Mokra gora – bajka u zagrljaju Tare i Zlatibora

Srbija možda nije velika zemlja, ali ima toliko prirodnih lepota da ni sami ne znate na koju stranu da krenete ne biste li je celu istražili. Neko voli talasasta žitna polja Vojvodine, neko krševite predele istočne i južne Srbije, neko pitome doline, livade i bregove Šumadije, ali Zapadna Srbija skriva najraskošnije lepote bujne prirode. A u njoj, kao mali dragulj, leži selo neobičnog imena – Mokra Gora.

izvor: panoramio.com

Smešten između dve zemlje, Srbije i Bosne i Hercegovine, usred planinskih masiva Zlatibora i Tare, u razvođu Belog Rzava, koji se niz svoje svetlo kameno korito sliva sa jedne i Kamešine sa druge strane, ceo kraj kao da nije sa ovoga sveta nego se sa stranica nekih starih narodnih bajki spustio na brdovito tlo.

izvor: parkprirodemokragora.org.rs

Legenda kaže da je selo Mokra Gora dobilo ime zahvaljujući Mustaj begu iz Priboja. Kada je jedne noći na ovom mestu zanoćila njegova vojska, uporno su pokušavali da založe vatru koristeći sirovo drvo, ili kako se to nekada govorilo, goru. Pošto im to nikako nije polazilo za rukom, stalno su govorili : "Ala je ova gora mokra!" I tako je selo dobilo ime.

izvor: insiderserbia.com

Celo rasuto po brdima i obroncima dve planine, jedno je od retkih koje ima tako veliku visinsku razliku. Naime, nije lako popeti se na njegovu najvišu tačku, na više od 1500 metara - vrh Zborište, najviši vrh Tare, sa čijeg se vidikovca kao na dlanu vide crnogorske planine Maglić, Bioč i Volujak, pa pogled puca sve do Romanije i Jahorine u Bosni.

foto Rajko Krčmar

Nije lako ni spustiti se do najniže, koja iznosi "svega" 460 metara. Nekoliko desetina metara manje da bi i sama postala planina.

foto Stanković Milomir

Iznad ovog živopisnog sela, tačnije njegove železničke stanice, na 700 metara nadmorske visine, nalazi se brdo Mećavnik, a na njemu kao čarolijom stvoreno malo filmsko etno-selo Drvengrad. 

izvor: panacomp.net

Ono je izgrađeno početkom našeg veka, zahvaljujući režiseru Emiru Kusturici, za potrebe snimanja njegovog filma "Život je čudo". Kad je snimanje završeno, Drvengrad je ostao i sve više se izgrađivao. Svojim neobičnim izgledom, koji kao da podseća na neka davna vremena, postao je mesto koje ima svoju dušu.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Od kapije pa sve niz glavnu ulicu, koja se završava drvenom crkvom Svetog Save sa zvonikom, koja podseća na ruske crkve brvnare, sav je načičkan kućicama od drveta, od kojih su neke izgrađene, a neke prenete iz kremanskog kraja. Zbog toga Drvengrad, kad se gleda sa nekog od okolnih brda, liči na malo mesto iz mašte, a kad napada sneg, zaliči na pravu bajku iz dalekih ruskih bespuća.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Pa ipak, ono što najviše krasi Mokru Goru zasigurno je pruga uskog koloseka i u okviru nje čuvena Šarganska osmica. Nastala kao ideja entuzijasta istoimenog udruženja, vratila je dah starih dana i od ovog pomalo zaboravljenog kraja napravila kutak Srbije u kome kao da je neko davno prohujalo vreme stalo.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Pruga je davnih dana, početkom prošlog veka, počela da se gradi u vreme Austrougarske carevine. Najveću prepreku pravilo je brdo Šargan, za koga dugo nije moglo da se pronađe rešenje. Posle mnogo peripetija, pa čak i nesreće prilikom izgradnje 1923, pruga je konačno otvorena dvadesetih godina prošlog veka i povezivala je Beograd sa Dubrovnikom. U to vreme na njoj je saobraćao parni voz "Ćira" sa drvenim vagonima, koji je ovu relaciju savlađivao za puna 24 časa.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Sve se promenilo polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je pruga uskog koloseka proglašena za neisplativu. Tada je i uklonjena.

izvor: turistickaorganizacijauzica.org.rs

Trideset godina kasnije, ostvarena je ideja udruženja "Šarganska osmica", obnovljen je najlepši deo stare pruge koji je povezivao Užice i Sarajevo, deonica između stanice Mokra Gora i Šargan – Vitasi. I ponovo je zahuktao stari parni voz »Ćira«, danas romantičnog naziva "Nostalgija", koji opet sa sobom nosi putnike kroz predele tako lepe da od njih zastaje dah.

izvor: oliver-turizem.si

Tako su pruga, stari vagoni i lokomotiva postali zaštićeni spomenici tehničke kulture i zahvaljujući tome je Šarganska osmica postala jedinstveni muzej na otvorenom.

foto James Walte

Za sat vremena vožnje voz savladava šarganske padine kroz čak 22 tunela i pet mostova. Dok klopara u ujednačenom ritmu, a iza njega ostaju beli pramenovi pare iz lokomotive, lepota koja ga sa svih strana okružuje je nemerljiva.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Pa ipak, bez obzira na izuzetnu lepotu predela, pruga je najpoznatija po graditeljskom "čudu", po kojoj je i dobila ime. Naime, rešenje projektanata za lakše savlađivanje uspona na Šarganu bila je pruga u obliku broja 8. Tako se premostila visinska razlika od čak 300 metara. Izgradnjom pruge ovakvog oblika voz dva puta prolazi kroz istu tačku, što je čini posebno interesantnom.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Dok se vozite "Ćirom", tačnije današnjim vozom "Nostalgija", ne znate gde pre da gledate. Kad zavrne, vide se svi vagoni, pravi starinski, i lokomotiva koja hukće i ostavlja za sobom beli oblak dima.

izvor: kurir.rs

Ispod su uzani klanci, vode žubore u dubini, između stena tamne smrče koje streme ka modrom nebu. Kakav divan poklon prirode za oči navikle na gradske ulice i beskrajne nizove solitera! Ništa drugo sem da se divimo.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

A krajolik nestvarne lepote smenjuje se onom brzinom kojom ide voz. Pa čas uroni u tamu tunela, pa naiđu napukle stene i kamenjari Šargana, pa se pogled otvori ka beskrajnim vencima planina, prostranim provalijama i bistrim potocima koji se ulivaju u reku Kamešinu.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

A ona, plava kao prolećno nebo koje se razliva preko jarkozelenih mokrogorskih i kremanskih bregova stiže pravo sa zlatiborskog vrha Vijagor i krivuda podno Šargana dok njen žubor ućutkuje kloparanje "Ćire".

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Uz njene obale u senkama vrba nalaze se mnogobrojni lekoviti izvori, od kojih je najpoznatiji Bele vode, skriven pored živopisnog mosta i prelepe crkvice Svetog Jovana Krstitelja.

izvor: stazeibogaze.info

Kamešina je ipak najpoznatija po vodopadu izuzetne lepote - Veliki skakavac svoje vode rasipa sa visine od  25 metara.

foto Paunović G.

  

I kao što svojim tokom stalno prati prugu, tu je od njenog početka, od železničke stanice Mokra Gora.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjig Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Na svom putu pruga joj se malo primakne, pa se opet odmakne, kako diktiraju bregovi i prevoj preko Šargana, na kome se nalazi razvođe reka i linija koja razdvaja Taru od Zlatibora. Pa voz čas zaroni u guste šume hrasta i bukve i tamne prelive borova i smrča, pa bljesne pod suncem nad livadama šarenim od božura i ljiljana i bujnim zelenim pašnjacima.

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Sledeća je stanica Jatare, koja je nekada davno služila za ukrštanje vozova i bila poznata po tome što na njoj nikada niko nije izašao niti kupio kartu. 

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Danas je podjednako posećena kao i ostale, a od nje počinje i najveći uspon. 

izvor: tripadvisor.rs

Na samoj stanici  se nalazi vodopad na steni kod vidikovca Orlovo gnezdo, sa koga se pruža spektakularan pogled na Šargan, koji u svim bojama proleća buja pod blistavim sunčevim zracima.

foto Stanković Milomir

I tako sve dalje krivudavom prugom do stanice Golubići, na kojoj je sniman film "Život je čudo". 

izvor: republik.rs

Iznad nje se nalazi vidikovac Krst, sa koga se pruža najlepši pogled na Šargansku osmicu, njena dva tunela i neobičan splet pruge, zahvaljujući kome se posmatrač lako može zbuniti i zapitati na koju stranu voz ide, a sa koje je došao.

foto Stanković Milomir

Pa sve dalje, prugom koja krivuda kroz divlje predele netaknute prirode. Kroz šume borova između čijih grana se provlače zraci sunca i u čijim senkama se naslućuju tragovi lisica, srna i divljih mačaka. I u kojima se, kad voz prođe, ponovo začuje kuckanje detlića i pesma senica, ševa i crvendaća.

izvor: mokragora.info

  

Poslednja stanica obnovljene pruge je Šargan – Vitasi, u čijoj je blizini je i najduži tunel, Aleksandar I, dug preko kilometar i po.

izvor: dalekoodposla.com

Ovde pruga beleži najvišu nadmorsku visinu od preko 800 metara, pa se u ovom kraju, u strmim krečnjačkim odsecima može pronaći redak zaštićeni cvet alpskog različka. 

foto Predrag Sibinović (motiv iz knjige Predraga Sibinovića "Romantika železnice")

Ali i šareni planinski šargani, po kojima je ceo kraj i dobio ime, i gnezda orla zmijara i sivih sokolova.

izvor: telegraf.rs

Kraj stare pruge zadire duboko u predele kremanske kotline, severnog dela Zlatibora, neopisive lepote, u kojoj se nalazi selo Kremna, čuveno po proročkoj porodici Tarabića iz 19. veka, oko kojih su se ispredale mnogobrojne legende vezane za "Kremansko proročanstvo".

izvor: turistickaorganizacijauzica.org.rs

Stanovništvo ovog kraja najviše se uzdalo u viziju Mitra Tarabića da će se njihova pruga i u dalekoj budućnosti koristiti, ali ne radi posla i potrebe nego radi "odmorišta i uživancije".

izvor: tara-planina.com

Verovali ili ne verovali, pruga i padine Šargana i pobrđa Tare i Zlatibora na kraju su zaista i postale čuvene, ne samo u Srbiji nego i u celom svetu. Zahvaljujući tome ceo kraj je početkom veka stavljen pod zaštitu države i poneo je naziv Park prirode Šargan i Mokra Gora.

izvor: serbianoutdoor.com

U visokim brdima i kamenim stenama Šargana i Mokre gore kriju se raskošne priče o ćudima prirode stare preko 350 miliona godina. Ovo tlo pamti i vulkanske erupcije i razorne zemljotrese, prekrivali su ga i napuštali pradavni okeani i mora, izdizale se obale i pomerale planine, topila jezera i sušili ga vetrovi. 

izvor: turistickaorganizacijauzica.org.rs

Zahvaljujući burnim zbivanjima nastajale su visoke planine koje se stapaju nad Kremnom i Mokrom Gorom, nazubljeni vrhovi, a pod njima klisure i kanjoni. I priroda nesvakidašnje lepote.

izvor: parkprirodemokragora.org.rs

Onakva kakva nas tera da se zamislimo koliko ona slobodno diše pored nas i da li joj u tome pomažemo ili odmažemo. I na kakav način je vidimo. Da li kao nešto što treba da pazimo ili čuvamo ili kao nešto što treba da pazi i čuva nas? A odgovor je jednostavan: videćemo lepotu prirode samo ako je i u sebi nosimo. A onda ćemo i znati da je cenimo. I osećamo poštovanje, jer je to najmanje što ona zaslužuje.

izvor: parkprirodemokragora.org.rs

P.S. Naslovna fotografija je autorsko delo Slavenka Vukasovića
Svi zainteresovani za knjigu Predraga Sibinovića "Romantika železnice" mogu da mi se jave na mejl simkaimario@gmail.com