.ru

U njegovoj blizini je i najjužnija tačka Rusije. Tačnije u ruskoj republici Dagestanu, čije ime na turkijskom i persijskom znači planinska zemlja. Upravo je na ovom mestu i Kavkaz najuži i blista pod jarkim suncem na svojim padinama prepunim gustih šuma hrasta, bukve, kestena, graba i bresta, a sve više drevnim stablima smrče, bukve i jele.

izvor: zapovednayarussia.ru

Poslednji u nizu pre nego što će veličanstveni Kavkaz početi lagano da se spušta je vrh Šahdag. Istraživanja su pokazala da je ovaj kraj naseljen od praistorije, tačnije već 9 hiljada godina. Uprkos tome što temperature zimi umeju da padnu i do minus 20 stepeni Celzijusa.

izvor: panoramio.com

A onda polako, kao da ni na jednom mestu nema vrhove koji večito spavaju u oblacima i survavaju se u vrtoglave provalije, pitomo se spušta Kavkaz do Kurske nizije gde se plave vode jezera Mingečaur.

izvor: daqzapoved.ru

I tako sve do Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, nad kojim u zalasku sunca kao da gori Kavkaz i Abšeronskog poluostrva koje stremi ka pučini Kaspijskog mora.

izvor: 100skfo.ru

I tu prestaje planina i smenjuju je dubine mora. Ali ne prestaje strahopoštovanje prema hiljadama krševitih vrhova ovog ogromnog prostranstva, koji kao da se u beskraj propinju, nikad ne menjaju i takmiče u svojoj lepoti i visini. Ni prema stoletnim šumama koja u sebi skrivaju stabla starija od nas koji hodimo ovom planetom. I podsećaju kako smo samo mali, neznatni deo prirode. Onaj koji crta granice iako bi za njega bilo najbolje da ih briše i osluškuje šta mu priroda šapuće.

izvor: livejournal.com










1 коментар: