Zasavica – kraj nad kojim još bdiju zmajevi čuvari

Talasast krajolik Mačve i ravnica kojoj se gubi trag u horizontu preko reke Save samo su naizgled monotoni. U njima se skrivaju čarobni predeli u kojima blista život u svojim najlepšim oblicima i priroda koja vlada svojim čvrstim zakonima. Sve to uz mirne i pitome rečne obale – Zasavica je sama za sebe čitav svet. 

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Na mestu gde su nekada tekle i Sava i Drina, pa se njihovo korito smenjivalo, sada je jedna tiha ravničarska reka koja se provlači kroz ritove, plavne livade i šume pune vetra u svojim granama. Zahvaljujući njenom spokoju ovde živi na stotine vrsta biljaka i životinja, neke i veoma retke, pa je zbog toga krajem prošlog veka stavljena pod zaštitu države kao specijalni rezervat prirode.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

S jedne strane je obgrljuje Mačva, sa druge velika razlivena Sava, a sa treće nemirna zelena Drina. I svaka od njih je sa njom nekako spojena.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

  
Sa plavih obrisa Cera u daljini ka njoj se slivaju potoci i rečice, od Drine je dele podzemne vode, tik ispod napuštenog, osušenog korita punog drevnih fosilnih ostataka, a za Savu je i danas vezana kanalom.

izvor: bogatic-turizam.rs

Zasavica je nastala veoma davno, još 5 hiljada godina pre naše ere, kada su ljudi koji su živeli na severu Mačve pravili aleje po močvarama i izvlačili vodu da bi navodnjavali zemlju koju su obrađivali. Na taj način su menjali tokove Drine i Save, i ni sami ne znajući, stvarali velike krivudave meandre.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Kako su se vremena smenjivala, a voda neumitno tekla, skrećući i praveći svoje nove puteve, nastajale su i legende. Kelti koji su ovde živeli ucrtali su u svojim kartama neobične krivulje reke i verovali da su ih po oblicima svojih repova stvorili zmajevi. Zahvaljujući njima, verovali su, i priroda je ostala očuvana, jer im je svaki zmaj udahnuo snagu i plodnost. Neki veruju da ovde i dalje žive zmajevi, a skrivaju se u obličju vidri.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Pa ipak, bez obzira na legende, priroda je ovde razlila lepote uz svaku obalu na kojoj drhti trska od života u njenim šikarama i pod površinom vode.

izvor: obidjisrbiju.info

Zasavica je nekada kretala od Drine, ali se danas smatra da počinje od kanala Jovac, uz obale Crne Bare. A na njima nepregledni ritovi ukrašeni retkim biljkama: rogozom i žutim lokvanjima u dubljoj vodi, a pri obali belim lokvanjima, močvarnim koprivama i panonskim različcima, cvetu koji se može naći samo u Panonskoj niziji.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

A onda ga smenjuje kanal Prekopac, koji se vijuga kroz  Ravnje i Banovo polje. U šumama uz vodu poljski jasenovi i topole se povijaju pod vetrom. Oni u svojim senkama skrivaju gljive neobičnih oblika i boja. Ovde se na svakom koraku u visokoj travi mogu naći šumarice, lisičarke, bukovače i vrganji.

izvor: fichosmicological.com

Ali ne treba ih brati ako niste poznavalac jer vas njihova lepota može zaneti, a opet skrivati opasnost. Otud najotrovnije nose maštovita imena, poput zavodnice ili zelene pupavke. 

izvor: emaze.com

U močvarama Rašićeve ćuprije mirno plivaju labudovi čuvajući svoj podmladak u gustoj trsci. I ne samo oni, na ovim mestima u Zasavici žive veoma ugrožene vrste ptica. Svoj dom tako su pronašli gak i barski petlić.

izvor: stazeibogaze.info

Rašićeva ćuprija je i mesto gde je pre nekoliko godina primećena retka vrsta roze čaplje. Međutim, kako je vreme prolazilo i njeno perje se izbeljivalo, otkriveno je da je u pitanju bila lažna uzbuna. Obična bela čaplja provela je zimu u Africi i zajedno sa flamingosima jela račiće koji im daju ružičastu boju perja, pa je i ona postala slična njima. Čim se vratila u Zasavicu, i boja joj se povratila.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Na samoj okuci reke, u nju se uliva potok Batar, jedina zasavička pritoka. Iako prirodnog toka,  kanalisan je, a reci svežu vodu donosi zajedno sa rečicom Žuravom.

izvor: alaturka.info

Na njihovom ušću nalazi se najlepša slika Zasavice - dabrova brana koja se posle mnogo godina ponovo pojavila, iako je to delovalo kao potpuno nemoguće.

izvor: androidvodic.com

Naime, dabrovi su područje Zasavice naseljavali od najdavnijih vremena, još od onda kada je klima ovde postala prijatna za male ronioce i plivače zdepastog tela i gustog svilenkastog krzna. Međutim, pre sto godina potpuno su istrebljeni i nestali su iz cele Srbije. Na sreću, početkom našeg veka, zahvaljujući Prirodnjačkom muzeju iz  Minhena, u rezervat je stiglo 16 porodica dabrova koji su započeli život u novom staništu. 

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

  

Mnogi su se lepo prilagodili i zahvaljujući tome nastala je nova brana na ušću Batara u Zasavicu od mekih grana vrba uz reku i kori stabala crne jove, koja su duboko uronjena u treset.

izvor: vojvodjanskiklub.rs

Uz Šumarevu ćupriju smenjuju se močvare i šume. 

izvor: srbijazatebe.com

Kad dođe zima, sve se zabeli i zamrzne, a vetar koji vija preko ravnice čas popraši ledenu zemlju snegom, čas ledi beli prekrivač. Tada ovde kao da života nema. Smrzne se i žabokrečina i gole grane cera i jasena.

izvor: zasavica.org.rs

A onda, kad grane proleće, šuma se budi i sunce otvara čašice belih đurđevaka. Tada sve miriše od njihovog slatkastog daha.

foto Ana Pajić

A kad leto raskravi i najtvrđu zemlju, zablistaju i orhideje i ljubičaste vodnjače, retki cvet Zasavice. 

izvor: zasavica.org.rs

Tada livade bruje od zujanja pčela i zašarene se od raznobojnih krila retkih leptira.

izvor: zasavica.org.rs

Ovo je i mesto gde se u rano jutro najbolje mogu videti ptice Zasavice. Kad se pogled otvori ka reci i barskim pejzažima vidi se čitav ptičji svet: čaplje sa neobičnim kljunovima dok se premeštaju s noge na nogu, bele i crne rode koje svake godine odlaze ali se i vraćaju, razgalamljene patke, skrivena u šikari eja močvarica i orao belorepan kako krstari nebom.  

izvor: zasavica.org.rs

A onda, iza najvećeg meadra, izvire visoki drveni toranj vizitorskog centra  Rezervata Zasavica. Sav je u starinskom duhu, sa dolapom u svom podnožju i malim turističkim objektima koji čuvaju uspomene na neka stara vremena, ali ne narušavajući prirodu.

izvor: wikimedia.org

Sa tornja se pruža pogled od koga zadrhte sva čula. Pod toplim suncem blista najlepši deo rezervata, pa zasvetluca voda koju skriva bujno zelenilo. 

izvor: zasavica.org.rs

 Po livadama rasute su životinje koje mirno pasu, a preleću ih ptice koje ponosno šire svoja krila.

izvor: flickriver.com

 

Sa okolnih farmi na kojima se gaje stare rase domaćih životinja mirišu šunke, slanine i kobasice na ruži mačvanskih vetrova. 

izvor: zasavica.org.rs

Zahvaljujući vitorogim kozama, golovratim kokoškama, podolskim govedima velikih rogova, svinjama mangulicama i balkanskim magarcima, ovde se može naći skupoceno magareće mleko i sir i sve prerađevine nastale od ovih životinja. 

foto Zoran Milovanović

Ovde kroz bujne pašnjake Valjevca, priroda je poklonila Zasavici najraskošnije lepote. U ovim mekim zelenim livadama prošaranim močvarama svoje male burne živote žive i strižibube i mnogobrojni insekti čiju neopreznost koriste ribe da zadovolje svoj apetit.

izvor: trekearth.com

A u bujnim šumama duž vode ori se pesma ptica i u skrivenim granama samo se naslućuje rep veverice. 

izvor: zasavica.org.rs

I na zemlji je vrlo živo. Od zečeva, tvorova, jazavaca i lisica pa sve do plašljivih srna i opasnih divljih svinja.

foto Katarina Paunović

Ništa manje uzbudljivo nije ni pod vodom. Među mnoštvom vrsta riba, izdvaja se jedna posebna. Neki je zovu umbra, neki mrguda, ali svakako je važna kao vrlo ugrožena vrsta. Pa ipak, vode Zasavice joj prijaju. Svake godine u proleće, kad peraja pod repom mužjaka promene boju da bi bio zavodjiv, posle mrešćenja ženke polažu svoja jaja u gnezda među vodenim biljkama i čekaju se mladi. Zahvaljujući tome što i pored ugroženosti nastavlja svoju vrstu, ova riba predstavlja jedan od simbola Zasavice.

izvor: ittiofauna.com

Kad sa pristaništa krene brod, koji i nosi ime po umbri, smenjuju se lepote uz mirnu vodu. Iza svake okuke skriva se nešto novo.

foto Igor Markov

Tu su i tajanstveni ritovi, plavne livade, ali i široke peščane obale u čijim dubinama treseta i mulja korenje su pustili hrastovi stari po nekoliko stotina godina.

izvor: balkanreporter.rs

Ovo je carstvo svih životinja koje vole vlažna staništa, pa skrivene od pogleda ljudi, ovde žive, podižu mladunce i svakog dana brinu o svom opstanku mnogobrojni ježevi, krtice, voluharice, daždevnjaci i poljski miševi.

izvor: Fejsbuk, Zasavica - specijalni rezervat prirode

Bistru vodu preseca i vidra, koja je i dokaz čistoće Zasavice. I ne samo ona nego i slatkovodni sunđeri i meduze koji se šarene na njenom dnu. Ispod njih se nalazi sloj peska i šljunka debljine nekoliko desetina metara kroz koji se voda filtrira na putu do površine i tako stiže besprekorno čista.

izvor: serbia.rs

Tišinu reke narušava samo pljuskanje talasa okolnih čamaca i galama zrikavaca koji se skrivaju u bujnim travama. I nemojte misliti da planduju, naprotiv, i oni moraju da budu oprezni. Taman toliko da ih ne proguta poneki ogladneli livadski gušter.

izvor: wikipedia.org

A potom Zasavica nastavlje da teče kroz kanal Bogaz, koji je povezuje sa Savom. A oko njega močvarna prostranstva prošarana bujnim biljnim svetom i životinjama koje samo ponekad izvire iz vode ili trave.

foto Nikola Nikšić

Zasavica se tako preko svog kanala kod Mačvanske Mitrovice uliva u Savu. Budući da da je nekada davno potekla od nje, moglo bi se reći da se tako vraća na svoje. Tada tihe vode spaja sa velikom rekom koja je nosi do Dunava i dalje sve do tamnih talasa Crnog mora.

izvor: serbia.rs

Ali burne i velike vode su daleko. A Zasavica ipak najlepše teče među svojim vrbacima, u kojima vlada nepomućeni mir i obnavlja se život čak i kad naizgled za njega nema više nade. 

foto Katarina Paunović

 Da li je još čuvaju zmajevi ili samo priroda ovde caruje, ne zna se, ali je sigurno da je najčarobnija pred smiraj dana, kada i najglasnije ptice odlaze na počinak. 

izvor: balkanreporter.rs

Taman da se podsetimo kako u životu, burnom i brzom koji diktira sadašnjica, treba zastati i pronaći spokoj koji nosi priroda i u njemu smisao i odgovore na sva pitanja.

izvor: srbijanfo.rs