Resavska pećina – stazama raskošnih podzemnih odaja

Obično se kaže da se najlepše stvari pronađu ili otkriju slučajno. Pa i priroda u svom savršenstvu skriva najveće lepote i ako želimo da ih upoznamo, moramo se potruditi da dođemo do njih. Tako je i Resavsku pećinu svet upoznao pukim slučajem i spoznao veličanstvene prizore stvarane punih 45 miliona godina.

izvor: resavskapecina.rs

Predanje kaže da je ovu pećinu otkrio pastir tragajući za izgubljenim jagnjetom. Nije uspeo da ga pronađe, ali je shvatio da je upalo u ponor dubok 15 metara. Otada se dugo vremena koristila da bi se čobani sa svojim stadima sklanjali od nevremena. Međutim, kako to obično biva, pa lepota uvek traži da izađe na svetlost dana, i Resavsku pećinu su otkrili svilajnački planinari predvođeni jednim pastirom u drugoj polovini 20. veka.

izvor: resavskapecina.rs

I tada ova veličanstvena jama u istočnoj Srbiji postaje poznata širom sveta. I što se više istraživala i godinama preuređivala, postajala je poznatija, sa sve glavnim speleologom dr Jovanom Petrovićem.

izvor: resavskapecina.rs

I svi su jedva čekali da obiđu ovu znamenitost izdubljenu u velikom krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac. A kada je to i omogućeno, putešestvija su krenula kroz ovaj prelep kraj prekriven gustim šumama, koje u svojim nedrima čuvaju skrivene tajne lepote i mnogobrojne pećine.

izvor: serbianoutdoor.com

A najlepša od svih je upravo Resavska pećina, koja se sa svojim spletom pećinskih kanala, hodnika i dvorana uklesala u ponore međurečja Resave i njene najveće pritoke Resavice i oboda brda čiji se venac uklještio između dubokog kanjona Suvaje i Divljačkog polja, na mestu gde se spajaju obronci Beljanice i Kučajskih planina.

izvor: beljanica.rs

I baš tu, ispod velikog kraškog polja, obraslog grabovom šikarom, šumama, sočnom travom i livadama prošaranim brezama, skriva se velika pećina. Kroz polje teku dva potoka koji će se pretvoriti u dve reke ponornice i uroniti u zjapeće ponorske jame nedaleko od ulaza u Resavsku pećinu.

izvor: resavskapecina.rs

A kad se u nju kroči, susrećete se sa lepotom koja oduzima dah. U hladnoći i tami, obasjana mnogobrojnim reflektorima, sva u belim, žutim i crvenim tonovima, izaziva strahopoštovanje samom činjenicom da postoji već 80 miliona godina, a da su u njoj neobične figure i ukrasi, koje je oblikovala sama priroda, stvarani i više od 45 miliona godina. Pa nije ni čudo što je zbog raznobojnosti i raskoši pećinskog nakita zovu i “Resavska lepotica”.

foto dr Josip Šarić

Već na samom ulazu dočekuju nas ukrasi nastali rastvaranjem kalcijum karbonata. Njihova boja zavisi od minerala kroz koji prolazi voda, pa su tako crveni, koji privlače najveću pažnju, nastali od oksida gvožđa, žuti od primesa gline, a beli kao sneg od kristala kalcijuma.

foto Darko Veselinović

Pećina se sastoji od tri nivoa, a samo su dva dostupna našim pogledima. U toplim jaknama u hladnoći ponora, stepenice vode ka prvoj, Gornjoj galeriji. Na njenom početku nalazi se Dvorana sraslih stubova ili Kolonada, koja je dobila ime po stubovima koji su svoju nežno žućkastu boju dobili zahvaljujući kalcitu. Oni se protežu od poda do tavanice i zapravo predstavljaju srasle stalaktite i stalagmite. Za ove vertikalne pećinske ukrase veruje se da su nastali kao posledica zemljotresa i pomeranja zemljine kore, koji su se tada razdvajali, pa vekovima opet spajali.

izvor: resavskapecina.rs

Iz nje se stiže u drugu, Dvoranu košnica. Odmah nam se ukazuju male neobične pećinske figure koje podsećaju na nekadašnje košnice pletare, koje su se u davna vremena pravile od pruća i blata. Po njima je i dobila ime.

izvor: resavskapecina.rs

Sa sledećom dvoranom spaja je kanal napravljen od crvenih breča, lomljenih oblika nastalih od više različitih spojenih stena, po kojima je Resavska pećina jedinstvena. Ovaj kanjonski prolaz je i najsuvlji deo pećine, bez ukrasa, a po njegovoj sredini ide Slepi tunel, dug više od 20 metara.

izvor: resavskapecina.rs

On dovodi do treće dvorane, Predvorja istorije. Uovom hladnom, ali ipak skrovitom delu pećine pronađene su kamene sekire, vrhovi kopalja, lobanje polarnih lisica i ognjište praistorijskog čoveka. To nas ponovo podseća koliko je stara ova veličanstvena pećina. A ona nas dalje vodi ka Stazi okamenjenih vodopada i pećinskih orgulja, koje proizvode različite zvukove ako dodirnemo neki od stalaktita. Ovde se nalaze i dva kipa od belog kristala, kojima su dodeljena imena Deda i Baba, ali i mnoštvo stalagmita u obliku ljudskih figura, od kojih su najlepši Dečak sa šeširom i Devojka sa punđom. I prosto se ne zna da li je priroda imala više mašte dok je stvarala ove fascinantne detalje ili oni koji su im davali imena.

izvor: resavskapecina.rs

Tunelom se stiže do poslednje odaje prvog nivoa. To je najlepša od svih, Kristalna dvorana, najbogatija belim, žutim i crvenim pećinskim nakitom i kristalnim formama. Ovde se može videti mnoštvo neobičnih figura: i Obešeno jagnje, i Stopalo slona, i Zatvor, udubljenje u zidu zatvoreno sraslim stlagmitima i stalaktitima u obliku rešetke, ali i Poljubac kroz hiljadu godina, stalagmit i stalaktit kojima je potreban još samo centimentar da se spoje, a za toliko je potrebno čak celih hiljadu godina.

izvor: resavskapecina.rs

Put u Donju galeriju vodi spiralnim stepenicama. Ona je stvarana erozijom i razlaganjem krečnjaka, pa je tako nastalo i nekoliko odvojenih dvorana. Na samom početku je najveća i najlepša, koja se nalazi na najnižoj dubini pećine dozvoljenoj za posetioce, celih 80 metara ispod ulaza. Ime Koncertna dvorana dobila je zbog akustičnosti, a zovu je i Dvorana kipova jer se u ovom delu, koji zauzima sam centar ove ogromne jame, nalazi jedan od najupečatljivijih kipova – Majka sa detetom, zaštitni znak Resavske pećine.U ovoj neobičnoj igri prirode kao nadarene vajarke, na crvenoj figuri visokoj 12 metara, lica su “obojena” belim kristalima.

izvor: riznicasrpska.com

Osim njega, ovde su i kipovi Afrodita i Džamija, a iza stepenica se nalazi okamenjeni vodopad sa tri stalagmita, od kojih je najveći Krivi toranj u Pizi. Najvažniji deo u ovoj dvorani svakako čini noseći stub, visok 30 i prečnika 27 metara. Na njega se oslanja cela Resavska pećina, a on je sastavljen od čitavog niza krečnjačkih blokova, takozvanih “pršljenova”, sraslih pećinskom draperijama. Oni su pokazatelji kako periodi suše i vlage u pećini utiču na njene figure. Iza stuba je skriven kip Pećinska sfinga, tik pored korita nekadašnjeg pećinskog jezerceta. Ispod ove dvorane je i prolaz do trećeg nivoa pećine, koji nije prilagođen posetiocima, a u tami žubori duboka ponornica.

izvor: resavskapecina.rs

Iza Koncertne dvorane i pregradnog zida Ćele – kula, koji je dobio ime po pećinskim ukrasima u obliku ljudskih lobanja, stiže se u Bobanovu dvoranu. Ona je nazvana po devetogodišnjem dečaku, sinu speleologa dr Petrovića, koji je zajedno sa ekspedicijom istraživao pećinu i prvi kročio u ovu odaju. Ovde se nalaze tri velika stalagmita Porodica Tarana, kao i Suzanin stub, velika figura od aragonita koja na svakih hiljadu godina izraste za po još 1 centimear kubni, a vodu koja mu je za to potrebna ne dobija sa tavanice već je upija na drugi način, pa bi se moglo reći da se sam izgrađuje. U njegovoj blizini je i pećinsko jezerce.

izvor: resavskapecina.rs

Sa sledećom dvoranom spaja je mala galerija Menza, koju su speleolozi koristili za obedovanje. U njoj je okamenjeni vodopad, najlepši u pećini, čiji je gornji deo od crvenih kristala, a ostatak od belih. Pa staza dalje vodi u Koralni kanal, dvoranu sa oblicima koji podsećaju na prave morske korale. Nakit je ovde nastao strujanjem vazduha, što je jedinstven slučaj u svetu. Naime, iz pećine leti struji hladan vazduh, a ulazi topao, dok je zimi obratno, pa kapi vode, koje padaju sa tavanice, vezuju za sebe čestice gline u vazduhu, lepe se za zidove dvorane pa tako nastaje nakit nalik na korale.

izvor: resavskapecina.rs

Poslednja u nizu je Blatna ili Kepina dvorana, koja je dobila ime po speleologu Kepi Radakoviću. Siromašna je nakitom, a po zidovima se nalaze naslage gline.

izvor: resavskapecina.rs

A dole, ispod nas, skrivaju se tamni ponori i neistražene lepote ko zna još kakvih oblika i figura. Ipak, kad se ponovo vratimo na sunce i topao vazduh koji struji sa okolnih brda, osetimo svu lepotu prirode koja blista na svetlošću.

izvor: panoramio.com

U blizini pećine, čisto da nas priroda ponovo podseti koliko je veličanstvena, nalazi se jedan od najvećih i najlepših vodopada Srbije – Velik buk. Ova velika kaskada nalazi se na rečici Vrelo, pritoci Resave, koja izvire iz snažnog kraškog izvora na padinama šumovite planine Beljanice. Na celom području Resave nalazi se više izvora koji izbijaju i natapaju planinski predeo bistrim vodama, koje se hrane vodom iz krečnjačke unutrašnjosti ili predstavljaju površinske nastavke podzemnih tokova ponornica, a Veliko vrelo, izvor istoimene reke je najlepše. Ispod njenih vertikalnih odseka skriva se Radoševa pećina.

izvor: wikipedia.org

Nekada su njene vode pokretale vodenice i valjavice za sukno. I danas su neke od njih još sačuvane, kao podsećanje na neka lepa davna vremena.

izvor: wikimedia.org

Ponekad je reka bujna, pa se i sam izvor preliva u svojoj jačini. Ponekad je slaba, pa maltene prestane da teče. Pretpostavlja se da to zavisi od pozemne reke koja prolazi kroz široke pećinske kanale, čiji su izlazni otvori pokriveni blokovima na strmim planinskim padinama. Budući da ona hrani ovaj izvor, otud promenljivost u bujnosti vode.

izvor: wikimedia.org

Iako na samom izvoru reka ima veliki pad, pa brzo nakon njega gradi nekoliko manjih kaskada, njen najlepši deo svakako je vodopad Veliki buk ili Lisine. To je pravi primerak akumulacionog vodopada, nastao taloženjem bigra, ispod koga se formiralo jezerce okruženo bigrenim blokovima.

izvor: resavskapecina.rs

Dugo je smatran najvišim vodopadom u Srbiji, dok krajem 20. veka nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini. I pored toga, ovaj dragulj prirode na padinama Beljanice zajedno sa izvorom je pod zaštiom države kao park prirode “Vodopad Lisine”.

foto Stanko Kostić

I još se jedan dragulj skriva među šumovitim brdima – manastir Manasija. Ovaj najznačajniji spomenik srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina Moravske škole smestio se, opasan visokim zidovima, na obalu reke Resave. On je zadužbina despota Stefana Lazarevića i izgrađen je u 15. veku, a manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici.

izvor: wikipedia.org

Burna istorija Balkana diktirala je gradnju velikih zidina, koje su povezane sa 11 kula, od kojih je najveća donžon kula, nazvana Despotova. Početkom 21. veka u njemu su pronađeni zemni ostaci, za koje se ispitivanjem utvrdilo da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću, ktitoru manastira, koji počiva na mestu koje je za života najviše voleo.

foto dr Josip Šarić

Pa kad se čovek osvrne na sve lepote ovog kraja koje ga okružuju i davna vremena od kojih postoje, oseti svu prolaznost života i večnost prirode. S jedne strane fascinantni oblici stvarani milionima godina u tišini i tami, spiranje i odranjanje planinskih litica i nezaustavljivi prodor vode koja dubi stene i širi pukotine, u naumu da pronađe svoj put, i nasuprot tome, čovek, čiji je život kratak kao treptaj oka, ali koji se trudi da bar malo prevari prirodu ostavljajući iza sebe graditeljska i umetnička dela neprocenjive vrednosti. Pa bar da se tako nakratko zavara da joj je ravnopravni takmac.

izvor: beljanica.rs