Na severnom kraju Zlatibora, u Kremanskoj kotlini, kraju punom mistike i narodnih priča o proročanstvima čuvene porodice Tarabića, spajaju se četiri reke. Neka s Tare, neka sa Zlatibora, nose svoje hladne nemirne vode i u Pustom polju, na mestu koje se zove Sklopovi, Bratešina, Konjska reka, Užički potok i Tomića reka stvaraju jednu veliku. Tu nastaje Đetinja, koju ove hladne vode čine tako jakom da će silovito probiti svoj put kroz krečnjačke litice i krivudati dubeći planine.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
I upravo ovde, na samom zapadu Srbije, nastaje jedna od najlepših planinskih reka naše zemlje. Ali ne samo kroz planine, njen put će se naizmenično kretati kroz okomite stene od kojih će jedva naslućivati komade plavog neba i prostrane kotline u kojima će se valjati lagano sve do novih prepreka i useka.
 |
| izvor: panoramio.com |
Kao i kraj iz koga potiče, tako joj je i ime obavijeno mistikom. Stare narodne priče pune mašte davale su i njenom imenu neobična objašnjenja. Neki su skloni da veruju da je ime Đetinja nastalo kao posledica toga što su Turci bacali decu (đecu) u reku, neki opet veruju da njena složenica ima značenje “reka koja teče krivudavim koritom”, a neki da su joj ovo ime dali Turci jer su ga tako izgovarali. Ali najbliže istini je verovatno da njen naziv Cetina potiče još iz rimskog doba i zapravo znači Konjska reka. A da bude još interesantnije, ona danas upravo i nastaje od rečice sa tim imenom.
 |
| izvor: stapari.rs |
I kao i svakoj planinskoj reci, i Đetinji predstoji težak put, pun prepreka koje treba prevazići, a kotline joj dođu kao mesta predaha pred nove izazove. Tako odmah po nastanku sledi klisura Ljuštice da bi je očeličila pred nove dubine, a reka Karačica joj svojim vodama daje snagu.
 |
| foto S. Jovičić |
U Bioštanskoj kotlini Đetinja može da odahne i umiri svoje brze vode koje dube svaku stenu i valjaju svaki kamen. Ovde, u podnožju planine Ponikve, čovek je Đetinju prvi put pregradio i stvorio najveće jezero njenog toka – Vrutci. Ono je nastalo krajem 20. veka gradnjom visoke brane za potrebe snabdevanja ovog kraja rezervama pijaće vode, ali i da štiti od poplavnih talasa otopljenih snegova i voda sa okolnih planina. Lučni zid napravljen u tesnacu klisure zadržava oko 54 miliona kubnih metara vode i pravi veliko jezero koje se proteže sve do sela Bioska.
 |
| izvor: panoramio.com |
Izgradnjom brane potopljeno je naselje Vrutci, a sa njim i ostaci srednjovekovnog manastira Rujan iz 15. veka, posvećenom Svetom Georgiju. U njemu je sredinom 16. veka monah Teodosije štampao Rujansko četvorojevanđelje, prvu štampanu knjigu u Srbiji. Saznavši za to, Turci su porušili štampariju, pa su monasi pobegli u manastir Rača kod Bajine Bašte. A i samo ime Vrutci je nastalo kao odraz dva izvora koji nastaju jedan pored drugog. Jedan je hladan, drugi topao, pa je to dovelo do verovanja da ovo mesto ima posebnu energiju i da je baš zato tu i nastao manastir. Zato je početkom ovog veka on ponovo sagrađen iznad jezera i ponovo obložen crvenim kamenom, koji podseća na rumenu biljku ruj iz doline Đetinje, po kojoj je i dobio ime.
 |
| izvor: panoramio.com |
Prilikom potapanja ovog dela toka Đetinje pod vodom se našao i deo stare pruge uskog koloseka, kojom je saobraćao voz Ćira. I posle pedeset godina putovanja, ona je zatvorena, a umesto nje ostao je samo put ispresecan tunelima i mostovima.
 |
| izvor: stapari.rs |
I taman kad se umiri na svojim širokim jezerskim obalama, Đetinju čeka najlepši i najteži deo puta – Staparska klisura. Preko mnogobrojnih slapova i tesnaca kroz koje voda uporno pronalazi svoj put, burno huči natkrivena stenovotim liticama i impozantnim siparima koji se spuštaju sve do korita reke.
 |
| izvor: stapari.rs |
Ovde se u Đetinju ulivaju i njene najčistije pritoke Sušica i Derventa, o čijoj bistrini svedoči mrestilište pastrmki i one joj daju snagu svojim hladnim vodama.
 |
| foto Predrag Supurović (beleznica.com) |
Prepuna škrapa, vrtača i uvala, u svojim stenama skriva mnogobrojne pećine. Najveća od njih je Megara, jama neobične lepote u blizini zaseoka Mojkovići. Njen naziv je ilirsko – romanskog porekla i znači “svetilište za prinošenje žrtava”. Tu se nalazio hram boga Jupitera Partinskog, božanstvo jednog od ilirskih plemena Partina, koji su nekada davno živeli na ovom području.
 |
| izvor: stapari.com |
Pećina se sastoji iz jednog velikog prohodnog kanala koji se završava visokim usekom i jednog manjeg koji se račva pred pećinskim ulazom i ispod koga huči veliki vodeni tok. A iz njenih dubina napolju nas greje toplo sunce i povetarac nosi tihe korake plašljivih srna i lisica kroz bujne šume.
 |
| izvor: stapari.com |
U klisuri se nalazi i nekoliko termalnih izvora. Svi oni izbijaju u skrovitim vrelima, među bujnim biljkama, na padinama rumenim od ruja, neobične biljke koja raste u dolini Đetinje, u senkama crnih borova, poznatih “stolovaša”, koji izrastaju na nepristupačnim mestima okomitih litica, dok preko njih lepršaju leptiri, po kojima je ova reka čuvena u svetu.
 |
| izvor: stapari.rs |
Ovaj deo Đetinje se naziva i Staparska banja, a smatra se da su na njoj pronađeni kupališni ostaci koji imaju praistorijsko poreklo.
 |
| izvor: stapari.rs |
I ne samo ovde, već i ostaci naseobina iz najranijih perioda ljudske civilizacije na Staparskoj gradini pokazuju koliko je jaka veza prirode i čoveka, klisure i života.
 |
| izvor: stapari.rs |
I tako vekovima vijugaju meandri Đetinje uz strme litice visoke i do 300 metara svojim bučnim šumovima i vodom koja menja svoj put kroz brzake, peni se u takozvanim loncima, pa mirno spušta u zaravnjenim delovima korita.
 |
| izvor: stapari.rs |
Na pojedinim mestima klisura je tako uska da njena širina ne iznosi više od 3 metra. To su Kotlovi ili Skakavac, deo Đetinje koji podseća na kanjon, a nedaleko je i jedinstveni zavoj reke, nazvan Rajski otoci.
 |
| foto Predrag Supurović (beleznica.com) |
Reka dalje teče prepuna virova, pored obala okićenih moćnim naslagama krečnjačkih stena, sve do dve brane sa malim veštačkim jezerima neobične lepote nastalih kada je snaga vode počela da se upotrebljava za elektrifikaciju Užica.
 |
| foto Predrag Supurović (beleznica.com) |
To su Velika i Mala brana u Turici, nastale na prelasku iz 19. u 20. vek i u to vreme su predstavljale najsavremeniji objekat te vrste u svetu. Izgrađene su kao potreba za strujom užičke Tkačke radionice jer je u njoj posle Prvog svetskog rata često nestajala struja.
 |
| izvor: panoramio.com |
U ovom veštačkom jezeru najveličanstveniji je vodopad koji se obrušava sa visine preko 18 metara i prikazuje silu i tutnjavu vode u svoj svojoj veličini.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
I baš tu, gde rečica Volujak spaja svoj tok sa Đetinjom, reka izlazi iz klisure i mirno teče kroz Turičku kotlinu.
 |
| foto Predrag Supurović (beleznica.com) |
Ali samo nakratko jer će uskoro ući u novu, Gradsku klisuru, da podno užičkog Starog grada prođe pored litica visokih i do 50 metara, poput prirodnih bedema, koji sa svojim ruševinama na vrhu kao kruna ispisuje stranice istorije. Ova tvrđava je nastala u ranom srednjem veku i služila je za zaštitu Užica i tadašnjih karavanskih puteva koji su spajali moravsku dolinu sa Bosnom, Hercegovinom i jadranskom obalom, prvenstveno Dubrovačkom republikom. Sa nje se pruža veličanstven pogled na Užice i izaziva divljenje putnika koji prolaze podno njenih obronaka.
 |
| izvor: panoramio.com |
Smeštena na visokoj oštroj steni koja se strmo spušta u Đetinju, bila je mesto mnogih burnih bitaka. Najznačajnija je ona kada su u 14. veku knez Lazar, ban Tvrtko i mađarski kralj Lajoš Prvi izveli opsadu grada velikog župana Nikole Altomanovića. Tvrđava je živela svoj život sve do 19. veka, kada su je prilikom napuštanja Turci minirali da bi je onesposobili za dalju vojnu upotrebu.
 |
| izvor: panoramio.com |
U njenom podnožju ponovo je Đetinja zauzdana u svom burnom toku i iskorišćena za potrebe čoveka. Tu se nalazi čuvena hidroelektrana Pod gradom, izgrađena 1900. godine, prva u Srbiji rađena po Teslinom višefaznom sistemu naizmenične struje, nastala pet godina nakon one na Nijagarinim vodopadima. Ona spada među najočuvanije stare hidroelektrane u svetu koja i danas može da proizvodi električnu energiju.
 |
| izvor: panoramio.com |
A nije uvek izgledalo da će biti tako. Punom parom je radila dok nije izgrađena pruga Beograd – Bar, kada je zatrpan njen jaz, zbog čega je prekinula sa radom. Međutim, na stogodišnjicu otvaranja jaz je očišćen, ona je obnovljena i ponovo puštena u rad. Po drugi put je otvorena na Ilindan, na isti dan kada je pre ravno sto godina otvorio kralj Aleksandar Obrenović povodom svog rođendana. Danas se u njoj nalazi Muzej tehnike.
 |
| izvor: panoramio.com |
A zatim se Đetinja pitomo smiruje i teče kroz Užičku kotlinu i Užice, grad burne prošlosti. Još od Ilira, Rimljana i Slovena bio je važno središte preko koga su išli trgovački putevi i život tekao brzim tokom, kao i reka koja zapljuskuje njegove obale. A pogotovo kada je postao deo Raške, pa Sremske kraljevine i kada je bio svedok previranja i borbi između Turaka i ustanika. Najpoznatiji postaje tokom Drugog svetskog rata, kada je krajem 1941. bio oslobođen od strane partizana i središte Užičke republike.
 |
| izvor: panoramio.com |
Pa čim napusti ovaj veliki brdoviti grad, Đetinju čekaju nove klisure i kotline: Grotska klisura, Krčagovačka kotlina, Klisura Vrela, pa sve do Sevojničke kotline. Ovde reka teče lagano kroz bujna polja i plodne padine brda prošarane njivama i livadama i napaja životom Srbiju.
 |
| foto Predrag Supurović (beleznica.com) |
Tu joj je poslednje suženje, Uzića suteska, kako joj i samo ime kaže kratka klisura iz koje će ući u veliku Požešku kotlinu, mirna i razlivena, gde je na kraju puta čeka nemirni Skrapež, malo pre nego što će zauvek završiti svoj put i spojiti se sa Moravicom, koja svoje vode nosi sa visoke Golije, da zajedno naprave Zapadnu Moravu, koja će na isti način nastaviti put, kroz klisure, polja i ravnice.
 |
| izvor: panoramio.com |
A zatim dalje, gde je čeka Ovčarsko- kablarska klisura, zelena bujna Šumadija, Velika Morava, pa Dunav i na kraju tamne vode Crnog mora. A Đetinja kao da nas uči da je sve što traje, pa i život, pun prepreka i nenadanih zaokreta, ali da svi oni mogu biti preskočeni ako skupimo snagu, hrabrost i odlučnost. I kao što je ona najlepša tamo gde svojom snagom dubi najtvrđe litice, tako je i život vredniji kada nas na teškoćama uči da ojačavamo svoja krila.
 |
| foto A. Ignjatović |
Нема коментара:
Постави коментар