Među velelepnim krševitim planinama, na samom istoku Metohije, u kraju koji se naziva srcem Srbije, skriva se jedna od najlepših klisura Balkana – Rugovska klisura. Sa stenama neobičnog oblika, bistrom vodom reke, koja je po svojoj čistoti i dobila ime, u spoju belog kamena i modrog neba, leži jedan od najboljih dokaza koliko priroda ume da bude divlja u svojoj lepoti.
 |
| izvor: aragonit speleo.com |
I kao i uvek kad se duboki kanjon ili klisura utisnu, obično se u njihovom dnu skriva tanka pruga moćne reke. Nekada su one naizgled male, a zapravo svojom snagom mrve stene i menjaju čitav krajolik. Tako je i ovde, Pećka Bistrica svojim upornim poniranjem u dubine pravi klisuru veličanstvenih obala i litica.
 |
| izvor: skyscrapercity.com |
Njen izvor žubori na padinama Mokre planine, koje odvodnjava spirajući stene i strpljivo gradeći svoj put. I ne samo njene. Puneći se podzemnim izvorima vekovima već načinje padine Bogićevice, Hajle i Štedima.
Među tim visokim planinama još u ledeno doba spustio se veliki lednik, nazvan pećki ili rugovski, i produbio put reci, stvarajući visoke morene.
Tako je nastala i Rugovska klisura, duboka provalija među strmim obroncima krševitih planina. I baš tamo gde se Pećka Bistrica spušta od svog izvora duboko do dna visokih planina, od visokog prevoja Čakor na samoj granici sa Crnom Gorom, ona počinje sa svim svojim veličanstvenim oblicima i klancima.
 |
| izvor: stazeibogaze.info |
Uz samu reku vijuga put koji vodi do Jadranskog mora. Kroz tunele i stene koje se sa svojim gromadama nadvijaju nad mrkim asfaltom vlada neka neobična tišina. Ni reka se u svom dubokom koritu ne čuje. Samo ptice i vetar koji sa Čakora nosi hladnoću. Ovaj visoki prolaz je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio najviši drumski prevoj i sa njega se pruža pogled na čisto i plavo nebo i nebrojene vrhove crnogorskih planina koji su se rasuli na sve strane.
 |
| izvor: panoramio.com |
A zatim kreće klisura sa svim svojim stenovitim i divljim planinama, počevši od Prokletija, čiji strmi venac u neobičnim oblicima štrči ka nebu, preko krševite Rugove prepune izvora, po kojoj je klisura i dobila ime, pa sve do Ljumbardske planine, Hajle, Štedima, Glođije, Murgaša i Žljeba . Toliko planina koje jedna reka uspeva da savlada.
 |
| izvor: summitpost.com |
Tu su i druge rečice, Alagina i Bogska, od koje se Pećka Bistrica puni vodom i dobija snagu koja joj je potrebna za njen naporan put. Zato se uz nju nalaze i mnogobrojna vrela i vodopadi, od kojih je jedan od najlepših onaj čija voda izvire iz same stene i litice i sa visine od 25 metara survava u reku.
 |
| izvor: panoramio.com |
I upravo je ovo njen najlepši deo, gde stenovite divlje planine i vode koje kroz njih protiču svojom lepotom oduzimaju dah. A duboko na dnu reka koja je tako čista i bistra da se kroz nju vidi i kamenje na dnu. Baš kako joj i samo ime kaže.
 |
| izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije |
U ovoj prelepoj prirodi, tako drugačijoj od pitomih planina centralne Srbije, mnogo toga još nije istraženo. I mnogo mesta ovih divljih planinskih klanaca, četinarskih šuma i pašnjaka ljudska ruka još nije stigla da oskrnavi. Netaknute šume ovih divljih bespuća prepune su voća i orhideja na koje nemirno sleću leptiri. Na visokim vrhovima, ispod kojih se vide rasute kuće u rugovskim selima, koja umeju da budu na visini i višoj od 1600 metara, nalaze se pastirska naselja – katuni, među pašnjacima, poljima i livadama obrubljenim stoletnim šumama. Na obroncima Hajle, koji se sunovraćuju u Rugovsku klisuru, priroda zaista nije štedela u svojim raskošnim lepotama.
 |
| izvor: summitpost.com |
A u strmim liticama i golim planinskim gromadama skriva se Veliki kanjonski pećinski sistem, dug preko 12 kilometara i na 12. mestu među najvišim pećinama na svetu. Ni on nije potpuno istražen, a u jednoj od pećina, koja se zove Kalaba, pronađeni su i arheološki ostaci koji ukazuju na to da su ovi krajevi bili naseljeni od najdavnijih vremena.
 |
| izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije |
Tokom istraživanja slovačkih speleologa utvrđeno je da su dvorane pećina ovalne, da su hodnici povezani, a da njihovi svodovi podsećaju na podzemne kanjone strmih i visokih litica. Tako i pod zemljom teče reka i dubi svoje strme obale. Ali ono što je možda najviše čuva jeste nepristupačan teren za ulazak i nemogućnost ulaska svakoga ko bi narušio, pa makar i nehotično, njene ukrase i svodove.
 |
| izvor: panoramio.com |
Možda najlepši u ovoj divljini jeste čuveni lučni most. On stoji kao podsetnik čovekove stalne borbe sa prirodom i njegove želji da je ukroti. I boja njegovog kamena kao da se stapa sa ovim vrletima koje ga okružuju, pa kao da je srastao sa surim liticama, divljačan i smeo, kao i klisura čije obale spaja.
 |
| izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije |
Nakon tajanstvenih pećina i smelih graditeljskih poduhvata, dolina Pećke Bistrice otvara predivan planinski krajolik koji se proteže sve do Crne Gore. I tako je klisura naizmenično tesna, pa široka, sve do Crvene stene, posle čega se sužava i reka se provlači kroz litice visoke i više od 2500 metara. Njih je stvorio isti onaj lednik koji se u davno doba spustio niz ove uske obale i stvorio visoke morene, koji se nalaze na samom ulazu u područje Pećke patrijaršije.
 |
| izvor: panoramio.com |
I pre nego što stigne do ovog mesta, važnog u duhovnom i kulturnom pogledu za našu zemlju, iznenadiće nas još jedan vodopad, koji se sa čitavih 30 metara survava u bistru reku.
 |
| izvor: panoramio.com |
U ovom neobičnom divljem predelu leži Pećka patrijaršija, prepuna cveća, mira i spokoja. Spoj više građevina, kao rasutih bisera iz 13. i 14. veka u svom središtu čuva crkvu Svetih apostola, sa strane crkve Svetog Dimitrija i Svete Bogorodice Odigitrije, uz koju je dodat hram Svetog Nikole. Sve njih povezuje priprata sa čuvenom freskom iz 14.veka koja predstavlja lozu Nemanjića.
 |
| izvor: panoramio.com |
Pećka patrijaršija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske prošlosti, u kojoj se vekovima nalazilo sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha. Od svog postanka u 13. veku okupljala je među svojim zidovima učene teologe, književnike i talentovane umetnike koji su iza sebe ostavljali svoj trag inspirisani lepotama ovih prelepih građevina. Zato ona danas, pored sedišta srpske crkve, predstavlja i mesto značajne umetničke zaostavštine, zbog čega je 2006. od strane Uneska proglašena za mesto svetske kulturne baštine.
 |
| izvor: panoramio.com |
U porti patrijaršije, od pre nekoliko godina obojene u crvenu boju, poput manastirske crkve u Žiči, nalazi se još jedna istorijski važna znamenitost, šam – dud. Ovo neobično drvo crnog duda smatra se da je staro čak 750 godina. Veruje se da ga je posadio sinovac Svetog Save, arhiepiskop Sava II, polovinom 13. veka, koji je ovu sadnicu doneo iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji, po kojoj je i dobio ime.
Osnovno deblo ovog gorostasnog drveta visoko je preko 8 metara, ali se ono sredinom 20. veka prepolovilo zbog udara groma u jednoj oluji, zbog čega su dve grane polegle po zemlji i ožilile se, pa je iz njih izrasla nova krošnja. Smatra se da je ovo najstariji crni dud u Evropi, a stablo je još uvek u dobrom stanju i daje plodove. I nije značajno samo zbog toga. Veruje se da je baš ispod njega Arsenije Čarnojević 1690. sazvao sabor na kome je odlučeno da narod krene u Veliku seobu Srba, preko Save i Dunava ka Vojvodini.
 |
| izvor: panoramio.com |
I tu je i izlaz iz klisure, gde se reka smiruje i lagano širi u svojoj dolini. Na ovom mestu je i kralj Aleksandar Karađorđević 1925. otvorio put koji je Kosmet spojio sa Jadranskim morem.
 |
| izvor: panoramio.com |
I to nije bio prvi put da je kralj prošao kroz ove prelepe predele među visokim planinama obraslim šumom i zelenilom. Dobro ga je upoznao, ali u mnogo surovijim uslovima, kada se nije videla ni lepota prirode ni svežina duboke vode već se borilo za goli život. Upravo se ovde, kroz divljinu nepristupačnog klanca, 1915. srpska vojska povlačila ka albanskim planinama i bacala u provaliju svoje topove da ih se ne bi dočepali Austrijanci i Bugari, pa potom nastavila svoju golgotu na putu ka zimi i gladi.
 |
| izvor: wikipedia.org |
Put ih je vodio kroz ove vrletne predele u tri pravca, ali svi su išli preko Rugovske klisure i do Skadra i Drača i smatra se da je ovo najveća vojna ekspedicija još od prelaska Napoleonove vojske preko Alpa, ali ovde u izuzetno teškim uslovima, u najvećoj oskudici hrane, iscepanim uniformama i potpuno neodgovarajućim prevoznim sredstvima za ovaj surovi teren.
 |
| izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije |
Ali, istorija se ovde ne završava. Čak ni kada Pećkoj Bistrici već ponestane snage za spiranje dubokih stena pa svoje obale umiruje kroz grad Peć, prepun starih turskih kuća i čuvene Bajrakli džamije i stare čaršije. Ovaj grad, nekada davno nazivan Ždrelnik zbog svog mesta izlaska iz Rugovske klisure, veoma je važan za srpsku istoriju. Prestonica cara Dušana iz 14. veka, grad bogatstva, filigrana, svile i šafrana, otiman i oslobađan, tesno je vezan za identitet srpskog naroda.
 |
| izvor: wikipedia.org |
A reka teče, nehajna za vekove koji se preturaju, patnje, smrti, slavu i nove živote dok ona zapljuskuje svoje obale i sve jače i upornije dubi svoje kameno korito. I tako sve do Belog Drima, koji će u Albaniji sa Crnim napraviti Drim i tako oteći u Jadransko more.
 |
| izvor: panoramio.com |
I tako kroz nove planine i nove vrleti, uporno i snažno, kao život koji svakoga dana iznova za sebe stvara put, kao priroda koja u svakom trenu ne posustaje sa svojom snagom i veličanstvenom lepotom.
 |
| izvor: panoramio.com |
P.S. Naslovna fotografija preuzeta sa Fejsbuk grupe "Čarolije Republike Srbije"
Нема коментара:
Постави коментар