четвртак, 15. децембар 2016.

Radan - planina okamenjenih svatova









Na jugu naše lepe Srbije protegla se velika planina. Nije kao druge krševita i divlja već pitoma i puna mirisnog šumskog daha. Ali opet tajanstvena, obavijena mnogobrojnim legendama i neobičnim pričama. I uvek drugačija. Kad po njemu zablista vrelo sunce ili zasvetlucaju pahulje, kad požuti od jeseni ili se zazelene prolećne livade, Radan nosi svoj sjaj i mami da uronimo u njegove lepote.

izvor: jankovac.hr

Iako velik i stamen, kao da ga sa svih strana ponešto čuva. Bilo da su to planinski venci sa severa, gradovi šćućureni sa sve četiri strane sveta po njegovim obroncima ili dve velike reke koje ga obgrljuju svojim koritima.
foto Zvonko Marjanović

Stoji ovde Radan još od davnina, još otkad su se pre nekoliko stotina miliona godina Rodopske planine nabirale, pa kidale, pa se opet podizale. Nastala na  samom prelazu između Rodopa i Dinarida, ova drevna planine južne Srbije sva je od starih vulkanskih stena i tvrdih granita iz kojih izbijaju bezbrojni izvori i koje neštedimice mrve gorski potoci.

izvor: ttgroup.rs

Sa najvišeg radanskog vrha Šopot pogled puca na sve četiri strane sveta.

foto Zoran Nikolić

Daleko na severu je reka Toplica, najveća pritoka Južne Morave, koja ovu veliku planinu obgrljuje sa jedne strane, spuštajući se sa najvišeg kopaoničkog vrha. Dok vijuga između Kuršumlije i Prokuplja, pravi najseverniju granicu do koje dopire Radan.

izvor: mapio.net

Ali do Toplice ima mnogo, čitav venac planina koje Radan štite od hladnih i vlažnih struja. Na horizontu se ređaju i nadmeću u svojim vrhovima Pasjača, Vidojevica, Sokolovica i Rgajska planina.

izvor: stazeibogaze.info

I nisu one jedine, tu su i Arbanaške planine i Petrova gora, ali njihove stene kao da su od istog materijala kao i radanske, pa ih naučnici svrstavaju u njegove ogranke.

foto Miloš Živković

Ovaj deo planine nosi posebnu čaroliju kad dođe zima i planinski venci se stope sa magličastim horizontom pa se ne zna gde počinje nebo, a gde vrhovi, beli od debelih snegova. Tad se sve smrzne pa u dugim noćima puca i kamen i drvo. Ali samo do proleća, kad sunce svojim zracima istopi led pa se svuda čuje žuborenje i stropoštavanje sa visokih grana. A kad se livada oslobodi svojih snežnih ćilimova, izroni pokoja skrivena čašica visibabe. Lepota prirode zadivljuje na svakom koraku.

foto Miloš Živković

Na istoku se proteže veliko zeleno prostranstvo. Ka Pustorečkoj kotlini nigde ne zapinje pogled kao sa drugih strana. Preko nje sunce rasipa tople zrake, pa zahvaljujući tome sve više zagrevu zemlju i planinske stene i tako joj blaži klimu i hladne zime.

izvor: filmskelokacijejuga.com

I tako od pamtiveka. Pre mnogo miliona godina, zahvaljujući blagotvornom dejstvu sunca, sačuvane su retke biljke iz prašuma ledenog doba.

izvor: opanak.rs

Kotlina je dobila ime po Pustoj reci, koja počinje tik ispod Šopota, kada tri manje reke sliju svoje vode u jedan tok.

izvor: panoramio.com

Spuštajući se sa radanskih padina, brzo se sliva u kotlinu. Zato se sedamdesetih godina prošlog veka došlo na ideju da se njen tok iskoristi za snabdevanje vodom Lebana i Bojnika, gradova pod Radanom. Tada je njenim pregrađivnajem nastalo veštačko  Brestovačko jezero, bogato ribom, ali i lepotama prirode u svojim malim zalivima i poluostrvima.

foto Zvonko Marjanović

I posle jezera Pusta reka nastavlja da teče i stapa se sa Južnom Moravom kod mesta Doljevci, u blizini njenog ušća sa Toplicom.

foto Zvonko Marjanović

Ali da istok ove planinske lepotice nije samo ravan, dokaz je Petrov vrh, sa koga se radanske šume i livade i Pustorečka kotlina vide kao na dlanu.   

izvor: southsebia.rs

Na njegovom zaravnjenom delu nalazi se i mala crkva Svetog Petra. 

 
izvor: southserbia.rs
 
U ovom kraju radanske šume su tako guste i mirisne da mnogi smatraju da nigde nema lepših. U bujnom rastinju pod visokim stablima bukava i hrastova, tamo gde je uvek sveže pri tlu, u senkama drveća skriva se mnoštvo gljiva i šumskih jagoda, a mahovine na kori ostavljaju svoj nežni baršunasti trag. 

izvor: obidjisrbiju.com


U njima se sve ori od cvrkuta ptica i zujanja insekata. I tek se odjednom probije žubor nekog od bezbrojnih planinskih izvora ili potoka. 

izvor: obidjisrbiju.com


U ataru sela Ivanje nalaze se najlepši pašnjaci i livade, u proleće i leto tako zelene da mame da uronite u njihov miris i nežne trave tople od sunčevih zraka. Ovde se rasulo silno lekovito bilje, po kome je Radan nadaleko poznat.

izvor: panoramio.com

Kad dođu najtopliji dani u godini, sve se zažuti od maslačaka, jagorčevina i procvetalog kantariona, prošara rumenim bulkama i poput pene belim cvetovima hajdučke trave i kamilice. A spokoj pod suncem remeti samo bruj pčela i nečujan lepet leptirovih krila. 

izvor: putokaz.me

Selo Ivanje poznato je još po jednom prirodnom fenomenu, a za neke đavoljoj sili koja iskušava ljude. Reč je o »uzbrdnoj nizbrdici«, deonici puta na kojoj se automobili sa isključenim motorom kreću uzbrdo, kao da je u pitanju neka greška sile gravitacije. Pa ipak, nije to ništa drugo sem optička varka jer se pred našim očima sve odvija usred pošumljenih obronaka planine gde nemamo jasan pogled na horizont.

izvor: serbia.com

Nedaleko odatle, na uzvišenju iznad dve reke i malog grada Lebana, kao kruna se nekada šepurio Caričin grad, ili kako se onda zvao, Justinijana prima. Danas su tu samo ostaci nekada značajnog vizantijskog centra, koji je u 6. veku podigao car Justinijan ne bi li se nekako zahvalio svom zavičaju, a prema predanju, upravo padinama Radana.

izvor: wikipedia.org

O drevnim ruševinama nije se znalo ništa sve do kraja 19. veka kada ih je srpski književnik Mita Rakić opisao u časopisu »Otadžbina«. Tada su počela i istraživanja, prekidana ratovima, ali nastavljana u decenijama mira. Tako je i otkriveno da je u pitanju stari vizantijski grad, centar arhiepsikopije koja je imala jurisdikciju nad provincijom Severni Ilirik.

izvor: wikipedia.org

Nekada veličanstven, opasan bedemima koji su ga čuvali od surovih varvara, na najvišem centralnom delu uzdizao mu se Akropolj. Bio je ukrašen  popločanim gradskim ulicama, stubovima sa arkadama, palatama, katedralama i mnoštvom trgova sa malim crkvama. Daljim iskopavanjima otkriveno je da je grad imao čak i malo veštačko jezero zahvaljujući kojim se snabdevao vodom za piće. Tako su spomenici, vekovima zatrpavani pa potom otkriveni, postali najlepši primeri vizantijske arhitekture na Balkanu.

foto Zlatimir Ilić

Na jugu Radana se iznad sela Gajtan izdiže Sokolov vis, vrh sa koga je Radan najlepši. 

foto Nenad Nikolić

Pod čistim modrim nebom i suncem koje razliva svoje zrake i ulepšava svet puca pogled na sve strane sveta.   

foto Nenad Nikolić

Na sever preko cele Radan planine, na jugozapad sve do Šare, Koritnika i Paštrika, pa čak i do Prokletija i Oštrog koplja. 
foto Nenad Nikolić

 A ako se okrenete ka istoku, videćete kako se na horizontu ocrtavaju Besna Kobila i Dukat.

foto Nenad Nikolić

Odavde se proteže i nastavak Radana, Majdan planina, sa čuvenim rudnikom Lece, koji se grana ispod njenih stena. Poznat još od rimskih vremena, skriven je u kršu i šumama planinskih obronaka. Vekovima produbljivan, od strane čuvenih rudara Sasa, pa kasnije srpski, prelazeći iz ruke u ruku, iz privatne u državnu svojinu, i danas radi i iz njega se vadi ruda zlata, srebra, cinka i olova.

izvor: juznevesti.rs

A na samom jugu Radana vijuga reka Jablanica, i na njoj Sijarinska Banja. Rasuta na padinama dve planine, Radana sa jedne i Goljaka sa druge, sva se zeleni od bujnog rastinja na letnjem suncu dok gejziri njenih lekovitih izvora šikljaju put neba. 

izvor: mapio.net

A Jablanica sa južne strane teče i deli Radan od drugih planina. Njene bistre vode u proleće umeju tako da nabujaju da donose mnoge muke onima koji uz nju vekovima dele i dobro i zlo. Kad poplava nema, sva je od burnih tokova i brzaka koji dube klisure i odlamaju stene u svojim dolinama. I sve tako do Leskovačke kotline, gde se lenjo valja dok se ne ulije u Južnu Moravu.

izvor: mapio.net

Sa zapada Radan obgrljuje reka Kosanica i teče kroz  kraj najvećih predanja i tajni.

izvor: panoramio.com

Jednu od njih predstavlja zaseban, nekada vulkanski vrh, koji je danas zaravnjen, i na njemu Ivan kula, arheološko nalazište srednjovekovnog utvrđenja. Ovde je nekada bio grad Ivana Kosančića, ali je danas od svega ostala samo kula visoka preko deset metara, koja stoji na rimskom kastelu. Prema predanju, iz njega su Ivan Kosančić i Milan Toplica sa svojom vojskom pošli u Kosovski boj.

izvor: zivetisaprirodom.info

Nedaleko odatle, pod tamnim šumama Prolomske planine, skrilo se selo Prolom, a nedaleko od njega čuvena Prolom Banja. Iako poznata po mnogim toplim lekovitim izvorima, još u doba Rimljana, ponovo je počela da se koristi tek posle Prvog svetskog rata.

izvor: androidvodic.com

I opet se vratio svet da se u njoj leči, ali i da se podseti nekih starih slavnih dana. A u ovom kraju toga ima napretek.

izvor: mapcarta.com

U dolini Prolomske reke poznata po čuvenju, nalazi se crkva brvnara Lazarica, posvećena knezu Lazaru, jedina ovakve vrste u slivu reke Toplice. Predanje kaže da su se u njoj pričestili ratnici pred odlazak u Kosovski boj. 

izvor: tokursumlija.rs

Nju krasi jedna tajanstvena priča, tako česta među radanskim stanovnicima –  priča o šest uvijenih stabala šljive. I ovde je predanje jače od nauke i prirodnih fenomena. Veruje se da su ratnici nakon pričešća šest puta obišli crkvu, moleći se za pobedu na Kosovu. Nakon poraza šljive su nastavile da se uvijaju u smeru u kojoj su slavni srpski vitezovi hodali pred boj.

izvor: casopishorizont.com

U njenoj blizini, u ataru sela Rudare, nalazi se još jedan prirodni fenomen – veliki Kameni zid, dug sto, a visok deset metara, čija se starost procenjuje na više od pedeset miliona godina. I on je svedok nekadašnjih burnih vulkanskih vekova, pogotovo njegovi horizontalno poređani stubovi od bazalta, koji su nekada davno nastali od stvrdnute lave.

 
izvor: ttgroup.rs
 
Sa druge strane, kao i za sve drugo tajanstveno na ovoj planini, narod je i za njega imao svoju priču. Suprotno nauci, verovalo se da je ovo ostatak kule koju je podigao Branko Mladenović, srpski plemić i rodonačelnik čuvene dinastije Brankovića.

 
izvor: opanak.rs

Nedaleko odatle, na padinama i skriven u šumi, nalazi se najlepši vodopad Radana – Ripivoda. Sav u kaskadama visokim i 40 metara, veličanstven je u proleće, kada kao da se otopljeni snegovi i sve aprilske i majske kiše sliju u njega. Tada se voda u beloj peni sjuruje preko stena praćena velikom bukom šuštanja i tutnjanja i baca kapljice i dah vlage na svakoga ko priđe bliže.

foto Zoran Nikolić

Pa ipak, ono po čemu je Radan najviše poznat, ne samo kod nas nego i u celom svetu, jer je ušao u najuži krug izbora za sedam svetskih čuda prirode, ali i mesto oko koga se ispletalo najviše legendi, ipak je Đavolja varoš.

izvor: zivetisaprirodom.info

Ovaj jedinstveni kutak kojim je priroda obdarila planinske obronke nauka objašnjava na jedan, a narod, opet, na sasvim drugi način.

izvor: wikipedia.org

Pa ipak i jednima i drugima izgledaju isto: na jednom mestu skupilo se preko dvesta zemljanih kula koje na vrhovima imaju kamene blokove poput kapa. Različitih su visina i širina, neke su manje i dostižu svega dva metra, a neke su opet vrlo visoke i vitke, pa idu nebom pod oblake i čitavih petnaest metara.

izvor: exploreserbia.com

Nauka kaže da su neobične figure nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode. Nekada su i same bile deo zemljišta, koje je oduvek bilo rastresito, ali i čvrsto, a česte vulkanske erupcije i zemljotrsi pravili su stalne promene oblika. To je razlog što se u zaleđu kamenih kula nalaze stene različitih boja. 

izvor: trekearth.com

Dokaz da ovde nije samo priroda dala doprinos nego je i čovek umešao svoje prste su posečene radanske šume. Zahvaljujući tome više ništa nije moglo da  zadržava vodu koja se slivala sa radanskih obronaka. Snažnom erozijom i bujicama koje su stvarale kiše spirali su se mekši slojevi zemlje, a na vrhu ostajale tvrde stene.
 
Tako su nastale kule i na njima kameni blokovi poput kišobrana. I što se voda sa nanosima zemlje vekovima sve više slivala, i stubovi su se istanjivali pa su na kraju postali pravi glavuci sa kamenim kapama.

izvor: wikipedia.org

Narod, sa druge strane, kao da se nadmetao u zanimljivim pričama i praznoverjima. Legendi je više, neki vole onu o zlom i surovom agi koji je šurovao sa nečastivim, pa jednog dana razrušio grad a stanovnike pretvorio u kamene kule. Drugi spominju svatove, ali dve grupe koje su predvodile različite mladiće oko jedne devojke, pa su se sukobili, a okamenjeni su da ne bi počinili još veće zlo i ostavljeni da im se u narednih sto godina ohlade glave. Iako to hlađenje, po svoj prilici, traje i danas.

Ipak, najpoznatija je ona o rodoskvrnuću i pokušaju da brat i sestra stupe u brak, po želji nečastivog, kada je to sprečio sam Bog skamenivši njihove svatove, pokazavši time da nijedan greh neće proći nekažnjeno.

izvor: blic.rs

U ovom neobičnom parku prirode najlepše je sa vidikovaca posmatrati kamene kule, koje u svako doba dana izgledaju drugačije, zahvaljujući sunčevim zracima koji ih zasipaju sa raznih strana, ili uveče, kada pod led osvetljenjem u 28 boja dobijaju još mističniji prizvuk. Ali za njihovom lepotom ne zaostaju ni dva izvora neobične boje.

izvor: tokursumlija.rs

Oba su veoma kisela, a zajednička su im i maštovita imena. Naime, jedan se zove Đavolja voda i smešten je u Đavoljoj jaruzi. Drugi je u Paklenoj jaruzi, zove se Crveno vrelo i privlači pažnju izuzetnom vatrenom bojom svoje vode.

foto Snežana Ilić Petrović

I za njih je narod ispredao svoje priče, smatrajući da su oba đavolje rabote, pogotovo izvor boje rđe, a objašnjenje je jednostavno. Sve potiče od vode koja spira vegetaciju i zemlju bogatu gvožđem, koga je pun obližnji rudnik, pa otud crvena boja. 

izvor: wannabemagazine.com

Pa ipak, svi se slažu oko jednog – Đavolja varoš je mesto izuzetne lepote i retkosti pa je s pravom od polovine prošlog veka stavljeno pod zaštitu, a sredinom devedesetih proglašeno za prirodno dobro od izuzetnog značaja.

 
izvor: serbia.com


Tajanstvena ili ne, Radan planina je mesto gde se odmara duša. Mesto gde caruje neizmerno bogatstvo netaknute prirode u šumskim stazama koje se protežu u beskraj, u tajanstvenim starim vodenicama koje na potocima grize zub vremena i u sunčevim zracima koji drhte na kapima rose po vlatima sočne trave.

izvor: obidjisrbiju.com

A kad padne noć, pa nebo postane svetlo od bezbrojnih zapaljenih zvezda, tad najbolje vidimo da je priroda najbliža savršenstvu. I da se jedino u njoj može pronaći nepomućeni mir i spokoj.

foto Zvonko Marjanović




 

 
 


 



Нема коментара:

Постави коментар